Prim. dr sci. med. Ivan Jeremić

Pozdrav, ukoliko ne dolazi do poboljšanja tegoba nakon aktivnosti, kao što ste opisali, moj savet bi bio da uradite pregled neurologa. Nakon toga treba da se proba lečenje fizikalnom terapijom.

Lep pozdrav

Vaše pitanje je izuzetno važno i pogađa srž savremene reumatologije – prelazak sa fokusa na 'lečenje laboratorijskih nalaza' na 'lečenje pacijenta kao celine'. Apsolutno nije u pitanju placebo; nauka o epigenetici nam danas potvrđuje da ishrana, stres i fizička aktivnost direktno utiču na ekspresiju gena uključenih u upalu. Moj savet za 'zlatni standard' je sledeći: usvojite mediteranski tip ishrane bogat omega-3 masnim kiselinama koje prirodno suzbijaju citokine, uvedite trening snage prilagođen vašem stanju (jer mišićna masa deluje kao endokrini organ koji smanjuje sistemsku upalu), i naučite tehnike za regulaciju kortizola, jer hronični stres bukvalno 'otključava' upalne procese. Biološka terapija ostaje vaš temelj, ali životni stil je taj koji određuje koliko će taj temelj biti stabilan – vi niste samo pasivni primalac leka, već aktivan menadžer svog imunološkog sistema.

Poštovana, Azatioprin je izuzetno efikasan i dragocen imunosupresivni lek koji se decenijama uspešno koristi u kontroli sistemskog eritemskog lupusa, naročito kada želimo da smanjimo dozu kortikosteroida ili umirimo aktivnost bolesti na unutrašnjim organima. Međutim, kao i svaki potentan lek, on zahteva striktan i redovan laboratorijski monitoring kako bismo osigurali njegovu bezbednost.

Kompletna krvna slika (KKS) sa leukocitarnom formulom: Lek može dovesti do prolaznog pada broja belih krvnih zrnaca (leukopenija/neutropenija), crvenih krvnih zrnaca (anemija) ili trombocita.Učestalost: Tokom prvih mesec dana analize se obično rade na svake dve nedelje, a nakon stabilizacije doze (u fazi u kojoj ste Vi sada), krvna slika se proverava jednom mesečno u prvih 3–6 meseci, a potom na svakih 8 do 12 nedelja.

1. Funkcionalni testovi jetre (Transaminaze – AST, ALT, i ukupni bilirubin): Može doći do blagog, reverzibilnog skoka jetrenih enzima, što zahteva korekciju doze. Radi se u istim vremenskim razmacima kao i krvna slika.

2. Funkcija bubrega (Urea, Kreatinin):Obavezna kontrola kod svih pacijenata sa lupusom, bez obzira na terapiju, radi praćenja opšteg statusa organizma.

Da li treba raditi nivo enzima pankreasa (Amilaza i Lipaza)?

Odgovor je: Da, u Vašem slučaju je veoma opravdano uraditi nivoe amilaze i lipaze u krvi (i amilaze u urinu).

Iako je akutni pankreatitis (upala pankreasa) indukovana azatioprinom relativno retka nuspojava (javlja se kod malog procenta pacijenata), ona spada u takozvane idiosinkratske reakcije – što znači da se obično razvija upravo u prvih nekoliko nedelja ili meseci od početka uzimanja leka i ne zavisi nužno od visine doze. S obzirom na to da navodite blagu mučninu i nelagodnost u gornjem delu stomaka, ove simptome ne treba zanemariti niti pripisati samo "težini leka za želudac". Provera amilaze i lipaze je brz, jeftin i jednostavan način da u potpunosti isključimo bilo kakvu iritaciju pankreasa.

Savet i sledeći koraci

Savetujem Vam da pre sledeće redovne kontrole uradite kompletnu laboratoriju: KKS, AST, ALT, bilirubin, kreatinin, kao i serumsku amilazu i lipazu.

Ukoliko su nalazi enzima pankreasa u granicama referentnih vrednosti, Vaše mučnine su verovatno prolaznog karaktera i mogu se ublažiti uzimanjem leka isključivo uz obrok ili uz privremenu primenu gastroprotektivne terapije (blokatora protonske pumpe), o čemu ćete se konsultovati sa Vašim reumatologom. Ako bi enzimi pokazali povišene vrednosti, to bi bio jasan signal za privremenu obustavu leka, nakon čega se funkcija pankreasa brzo i potpuno normalizuje.

Nemojte preskakati redovne laboratorijske kontrole, jer su one Vaš najveći saveznik u bezbednom i uspešnom lečenju lupusa.

Srdačan pozdrav.

Poštovani, Simptomi koje navodite – izražen umor koji narušava kvalitet života, difuzni bolovi u muskuloskeletnom sistemu i neurološke senzacije poput trnjenja (parestezije) u levoj ruci – predstavljaju čest i kompleksan klinički izazov. Potpuno je razumljiva Vaša zabrinutost, kao i potraga za uzrokom, pogotovo kada standardna dijagnostika u inostranstvu nije ponudila konkretan odgovor. Lajmska bolest (borelioza) apsolutno može biti uzrok ovakvih tegoba i opravdano je posumnjati na nju, posebno ako ste izloženi boravku u prirodi. Lajmsku bolest prenosi krpelj zaražen bakterijom Borrelia burgdorferi. Ukoliko se bolest ne prepozna u prvoj fazi (kada se obično javlja karakteristično crvenilo na koži – erythema migrans, koje pacijenti nekada i ne primete), ona prelazi u takozvanu ranu diseminovanu, a potom i u kasnu (hroničnu) fazu. U ovim kasnijim stadijumima, bolest može direktno napasti nervni i koštano-zglobni sistem: Hronični umor: Jedan je od najčešćih i najupornijih simptoma i javlja se kao posledica stalne imunološke borbe organizma sa infekcijom. Bolovi u telu (Lajmski artritis/mijalgija): Može uzrokovati šetajuće bolove u mišićima i zglobovima, a neretko i asimetrični otok većih zglobova (poput kolena, ramena ili laktova). Trnjenje u ruci (Neuroborelioza): Bakterija ima afinitet prema nervnom sistemu. Može izazvati upalu perifernih nerava (radikuloneuropatiju), što se manifestuje upravo kao trnjenje, peckanje, gubitak osećaja ili slabost u ekstremitetima (kod Vas u levoj ruci).

S obzirom na to da niste testirani na boreliozu, savetujem Vam da uradite sledeće laboratorijske analize: Serološki testovi (ELISA ili CLIA): Traže se antitela na Borrelia burgdorferi (IgM i IgG klase). Western Blot test: Ukoliko je screenig test (ELISA) pozitivan ili graničan, obavezno se radi Western Blot kao potvrdni test koji je visoko specifičan.

Kao reumatolog, moram naglasiti da sličnu kliničku sliku (umor, bolovi, trnjenje) mogu dati i druga stanja koja se moraju diferencijalno-dijagnostički isključiti, naročito ako testovi na Lajmsku bolest budu negativni: Fibromialgija: Hronični sindrom karakterisan široko rasprostranjenim bolom, ekstremnim umorom i poremećajima spavanja, gde su neurološki nalazi uredni, ali pacijent oseća trnjenje. Sistemske bolesti vezivnog tkiva: Bolesti poput lupusa (SLE) ili ranih faza nekih drugih autoimunih oboljenja. Periferna neuropatija ili prikriveni pritisak na nerv: Iako je MR vrata pokazao samo blage degenerativne promene, ponekad pozicija tela ili mikropovrede mekih tkiva mogu vršiti pritisak na brahijalni pleksus (splet nerava koji ide u ruku).

Predlažem Vam da uradite pomenutu serologiju na Lajmsku bolest. Sa tim rezultatima, kao i sa svim nalazima koje ste doneli iz inostranstva (uključujući i same snimke ili izveštaj MR-a vratne kičme), obavezno zakažite pregled kod reumatologa ili infektologa. Ukoliko se dokaže Lajmska bolest, lečenje se sprovodi adekvatnom i dovoljno dugom antibiotskom terapijom, nakon koje dolazi do postepenog povlačenja simptoma. Ako se infekcija isključi, detaljnim reumatološkim pregledom ćemo tragati za drugim uzrokom kako bismo Vam što pre olakšali tegobe i vratili Vas u normalne životne tokove.

Srdačan pozdrav i svako dobro.

Poštovani, najpre je potrebno da se ispita da li imate ispravnu dijagnozu - suvoća koja je izražena više po noći nije karakteristika Sjogren sindroma. Postavljanje dijagnoze kombinuje kliničke, laboratorijske i biopsijske nalaze. Terapija zavisi od kliničke slike, tj. ispoljavanja Sjogren sindroma i nalazi se u spektru najlakših oblika koji podrazumevaju samo posmatranje pacijenta kod lekara bez ikakve terapije do davanja imunosupresivnih lekova ukoliko postoji jasan organski i/ili sistemski zahvat. 

Srdačan pozdrav