Imam dječaka od 11 godina. Dijete je konstantno zamišljeno i u školi potpuno nezainteresovano. I kod kuće se primjeti ta zamišljenost po nekoliko puta ga moramo zovnut, a on odreaguje kao da ga probudimo iz sna i to se ponavlja već duži period. Prvo su počeli problemi u školi, zaboravlja da zapamti domaći u toku časa uspije da zapiše samo jedan zadatak. Onda kad to treba kući odraditi nastaje plač i vrpoljenje na stolici. Inače, dijete je zdravo raste u normalnoj porodici nisu zapostavljeni (ima još 2 brata jednog starijeg jenog mlađeg), kao mali je bio hiperaktivan, ali nikad nije napravio nikakvu štetu nikome. Volio je da vježba, skače, bavi se sportom i to se nikad nije promijenilo. Sad me zabrinjava ta njegova zamišljenost, slaba koncentracija i taj neki pogled izgubljeni, jer kad pričam sa njim on sluša nekih par rečenica i tačno osjetim kad se zamisli gleda u mene, a kao da me uopšte ne vidi. Svi mi govore da će proći, ali ja ipak mislim da imamo problem. Molim vas za savjet.

Poštovani,

Imam ćerkicu staru skoro 4 godine. Ima problema sa govorom, retko koju reč izgovara čisto, pretežno prve ili zadnje slogove izgovara. Slabo ili nikako sklapa rečenice, zna sva slova, boje, brojeve, voće, povrće itd. Pomalo i čita ali malo teže razumljivo. Zna pesmice, imitira šta joj se svidi, voli da se igra ali nijedna igra ili igračka joj ne drži pažnju duže od 20ak minuta izuzev kad smo na igralištu. Prilazi deci ali ne može komunicirati pa se nekad "ludira" da bi im privukla pažnju. Često je nasmejana i zna da inicira igru. Kad je zovemo ne odaziva se uvek, već ponekad. Kontakt s očima nije dugotrajan ali ga ima izuzev kad pevamo pesmice ili joj nešto objašnjavamo onda nas gleda dugotrajnije. Razume skoro sve komande ali ne odgovora kad je pitamo npr. kako si, šta si radila danas i sl. Pokazuje šta želi ili kaže, ponekad negoduje kad joj ne damo nešto. Na pregledu sluha nam je rečeno da slabije čuje na levo uvo. Bili smo kod psihijatra, logopeda ali samo dva puta na kratko i nisu nam ništa mogli konkretno reći, trebalo je  još par puta otići ali smo se preselili u inostranstvo. Svašta nam je padalo na pamet, od autizma pa nadalje. Interesuje nas koji problem naše dete ima. 

Poštovani,

Zanima me da li "krek" rekreativnim korišćenjem može da dovede do nekih zdravstvenih problema? Pod rekreativnim unošenjem mislim na oko 5-6 puta mesečno, naravno umereno. 

Poštovani, 

Moja ćerka ima 15 godina, prvi je razred gimnazije, veoma uspešna u školi, vanškolskim aktivnostima i na takmičenjima (ovo nije pod pritiskom roditelja, naravno ohrabrujemo je i podržavamo ali ne vršimo pritisak, uglavnom smo tu da pomognemo ako treba ali retko treba), takođe i prilično omiljena u društvu. Samim tim imamo dosta poverenja u nju, tj. imali smo. Pre oko godinu dana izašla je u grad i tamo se sa društvom napila do obeznanjenja, zvali su nas da dođemo po nju, srećom ništa joj se loše nije desilo. Razgovarali smo, bila je kažnjena sa izlascima, pokušali smo da održimo neki balans da ne bi pala u depresiju i ne daj bože išla u neke ekstreme (misli o samoubistvu), vremenom se situacija nekako normalizovala, mislili smo pogrešila je, shvatila je, to je iza nas. Međutim sada se ponovilo, i to sa tabletom ekstazija na žurci na koju smo je pustili sa jednom grupom iz tih vanškolskih aktivnosti, sve se saznalo, zvali su nas, izbacili je iz grupe i sada smo u toj situaciji. Iskreno ne znamo kako da reagujemo, posebno što ona ne pokazuje kajanje i smatra da je to danas normalno i da mora s vremena na vreme "da pobegne od svog života", njene reči. Razgovarali smo, pričali ali je zatvorena i ne izgleda mi da išta od toga ima efekta. Nada da je od slučaja prošle godine naučila lekciju očigledno je pala u vodu, poverenja ne možemo da imamo, zaista nismo sigurni šta dalje. Smatramo da treba da krene / krenemo kod psihologa, ali ne znamo gde i kome da se obratimo za ovaj konkretan problem, pa Vas molim za savet. Privatno ili u državnom zdravstvu, svejedno je. 

Poštovani, 

Da odmah istaknem da se ne radi o adolescentu nego djetetu od 3 godine (nisam uspjela naći odgovarajuću kategoriju, ukoliko postoji). Naime, trenutno sam u procesu razvoda (sporazumni, bez tenzija i rasprava). Radi mog novog posla, sin je trenutno s tatom, dok se malo ne smiri situacija oko selidbe i prilagodbe. Pošto bivši muž krajem godine također prelazi na novi posao i živjeti ćemo u različitim gradovima, dogovorili smo da sin neko vrijeme bude sa mnom (kod koga će boraviti nakon tog perioda ovisi o njegovoj prilagodbi i našim dogovorima). Ono što me zanima jest da li je za sina bolje da taj period bude kraći (2-3 mjeseca) ili da kod mene bude cijelu vrtićku sezonu (rujan - srpanj)? Da napomenem da sva pitanja oko razvoda rješavamo mirno, tako da smo oboje otvoreni za dogovor. Samo nas zanima kako će ta promjena utjecati na sina i koji vremenski period je bolji za njega, pošto nam je on oboma na prvom mjestu i nastojimo naći neko optimalno rješenje s obzirom na situaciju. Vjerujemo da mu je bolje da provede duži period, ali me ipak zanima dodatno mišljenje.