Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (82890)

  1. Poštovana , imam 20 godina i od 2016 imam mnogo zdravstvenih problema , a uz to i depresiju i socijalnu anksioznost i oba traju i dan danas (nemam dijagnozu ali sam siguran da to imam , videćete u tekstu) . Te 2016 sam bez nekog razloga upao u depresiju i ostao bez životne vizije i želja za budućnost . Srednju školu sam završio kao odličan đak (s tim što moram reći da je škola bila relativno laka pa i nisam morao mnogo da učim) ,ali sam nakon srednje pauzirao godinu dana jer nisam znao koji bih fakultet upisao. Tih godinu dana pauze ništa produktivno nisam uradio , znam da sam tad imao priliku da odem kod doktora zbog zdravstvenih problema i mnogih simptoma koji mi otežavaju svakodnevne aktivnosti, međutim imam ogroman strah od teške dijagnoze i nisam otišao ni te godine . 2020. sam upisao fakultet nakon te pauze, međutim depresija se pogoršava kao i zdravlje , o socijalnoj anksioznosti tek da ne pričam . Sada sam došao do toga da ne mogu ni najlakše stvari da naučim jer prosto mi mozak i svest nisu prisutni u datom trenutku i nemam uopšte koncentraciju . Osim fakulteta i ostalog , muči me i autoskola jer mi baš loše ide i mislim da nikad neću položiti. Stalno kažem sebi e kad sve to završim otići ću sa spiskom svih simptoma kod doktora pa šta bude bude. Al uvek nešto iskrsne , a i čak kad imam priliku - ne odem. Što se tiče društvenog života imam par drugara koje jako cenim( i oni mene) i s njima sam opušten, ali čim pričam sa ljudima koje ne znam dobro ili ne vidjam često, mumlam nerazumljivo nešto , isto tako i kad pričam s devojčicama (što se retko dešava nažalost) . Sa majkom imam dobar odnos i ona želi da mi pomogne da izađem iz ovoga , ali kao što rekoh ja nemam petlju da odem kod doktora , a i dok odradim sve analize i dobijem upute, prodje čitava večnost . Sa ocem imam katastrofalan odnos otkad znam za sebe i odvratan je i prema meni i mami i sestri, ali mama neće da se razvede . Da se vratimo na emocije. Takodje, te 2016 kad je sve počelo, čini mi se kao i da sam potpuno izgubio emocije i desilo se par smrtnih slučajeva gde mi je stvarno bilo žao, ali ipak nisam osetio ni približno tugu kao što bih pre te 2016 nekako nije mi ni došlo do glave ... Rekao sam Vam da neću da Vas davim sa simptomima , ali moram da navedem samo neke koje me najviše Koče i zbog kojih najviše gubim/nemam samopouzdanje. Ocajan zadah (naterao se nekako da odem do stomatologa, kaže da taj zadah nije uzrokovan dentalnim problemima tako da moram kod običnog doktora na dalje analize ,ali...), Uvek žestoko ispucale usne ,počelo je i opadanje kose , ponekad zamagljen vid, jak tinitus,... Veoma su mi mršave ruke i noge s obzirom da ne vezbam ,ali kad god sam probao da treniram imao sam te omaglice malopre spomenute i potpunu iznemoglost čak i nakon najlakših vežbi. Izvinite na predugačkoj poruci i hvala svakako

    Odgovoreno: 03. 04. 2021.
  1. Pozdrav, htela bih nešto da vas pitam. Moj rođak se ponaša zabrinjavajuće. To traje već mesecima i stalno se ponavlja , svaki put kada prođe neki auto, autobus on se prekrsti i pokloni. Pitala sam njegovu suprugu zašto ga ne vode kod stručnjaka, ali on ne će ni da čuje za to, ona se nebuni. Žao mi je čovek ima dvoje male dece . Šta vi misli šta to može da bude ?

    Odgovoreno: 24. 03. 2021.
    • Poštovana,

      Vrlo verovatno je reč o kompulsivnoj radnji koju je prouzrokovala neka trauma ili stres, a čija je funkcija da snizi unutrašnju teniziju. Grupa opsesivno-kompulsivnih poremećaja (OKP) je u spektru neurotskih poremećaja. Za lečenje se može obratiti lekaru opšte prakse, kako bi dobio uput za psihijatra, ili se može direktno obratiti Institutu za mentalno zdravlje u Palmtićevoj ili pronaći kontakt nekog iz privatne prakse sa ciljem dijagnostikovanja.. Takođe, psihoterapija dolazi u obzir i ona daje dugotrajnije rezultate, ali je ona moguća isključivo uz njegovu saglasnost i motivisanost za takav vid rada.

      Sve dok njegovo stanje ne predstavlja opasnost po okolinu i njega samog, nije zabrinjavajuće, a ako to postane, osim pomenutih adresa, pomoć se može tražiti i od lokalnog Centra za socijalni rad.

       

      Srdačan pozdrav,

      Uroš Rajaković

      psiholog, psihoterapeut

       

  1. Unazad godinu dana imam izrazenu nesanicu. Lekar je prepisao lorazepam koji pomaze manje vise, ali bih trebala da ga pijem ujutru i uvece sto ja izbegavam zbog zavisnozti. Probala sam nekoliko preparata na biljnoj bazi, ali bez nekog resenja. Dijagnoza mi je anksioznost ali nesanica ne dozvoljava d normalno radim i funkcionisem. IMA li nekog resenja

    Odgovoreno: 12. 03. 2021.
    • Poštovana,

      REKBT psihoterapija kojom se bavim daje odlične rezultate u rešavanju nekih oblika nesanice.

       

       

  1. Postovanje, Moj tata je oboleo od Kovida i trenutno je u bolnici.Nastale su drasticne promene u ponasanju-anksioznost,dezorijentisanost,agresija...lekari apeluju da uticem na njega razgovorom,medjutim to je nemoguce jer do njega reci ne dopiru. Kako da se postavim i u kom smeru da pokusam da uticem na njega,da mu pomognem? Hvala unapred

    Odgovoreno: 08. 03. 2021.
    • Poštovanje,

      Suočavanje sa po život ugrožavajućom bolešću nosi izuzetno veliki stres, kako za pacijenta tako i za članove njegove porodice. U akutnim fazama kao što je ova presudnu ulogu imaju specijalisti psihijatrije koji trebaju da doprinesu da se lekovima njegovo stanje popravi, da se snize anksioznost i agresivnost. Takođe bi trebali da procene i do koje mere se kreće dezorijentisanost.

      Vaša uloga je bitna pre svega u smislu podrške. Podrška bi značila da budete neko ko ume da ga čuje, da pokaže da ga razume, da bude stabilna osoba koja garantuje da će sve biti dobro kada Kovid prođe. Do određene mere uticati na njega će biti moguće. Vaše je da prepoznate tu meru, jer preko nje se ne vredi izlagati. Presudno je da mislite i na sebe kako bi ste bili u stanju da pomognete ocu.

      Ono što možete uraditi je sledeće:

      - Uveravajte ga da je na sigurnom i bezbednom mestu. Obezbedite kratke, tačne i ponavljane informacije.

      - Nastojte da ga umirite nudeći mu nadu i povoljne ishode.

      - Naglašavajte ono u čemu je dobar, ono što dobro radi, da to nastavi i istraje.

      - Pokažite da Vam je stalo, da ste tu i da može da računa na Vas.

       

       

       

      Srdačan pozdrav,

      Uroš Rajaković

      psiholog, psihoterapeut

  1. Poštovani,

    Imam čudnu osobinu da se ponekad nasmejem na nešto na šta se nije primereno smejati.Ne razumem zasto to radim, smeta mi i neprijatno mi je kada se tako ponašam u prisustvu drugih ljudi.Ovo se ne dešava toliko često, jer se ne nasmejem uvek kada neko ispriča nesto tuzno, ali se ponekad ipak desi.Umesto da odreagujem sa empatijom, ja uradim potpuno suprotno. Jedanput mi je neko ispricao da se jedna devojka rasplakala jer se ugojila 200g, jer pati od anoreksije, a ja sam počela da se smejem. Drugi primer koga se secam je da kada sam videla osobu na ulici koja je pravila grimase i čudne pokrete rukama jer je bolesna, ja sam se nasmejala. Bilo je još situacija.. Nikada se ne smejem dugo jer me blam pojede.Ne umem da objasnim šta mi je smešno, jer razumem da tim osobama o kojima je rec nije nimalo lako i moraju da se nose sa svojim problemima. Plasim se da mi neko opet ne ispriča nešto, a ja ponovo  odreagujem smehom i onda ta osoba snizi misljenje o meni.Šta Vi mislite o ovome?Pozdrav

    Odgovoreno: 08. 03. 2021.
    • Poštovana,

       

      Ljudska psiha poseduje mehanizme odbrana koji svaku osobu štite od sadržaja koji za nju predstavljaju procenjenu pretnju. Npr. kada kada doživimo neki neuspeh mi ga možemo otpisivati ili racionalizovati. Neko drugi ga može potiskivati ili intelektualizovati. Nije redak primer da se mlađe osobe smeju na sahrani, to ih ne čini neempatičnima već se oni na taj način "brane" od neprijatnog sadržaja. Ovi mehanizmi su korisni kada igraju namenjenu ulogu, međutim kad pretnja prođe i kada se više ne nalazimo u potencijalno pretećoj ili preplavljujućoj situaciji tada nam ovi mehanizmi više nisu potrebni. Neki od njih imaju tendenciju da i dalje ostanu na snazi, a tada postaju smetnja jer postaju nefunkcionalni.

      Kada su u pitanju emocije, njihovo ispoljavanje će u mnogome zavisti od toga kako smo naučeni da ih ispoljavamo u porodici u kojoj smo odrasli. Ako je u porodici bilo zabranjeno pokazivati tugu ("Šta plačeš, nisi beba"), onda dete to usvoji na taj način. Kada odraste ne ume da se adekvano postavi, nastoji da ovu emociju izbegne i da je na svaki način zamaskira.

      Primeri koje ste naveli ukazuju na jedno ili oba stanja koje sam opisao. Istraživanjem Vaših procesa, pored boljeg razumevanja i uvida, može Vam doneti promenu kojoj težite. To možete postići literaturom namenjenoj samopomoći ili u radu sa terapeutom.

       

      Srdačan pozdrav,

      Uroš Rajaković

      psiholog, psihoterapeut

       

Prikazano 1-5 od ukupno 145 pitanja