Prim. dr sci. med. Ivan Jeremić

Poštovani,

Ukoliko ne koristite profilaksu (prevenciju) napada gihta zbog kontraindikacija za alopurinol kod Vas bolest napreduje svojim tokom - napadi traju sve duže vremenski i zahvataju sve veći broj zglobova. Niste jasno napisali zašto ne smete da koristite alopurinol? Kod lekara proverite da li ste kandidat za febuksostat. Tada ćete dobiti i terapiju za akutizaciju hroničnog gihta.

Srdačan pozdrav

Simptomi koje opisujete – a koji uključuju jutarnju ukočenost dužu od 30 minuta, oticanje malih zglobova šaka i bol koji je najintenzivniji nakon mirovanja – klinički ukazuju na inflamatorni karakter bola. Za razliku od mehaničkog bola (koji je tipičan za osteoartritis ili preopterećenje i koji se pogoršava kretanjem), inflamatorni bol prati specifičan cirkadijalni ritam: on je najizraženiji u rano jutro jer se tokom noći u zglobnoj šupljini nakupljaju inflamatorni citokini i tečnost.

Produženo trajanje jutarnje ukočenosti je jedan od ključnih dijagnostičkih kriterijuma koje koristimo u reumatologiji. Kod reumatoidnog artritisa, imuni sistem greškom napada sinovijalnu membranu zgloba, što dovodi do njenog zadebljanja (panusa) i pojačane produkcije zglobne tečnosti. Ukoliko primetite i 'vretenast' izgled prstiju, gubitak snage u stisku šake ili opštu malaksalost, neophodno je što pre uraditi laboratorijsku obradu.

Savetujem vam da uradite analize krvi na parametre zapaljenja (SE i CRP), kao i specifične imunološke testove (RF i anti-CCP antitela). Takođe, ultrazvuk zglobova može detektovati prisustvo sinovitisa (upale) i pojačanu prokrvljenost zglobne membrane čak i pre nego što se promene vide na rendgenskom snimku. Rana intervencija, u okviru 'prozora mogućnosti' (prvih 3 do 6 meseci), od presudnog je značaja za sprečavanje trajnih oštećenja zglobova i očuvanje njihove funkcije.

Poštovanje,

Prvo je potrebno da uradite pregled reumatologa koji je ujedno i iskusni ultrasonografista - redosled je klinički pregled sa osnovnom laboratorijom (obavezno sedimentacija, CRP), potom ultrayvučni pregled ramena. 

Srdačan pozdrav, ukoliko imate još pitanja rado ću Vam odgovoriti

Poštovana, Hipermobilni sindrom (često nazivan i sindrom benigne hipermobilnosti zglobova) predstavlja stanje u kojem je obim pokreta u zglobovima veći od uobičajenog anatomskog proseka. To se dešava zbog veće rastegljivosti vezivnog tkiva (kolagena) koje izgrađuje ligamente i zglobne čaure. Da li se stanje može izlečiti? Važno je razumeti da hipermobilnost nije „bolest“ u klasičnom smislu reči, već specifična varijacija u sastavu vašeg vezivnog tkiva. S obzirom na to da je genetski uslovljena, ona se ne može „izlečiti“ lekovima u smislu da tkivo prestane da bude elastično. Međutim, simptomi se mogu veoma uspešno kontrolisati, a kvalitet života održati na visokom nivou. Iako ne postoji pilula koja će učvrstiti ligamente, cilj terapije je da mišići preuzmu ulogu stabilizatora koju ligamenti ne obavljaju dovoljno efikasno. Kineziterapija (Targetirane vežbe): Ovo je zlatni standard. Fokus nije na istezanju (koje vam je urođeno), već na jačanju mišića oko zglobova (kvadricepsi, mišići jezgra, stabilizatori skočnog zgloba). Što su mišići jači, zglobovi su stabilniji i manje podložni mikropovredama i bolu. Propriocepcija: Vežbe ravnoteže pomažu vašem telu da bolje „oseti“ položaj zgloba u prostoru, čime se drastično smanjuje broj uganuća. Prilagođavanje fizičke aktivnosti: Preporučuju se sportovi niskog intenziteta poput plivanja ili pilatesa, dok bi aktivnosti sa naglim promenama pravca ili ekstremnim istezanjem trebalo izbegavati ili modifikovati. Kontrola bola: U fazama pogoršanja mogu se koristiti analgetici ili lokalni gelovi, ali oni su samo pomoćno sredstvo, a ne trajno rešenje. Prognoza: Dobra vest je da se kod mnogih pacijenata tegobe smanjuju s godinama, jer tkiva prirodno postaju nešto kruća tokom procesa starenja. Ključno je da ne dopustite da vas dijagnoza obeshrabri – uz pravilno vođeno jačanje muskulature, većina ljudi sa ovim sindromom vodi potpuno normalan i aktivan život.

Poštovani, problem koji opisujete nije nužno u samim krvnim sudovima šake, već u mehaničkom pritisku koji se dešava negde „uzvodno“, najčešće u predelu ramena ili vrata. Iako je vaskularni hirurg rekao da su sami krvni sudovi (arterije i vene) zdravi, to obično znači da nema stalnog začepljenja ili tromba. Međutim, to ne isključuje stanja gde do prekida cirkulacije dolazi samo u određenim položajima tela. Evo na šta ovi simptomi najčešće ukazuju:

1. Torakalni autlet sindrom (TOS) – Venski tip Ovo je najverovatniji uzrok s obzirom na Vaš opis. TOS nastaje kada su nervi ili krvni sudovi u prostoru između ključne kosti i prvog rebra pritisnuti. Zašto poplavi? Kada spustite ruku, dolazi do pritiska na potključnu venu koja odvodi krv iz ruke. Krv se „nakuplja“ u šaci jer ne može da se vrati prema srcu (venska staza), što uzrokuje plavu boju i bol. Zašto prolazi pri podizanju? Podizanjem ruke oslobađate taj prostor, pritisak na venu prestaje i krv normalno otiče.

2. Problemi sa vratnom kičmom. Ponekad diskus hernija ili degenerativne promene u vratu (spondiloza) mogu pritisnuti nerve koji kontrolišu tonus krvnih sudova. Iako je ovde češće prisutno samo trnjenje i bledilo, vaskularne reakcije nisu isključene.

3. Rejnoov (Raynaud) fenomen. Iako se on obično javlja na hladnoći, promene boje (bela, plava, crvena) su karakteristične. Ipak, Vaš opis je previše direktno povezan sa položajem ruke, što više "vuče" na mehaničku opstrukciju (TOS).

Šta dalje da uradite? RTG vratne kičme i plućnih vrhova: Kako bi se proverilo postojanje tzv. "vratnog rebra" (prekobrojno rebro koje često uzrokuje ove tegobe). EMNG ruku: Da se utvrdi da li postoji oštećenje nerava (što objašnjava trnjenje).

Dok čekate preglede, pokušajte da izbegavate nošenje teških torbi na tom ramenu i dugotrajno držanje ruke u položaju koji izaziva bol.