Poštovani,

Kod pacijenata sa ankilozirajućim spondilitisom koji se leče imunosupresivnom terapijom i idu na planiranu ortopedsku operaciju (najčešće totalnu endoprotezu kuka), veoma je važno pažljivo planirati perioperativni period u saradnji reumatologa, ortopeda i anesteziologa. Pre operacije je potrebno:

• Uraditi laboratorijske analize (KKS, CRP, SE, biohemija, jetrene probe).

• Proveriti da li postoji aktivna infekcija (urin, pluća, koža, zubi).

• Sanirati sve moguće izvore infekcije (npr. stomatološke).

• Procena opšteg stanja (krvni pritisak, šećer, srce, pluća).

• Procena aktivnosti osnovne reumatske bolesti.

Kod pacijenata na biološkoj terapiji, najvažniji rizik u perioperativnom periodu je povećan rizik od infekcije i usporeno zarastanje rane.

Methotrexate u niskoj nedeljnoj dozi (kao kod Vas – 10 mg) se u većini slučajeva ne prekida pred operaciju, jer prekid može dovesti do pogoršanja bolesti, a pokazano je da ne povećava značajno rizik od postoperativnih infekcija u toj dozi. Ipak, konačna odluka zavisi od: funkcije bubrega i jetre, krvne slike, procene hirurga i reumatologa

• Adalimumab (anti-TNF terapija) se obično privremeno prekida pre planirane operacije.Preskoči se jedna doza pre operacije (odnosno operacija se planira na kraju terapijskog intervala). Lek se ponovo uvodi kada rana dobro zarasta i nema znakova infekcije — najčešće 10–14 dana nakon operacije, ali isključivo po proceni lekara. Cilj je smanjiti rizik od infekcije proteze, što je ozbiljna komplikacija.

• Nemojte samostalno prekidati terapiju. Potrebno je da:
  ✔ se javite svom reumatologu čim dobijete termin operacije
  ✔ uskladite tačan datum poslednje doze adalimumaba
  ✔ dogovorite kada da nastavite terapiju nakon operacije

  Balans između kontrole bolesti i smanjenja rizika od infekcije je ključan.

  Srdačan pozdrav i želim Vam uspešnu operaciju i brz oporavak.

Poštovana, ostavite svoje kontakt podatke u poruci. 

Poštovani,

Tramadol je opioidni analgetik koji se koristi za lečenje umerenog do jakog bola, uključujući i hronične mišićno-koštane bolove. Može biti koristan u određenim situacijama, ali je važno da se koristi pod redovnim lekarskim nadzorom.

Koliko dugo sme da se koristi? Ne postoji unapred definisano vremensko ograničenje koje važi za sve pacijente. Dužina terapije zavisi od:: uzroka bola, intenziteta tegoba, efekta terapije, kao i prisustva drugih bolesti i terapija

Kod hroničnog bola, tramadol se ponekad koristi duže vreme, ali se preporučuje da se redovno preispituje potreba za nastavkom terapije. Cilj je uvek koristiti najmanju efikasnu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda. Ako je potreban dugotrajan tretman, neophodne su redovne kontrole.

Mogući neželjeni efekti (posebno kod dugotrajne upotrebe). Najčešći: mučnina i povraćanje, zatvor, vrtoglavica, pospanost, suva usta. Ozbiljniji i ređi: razvoj tolerancije (potreba za većim dozama da bi se postigao isti efekat), fizička i psihička zavisnost, apstinencijalni simptomi pri naglom prekidu (nemir, znojenje, nesanica, ubrzan rad srca), pad koncentracije i povećan rizik od padova (posebno kod starijih osoba), rizik od napada (konvulzija), naročito kod osoba koje već imaju epilepsiju ili koriste određene antidepresive, serotoninski sindrom (u kombinaciji sa nekim lekovima za depresiju). Kod dugotrajne terapije posebno je važno ne prekidati lek naglo, već postepeno smanjivati dozu u dogovoru sa lekarom.

Važna napomena

Kod hroničnih reumatskih bolesti, analgetici poput tramadola ublažavaju bol, ali ne utiču na uzrok bolesti. Zato je važno da osnovna bolest (npr. zapaljenska ili degenerativna reumatska bolest) bude adekvatno dijagnostikovana i lečena ciljano, a ne samo simptomatski.

Ukoliko imate utisak da vam je potrebna sve veća doza ili da bez leka ne možete da funkcionišete, savetujem da se javite svom reumatologu radi revizije terapije i eventualnog uvođenja drugih modaliteta lečenja (fizikalna terapija, promene terapije za osnovnu bolest i sl.).

Srdačan pozdrav.

Poštovana,

Simptomi koje navodite — preosetljivost na sunčevu svetlost, pojačano opadanje kose i bolovi u zglobovima koji su se javili nakon porođaja — zahtevaju pažljivu i sistematsku medicinsku procenu. U postporođajnom periodu dolazi do značajnih hormonalnih i imunoloških promena, zbog čega se pojedine bolesti mogu prvi put ispoljiti ili pogoršati. Na osnovu opisane kombinacije simptoma, lekar će prvenstveno razmišljati o autoimunim oboljenjima, naročito bolestima vezivnog tkiva, kao što je sistemski eritemski lupus, koji se može manifestovati fotosenzitivnošću, bolovima u zglobovima i gubitkom kose. Ovo ne znači da je dijagnoza izvesna, ali je važno da se takva stanja isključe. Takođe, u obzir dolaze i postporođajni poremećaji funkcije štitaste žlezde (postporođajni tireoiditis), koji mogu dovesti do pojačanog opadanja kose, bolova u mišićima i zglobovima, kao i opšteg umora. Ne treba zanemariti ni nedostatke gvožđa, vitamina D i vitamina B12, koji su česti nakon trudnoće i porođaja i mogu doprineti pogoršanju navedenih tegoba, iako sami po sebi ne objašnjavaju preosetljivost na sunce. Savetuje se da se javite svom izabranom lekaru ili reumatologu radi daljih ispitivanja, koja obično uključuju osnovne laboratorijske analize, ispitivanje funkcije štitaste žlezde, kao i imunološke testove (ANA i druge specifične analize, po proceni lekara). Rano prepoznavanje eventualnog uzroka omogućava pravovremeno lečenje i dobru kontrolu simptoma.

Poštovani, Gonartroza je hronična, degenerativna bolest zgloba kolena, čija se učestalost i težina povećavaju sa godinama. Kod starijih pacijenata, naročito onih sa kardiovaskularnim i gastrointestinalnim komorbiditetima, terapija mora biti individualno prilagođena i oprezno vođena. Terapijski modaliteti koji su kontraindikovani ili ograničeni u ovom slučaju:

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Oralni NSAIL (ibuprofen, diklofenak, naproksen i slični) su nepoželjni: zbog ulkusa želuca (rizik od krvarenja i perforacije), zbog angine pektoris (povećan kardiovaskularni rizik). Ako se i razmatraju, to je samo kratkotrajno, u minimalnoj dozi i uz gastroprotekciju, ali se u praksi kod ovakvih pacijenata najčešće izbegavaju.

1. Selektivni COX-2 inhibitori: Imaju manji rizik za želudac, ali nisu bezbedni kod kardiovaskularnih bolesnika, pa se takođe ne preporučuju rutinski.

2. Sistemski kortikosteroidi: Ne koriste se u lečenju gonartroze zbog nepovoljnog odnosa koristi i rizika.

3. Terapijski pristup koji se preporučuje:

   1. Nefarmakološke mere (osnova lečenja): redukcija telesne težine (ako postoji), individualno prilagođena kineziterapija, vežbe jačanja kvadricepsa, izbegavanje dugotrajnog opterećenja kolena, korišćenje štapa ili ortopedskih pomagala po potrebi

   2. Analgetici: Paracetamol u preporučenim dozama može biti lek prvog izbora za bol, uz praćenje ukupne dnevne doze.

   3. Topikalna terapija: NSAIL u obliku gelova i krema imaju znatno manji sistemski efekat i mogu biti korisni.

   4. Intraartikularne terapije: Injekcije kortikosteroida u zglob – mogu se primeniti povremeno kod jačih bolova i izliva, Hijaluronska kiselina – može ublažiti bol i poboljšati funkciju kod određenog broja pacijenata, Hondroprotektivna terapija: Glukozamin i hondroitin imaju ograničen, ali kod nekih pacijenata koristan efekat i dobar bezbednosni profil.

   5. Hirurško lečenje: U uznapredovalim stadijumima, kada konzervativna terapija ne daje rezultat, razmatra se ugradnja totalne endoproteze kolena, uz prethodnu kardiološku procenu.

   6. Kod pacijenta starog 75 godina sa gonartrozom, stabilnom anginom pektoris i ulkusnom bolešću želuca, lečenje mora biti multimodalno, oprezno i individualno, sa naglaskom na nefarmakološke mere, lokalne i intraartikularne terapije, dok se sistemski NSAIL uglavnom izbegavaju.

      Savetujem redovne kontrole kod reumatologa i saradnju sa kardiologom i gastroenterologom u planiranju terapije.

      Srdačan pozdrav