Pozdrav,
prije godinu i pol dana sam dobila prvi napad panike zbog straha od smrti (strah je bio iniciran smrću poznanika moje dobi) te sam otišla na razgovor kod psihologinje koja mi je rekla kako moram imat neku aktivnost u životu u kojoj ću moći uživati i opustiti se (inače sam odličan učenik, 18 god). Poslušala sam njen savjet, a napadi panike dogodili su se još par puta, ali je između njih bio dosta veliki vremenski razmak pa me nisu toliko brinuli. Naime, početkom ove godine sam dobila još jedan napad panike koji je bio ključan u razvitku mojih negativnih misli, a veliku ulogu imao je i internet. Naišla sam na puno članaka, kako naših, tako i stranih o paničnim napadima te na puno iskustava. Pročitala sam da mnogi ljudi nisu zbog toga godinama izlazili iz kuća, da im je karijera/obrazovanje propalo, da su se izliječili, ali su im se napadi panike opet javili. Sve je to jako utjecalo na mene tako da je svakodnevni izlazak iz kuće bio izazov (znojenje, vrtoglavica, plitko disanje). Sada je situacija da smo po kućama pa sam donekle mirna, ali me brine što kada opet budem morala ići van. Zanima me jesu li stvarno panični napadi neizlječivi? I vraćaju li se te jesam li zbog toga radno nesposobna osoba? Unaprijed hvala!
P.S. Napadi panike najčešće mi se dogode u velikim skupinama ljudi (posebno je okidač ako te ljude ne poznam)
Postovana, ako se tretiraju napadi panike se mogu izleciti ili smanjiti na minimalnu meru. Na psihoterapiji ucite na koji nacin mozete da kontroliste panicne napade i bicete funkcionalni. Radi se na negaticnim mislima, iracionalnim uverenjima , fizioloskim manifestacijama.
Anksioznost i panicni napadi su cesti, veliki broj ljudi ih ima. Bitno je samo na vreme raditi na uzroku anksioznosti.
Dobar dan. Ja sam Marko, imam 16 godina. Zelim da vam opisem moj problem sto je bolje moguce. Naime, meni se stalno u glavi ponavlja jedna misao koja je zapravo nista tj. nista drugo nego misao i ja moram da kazem neke reci sa kojima mislim da ce ta prazna misao nestati...a te reci koje govorim se menjaju s vremena na vreme. Stvarno smeta, stalno mi se namece ta misao i ja uporno pokusavam da je se resim jer je zapravo nista. Nekada malo i popusti pa se opet vrati i tako u krug. Molim Vas recite mi sta bih trebao da radim i kako da se ponasam kad ta misao dodje a dolazi svaki cas...kako da se resim toga? Bio bih Vam beskrajno zahvalan na odgovoru i pomoci. Hvala unapred.
Kada misao dodje, nemoj da se branis od nje, i nemoj je analizirati. Samo je primeti i pusti, koliko god ona dolazila ne udubljuj se, posmatraj je sa distance. Takodje, veoma je bitno da ne ponavljas rituale, koji su vezani za tu misao, odupri se tome.
Dete mi još nije naučilo da čita i učiteljica misli da sam ja (majka) kriva. Dete ima 8 godina i ima poteškoće. Vodila sam ga kod školskog psihijatra on još nemoze da radi sa njim pa ga moram slati privatno a i to kosta kako da se poatavim prena uciteljici jer mi je doslo da joj svasta kazem ali sam ucutala zbog sina ali neznam dokle cu da cutim jer mislim da ima svoje miljenike a ostale ko sisa molom vas kazite mi sta da radim
moguce je da se radi o poremecaju skolskih vestina, konkretno o disleksiji kod Vaseg deteta.
Medjutim, da bi se to iskljucilo ili potvrdilo, neophodno je testirati svih deset sposobnosti . Na taj nacin dobijamo mnoge bitne informacije o ispitaniku .
Znaci, savetujem psihotest kao resenje Vaseg problema.
Imam dete od 6 godina. Naime, sa 3. 5 je doživeo
traumu od vojnih aviona koji su imali vežbu, a on je na minut ostao sam dok su oni preletali.
Od tada je prošlo skoro tri godine, a on još uvek ima strah od bilo kakvog zvuka aviona, ne sme napolju sam, ne udaljava se uopste, neće da izađe napolje sam, jer kako kaže plasi se zvuka, da će avion da padne. . .
Ide u vrtić i tamo se ponaša normalno. Ako uđem u kuću na minut on trči za mnom. Ako je baš glasno počne da vristi.
Uskoro treba da krene u školu i vise ne znam šta da radim. Jednom smo ga vodili dečijem psihologu i on je predlozio ignorisanje, ali nije pomoglo, a strah je sve dublji. Molim vas za pomoć
Poštovana,
Savetujem da vaše dete nastavi posete stučnom licu, odnosno dečijem psihoterapeutu radi pomoći i podrške da prevaziđe strah, ali mislim da ignorisanje problema nije rešenje.
Pozdrav
Imam dječaka od 11 godina. Dijete je konstantno zamišljeno i u školi potpuno nezainteresovano. I kod kuće se primjeti ta zamišljenost po nekoliko puta ga moramo zovnut, a on odreaguje kao da ga probudimo iz sna i to se ponavlja već duži period. Prvo su počeli problemi u školi, zaboravlja da zapamti domaći u toku časa uspije da zapiše samo jedan zadatak. Onda kad to treba kući odraditi nastaje plač i vrpoljenje na stolici. Inače, dijete je zdravo raste u normalnoj porodici nisu zapostavljeni (ima još 2 brata jednog starijeg jenog mlađeg), kao mali je bio hiperaktivan, ali nikad nije napravio nikakvu štetu nikome. Volio je da vježba, skače, bavi se sportom i to se nikad nije promijenilo. Sad me zabrinjava ta njegova zamišljenost, slaba koncentracija i taj neki pogled izgubljeni, jer kad pričam sa njim on sluša nekih par rečenica i tačno osjetim kad se zamisli gleda u mene, a kao da me uopšte ne vidi. Svi mi govore da će proći, ali ja ipak mislim da imamo problem. Molim vas za savjet.
U vašem opisu problema važno je naglasiti od kada je dete zamišljeno i odsutno da li je od početka školovanja ili unazad kraće vreme? Uzroci njegovog ponašanja mogu biti različiti, može se raditi o poremećaju pažnje ili postoje neki problemi o kojima on ne želi da priča, u školi npr. Svakako je potrebno radi bolje procene situacije da se obratite dečijem psihijatru.
Pozdrav, prije godinu i pol dana sam dobila prvi napad panike zbog straha od smrti (strah je bio iniciran smrću poznanika moje dobi) te sam otišla na razgovor kod psihologinje koja mi je rekla kako moram imat neku aktivnost u životu u kojoj ću moći uživati i opustiti se (inače sam odličan učenik, 18 god). Poslušala sam njen savjet, a napadi panike dogodili su se još par puta, ali je između njih bio dosta veliki vremenski razmak pa me nisu toliko brinuli. Naime, početkom ove godine sam dobila još jedan napad panike koji je bio ključan u razvitku mojih negativnih misli, a veliku ulogu imao je i internet. Naišla sam na puno članaka, kako naših, tako i stranih o paničnim napadima te na puno iskustava. Pročitala sam da mnogi ljudi nisu zbog toga godinama izlazili iz kuća, da im je karijera/obrazovanje propalo, da su se izliječili, ali su im se napadi panike opet javili. Sve je to jako utjecalo na mene tako da je svakodnevni izlazak iz kuće bio izazov (znojenje, vrtoglavica, plitko disanje). Sada je situacija da smo po kućama pa sam donekle mirna, ali me brine što kada opet budem morala ići van. Zanima me jesu li stvarno panični napadi neizlječivi? I vraćaju li se te jesam li zbog toga radno nesposobna osoba? Unaprijed hvala! P.S. Napadi panike najčešće mi se dogode u velikim skupinama ljudi (posebno je okidač ako te ljude ne poznam)
Odgovoreno: 24. 04. 2020.Postovana, ako se tretiraju napadi panike se mogu izleciti ili smanjiti na minimalnu meru. Na psihoterapiji ucite na koji nacin mozete da kontroliste panicne napade i bicete funkcionalni. Radi se na negaticnim mislima, iracionalnim uverenjima , fizioloskim manifestacijama.
Anksioznost i panicni napadi su cesti, veliki broj ljudi ih ima. Bitno je samo na vreme raditi na uzroku anksioznosti.
Dobar dan. Ja sam Marko, imam 16 godina. Zelim da vam opisem moj problem sto je bolje moguce. Naime, meni se stalno u glavi ponavlja jedna misao koja je zapravo nista tj. nista drugo nego misao i ja moram da kazem neke reci sa kojima mislim da ce ta prazna misao nestati...a te reci koje govorim se menjaju s vremena na vreme. Stvarno smeta, stalno mi se namece ta misao i ja uporno pokusavam da je se resim jer je zapravo nista. Nekada malo i popusti pa se opet vrati i tako u krug. Molim Vas recite mi sta bih trebao da radim i kako da se ponasam kad ta misao dodje a dolazi svaki cas...kako da se resim toga? Bio bih Vam beskrajno zahvalan na odgovoru i pomoci. Hvala unapred.
Odgovoreno: 07. 04. 2020.Kada misao dodje, nemoj da se branis od nje, i nemoj je analizirati. Samo je primeti i pusti, koliko god ona dolazila ne udubljuj se, posmatraj je sa distance. Takodje, veoma je bitno da ne ponavljas rituale, koji su vezani za tu misao, odupri se tome.
Dete mi još nije naučilo da čita i učiteljica misli da sam ja (majka) kriva. Dete ima 8 godina i ima poteškoće. Vodila sam ga kod školskog psihijatra on još nemoze da radi sa njim pa ga moram slati privatno a i to kosta kako da se poatavim prena uciteljici jer mi je doslo da joj svasta kazem ali sam ucutala zbog sina ali neznam dokle cu da cutim jer mislim da ima svoje miljenike a ostale ko sisa molom vas kazite mi sta da radim
Odgovoreno: 07. 12. 2019.Postovana,
moguce je da se radi o poremecaju skolskih vestina, konkretno o disleksiji kod Vaseg deteta.
Medjutim, da bi se to iskljucilo ili potvrdilo, neophodno je testirati svih deset sposobnosti . Na taj nacin dobijamo mnoge bitne informacije o ispitaniku .
Znaci, savetujem psihotest kao resenje Vaseg problema.
Pozdrav.
Savetujem da vaše dete nastavi posete stučnom licu, odnosno dečijem psihoterapeutu radi pomoći i podrške da prevaziđe strah, ali mislim da ignorisanje problema nije rešenje.
Pozdrav
Prikazano 16-20 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima