Moja cerka 15 god.ima strah od pauka i insekata.jos od detinjstva ali se to intenziviralo u zadnjih godinu dana a u zadnjih nedelju dana je bas haos.boji se paukova i stonoga kad vidi u kupatilo ili u sobi pa i onog najmanjeg.zivimo na primorju leti vrucine zimi vlaga nefali nam insekata cak i tarantelice mali gusteri zalutaju u kucu.Dotle je doslo da sinoc nije smela u toku noci uci u kupatilo da mokri vec trpela celu noc .ovih dana se tusirala i isla na wc kod babe -koja zivi u istoj kuci na drugom spratu.Ici cemo psihologu vidim vec da moramo al je na godisnjem pa moramo cekati.imamo li razloga za brigu. Devojcica je inace ok zdrava prava drustvena.
Postovana, najpre treba utvrditi da li je rec o opravdanom strahu od insekata ili je u pitanju iracionalni strah- fobija, koja znatno remeti svakodnevno funkcionisanje osobe. U slucaju fobije, potrebna je psihoterapija.
Dobro veče, imam 16 godina, odlična sam učenica pa mi mnoge stvari što se tiče ličnog sazrevanja i psihologije nisu jasne. Smatram da mi je neophodna stručna pomoć. Mnogo sam depresivna, emotivna, često plačem, osetljiva i veoma usamljena. Živim u složnoj i srećnoj porodici, ali okruženje je to što me čini nesrećnom. Društvo sa kojim sam odrasla kao da se preko noći promenilo i to je na mene mnogo uticalo. Svesna sam da se ne uklapam u njihovo društvo, zbog toga što sam u svemu uspešnija od njih, ali to do skoro nije bio problem. Mislim da je u pitanju ljubomora, ali nisam sigurna. Stalno pitam sebe da li sam nešto pogrešila i krivo mi je što me odbacuju na neki način jer smo odrasle zajedno. Koje je rešenje ovog mog problema? Unapred hvala
Postovana, najverovatnije je rec o prolaznim reakcijama koje su ocekivane na tom uzrastu. Savetujem Vam da povecate fizicku aktivnost jer ona u svakom obliku pozitivno utice na raspolozenje. Pronadjite neki hobi i nova interesovanja koja ce uciniti da se osecate ispunjeno.
Imamo problem sa decom iz ulice koji maltretirajue moje dete. Naime, taj brani par imaju troje dece, sina, cerku i jos jednu cerku od 5 godina kao i moja cerka, roditelji nemaju vremena za njih i cuva ih stara baka koja ne razgovara vec jako dugo sa nasom bakom. Oni se udruze i mojoj cerci govore kako je debela ruzna, da ako hoce da se igra sa njima mora da uradi to i to, cak su je naterali da skine ves. Pritom nama ne zeli da prizna jer se plasi da nece da se igraju sa njom. Jako sam zabrinuta za svoje dete.
Ne treba da podrzavate to sto neko dete maltretira samo da ne bi ostala sama. Neka i bude sama neko vreme, dok ne nadje novo drustvo. Na ovaj nacin ona moze da razume da zivot tako funkcionise, da ce je neko prihvatiti samo ako je poslusna. Lepo joj objasnite da to drugarstvo nije, da ona zasluzuje bolje drustvo koje je nece terati nista na silu. To joj moze napraviti kasnije problem u partnerskim odnosima, na poslu, itd. Jer ce isto postupati.
Postovanje,imam sina od 4 godine koji je preosteljiv.Rastuzi ga ako neki drug ili drugarica viknu na njega ili ga gurnu.Sa jednom drugaricom jako cesto idemo u park,ali ona u parku ako nadje neku drugaricu,odlazi sa njom,a on ostane sam,njega to povredi,u stanju je sat vremena da sedi i place,ne zeli da pridje nekom drugom detetu,ne zeli sam da se igra,samo place i ponavlja da ga je ostavila samog. Ne znam kako da mu pomognem,a zso mi je da se uvek rastuzi zbog istih stvari.U vrtic ne ide vec 6 meseci zbog stanja sa koronom. A i kada je isao isto tako je neke stvari primao srcano i plakao.Ako mu neko dete nesto kaze,udari ga,njega to bas potrese.Ne voli da udara decu,ne vraca ako ga neko udari,ne gura se.Ne znam kako da mu pomognem,a tesko mi je da tako pati zbog takvih stvari. Uporno pricam sa njim i on ima poverenje u mene,uvek mi sve i do detalja isrica.Unapred vam hvala
Potrebno je da pružite detetu ljubav, podršku i sigurnost. U tim situacijama pričajte sa njim, pitajte kako se oseća, pružite mu utehu, to detetu mnogo znači. Recite da se takve stvari dešavaju ali da ima mnogo dece koja bi volela da se sa njim druže.
Imam djevojcicu od 3 ipo godine. Pocela je da ide u vrtic sa nepune dvije i dosta fino se je privikla. Kada je bila pandemija i posto su zatvorili vrtic bile smo zajedno kuci tri mjeseca. Nakon sto se vrtic opet otvorio tete mi kazu da je bas tuzna da cesto place i samo trazi mamu. Kazu da nema problema sa drugarima da je jako socijalizovana dobra apsolutno"besprekorno dijete" da citiram uciteljicu ali evo vec nedelju dana iz cista mria place i trazi mamu. Jos jedna promjena izuzev odsustva zbog korone je to sto je tata vozi i dovozi iz vrtica a to se ranije nikada ali bas nikada nije desavalo jer su nam razlicite smjene .
Prosto ne znam kako da se ponasam kazu mi da je to od prevelike ljubavi ili razmazenosti nzn sta da radim, objasnjavam joj da mora da ide jer mi moramo na posao i td td, al ona od popodne pocne da zapitkuje idem li u vrtic sad ja necu mama i td.....
Jako je dobra devojcica i ima svoju rutinu od ujutro do uvece sve se zna tacno kad jede kad ide na spavanje kad seta i tako cim se probudi zna da ide u vrtic i pocne plakati. Pitam je uvece kako je bilo ona kaze lijepo igrala sam se sa drugarima niko je nije dirao ali eto nije mi rekla da je plakala i trazila mamu kako kazu tete. Ona se nikada ranije nije tako ponasala a tete kazu da se prosto izmori od placa i da je bas tuzna.
Poštovana, deca su izasla iz jedne rutine i to ih je poremetilo kao i nas odrasle. Ne javlja se samo kod nje ta reakcija, nemojte da se bojite, vecina dece reaguje slicno. Bili su sa roditeljima, tako se osecaju sigurno a sada se ponovo razdvajaju. Pri odvajanju se normalno javlja strah, anksioznost kod dece, samo je pitanje intenziteta straha. Tu ste vi kao roditelji da je utesite, date podrsku. Bitno je da ona ne oseti da se ste vi u dilemi, da razmisljate da li da je posaljete u vrtic. Postavite se kao da je to jedina opcija, da je to dobro za nju, razgovarajte o vrticu na saljiv nacin. Bitno je da ne oseti nervozu i nesigurnoat kod vas. Recite joj da cete doci po nju, da mama i tata rade, ali kad zavrse sa poslom bicete zajedno i igrati se. Dobar roditelj je onaj koji neguje ali i "frustrira" dete u odredjenom stepenu, kako bi naucila da nesto treba da podnese. Jer kasnije bi mogla da pravi problem pri odlasku u skolu. Potrebno je da je pustite, koliko i vama bilo tesko.
Moja cerka 15 god.ima strah od pauka i insekata.jos od detinjstva ali se to intenziviralo u zadnjih godinu dana a u zadnjih nedelju dana je bas haos.boji se paukova i stonoga kad vidi u kupatilo ili u sobi pa i onog najmanjeg.zivimo na primorju leti vrucine zimi vlaga nefali nam insekata cak i tarantelice mali gusteri zalutaju u kucu.Dotle je doslo da sinoc nije smela u toku noci uci u kupatilo da mokri vec trpela celu noc .ovih dana se tusirala i isla na wc kod babe -koja zivi u istoj kuci na drugom spratu.Ici cemo psihologu vidim vec da moramo al je na godisnjem pa moramo cekati.imamo li razloga za brigu. Devojcica je inace ok zdrava prava drustvena.
Odgovoreno: 01. 10. 2020.Postovana, najpre treba utvrditi da li je rec o opravdanom strahu od insekata ili je u pitanju iracionalni strah- fobija, koja znatno remeti svakodnevno funkcionisanje osobe. U slucaju fobije, potrebna je psihoterapija.
Dobro veče, imam 16 godina, odlična sam učenica pa mi mnoge stvari što se tiče ličnog sazrevanja i psihologije nisu jasne. Smatram da mi je neophodna stručna pomoć. Mnogo sam depresivna, emotivna, često plačem, osetljiva i veoma usamljena. Živim u složnoj i srećnoj porodici, ali okruženje je to što me čini nesrećnom. Društvo sa kojim sam odrasla kao da se preko noći promenilo i to je na mene mnogo uticalo. Svesna sam da se ne uklapam u njihovo društvo, zbog toga što sam u svemu uspešnija od njih, ali to do skoro nije bio problem. Mislim da je u pitanju ljubomora, ali nisam sigurna. Stalno pitam sebe da li sam nešto pogrešila i krivo mi je što me odbacuju na neki način jer smo odrasle zajedno. Koje je rešenje ovog mog problema? Unapred hvala
Odgovoreno: 01. 10. 2020.Postovana, najverovatnije je rec o prolaznim reakcijama koje su ocekivane na tom uzrastu. Savetujem Vam da povecate fizicku aktivnost jer ona u svakom obliku pozitivno utice na raspolozenje. Pronadjite neki hobi i nova interesovanja koja ce uciniti da se osecate ispunjeno.
Imamo problem sa decom iz ulice koji maltretirajue moje dete. Naime, taj brani par imaju troje dece, sina, cerku i jos jednu cerku od 5 godina kao i moja cerka, roditelji nemaju vremena za njih i cuva ih stara baka koja ne razgovara vec jako dugo sa nasom bakom. Oni se udruze i mojoj cerci govore kako je debela ruzna, da ako hoce da se igra sa njima mora da uradi to i to, cak su je naterali da skine ves. Pritom nama ne zeli da prizna jer se plasi da nece da se igraju sa njom. Jako sam zabrinuta za svoje dete.
Odgovoreno: 22. 09. 2020.Ne treba da podrzavate to sto neko dete maltretira samo da ne bi ostala sama. Neka i bude sama neko vreme, dok ne nadje novo drustvo. Na ovaj nacin ona moze da razume da zivot tako funkcionise, da ce je neko prihvatiti samo ako je poslusna. Lepo joj objasnite da to drugarstvo nije, da ona zasluzuje bolje drustvo koje je nece terati nista na silu. To joj moze napraviti kasnije problem u partnerskim odnosima, na poslu, itd. Jer ce isto postupati.
Postovanje,imam sina od 4 godine koji je preosteljiv.Rastuzi ga ako neki drug ili drugarica viknu na njega ili ga gurnu.Sa jednom drugaricom jako cesto idemo u park,ali ona u parku ako nadje neku drugaricu,odlazi sa njom,a on ostane sam,njega to povredi,u stanju je sat vremena da sedi i place,ne zeli da pridje nekom drugom detetu,ne zeli sam da se igra,samo place i ponavlja da ga je ostavila samog. Ne znam kako da mu pomognem,a zso mi je da se uvek rastuzi zbog istih stvari.U vrtic ne ide vec 6 meseci zbog stanja sa koronom. A i kada je isao isto tako je neke stvari primao srcano i plakao.Ako mu neko dete nesto kaze,udari ga,njega to bas potrese.Ne voli da udara decu,ne vraca ako ga neko udari,ne gura se.Ne znam kako da mu pomognem,a tesko mi je da tako pati zbog takvih stvari. Uporno pricam sa njim i on ima poverenje u mene,uvek mi sve i do detalja isrica.Unapred vam hvala
Odgovoreno: 22. 08. 2020.Potrebno je da pružite detetu ljubav, podršku i sigurnost. U tim situacijama pričajte sa njim, pitajte kako se oseća, pružite mu utehu, to detetu mnogo znači. Recite da se takve stvari dešavaju ali da ima mnogo dece koja bi volela da se sa njim druže.
Postovani,
Imam djevojcicu od 3 ipo godine. Pocela je da ide u vrtic sa nepune dvije i dosta fino se je privikla. Kada je bila pandemija i posto su zatvorili vrtic bile smo zajedno kuci tri mjeseca. Nakon sto se vrtic opet otvorio tete mi kazu da je bas tuzna da cesto place i samo trazi mamu. Kazu da nema problema sa drugarima da je jako socijalizovana dobra apsolutno"besprekorno dijete" da citiram uciteljicu ali evo vec nedelju dana iz cista mria place i trazi mamu. Jos jedna promjena izuzev odsustva zbog korone je to sto je tata vozi i dovozi iz vrtica a to se ranije nikada ali bas nikada nije desavalo jer su nam razlicite smjene . Prosto ne znam kako da se ponasam kazu mi da je to od prevelike ljubavi ili razmazenosti nzn sta da radim, objasnjavam joj da mora da ide jer mi moramo na posao i td td, al ona od popodne pocne da zapitkuje idem li u vrtic sad ja necu mama i td.....
Jako je dobra devojcica i ima svoju rutinu od ujutro do uvece sve se zna tacno kad jede kad ide na spavanje kad seta i tako cim se probudi zna da ide u vrtic i pocne plakati. Pitam je uvece kako je bilo ona kaze lijepo igrala sam se sa drugarima niko je nije dirao ali eto nije mi rekla da je plakala i trazila mamu kako kazu tete. Ona se nikada ranije nije tako ponasala a tete kazu da se prosto izmori od placa i da je bas tuzna.
Molim Vas za savjet
Odgovoreno: 24. 06. 2020.Poštovana, deca su izasla iz jedne rutine i to ih je poremetilo kao i nas odrasle. Ne javlja se samo kod nje ta reakcija, nemojte da se bojite, vecina dece reaguje slicno. Bili su sa roditeljima, tako se osecaju sigurno a sada se ponovo razdvajaju. Pri odvajanju se normalno javlja strah, anksioznost kod dece, samo je pitanje intenziteta straha. Tu ste vi kao roditelji da je utesite, date podrsku. Bitno je da ona ne oseti da se ste vi u dilemi, da razmisljate da li da je posaljete u vrtic. Postavite se kao da je to jedina opcija, da je to dobro za nju, razgovarajte o vrticu na saljiv nacin. Bitno je da ne oseti nervozu i nesigurnoat kod vas. Recite joj da cete doci po nju, da mama i tata rade, ali kad zavrse sa poslom bicete zajedno i igrati se. Dobar roditelj je onaj koji neguje ali i "frustrira" dete u odredjenom stepenu, kako bi naucila da nesto treba da podnese. Jer kasnije bi mogla da pravi problem pri odlasku u skolu. Potrebno je da je pustite, koliko i vama bilo tesko.
Prikazano 11-15 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima