Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (80847)

  1. Postovani,

    Imam djevojcicu od 3 ipo godine. Pocela je da ide u vrtic sa nepune dvije i dosta fino se je privikla. Kada je bila pandemija i posto su zatvorili vrtic bile smo zajedno kuci tri mjeseca. Nakon sto se vrtic opet otvorio tete mi kazu da je bas tuzna da cesto place i samo trazi mamu. Kazu da nema problema sa drugarima da je jako socijalizovana dobra apsolutno"besprekorno dijete" da citiram uciteljicu ali evo vec nedelju dana iz cista mria place i trazi mamu. Jos jedna promjena izuzev odsustva zbog korone je to sto je tata vozi i dovozi iz vrtica a to se ranije nikada ali bas nikada nije desavalo jer su nam razlicite smjene . Prosto ne znam kako da se ponasam kazu mi da je to od prevelike ljubavi ili razmazenosti nzn sta da radim, objasnjavam joj da mora da ide jer mi moramo na posao i td td, al ona od popodne pocne da zapitkuje idem li u vrtic sad ja necu mama i td.....

    Jako je dobra devojcica i ima svoju rutinu od ujutro do uvece sve se zna tacno kad jede kad ide na spavanje kad seta i tako cim se probudi zna da ide u vrtic i pocne plakati. Pitam je uvece kako je bilo ona kaze lijepo igrala sam se sa drugarima niko je nije dirao ali eto nije mi rekla da je plakala i trazila mamu kako kazu tete. Ona se nikada ranije nije tako ponasala a tete kazu da se prosto izmori od placa i da je bas tuzna.

    Molim Vas za savjet

    Odgovoreno: 24. 06. 2020.
    • Poštovana, deca su izasla iz jedne rutine i to ih je poremetilo kao i nas odrasle. Ne javlja se samo kod nje ta reakcija, nemojte da se bojite, vecina dece reaguje slicno. Bili su sa roditeljima, tako se osecaju sigurno a sada se ponovo razdvajaju. Pri odvajanju se normalno javlja strah, anksioznost kod dece, samo je pitanje intenziteta straha. Tu ste vi kao roditelji  da je utesite, date podrsku. Bitno je da ona ne oseti da se ste vi u dilemi, da razmisljate da li da je posaljete u vrtic. Postavite se kao da je to jedina opcija, da je to dobro za nju, razgovarajte o vrticu na saljiv nacin. Bitno je da ne oseti nervozu i nesigurnoat kod vas. Recite joj da cete doci po nju, da mama i tata rade, ali kad zavrse sa poslom bicete zajedno i igrati se. Dobar roditelj je onaj koji neguje ali i "frustrira" dete u odredjenom stepenu, kako bi naucila da nesto treba da podnese. Jer kasnije bi mogla da pravi problem pri odlasku u skolu. Potrebno je da je pustite, koliko i vama bilo tesko. 

  1. Pozdrav, prije godinu i pol dana sam dobila prvi napad panike zbog straha od smrti (strah je bio iniciran smrću poznanika moje dobi) te sam otišla na razgovor kod psihologinje koja mi je rekla kako moram imat neku aktivnost u životu u kojoj ću moći uživati i opustiti se (inače sam odličan učenik, 18 god). Poslušala sam njen savjet, a napadi panike dogodili su se još par puta, ali je između njih bio dosta veliki vremenski razmak pa me nisu toliko brinuli. Naime, početkom ove godine sam dobila još jedan napad panike koji je bio ključan u razvitku mojih negativnih misli, a veliku ulogu imao je i internet. Naišla sam na puno članaka, kako naših, tako i stranih o paničnim napadima te na puno iskustava. Pročitala sam da mnogi ljudi nisu zbog toga godinama izlazili iz kuća, da im je karijera/obrazovanje propalo, da su se izliječili, ali su im se napadi panike opet javili. Sve je to jako utjecalo na mene tako da je svakodnevni izlazak iz kuće bio izazov (znojenje, vrtoglavica, plitko disanje). Sada je situacija da smo po kućama pa sam donekle mirna, ali me brine što kada opet budem morala ići van. Zanima me jesu li stvarno panični napadi neizlječivi? I vraćaju li se te jesam li zbog toga radno nesposobna osoba? Unaprijed hvala! P.S. Napadi panike najčešće mi se dogode u velikim skupinama ljudi (posebno je okidač ako te ljude ne poznam)

    Odgovoreno: 24. 04. 2020.
    • Postovana, ako se tretiraju napadi panike se mogu izleciti ili smanjiti na minimalnu meru. Na psihoterapiji ucite na koji nacin mozete da kontroliste panicne napade i bicete funkcionalni. Radi se na negaticnim mislima, iracionalnim uverenjima , fizioloskim manifestacijama. 

      Anksioznost i panicni napadi su cesti, veliki broj ljudi ih ima. Bitno je samo na vreme raditi na uzroku anksioznosti. 

  1. Dobar dan. Ja sam Marko, imam 16 godina. Zelim da vam opisem moj problem sto je bolje moguce. Naime, meni se stalno u glavi ponavlja jedna misao koja je zapravo nista tj. nista drugo nego misao i ja moram da kazem neke reci sa kojima mislim da ce ta prazna misao nestati...a te reci koje govorim se menjaju s vremena na vreme. Stvarno smeta, stalno mi se namece ta misao i ja uporno pokusavam da je se resim jer je zapravo nista. Nekada malo i popusti pa se opet vrati i tako u krug. Molim Vas recite mi sta bih trebao da radim i kako da se ponasam kad ta misao dodje a dolazi svaki cas...kako da se resim toga? Bio bih Vam beskrajno zahvalan na odgovoru i pomoci. Hvala unapred.

    Odgovoreno: 07. 04. 2020.
    • Kada misao dodje, nemoj da se branis od nje, i nemoj je analizirati. Samo je primeti i pusti, koliko god ona dolazila ne udubljuj se, posmatraj je sa distance. Takodje, veoma je bitno da ne ponavljas rituale, koji su vezani za tu misao, odupri se tome. 

  1. Dete mi još nije naučilo da čita i učiteljica misli da sam ja (majka) kriva. Dete ima 8 godina i ima poteškoće. Vodila sam ga kod školskog psihijatra on još nemoze da radi sa njim pa ga moram slati privatno a i to kosta kako da se poatavim prena uciteljici jer mi je doslo da joj svasta kazem ali sam ucutala zbog sina ali neznam dokle cu da cutim jer mislim da ima svoje miljenike a ostale ko sisa molom vas kazite mi sta da radim

    Odgovoreno: 07. 12. 2019.
    • Postovana,


      moguce je da se radi o poremecaju skolskih vestina, konkretno o disleksiji kod Vaseg deteta. 

      Medjutim, da bi se to iskljucilo ili potvrdilo, neophodno je  testirati svih deset sposobnosti . Na taj nacin dobijamo mnoge bitne informacije o ispitaniku .

      Znaci, savetujem psihotest kao resenje Vaseg problema.

      Pozdrav.

  1. Trauma od vojnih avion
    Pitanje broj: #157640

    Imam dete od 6 godina. Naime, sa 3. 5 je doživeo traumu od vojnih aviona koji su imali vežbu, a on je na minut ostao sam dok su oni preletali. 
    Od tada je prošlo skoro tri godine, a on još uvek ima strah od bilo kakvog zvuka aviona, ne sme napolju sam, ne udaljava se uopste, neće da izađe napolje sam, jer kako kaže plasi se zvuka, da će avion da padne. . . 
    Ide u vrtić i tamo se ponaša normalno. Ako uđem u kuću na minut on trči za mnom. Ako je baš glasno počne da vristi. 
    Uskoro treba da krene u školu i vise ne znam šta da radim. Jednom smo ga vodili dečijem psihologu i on je predlozio ignorisanje, ali nije pomoglo, a strah je sve dublji. Molim vas za pomoć

    Odgovoreno: 17. 09. 2018.
    • Poštovana,
      Savetujem da vaše dete nastavi posete stučnom licu, odnosno dečijem psihoterapeutu radi pomoći i podrške da prevaziđe strah, ali mislim da ignorisanje problema nije rešenje.
      Pozdrav

Prikazano 1-5 od ukupno 515 pitanja