Razlikovanje zapaljenskog i degenerativnog reumatizma

Bol u zglobovima jedan je od najčešćih razloga zbog kojih se pacijenti obraćaju lekaru. Međutim, iza naizgled sličnih simptoma mogu se kriti potpuno različita oboljenja. Dok su neka posledica trošenja zglobova, druga nastaju zbog zapaljenskih procesa koji zahtevaju potpuno drugačiji pristup lečenju.

Iako se u svakodnevnom govoru termin „reuma“ često koristi kao zajednički naziv za različite tegobe u zglobovima, uzroci ovih oboljenja mogu biti potpuno različiti. Upravo zato je važno razlikovati zapaljenski od degenerativnog reumatizma.

Kako razlikovati zapaljenski od degenerativnog reumatizma?

Kada pacijent dođe na pregled zbog bolova u zglobovima, razlikovanje zapaljenskog od degenerativnog reumatizma često počinje jednostavnim razgovorom. Kako objašnjava dr Jeremić, odgovori na dva pitanja usmeravaju dalju dijagnostiku. Pitanja koja postavljamo sebi su:

• Kada vas zglobovi najviše bole?

Kod degenerativnog reumatizma, koji je najčešće povezan sa procesom starenja ili „trošenjem“ zglobova, bol se obično javlja nakon fizičkog napora. Sa druge strane, kod zapaljenskog reumatizma bol je najizraženiji u mirovanju, naročito noću ili u ranim jutarnjim satima, dok se kretanjem često ublažava.

• Koliko traje jutarnja ukočenost?

Ako se budite sa osećajem ukočenosti, važno je obratiti pažnju na to koliko dugo ona traje. Kod degenerativnih promena ukočenost je uglavnom kratkotrajna, dok kod zapaljenskih procesa može trajati duže od jednog sata.

Ipak, ove razlike nisu uvek strogo određene. Kako ističe dr Jeremić, danas se degenerativne promene sve češće viđaju i kod mlađih osoba, dok se zapaljenski reumatizam može javiti i u poznijem životnom dobu.

Kako me bole zglobovi?

Kako kaže dr Jeremić: „Kao reumatolog, pacijente učim da obrate pažnju na „jezik“ kojim im telo govori. Simptomi se često preklapaju, ali način na koji se javljaju otkriva mnogo o uzroku problema.“ Kada govorimo o zapaljenskom i degenerativnom reumatizmu, postoji nekoliko najvažnijih razlika koje treba zapamtiti.

Kod degenerativnog reumatizma (artroze ili „istrošenosti“ zglobova), problem je mehaničke prirode jer dolazi do postepenog trošenja hrskavice. Zbog toga se bol najčešće javlja tokom ili nakon aktivnosti, dok se u mirovanju postepeno smanjuje. Jutarnja ukočenost, ukoliko postoji, obično traje kratko, a pojedini pacijenti opisuju i osećaj pucketanja ili „škripanja“ u zglobovima prilikom pokreta.

Kod zapaljenskog reumatizma (poput reumatoidnog artritisa ili spondiloartritisa) uzrok tegoba je imunološki proces, odnosno „vatra“ unutar zgloba, zbog čega su i simptomi drugačiji. Bol je često najizraženiji u mirovanju, naročito noću ili u ranim jutarnjim satima, dok se nakon razgibavanja može ublažiti. Jutarnja ukočenost traje znatno duže, zglobovi mogu biti otečeni i topli na dodir, a kod težih oblika bolesti mogu se javiti i opšti simptomi poput malaksalosti, povišene telesne temperature ili gubitka apetita.

Sistemske reumatske bolesti

Za razliku od bolesti koje zahvataju samo jedan ili nekoliko zglobova, sistemske reumatske bolesti mogu uticati na čitav organizam. Reč je o autoimunskim bolestima kod kojih imuni sistem, umesto da štiti organizam od spoljašnjih uzročnika poput virusa ili bakterija, greškom napada sopstvena zdrava tkiva.

Kako objašnjava dr Jeremić, ove bolesti se često javljaju kod mlađih osoba, u periodunajveće životne i radne aktivnosti. Pojedine sistemske reumatske bolesti češće se dijagnostikuju kod žena, posebno u reproduktivnom dobu, zbog čega zahtevaju pažljivo praćenje i individualan pristup lečenju.

Njihovo prepoznavanje predstavlja pravi „detektivski posao“ za reumatologa jer simptomi često podsećaju na druga oboljenja. Zbog toga je važno razlikovati ih od infekcija, pojedinih malignih bolesti i drugih hroničnih stanja koja mogu izazvati slične tegobe, ali zahtevaju potpuno drugačiji pristup lečenju.

Budući da autoimunski proces može zahvatiti različite organe i tkiva, simptomi nisuograničeni samo na zglobove šaka i stopala. Pored bolova i otoka zglobova, mogu se javiti i neki „tihi simptomi“, kao što je izražen umor, malaksalost, blago povišena telesna temperatura, gubitak telesne težine, promene na koži u vidu osipa (poput oblika leptira na licu), suvoća očiju i usta, kao i dugotrajna jutarnja ukočenost.

Ukoliko se ne prepoznaju i ne leče na vreme, sistemske reumatske bolesti mogu dovesti do trajnog oštećenja zglobova i unutrašnjih organa. Zato je rana dijagnoza od velikog značaja, posebno imajući u vidu da savremena reumatologija danas raspolaže terapijama koje mogu usporiti ili zaustaviti napredovanje bolesti i omogućiti pacijentima kvalitetan i aktivan život.

Kako izgleda pregled kod reumatologa?

Kada postoji sumnja na reumatsku bolest, prvi pregled predstavlja važan korak ka postavljanju dijagnoze. Međutim, ona se ne zasniva na jednom nalazu ili jednoj analizi, već na pažljivoj proceni svih dostupnih podataka.

Pregled započinje razgovorom sa pacijentom, tokom kog reumatolog prikuplja informacije o tegobama, njihovom trajanju, intenzitetu i okolnostima u kojima se javljaju. Takođe, važno je da pacijent navede kakav je „ritam“ bola: da li bo budi noću ili se javlja nakon dugog sedenja, što su karakteristični znaci zapaljenskog procesa. Nakon toga sledi klinički pregled, a po potrebi i dodatna dijagnostika koja može obuhvatiti :

- Laboratorijske analize („markeri zapaljenja“) pokazuju osnovne markere upale (analize poput SE (sedimentacije) i CRP-a pokazuju da li u telu postoji „požar“), specifični imunološki testovi autoantitela (poput reumatoidnog faktora, anti-CCP antitela ili ANA testa), kao i dopunska dijagnostika, koja obuhvata:

- Ultrazvuk zglobova je postao „produžena ruka“ reumatologa. Ultrazvukom možemo odmah da vidimo da li u zglobu postoji višak tečnosti, zadebljanje sinovijalnog tkiva ili znaci početnog oštećenja koje se još ne vidi na običnom rendgenu.

- RTG, Magnetna rezonanca (MR) ili Skener (CT) su važni jer rendgen pomaže da vidimo strukturalna oštećenja (kod degenerativnih promena), dok nam magnetna rezonanca daje najprecizniji uvid u stanje mekih tkiva, tetiva i samog kosti, posebno kada tražimo rane znake zapaljenja kičmenog stuba.

Da li se zapaljenski i degenerativni reumatizam leče na isti način?

Lečenje degenerativnog reumatizma nas navodi na to da je fokus na očuvanju funkcije. Dakle, kod degenerativnih oboljenja (artroza), cilj je smanjenje bola i sprečavanje daljeg propadanja hrskavice, te lečenje uključuje sledeće korake:

• Fizikalna terapija: Ovo je „zlatni standard“. Vežbe jačanja mišića su ključne jer snažni mišići preuzimaju teret koji inače pritiska zglob.
• Modifikacija životnih navika: Gubitak telesne težine je često važniji od bilo kog leka, jer rasterećuje noseće zglobove.
• Lekovi: Najčešće koristimo analgetike za trenutno olakšanje bola.

Lečenje zapaljenskog reumatizma je „gašenje požara“, te je pristup nešto kompleksniji nego kod degenerativnog reumatizma. Pošto je problem autoimunske prirode, moramo da delujemo na sam uzrok – na imuni sistem koji „napada“ telo.

• „DMARDs“ (lekovi koji modifikuju bolest): Njihov zadatak nije samo da uklone bol, već da zaustave proces koji razara zglobove i organe.
• Biološka i ostala savremena terapija: U slučajevima kada standardni lekovi nisu dovoljni, uvodimo savremenu biološku terapiju koja precizno „blokira“ zapaljenje.

Izazov kombinovanih stanja

Veoma je važno istaći da se zapaljenski i degenerativni reumatizam često javljaju istovremeno. Na primer, pacijent koji godinama boluje od reumatoidnog artritisa može, usled hroničnog procesa i godina starosti, možs razviti i degenerativne promene na istom zglobu. U takvim situacijama lečenje postaje pravi „balans“ koji zahteva visok stepen personalizacije.

Zašto samoinicijativno lečenje može da bude problem?

Iako obe grupe bolesti mogu izazvati bolove u zglobovima, njihov uzrok je potpuno različit. Upravo zbog toga razlikuju se i ciljevi lečenja, kao i terapijski pristup.

Samostalno nabavljanje i korišćenje ovih lekova bez strogog nadzora reumatologa je opasno. Oni mogu dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata - od oštećenja želuca i bubrega, pa do smanjenja otpornosti organizma na infekcije.

Ne postoji „univerzalna tableta za reumu“. Postoji samo precizna dijagnoza i plan lečenja koji se često menja i prilagođava kako se menjaju potrebe vašeg tela. Cilj nije samo da trenutno ne boli, već da sprečimo dalji napredak bolesti i omogućimo da budete aktivni godinama koje dolaze.

Kada treba da se javim reumatologu?

Bol u zglobovima ne mora uvek da bude posledica starenja ili prolaznog opterećenja. Kako naglašava dr Jeremić, ukoliko tegobe traju, ponavljaju se ili su praćene jutarnjom ukočenošću, otokom ili drugim simptomima, potrebno je javiti se reumatologu kako bi se na vreme utvrdio njihov uzrok.

Javite se reumatologu bez odlaganja ukoliko primetite bilo koji od ovih signala:

• Jutarnja ukočenost koja traje duže od 30–60 minuta: Ovo je jedan od najjasnijih znakova da u vašem telu postoji zapaljenski proces koji ne treba ignorisati.
• Oticanje, toplota ili crvenilo zglobova: Ako primetite da su zglobovi vizuelno drugačiji, otečeni ili topli na dodir, to nije samo prolazni bol – to je poziv na pregled.
• Bolovi koji vas bude noću ili su najjači u stanju mirovanja: Za razliku od mehaničkog bola koji se javlja pri radu, ovaj tip bola ukazuje na zapaljenje koje zahteva hitniju reakciju.
• Neobjašnjiv umor i malaksalost: Ako se uz bolove u zglobovima osećate hronično umorno, imate blago povišenu temperaturu ili gubitak apetita, to može biti znak sistemskog oboljenja koje utiče na čitav organizam.
• Učestali bolovi koji ne prolaze nakon nekoliko dana: Ako ste pokušali sa odmorom i običnim analgeticima, a bol i dalje traje, nemojte eksperimentisati sa lekovima na svoju ruku.

„Zapamtite: brza reakcija je važna. Danas imamo neverovatne terapijske mogućnosti. Ako reagujemo rano, možemo da zaustavimo procese koji trajno oštećuju zglobove i unutrašnje organe. Moj cilj kao lekara nije samo da vas trenutno oslobodim bola, već da vam omogućim da zadržite slobodu kretanja i kvalitet života koji zaslužujete, bez obzira na godine.“