Postovani,
Imam 60 godina i jedan veliki problem koji se pojavio u vreme covida, ili je pak to vezano sa godinama u kojima sam bila, à to je poremecaj sa spavanjem koji eto traje do danas. Posto radim tezak posao ja zaspim bez problema brzo ali se budim posle 1h - 3h i zavisno od noci do noci , i ostajem budna po vise sati , desavalao se da ne uspem uopste da zaspim do jutra. Osim toga imam problem u zglobovima na rukama i nesto blazer, ali i na stopalima. Radim godisnje analize krvi i kazu da u krvi nema nekih losih vrednosti .
Unapred zahvalna,
Biljana Radovic
Vaš ozbiljan problem sa spavanjem tokom noći ne mora uopšte da ima veze sa nekim reumatološkim problemom. Da li ste se obratili lekarima po tom pitanju i dobili neku terapiju?
Poštovani doktore, imam 34 godine. Unazad tri meseca osećam čudan umor koji ne prolazi ni posle 10 sati sna. Najgore je ujutru – šake su mi ukočene kao da su od drveta, potrebno mi je bar sat vremena da ih 'razradim'. Čitao sam na internetu da to liči na reumatoidni artritis, ali su mi nalazi RF i anti-CCP faktora negativni. Da li to znači da sam siguran, ili postoji nešto što se zove 'seronegativni' artritis? Zbunjen sam i uplašen jer mi opšte stanje utiče na posao.
Razumem vašu zabrinutost – ti simptomi koji opisujete, posebno jutarnja ukočenost, zahtevaju ozbiljan pristup. Važno je znati da negativni serološki testovi (RF i anti-CCP) ne isključuju automatski upalnu reumatsku bolest. Postoje entiteti koji se klasifikuju kao seronegativni, ali za preciznu dijagnozu nije dovoljan samo laboratorijski nalaz. Potreban nam je klinički pregled zglobova, eventualno ultrazvuk visoke rezolucije ili magnetna rezonanca, kao i detaljna anamneza. Savetujem vam da ne donosite zaključke na osnovu pretrage interneta, već da zakažemo pregled kako bismo sagledali širu sliku.
Moje ime je Marjan, imam 36 godina i već više od 20 godina imam zdravstveni problem za koji do danas nisam dobio dijagnozu, uprkos brojnim pregledima i analizama.
Prvi simptomi pojavili su se još u 7. ili 8. razredu osnovne škole, kada sam povremeno osećao slabost u mišićima i blagu ukočenost zglobova. Tada su simptomi bili retki i nisu značajno uticali na moj svakodnevni život. Bio sam u odličnoj fizičkoj kondiciji i aktivno sam trenirao fudbal.
Krajem srednje škole, oko 2007. godine, simptomi su postali nešto izraženiji, ali sam i dalje mogao normalno da funkcionišem. Međutim, oko 2014–2015. godine došlo je do naglog pogoršanja. Od tada gotovo svakodnevno osećam ukočenost gotovo svih zglobova u telu, bolove različitog intenziteta, slabost u mišićima i otežano kretanje.
Bolovi nekada nisu izrazito jaki, ali su uporni i mogu da traju ceo dan i noć. Zbog toga gotovo svakodnevno uzimam analgetike, koji pomažu samo kratkotrajno i nedovoljno. Veoma sam zabrinut zbog mogućih posledica dugotrajne upotrebe analgetika na bubrege i druge organe.
Posebno me zabrinjavaju kolena. Prilikom kretanja često glasno krckaju i škripe, a dešavalo se da mi levo koleno iznenada popusti, zbog čega sam imao osećaj da bih mogao da padnem.
Obavio sam veliki broj pregleda kod različitih specijalista, uključujući reumatologe. U početku se sumnjalo na reumatsku bolest, ali su sve dosadašnje analize uglavnom bile uredne ili nisu ukazivale na određenu bolest.
Od nalaza bih izdvojio:
Sedimentacija eritrocita je uvek bila uredna.
CRP je najčešće blago povišen (oko 6–12 mg/L, retko više).
Reumatoidni faktor (RF) je negativan.
Anti-CCP antitela su negativna.
Autoimuna antitela koja su mi do sada rađena takođe nisu ukazivala na autoimunu bolest.
Do sada nisam dobio objašnjenje koje bi povezalo sve moje simptome, niti konačnu dijagnozu.
Moje pitanje je:
Na osnovu ovakvog dugog toka bolesti, postepenog pogoršanja tokom više od 20 godina, ukočenosti gotovo svih zglobova, hroničnih bolova, slabosti mišića i uglavnom urednih laboratorijskih nalaza, da li postoji bolest ili grupa bolesti o kojoj bi trebalo razmišljati, a koja se često previdi ili teže dijagnostikuje?
Bio bih veoma zahvalan na svakom savetu ili predlogu koje dodatne analize ili preglede bi, po Vašem mišljenju, trebalo uraditi.
Poštovani Marjane, gde osećate slabost mišića da li je to u nadlakticama i natkolenicama ili u šakama i stopalima? Takođe je važno da li Vas je pregledao neurolog. Da li imate člana porodice sa sličnim simptomima. Obzirom da ste naveli da imate blago povišene vrednosti CRP da li ste radili nivo serumskog amiloida. Treba da se uradi i klinički test za hipermobilnost zglobova. Odgovore možete poslati kroz novo otvoreno pitanje.
Imam 34 godine i dijagnostikovan mi je ankilozirajući spondilitis. Terapija mi za sada dobro kontroliše bolest i bavim se rekreativnim trčanjem. Na internetu i društvenim mrežama sve češće nailazim na preporuke da ljudi sa autoimunim bolestima nose pametne satove koji prate kvalitet sna, varijabilnost srčanog ritma (HRV), telesnu temperaturu i nivo stresa, uz tvrdnje da tako mogu da prepoznaju pogoršanje bolesti i nekoliko dana pre nego što se pojave simptomi.
Da li ovakvi uređaji zaista mogu da pomognu u praćenju reumatske bolesti ili je to više marketinška priča? Da li biste savetovali pacijentima da koriste ove podatke prilikom kontrole bolesti ili postoji rizik da se nepotrebno opterećujemo brojkama?
Pametni satovi i drugi nosivi uređaji mogu biti koristan dodatak, ali ne predstavljaju medicinski dijagnostički alat niti mogu zameniti pregled reumatologa.
Kod pojedinih osoba promene u kvalitetu sna, svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti ili varijabilnosti srčanog ritma mogu pratiti period kada se bolest aktivira. Međutim, ove promene nisu specifične za reumatske bolesti. Na iste parametre mogu uticati stres, virusne infekcije, fizički napor, nedostatak sna, alkohol, vremenske prilike i brojni drugi faktori.
Savremena istraživanja ispituju mogućnost da kombinacija podataka sa nosivih uređaja, simptoma koje pacijent beleži i laboratorijskih analiza omogući ranije prepoznavanje pogoršanja bolesti. Rezultati su obećavajući, ali takav pristup još nije deo rutinske kliničke prakse.
Ako već koristite pametni sat, najkorisnije je da pratite dugoročne trendove, a ne pojedinačna odstupanja. Na primer, višednevni pad fizičke aktivnosti uz jutarnju ukočenost i pojačan bol može biti razlog da se javite svom reumatologu. S druge strane, izolovana promena neke vrednosti bez simptoma najčešće nije razlog za zabrinutost niti za samostalno menjanje terapije.
Najvažnije je da odluke o lečenju i dalje budu zasnovane na razgovoru sa pacijentom, kliničkom pregledu, laboratorijskim analizama i, kada je potrebno, radiološkim nalazima. Digitalni uređaji mogu biti korisna pomoć u praćenju zdravstvenog stanja, ali ne mogu zameniti medicinsku procenu.
Poštovana potrebno je da imate pripremljene sveže nalaze: sedimentacija eritrocita, C reaktivni protein, kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, biohemija: urea, kreatinin, transaminaze, ALP, GGT, bilirubini, CK, LDH, K, Na i nalaz urina sa sedimentom. Nakon reumatološkog pregleda ukoliko bude potrebno, biće Vam tražena dodatna dijagnostika, ali ovo je početni optimalni broj analiza. Ukoliko imate pridružene bolesti štitaste žlezde, dijabetes, pulmološke i ostale bolesti onda ćete doneti i te nalaze.
Postovani, Imam 60 godina i jedan veliki problem koji se pojavio u vreme covida, ili je pak to vezano sa godinama u kojima sam bila, à to je poremecaj sa spavanjem koji eto traje do danas. Posto radim tezak posao ja zaspim bez problema brzo ali se budim posle 1h - 3h i zavisno od noci do noci , i ostajem budna po vise sati , desavalao se da ne uspem uopste da zaspim do jutra. Osim toga imam problem u zglobovima na rukama i nesto blazer, ali i na stopalima. Radim godisnje analize krvi i kazu da u krvi nema nekih losih vrednosti . Unapred zahvalna, Biljana Radovic
Odgovoreno: 17. 07. 2026.Poštovana,
Vaš ozbiljan problem sa spavanjem tokom noći ne mora uopšte da ima veze sa nekim reumatološkim problemom. Da li ste se obratili lekarima po tom pitanju i dobili neku terapiju?
Srdačan pozdrav
Poštovani doktore, imam 34 godine. Unazad tri meseca osećam čudan umor koji ne prolazi ni posle 10 sati sna. Najgore je ujutru – šake su mi ukočene kao da su od drveta, potrebno mi je bar sat vremena da ih 'razradim'. Čitao sam na internetu da to liči na reumatoidni artritis, ali su mi nalazi RF i anti-CCP faktora negativni. Da li to znači da sam siguran, ili postoji nešto što se zove 'seronegativni' artritis? Zbunjen sam i uplašen jer mi opšte stanje utiče na posao.
Odgovoreno: 17. 07. 2026.Razumem vašu zabrinutost – ti simptomi koji opisujete, posebno jutarnja ukočenost, zahtevaju ozbiljan pristup. Važno je znati da negativni serološki testovi (RF i anti-CCP) ne isključuju automatski upalnu reumatsku bolest. Postoje entiteti koji se klasifikuju kao seronegativni, ali za preciznu dijagnozu nije dovoljan samo laboratorijski nalaz. Potreban nam je klinički pregled zglobova, eventualno ultrazvuk visoke rezolucije ili magnetna rezonanca, kao i detaljna anamneza. Savetujem vam da ne donosite zaključke na osnovu pretrage interneta, već da zakažemo pregled kako bismo sagledali širu sliku.
Poštovani,
Moje ime je Marjan, imam 36 godina i već više od 20 godina imam zdravstveni problem za koji do danas nisam dobio dijagnozu, uprkos brojnim pregledima i analizama.
Prvi simptomi pojavili su se još u 7. ili 8. razredu osnovne škole, kada sam povremeno osećao slabost u mišićima i blagu ukočenost zglobova. Tada su simptomi bili retki i nisu značajno uticali na moj svakodnevni život. Bio sam u odličnoj fizičkoj kondiciji i aktivno sam trenirao fudbal.
Krajem srednje škole, oko 2007. godine, simptomi su postali nešto izraženiji, ali sam i dalje mogao normalno da funkcionišem. Međutim, oko 2014–2015. godine došlo je do naglog pogoršanja. Od tada gotovo svakodnevno osećam ukočenost gotovo svih zglobova u telu, bolove različitog intenziteta, slabost u mišićima i otežano kretanje.
Bolovi nekada nisu izrazito jaki, ali su uporni i mogu da traju ceo dan i noć. Zbog toga gotovo svakodnevno uzimam analgetike, koji pomažu samo kratkotrajno i nedovoljno. Veoma sam zabrinut zbog mogućih posledica dugotrajne upotrebe analgetika na bubrege i druge organe.
Posebno me zabrinjavaju kolena. Prilikom kretanja često glasno krckaju i škripe, a dešavalo se da mi levo koleno iznenada popusti, zbog čega sam imao osećaj da bih mogao da padnem.
Obavio sam veliki broj pregleda kod različitih specijalista, uključujući reumatologe. U početku se sumnjalo na reumatsku bolest, ali su sve dosadašnje analize uglavnom bile uredne ili nisu ukazivale na određenu bolest.
Od nalaza bih izdvojio:
Sedimentacija eritrocita je uvek bila uredna. CRP je najčešće blago povišen (oko 6–12 mg/L, retko više). Reumatoidni faktor (RF) je negativan. Anti-CCP antitela su negativna. Autoimuna antitela koja su mi do sada rađena takođe nisu ukazivala na autoimunu bolest.
Do sada nisam dobio objašnjenje koje bi povezalo sve moje simptome, niti konačnu dijagnozu.
Moje pitanje je:
Na osnovu ovakvog dugog toka bolesti, postepenog pogoršanja tokom više od 20 godina, ukočenosti gotovo svih zglobova, hroničnih bolova, slabosti mišića i uglavnom urednih laboratorijskih nalaza, da li postoji bolest ili grupa bolesti o kojoj bi trebalo razmišljati, a koja se često previdi ili teže dijagnostikuje?
Bio bih veoma zahvalan na svakom savetu ili predlogu koje dodatne analize ili preglede bi, po Vašem mišljenju, trebalo uraditi.
Unapred hvala na vremenu i odgovoru.
Odgovoreno: 10. 07. 2026.Poštovani Marjane, gde osećate slabost mišića da li je to u nadlakticama i natkolenicama ili u šakama i stopalima? Takođe je važno da li Vas je pregledao neurolog. Da li imate člana porodice sa sličnim simptomima. Obzirom da ste naveli da imate blago povišene vrednosti CRP da li ste radili nivo serumskog amiloida. Treba da se uradi i klinički test za hipermobilnost zglobova. Odgovore možete poslati kroz novo otvoreno pitanje.
Srdačan pozdrav
Imam 34 godine i dijagnostikovan mi je ankilozirajući spondilitis. Terapija mi za sada dobro kontroliše bolest i bavim se rekreativnim trčanjem. Na internetu i društvenim mrežama sve češće nailazim na preporuke da ljudi sa autoimunim bolestima nose pametne satove koji prate kvalitet sna, varijabilnost srčanog ritma (HRV), telesnu temperaturu i nivo stresa, uz tvrdnje da tako mogu da prepoznaju pogoršanje bolesti i nekoliko dana pre nego što se pojave simptomi.
Da li ovakvi uređaji zaista mogu da pomognu u praćenju reumatske bolesti ili je to više marketinška priča? Da li biste savetovali pacijentima da koriste ove podatke prilikom kontrole bolesti ili postoji rizik da se nepotrebno opterećujemo brojkama?
Odgovoreno: 09. 07. 2026.Pametni satovi i drugi nosivi uređaji mogu biti koristan dodatak, ali ne predstavljaju medicinski dijagnostički alat niti mogu zameniti pregled reumatologa.
Kod pojedinih osoba promene u kvalitetu sna, svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti ili varijabilnosti srčanog ritma mogu pratiti period kada se bolest aktivira. Međutim, ove promene nisu specifične za reumatske bolesti. Na iste parametre mogu uticati stres, virusne infekcije, fizički napor, nedostatak sna, alkohol, vremenske prilike i brojni drugi faktori.
Savremena istraživanja ispituju mogućnost da kombinacija podataka sa nosivih uređaja, simptoma koje pacijent beleži i laboratorijskih analiza omogući ranije prepoznavanje pogoršanja bolesti. Rezultati su obećavajući, ali takav pristup još nije deo rutinske kliničke prakse.
Ako već koristite pametni sat, najkorisnije je da pratite dugoročne trendove, a ne pojedinačna odstupanja. Na primer, višednevni pad fizičke aktivnosti uz jutarnju ukočenost i pojačan bol može biti razlog da se javite svom reumatologu. S druge strane, izolovana promena neke vrednosti bez simptoma najčešće nije razlog za zabrinutost niti za samostalno menjanje terapije.
Najvažnije je da odluke o lečenju i dalje budu zasnovane na razgovoru sa pacijentom, kliničkom pregledu, laboratorijskim analizama i, kada je potrebno, radiološkim nalazima. Digitalni uređaji mogu biti korisna pomoć u praćenju zdravstvenog stanja, ali ne mogu zameniti medicinsku procenu.
Поштовани, које анализе урадити за први преглед реуматолога? Које вредности тражити из крви и урина?
Odgovoreno: 29. 06. 2026.Poštovana potrebno je da imate pripremljene sveže nalaze: sedimentacija eritrocita, C reaktivni protein, kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, biohemija: urea, kreatinin, transaminaze, ALP, GGT, bilirubini, CK, LDH, K, Na i nalaz urina sa sedimentom. Nakon reumatološkog pregleda ukoliko bude potrebno, biće Vam tražena dodatna dijagnostika, ali ovo je početni optimalni broj analiza. Ukoliko imate pridružene bolesti štitaste žlezde, dijabetes, pulmološke i ostale bolesti onda ćete doneti i te nalaze.
Srdačan pozdrav
Prikazano 1-5 od ukupno 399 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke