Poštovani, Lek Rinvoq (upadacitinib) 15 mg je savremena terapija za lečenje reumatoidnog artritis. Spada u grupu tzv. JAK inhibitora (inhibitori Janus kinaze) – to su lekovi koji deluju tako što smanjuju prekomernu aktivnost imunog sistema koja izaziva upalu zglobova. Kod reumatoidnog artritisa imuni sistem napada sopstvene zglobove, što dovodi do: bola, otoka, ukočenosti, oštećenja zglobova. Rinvoq blokira signalne puteve (JAK enzime) koji pokreću upalu, čime: smanjuje bol i otok, poboljšava pokretljivost, usporava oštećenje zglobova i kod određenog broja pacijenata može dovesti do remisije bolesti. Standardna doza za reumatoidni artritis je 15 mg jednom dnevno, sa ili bez hrane.  Kod velikog broja pacijenata postiže se: značajno smanjenje aktivnosti bolesti, niska aktivnost bolesti, a kod nekih i potpuna remisija Međutim: terapija obično počinje delovati u roku od nekoliko nedelja, puni efekat se procenjuje nakon 3 meseca, uspeh zavisi od trajanja bolesti, stepena oštećenja i prethodnih terapija. Ako već dve godine ne hodate, važno je znati: da li je razlog jaka upala (što se terapijom može popraviti) ili je došlo do trajnog oštećenja zglobova (što se teže vraća). Kao i svi lekovi, Rinvoq može imati neželjena dejstva. Najčešće: infekcije (posebno respiratorne), povišene masnoće u krvi, mučnina, glavobolja. Ređe, ali ozbiljnije: ozbiljne infekcije, tromboza (krvni ugrušci) i poremećaji jetrenih enzima. Zato su potrebne redovne kontrole krvi (KKS, jetreni enzimi, lipidi). Oprez je potreban kod: aktivnih infekcija, nelečene tuberkuloze, težih bolesti jetre ili povećanog rizika za trombozu. Ako već dve godine ne hodate, to znači da je bolest verovatno vrlo aktivna ili su zglobovi ozbiljno oštećeni. U takvim slučajevima, terapija može: smanjiti upalu, ublažiti bol, poboljšati funkciju. Potpuni povratak hodanja zavisi od: stanja kolena i kukova, da li postoji deformitet i da li je potrebna ortopedska procena. Rinvoq je jedna od najsnažnijih oralnih terapija danas za RA i kod mnogih pacijenata pravi veliku razliku. Međutim, važno je imati realna očekivanja i biti pod redovnim nadzorom reumatologa.

Poštovani,

Kod pacijenata sa ankilozirajućim spondilitisom koji se leče imunosupresivnom terapijom i idu na planiranu ortopedsku operaciju (najčešće totalnu endoprotezu kuka), veoma je važno pažljivo planirati perioperativni period u saradnji reumatologa, ortopeda i anesteziologa. Pre operacije je potrebno:

• Uraditi laboratorijske analize (KKS, CRP, SE, biohemija, jetrene probe).

• Proveriti da li postoji aktivna infekcija (urin, pluća, koža, zubi).

• Sanirati sve moguće izvore infekcije (npr. stomatološke).

• Procena opšteg stanja (krvni pritisak, šećer, srce, pluća).

• Procena aktivnosti osnovne reumatske bolesti.

Kod pacijenata na biološkoj terapiji, najvažniji rizik u perioperativnom periodu je povećan rizik od infekcije i usporeno zarastanje rane.

Methotrexate u niskoj nedeljnoj dozi (kao kod Vas – 10 mg) se u većini slučajeva ne prekida pred operaciju, jer prekid može dovesti do pogoršanja bolesti, a pokazano je da ne povećava značajno rizik od postoperativnih infekcija u toj dozi. Ipak, konačna odluka zavisi od: funkcije bubrega i jetre, krvne slike, procene hirurga i reumatologa

• Adalimumab (anti-TNF terapija) se obično privremeno prekida pre planirane operacije.Preskoči se jedna doza pre operacije (odnosno operacija se planira na kraju terapijskog intervala). Lek se ponovo uvodi kada rana dobro zarasta i nema znakova infekcije — najčešće 10–14 dana nakon operacije, ali isključivo po proceni lekara. Cilj je smanjiti rizik od infekcije proteze, što je ozbiljna komplikacija.

• Nemojte samostalno prekidati terapiju. Potrebno je da:
  ✔ se javite svom reumatologu čim dobijete termin operacije
  ✔ uskladite tačan datum poslednje doze adalimumaba
  ✔ dogovorite kada da nastavite terapiju nakon operacije

  Balans između kontrole bolesti i smanjenja rizika od infekcije je ključan.

  Srdačan pozdrav i želim Vam uspešnu operaciju i brz oporavak.

Poštovana, ostavite svoje kontakt podatke u poruci. 

Poštovani,

Tramadol je opioidni analgetik koji se koristi za lečenje umerenog do jakog bola, uključujući i hronične mišićno-koštane bolove. Može biti koristan u određenim situacijama, ali je važno da se koristi pod redovnim lekarskim nadzorom.

Koliko dugo sme da se koristi? Ne postoji unapred definisano vremensko ograničenje koje važi za sve pacijente. Dužina terapije zavisi od:: uzroka bola, intenziteta tegoba, efekta terapije, kao i prisustva drugih bolesti i terapija

Kod hroničnog bola, tramadol se ponekad koristi duže vreme, ali se preporučuje da se redovno preispituje potreba za nastavkom terapije. Cilj je uvek koristiti najmanju efikasnu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda. Ako je potreban dugotrajan tretman, neophodne su redovne kontrole.

Mogući neželjeni efekti (posebno kod dugotrajne upotrebe). Najčešći: mučnina i povraćanje, zatvor, vrtoglavica, pospanost, suva usta. Ozbiljniji i ređi: razvoj tolerancije (potreba za većim dozama da bi se postigao isti efekat), fizička i psihička zavisnost, apstinencijalni simptomi pri naglom prekidu (nemir, znojenje, nesanica, ubrzan rad srca), pad koncentracije i povećan rizik od padova (posebno kod starijih osoba), rizik od napada (konvulzija), naročito kod osoba koje već imaju epilepsiju ili koriste određene antidepresive, serotoninski sindrom (u kombinaciji sa nekim lekovima za depresiju). Kod dugotrajne terapije posebno je važno ne prekidati lek naglo, već postepeno smanjivati dozu u dogovoru sa lekarom.

Važna napomena

Kod hroničnih reumatskih bolesti, analgetici poput tramadola ublažavaju bol, ali ne utiču na uzrok bolesti. Zato je važno da osnovna bolest (npr. zapaljenska ili degenerativna reumatska bolest) bude adekvatno dijagnostikovana i lečena ciljano, a ne samo simptomatski.

Ukoliko imate utisak da vam je potrebna sve veća doza ili da bez leka ne možete da funkcionišete, savetujem da se javite svom reumatologu radi revizije terapije i eventualnog uvođenja drugih modaliteta lečenja (fizikalna terapija, promene terapije za osnovnu bolest i sl.).

Srdačan pozdrav.

Poštovana,

Simptomi koje navodite — preosetljivost na sunčevu svetlost, pojačano opadanje kose i bolovi u zglobovima koji su se javili nakon porođaja — zahtevaju pažljivu i sistematsku medicinsku procenu. U postporođajnom periodu dolazi do značajnih hormonalnih i imunoloških promena, zbog čega se pojedine bolesti mogu prvi put ispoljiti ili pogoršati. Na osnovu opisane kombinacije simptoma, lekar će prvenstveno razmišljati o autoimunim oboljenjima, naročito bolestima vezivnog tkiva, kao što je sistemski eritemski lupus, koji se može manifestovati fotosenzitivnošću, bolovima u zglobovima i gubitkom kose. Ovo ne znači da je dijagnoza izvesna, ali je važno da se takva stanja isključe. Takođe, u obzir dolaze i postporođajni poremećaji funkcije štitaste žlezde (postporođajni tireoiditis), koji mogu dovesti do pojačanog opadanja kose, bolova u mišićima i zglobovima, kao i opšteg umora. Ne treba zanemariti ni nedostatke gvožđa, vitamina D i vitamina B12, koji su česti nakon trudnoće i porođaja i mogu doprineti pogoršanju navedenih tegoba, iako sami po sebi ne objašnjavaju preosetljivost na sunce. Savetuje se da se javite svom izabranom lekaru ili reumatologu radi daljih ispitivanja, koja obično uključuju osnovne laboratorijske analize, ispitivanje funkcije štitaste žlezde, kao i imunološke testove (ANA i druge specifične analize, po proceni lekara). Rano prepoznavanje eventualnog uzroka omogućava pravovremeno lečenje i dobru kontrolu simptoma.