Problem desnog kolena-hrskavice uradjena magnetna r, primio sam CARTIROM inekcije četri puta. Posle mesec dana opet otok i bolovi,imam 36 god zanima me da li ima rešenja, čuo sam za operaciju i plazmu trebao bi mi savet šta je efikasnije pošto sam još uvek mlad.
Treba uraditi klinicki pregled ortopeda i korelirati ga sa nalazom magneta jer magnet nije apsolutno precizna metoda.
Što se tiče dela pitanja o operaciji ili plazmi, tek kada se tačno zna šta u kolenu vama pravi problem može se odrediti adekvatna terapija. Za neke stvari je neophodna operacija, neki problemi se rešavaju plazmom, a nekad je potrebno oboje.
Imam problem sa levom butinom, jedva hodam, a kada sednem jako teško mogu da ustanem, bol je sa spoljašnje strane. Takodje se javlja bol kada se stisne ka kuku. Već dva dana bol se ne menja, samo bude gore, pila sam nimulid i diklofenat duo, ali nije pomoglo. U drugoj sam državi i ne mogu se trenutno obratiti lekaru.
Imam 31 godinu i već godinu dana se borim sa anksioznošću koja polako prelazi u hipohondriju i panični poremecaj, mada mi ta dijagnoza nije zvanicno potvrdjena jer sem jedne seanse psihoterapije kod drugih lekara nisam išao. Naime, sve je počelo odjednom pre godinu dana kada mi se javio napad panike u vidu lupanja srca,nesvestice posle čega sam umislio da sigurno imam kardiovaskularnih problema. Kada sam otišao na pregled i ustanovljeno da sam ok, taj strah me je popustio i neko vreme sam bio miran nakon čega je počela da mi se pojavljuje fobija od raznih tumorskih oboljenja. Tumor mozga, melanom, rak pankreasa, jetre, debelog creva... Sve sam to preležao i nakon odredjenih pregleda neko vreme budem miran pa se opet vrati neka nova bolest. Najnovija je leukemija jer su mi na poslednjem vadjenju krvi leukociti bili 14 iako doktor tome nije pridao značaj. Naravno odmah krece googl, traženje simptoma koji se uvek podudaraju sa mojima i koliko god sebe ubedjivao da umisljam ipak je jače od mene. Problem je i što, za razliku od klasičnih hipohondara koji lutaju od lekara do lekara, ja više ni ne smem da se pregledam jer ubedim sebe da sam sto posto bolestan, da mi nema leka pa se plašim dijagnoze. Mada i dosadašnji odlasci kod lekara koji su potvrdjivali da sam zdrav samo su me na neko vreme smirivali dok ne bih osetio neke simptome koji odgovaraju drugoj bolesti i onda opet sve ponovo, tako da nisam siguran ni da je rešenje da konstantno visim kod doktora i radim raznorazne analize, ali sa druge strane ja nikad nisam načisto da li je upitanju samo hipohondrija ili sa mnom stvarno nesto nije u redu. Da napomenem da sam od skora postao otac i dok gledam svoju devojčicu umesto da se radujem meni se ponekad javljaju crne misli kako ce rasti bez oca, kako cu još malo biti tu sa njom. Počeo sam da merim kilazu po 5 puta dnevno, temperaturu koja ponekad bude 37 i odmah se uplašim, pipam vrat tražeći žlezde, zagledam se u ogledalo, pitisak ne smem da izmerim jer se plasim šta će aparat da pokaže i što je najgore vidim da to sve više uzima maha, ali jednostavno nemam snage da se tome oduprem. Od lekova, na svoju ruku sam prvo povremeno pio bromazepam, sada rivotril 1/4 ali ne svakodnevno. Rivotril pomaže, ali se plašim da se ne navučem jer radim u MUP-u pa mi je i zbog posla nezgodno. Moje pitanje za Vas bi bilo da li da idem kod psihologa ili psihijatra?
U pitanju je panika nije hipohondrija. i izgleda da se plašite duge teške smrti što je nešto što je prožeto neizdrživim osecajem GUBLJENJA KONTROLE. Što bi značilo da morate malo da se ohrabrite i da prestanete sa čitanjem i guglanjem. Savetujem psihoterapiju. Takodje prestanite sa proveravanjem, jer svaki put kad proverite onda dodajte bodove vasoj panici. Definitivno je za psihoterpaiju lično ili online.
U pitanju je ponašanje moje majke koje ceo svoj život pokušavam da razumem i pokrijem. Sve je gore. Ono se više ne može ni sakriti i pravi mi problem sa ljudima. Naime, nama niko sem jedne komsinice ne ulazi u stan. Ni moji prijatelji, partner, a sutra suprug. Niko. I tako ceo moj život. 35 godina. Njen izgovor je da nam stvari u stanu nisu dovoljno atraktivne. A recu cu Vam da nam je stan i više nego pristojan. Kao i kada bismo želeli da izadje ili ode kod nekoga ili negde, ceo život priča da nema šta da obuče. I ne ode. Uz to je opsednuta stalnim čišćenjem. Pre 4 dana sam operisana i niko ne može da mi dodje, cak ni partner!? ni najbliži prijatelji koji su mi pomogli i izveli iz bolnice. Strašno mi je što ljude ostavljam ispred ulaza i kao zbunili smo se i zaboravili da ih pozovemo. Onda se izvinjavam i obećavam u njeno ime jer to joj je važno da ćemo ispraviti, i naravno do toga nikada ne dodje. Samo smišlja izgovore. Kaže reci da je još rano za posete. Ja joj kazem na bolovanju sam mesec dana, ne mogu tako. Kaže, samo reci, dan za danom, proćice vreme i već ćeš početi da radiš, pa ćete se videti. Ja sam do jednog momenta mogla da amortizujem, onda sam rekla svim dragim ljudima. Oni me razumeju, ali ja osećam sramotu. Da mi najbliži, kazem partner prvi, koji su tu za mene uvek i u svakom mementu, ne mogu da udju!?
Razumem Vasu patnju i problem, moraćete da zauzemte malo drugačiji stav, pod pretpostavkom da mama ne može da se promeni Vi ćete morati da prihvaite tu činjenicu. Lepo objasnite zašto se ne dolazi u vaš stan ,da se vi ne slažete. Zašto se vi stidite toga? To je majčin porblme sa kojim se ona nosi ceo život, vi ne morate.
Naravno ako ste u situaciji bilo bi dobro i da se odselite sa partnerom, pa ćete imati vaša pravila i gosti će dolaziti. Problem ne može da se reši bez majke, a ako ona ne želi da učestvuje mora oko nje.
Problem desnog kolena-hrskavice uradjena magnetna r, primio sam CARTIROM inekcije četri puta. Posle mesec dana opet otok i bolovi,imam 36 god zanima me da li ima rešenja, čuo sam za operaciju i plazmu trebao bi mi savet šta je efikasnije pošto sam još uvek mlad.
Odgovoreno: 23. 09. 2019.Treba uraditi klinicki pregled ortopeda i korelirati ga sa nalazom magneta jer magnet nije apsolutno precizna metoda.
Što se tiče dela pitanja o operaciji ili plazmi, tek kada se tačno zna šta u kolenu vama pravi problem može se odrediti adekvatna terapija. Za neke stvari je neophodna operacija, neki problemi se rešavaju plazmom, a nekad je potrebno oboje.
Imam problem sa levom butinom, jedva hodam, a kada sednem jako teško mogu da ustanem, bol je sa spoljašnje strane. Takodje se javlja bol kada se stisne ka kuku. Već dva dana bol se ne menja, samo bude gore, pila sam nimulid i diklofenat duo, ali nije pomoglo. U drugoj sam državi i ne mogu se trenutno obratiti lekaru.
Odgovoreno: 23. 09. 2019.Pre definitivnog odgovora moram znati jos nekoliko cinjenica.
Da li je neka povreda ili fizicko opterecenje isprovocirala bol?
Gde vas tačno boli u kuku: sa prednje strane tj u preponi ili sa zadnje strane?
Da li imate bol u krstima?
Da li postoji neki otok, trnjenje ili jos nešto od simptoma?
Imam 31 godinu i već godinu dana se borim sa anksioznošću koja polako prelazi u hipohondriju i panični poremecaj, mada mi ta dijagnoza nije zvanicno potvrdjena jer sem jedne seanse psihoterapije kod drugih lekara nisam išao. Naime, sve je počelo odjednom pre godinu dana kada mi se javio napad panike u vidu lupanja srca, nesvestice posle čega sam umislio da sigurno imam kardiovaskularnih problema. Kada sam otišao na pregled i ustanovljeno da sam ok, taj strah me je popustio i neko vreme sam bio miran nakon čega je počela da mi se pojavljuje fobija od raznih tumorskih oboljenja. Tumor mozga, melanom, rak pankreasa, jetre, debelog creva... Sve sam to preležao i nakon odredjenih pregleda neko vreme budem miran pa se opet vrati neka nova bolest. Najnovija je leukemija jer su mi na poslednjem vadjenju krvi leukociti bili 14 iako doktor tome nije pridao značaj. Naravno odmah krece googl, traženje simptoma koji se uvek podudaraju sa mojima i koliko god sebe ubedjivao da umisljam ipak je jače od mene. Problem je i što, za razliku od klasičnih hipohondara koji lutaju od lekara do lekara, ja više ni ne smem da se pregledam jer ubedim sebe da sam sto posto bolestan, da mi nema leka pa se plašim dijagnoze. Mada i dosadašnji odlasci kod lekara koji su potvrdjivali da sam zdrav samo su me na neko vreme smirivali dok ne bih osetio neke simptome koji odgovaraju drugoj bolesti i onda opet sve ponovo, tako da nisam siguran ni da je rešenje da konstantno visim kod doktora i radim raznorazne analize, ali sa druge strane ja nikad nisam načisto da li je upitanju samo hipohondrija ili sa mnom stvarno nesto nije u redu. Da napomenem da sam od skora postao otac i dok gledam svoju devojčicu umesto da se radujem meni se ponekad javljaju crne misli kako ce rasti bez oca, kako cu još malo biti tu sa njom. Počeo sam da merim kilazu po 5 puta dnevno, temperaturu koja ponekad bude 37 i odmah se uplašim, pipam vrat tražeći žlezde, zagledam se u ogledalo, pitisak ne smem da izmerim jer se plasim šta će aparat da pokaže i što je najgore vidim da to sve više uzima maha, ali jednostavno nemam snage da se tome oduprem. Od lekova, na svoju ruku sam prvo povremeno pio bromazepam, sada rivotril 1/4 ali ne svakodnevno. Rivotril pomaže, ali se plašim da se ne navučem jer radim u MUP-u pa mi je i zbog posla nezgodno. Moje pitanje za Vas bi bilo da li da idem kod psihologa ili psihijatra?
Odgovoreno: 23. 09. 2019.U pitanju je panika nije hipohondrija. i izgleda da se plašite duge teške smrti što je nešto što je prožeto neizdrživim osecajem GUBLJENJA KONTROLE. Što bi značilo da morate malo da se ohrabrite i da prestanete sa čitanjem i guglanjem. Savetujem psihoterapiju. Takodje prestanite sa proveravanjem, jer svaki put kad proverite onda dodajte bodove vasoj panici. Definitivno je za psihoterpaiju lično ili online.
Kako i šta raditi kada sam u nekoj situaciji (vožnja kolima) i ne mogu doći do vazduha? Sve pretrage su u redu. Ja se plasim da krenem na put.
Odgovoreno: 23. 09. 2019.Moguće da se radi o agorafobiji, probajte vežbe disanja uz aplikaciju 2x dnevno po 5 min obe vežbe nakon 7 dana izaberete jednu koja vam više odgovara. https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psiholosko.savetovaliste&hl=sr
Ako to ne reši problem potrebna je psihoterapija.
U pitanju je ponašanje moje majke koje ceo svoj život pokušavam da razumem i pokrijem. Sve je gore. Ono se više ne može ni sakriti i pravi mi problem sa ljudima. Naime, nama niko sem jedne komsinice ne ulazi u stan. Ni moji prijatelji, partner, a sutra suprug. Niko. I tako ceo moj život. 35 godina. Njen izgovor je da nam stvari u stanu nisu dovoljno atraktivne. A recu cu Vam da nam je stan i više nego pristojan. Kao i kada bismo želeli da izadje ili ode kod nekoga ili negde, ceo život priča da nema šta da obuče. I ne ode. Uz to je opsednuta stalnim čišćenjem. Pre 4 dana sam operisana i niko ne može da mi dodje, cak ni partner!? ni najbliži prijatelji koji su mi pomogli i izveli iz bolnice. Strašno mi je što ljude ostavljam ispred ulaza i kao zbunili smo se i zaboravili da ih pozovemo. Onda se izvinjavam i obećavam u njeno ime jer to joj je važno da ćemo ispraviti, i naravno do toga nikada ne dodje. Samo smišlja izgovore. Kaže reci da je još rano za posete. Ja joj kazem na bolovanju sam mesec dana, ne mogu tako. Kaže, samo reci, dan za danom, proćice vreme i već ćeš početi da radiš, pa ćete se videti. Ja sam do jednog momenta mogla da amortizujem, onda sam rekla svim dragim ljudima. Oni me razumeju, ali ja osećam sramotu. Da mi najbliži, kazem partner prvi, koji su tu za mene uvek i u svakom mementu, ne mogu da udju!?
Odgovoreno: 23. 09. 2019.Razumem Vasu patnju i problem, moraćete da zauzemte malo drugačiji stav, pod pretpostavkom da mama ne može da se promeni Vi ćete morati da prihvaite tu činjenicu. Lepo objasnite zašto se ne dolazi u vaš stan ,da se vi ne slažete. Zašto se vi stidite toga? To je majčin porblme sa kojim se ona nosi ceo život, vi ne morate.
Naravno ako ste u situaciji bilo bi dobro i da se odselite sa partnerom, pa ćete imati vaša pravila i gosti će dolaziti. Problem ne može da se reši bez majke, a ako ona ne želi da učestvuje mora oko nje.
Prikazano 17281-17285 od ukupno 95807 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke