Pitajte doktora

Najnoviji odgovori (78346)

  1. Hipohondrija
    Pitanje broj: #143125

    Već neko vreme imam problem sa hipohondrijom. Sve je počelo u septembru ove godine kada sam se ekserom ubo u koleno. Tada mi je komšija rekao da odem da primim antitetanus, što ja nisam uradio. Posle nekoliko dana sam video na internetu šta je tetanus i od tada se ne mogu smiriti. Sve je počelo brojanjem dana inkubacije tetanusa (21 dan) i kada se to završilo igrajući karte ubodem se na iglu koju mi je baka dala da uvučem. Opet isti proces opet brojanje dana. I sve tako u krug. I kao baksuz, čim se zavrsi 21dan, ja se opet povredim i opet brojim. I tako sve od septembra do sad... Shvatam ja da se meni ništa neće desiti jer sam vakcinisan, jer su to male ranice koje sam odmah ispirao hidrogenom i vodom.  Ali sada to više nije problem, već događaj koji se desio pre 8 dana, a to je napad psa kada sam bio na selu kod strica. Pas me nije ujeo, tj. nisam osetio ujed i sutradan pogledam nogu i vidim neke ožiljke koji su stari moguće godinama. I čim sam to video, noga počinje da me boli. Sad brojim dane da ne dobijem besnilo iako je pas vakcinisan redovno. Ali problem je to što kad god se negde udarim, mene to boli koliko traje i taj period inkubacije ali posle toga nestaje kao da ga nikad nije bilo. Taj način života me ubija, povukao sam se u sebe stalno sam u kuci, retko izlazim.  Plašim se da me to ne uhvati negde napolju. Bio sam kod psihologa koji me je ubeđivao da mi niša neće biti, ali ja to ne mogu da prihvatim. Pijem Lexilium uveče pred spavanje, jer mi je to najgori period.  Molim Vas za neki savet i da li je moguće da svi ti bolovi koji nastaju mogu biti psiha? 

    Odgovoreno: 29. 12. 2015.
  1. Otac alkoholičar
    Pitanje broj: #142479

    Apropo mog oca alkoholičara zbog kog mi je jako teško i neprijatno, a pogotovo me je sramota kada se on napije u društvu (u gostima) pa onda lupeta gluposti o meni i tako me dovodi u neprijatnu situaciju. Rekli ste da ja moram sebe da zaštitim tako što ću se ograditi od takvog njegovog ponašanja, ali ne razumem i ne znam kako da se ogradim konkretno u takvim situacijama? Možete li mi dati neki savet? Uzgred da kažem, još uvek nisam u finansijskoj mogućnosti da se odvojim od roditelja i da živim sama nezavisno od njih.

    Odgovoreno: 07. 12. 2015.
    • U mom prvom odgovoru sam Vam objasnila, ako se ne varam, kakva je ozbiljna bolest alkoholizam i koje posledice ima na alkoholičara, njegovu porodicu i društvo u celini. Zato je neophodno obratiti se u savetovalište za lečenje bolesti zavisnosti, a oni će Vas uputiti koji način motivisanja za lečenje je najbolji za Vašeg oca. Ako on i dalje ne želi, onda Vi dođite na individualnu psihoterapiju.

  1. Lek za anksioznost
    Pitanje broj: #132615

    Da li mi možete reći ima li neki najnoviji i efikasan lijek za tjeskobu (anksioznost)? Bolovala sam od anksioznosti, mogu reći da sam prilično izliječena, ali ponekad imam napetost i tjeskobu. Volila bih da u tim iznimnim situacijama popijem neku tabletu koja otklanja taj osjećaj. Dakle, ne terapija, nego neke povremene tablete. 

    Odgovoreno: 24. 11. 2015.
    • Ako se anksioznost i dalje povremeno javlja znači da nije izlečena nego samo smanjena na podnošljiviju meru. Savetujem Vam da idete na psihoterapijske sanse jer su one efikasnje od lekova kada je o anksioznosti reč. Poterbno je da dođete do pravih i najverovatnije duboko potisnutih uzroka svojih strahova da se oni ne bi više ponavljali i da biste povratili samopouzdanje i veru u sebe i u svoje psihičke snage.

  1. Odnos sa majkom koren svih problema
    Pitanje broj: #142065

    Nalazim se u svojevrsnoj psihičkoj krizi već nekoliko mjeseci. Sve je kulminiralo onda kad sam dobila otkaz koji je doduše samo otvorio pandorinu kutiju. Faze nesanice, gubitka apetita, volje za životom, zatvaranja u sobi, konstatntnog plača srećom su iza mene. Nekako sam se uspjela izvući. Normalno spavam, vježbam, pravilno se hranim, puno čitam, pa i knjige o samopomoći, gledam videe motivacijskih govornika. Pa obzirom kakva sam bila i kakva sam danas, mogu reći da sam ponosna na sebe, jer apsolutno sam sve sama to prošla. Prijatelji i dečko su bili tu, ali nisam nikog htjela daviti. Znali su da sam loše, ali toliko loše nisam htjela da iko zna. Korijen mog problema je zapravo moja majka. Za sebe mogu reći da sam bila i da jesam zaista dijete za primjer, ali tek sad uviđam koliko je stroga bila prema meni, a što sam ja onda dala sebi zadatak da još više budem stroga prema sebi. Više mi je bila autoritet nego roditelj-prijatelj. I sve je bilo super do trenutka kad sam izgubila posao i ušla u vezu s momkom koji nije po njenim mjerilima. Omalovažava me, vrijeđa, govori da sam glupača, neambiciozna, da sam kriva za njenu bolest, da sam pod uticajem crne magije porodice moga dečka i da više nikako to dijete ne prepoznaje. Svjesna sam da se neće promijeniti, da su to njene frustracije i provincijski kompleksi, ali to me čini jako nesretnom i narušava mi samopouzdanje i toliko energije oduzima da jednostavno nisam u stanju ponekad okrenuti se svojim prioritetima. Ubijeđena je da ću se udati kriomice, da ću čistiti tuđe podove i da ću si zagorčati život ako uđem u brak s nekim ko me voli i koga ja zaista volim. Svaki izlazak mi se pretvori u košmar jer ona eksplodira, a ponekad ako i šuti, ubija me tjeskoba i strepnja kad će ponovo planuti. Željna sam izaći kao nekad, otići prošetati, provesti vrijeme s ljudima s kojima se osjećam bolje, koji me oraspolože. Kuća mi je pravi pakao. Priroda mog zanimanja odnosno posla je da ga mogu radit ili samostalno ili otići odavde jer državne službe, zna se, ne dolaze u obzir. Ali nemam uopće vjere u sebe niti samopouzdanja, hrabrosti dovoljno da počnem sama, učim trenutno strani jezik, ako bih se odlučila na odlazak. Jako sam povrijeđena, nesigurna, tužna jer ona je uzrok toga. Da, znam da ćete reći da sami sebi stvaramo te negativne emocije a ne drugi, jer taj drugi je takav kakav je. Ali ipak teško se oduprijeti tome pogotovo jer je roditelj u pitanju i zaista boli. Otac ne želi uopće da se miješa, šuti. A i njega krivim, jer zna kakva je i ni u jednom trenutku nije stao u moju obranu. Ignorira sve. Sa sestrom, koja je na faxu, nemam blizak odnos, iako sam se zaista trudila, ali ima taj neki animozitet prema meni koji se vuče od djetinjstva, perioda kad sam ja bila miss savršena, a ona prosječan odlikaš, a često i glupača koja nikad nije bila kao ja. Situacija u široj porodici je također nikakva, mama je zahladila odnose i sa svojom i očevom obitelji. Naravno, svi su krivi osim nje. Ako bih se s nekim čula, posjetila tetku, obavezno bih na tapeti završila jer tim kontaktom navodno nju želim povrijediti. Ne znam šta da radim. Nema šanse da razgovaram, jer svaki put ona toliko nebuloza kaže koje uopće nemaju veze sa zdravim razumom i jednostavno ostanem bez teksta, otplačem i treba mi nekoliko dana da dođem sebi. Ne znam više kako da se postavim. Ako pokušam biti razumna, onda neće da me sluša, ne vjeruje mi i opet drži svoje mišljenje. Ako pokušam ignorirati, onda plane još više. Ne mogu biti nikako u istoj prostoriji s njom, odradim kućne poslove i trk u sobu na knjigu. Vjerujem da joj je potreban stručni razgovor, više nego meni, ali ako bi joj iko to sugerisao, mislim da bi tek poludjela. Svaki put obećam sebi, od danas ću izaći bar malo da vidim dečka i prijateljice, al opet ostanem u kući jer me ubija tjeskoba. I onda mi se sve svede od subote do subote kad cijelo vrijeme zurim u sat, žureći kući. Vjerujem da će mi se sve posložiti, želim biti optimistična, ali jako teško i sporo ide uz nju kao takvu. Šta da radim?

    Odgovoreno: 23. 11. 2015.
    • Iako Vi sami čitate popularnu psihologiju i knjige o samopomoći, ipak je to nedovoljno da sebi pomognete. Neophodno je, ako želite stvarno izaći iz problema sa majkom, da krenete na psihoterapiju jer jedino tako kroz razgovor i dijalog sa nekim neutralnim možete doći do uvida u sebe i svoju majku, koja je najvažnija figura za razvoj svake ličnosti. Smatram da ste na ispravnom putu da se potpuno osamostalite i odvojite od roditelja jer živeći sa njima pod istim krovom nezadovoljstvo se produbljuje. Možda možete sugerisati majci da se ona obrati psihoterapeutu, mada sumnjam da će ona to želeti. Ali, zato Vi možete to učiniti za sebe i pronaći prave uzroke svojih simptoma. Mi ne možemo birati svoje roditelje niti bilo koga menjati, ali možemo sebe i svoj način gledanja na stvari, na sebe i na situaciju u kojoj se nalazimo. Samim tim i emocionalni doživljaj svega će se promeniti.

  1. Imam još nešto da pitam apropo mojih pitanja koje sam Vam postavila u vezi mog oca koji pije. Naime pre neki dan rekla sam mu da sam postavila pitanje psihologu i rekla sam mu to što ste Vi rekli ali on kaže: "Da, volim da pijem, i neću da se lečim" i šta sad ja tu više da uradim? Rekli ste "stoga bi bilo dobro da Vi zajedno sa majkom, njegovom suprugom, pokušate da ga motivišete na lečenje, a ako on to ne želi da sebe zaštitite ograđujući se od takvog njegovog ponašanja" molim vas recite mi kako da se ja ogradim od takvog njegovog ponašanja? Npr on kada popije on tada lupeta pred ljudima neke stvari o meni i našoj porodici i mene je toga užasno sramota, on time meni nanosi ljagu i sramotu.

    Odgovoreno: 09. 11. 2015.
    • Poštovana,
      Razgovarajte sa majkom o tome da ga ona mora na neki način usloviti nečim radi lečenja. Najčeščeće se kod alkoholičara može postići motivacija ako se uplaše veoma mnogo bilo za svoje zdravlje, bilo za gubitak posla ili pak razvod braka. Ona može ako želi da odigra vrlo važnu ulogu ako mu kaže da neće ostati u tom braku ukoliko on nastavi da pije. Međutim, ako majka ne shvata ozbiljnost problema i kakva šteta se čini vama kao detetu kao i svoje " saučestvovanje" u njegovom nastavljanju prekomernog pijenja preteranom tolerancijom na takvo njegovo ponašanje, onda se malo toga može učiniti. Već sam vam rekla da vi kao dete niste tu da njega lečite već da živite svoj mladalački život punim plućima. Sve ovo što navodite i osećaj stida zbog neprimerenog očevog ponašanja su već odavno poznate posledice koje alkoholizam kao bolest ostavlja na porodicu. Vaša majka može otići u odeljenje zavoda za mentalno zdravlje (paunaova ulica na banjici) koje se baš bavi ovim problemom kao i drugim bolestima zavisnosti i posavetovati se stručnjacima kako da ga motiviše na lečenje.
      Pozdrav

Prikazano 1-5 od ukupno 124 pitanja