Imamo devojčicu od 4, 5 godina. Ona je dobro, pametno dete, ide u vrtić, tamo stalno dobija pohvale. Jedini evidentni problem u njenom ponašanju, jeste odbijanje odlaženja iz parkića, rođendana, dvorišta, kreće vrištanje, plač. Stalno traži još vremena za igru. Svaki put pre odlaska je podsetimo da ne bi trebala da vrišti, plače, otima se pri povratku, najavimo joj par minuta pre odlaženja da ćemo krenuti, to prihvati i opet isto. Razgovaramo sa njom dosta, ona zna šta je ružno u njenom ponašanju ali stalno to ponavlja. Molim Vas za savet.
Iz Vašeg pitanja nisam mogla puno da zaključim o navikama koje Vaša devojčica ima, tj. na koj način provodi vreme kada nije u vrtiću i kako Vi odreagujete u tom trenutku kada ona počne da plače i odbija da ode iz parka. Po ovome što ste mi dali od informacija mogu da zaključim samo da iz nekog razloga ne želi da se vrati u rutinu nakon igre, rođendana, ali i da još uvek nije usvojila poštovanje dogovora, što je sasvim u redu u skladu sa njenim godinama. Pre nego da odete negde odakle ona ne želi da se vrati postignite dogovor "bićemo u parku na primer sat vremena da bi posle mogle da idemo kući i sačekamo tatu sa posla"
Pored toga što sa njom razgovarate pokušajte da joj na praktičnim primerima pokažete da treba da ispoštuje dogovor ako ste joj rekli da se za par minuta kreće kući. Na primer "obećala sam da ću te sačekati iz vrtića i ispoštovala sam dogovor", " tata je rekao da će se vratiti sa posla za 15 min i ispoštovao je dogovor", pa kada budete ponovo u situaciji da ne želi da se vrati u rutinu podsetite je na te primere i na dogovor koji ste imali pre samog dolaska, postepeno će usvajati i taj model ponašanja.
Imam dečaka od 23 meseca. On sve razume ali problem je njegov nagli bes koji ga ponekad snađe. Toliko pobesni da lomi predmete, ujeda nas, udara, vrišti iz sve snage, čak lupa glavom, a plač je neverovatan tako da ga po pola sata ne možemo smiriti. Napadi se jave odjednom nakon spavanja ili kad mu nešto nije po volji i ne uradiš po njegovom, a ume da plane za glupost ili sitnicu. Tipa skinuli smo mu bluzu ili preneli preko asfalta, a hteo je sam da prođe i tera nas da ga vratimo na predhodno mesto da sam prođe, da mu vratimo bluzu onako kako je zamislio koja ruka ili to, mora otac a ne ja itd. Kako postupati?
Kako Vaše dete razume složenije naloge koje mu dajete? Kako reaguje kada ga pozovete imenom?
Uradite mu analizu tri uzastopne stolice na gljivice, prisusutvo candide u stolici može da daje nagle izlive besa i ponašanje koje ste opisali. Pa se javite sa rezultatima.
Imam dječaka 14 godina. Od kada je krenuo u školu neće da uči. Vodila sam ga prije dvije godine i kod dječijeg psihologa da vidim ima li nekih problema koji bi mogli uticati na učenje, ali doktorica je nakon svih obavljenih razgovora i testiranja rekla da je čak i natprosječno inteligentan. Moj problem je što ga uopšte ne mogu motivisati na učenje. Svaka mjera je bezuspješna. On je potpuno ravnodušan na bilo kakve mjere po sistemu nagrade, kazne i razgovora. Stalno sa njim razgovaram da saznam da li ima nekakav problem i da li mu je potrebna nekekva pomoć, ali on kaže da je sve u redu i da mu nije potrebna pomoć. Do šestog razreda sam mu dosta pomagala oko učenja i učila ga kako da uči. Sada je osmi razred i svake godine su ocjene sve lošije. Imate li neko rješenje za ovaj naš problem? Razrednica me ubjeđuje da je to pubertet, ali meni je neprihvatljivo da baš zbog toga ne voli toliko da uči. Sa starijim sinom (ima sada 27 god) sam se isto ponašala, ali nije bilo ovakvih problema, jer smo uspijevali da kroz razgovor nađemo "zajednički jezik" što sa mlađim ne uspijevam. Da li negdje griješim?
Svakako bi trebalo porazgovarati ponovo sa Vašim sinom i sa Vama, možda je prisutan problem pažnje, ne mora da znači da neće da ući, može tako da izgleda.
Moj sin ima 22 godine. Uspešan na fakultetu. Odjednom imao svađu sa drugom sa fakulteta. Sad priča kako ga prate, kako ga kontrolišu, kako znaju sta misli. I odjednom neće više na fakultet. Da li treba da se zabrinem i preduzmem nešto?Objektivno kćerka kaže koja je zajedno sa njim da on izmišlja.
Svakako ne treba potcenjivati misli i ponašanje koje ispoljava Vaš sin. Savetovala bih Vam da ode na razgovor sa psihijatrom koji će proceniti da li se radi o "izmišljotinama" ili ne. Preporučujem institut za mentalno zdravlje ili ukoliko imate psihijatra u domu zdravlja obratite se njemu.
Imamo u bližoj okolini dete staro 23 meseca koje još uvek ne govori. Ne kaže ni mama ni tata nit pogleda u njihovom pravcu ako ga neko upita “ko je ovo? ” ili “gde je mama? ”, ne okreće se ni na naše pokazivanje prstom ka nečemu u sobi. Upoređujemo ga sa decom nekih naših prijatelja i primećujemo razliku. Ovo dete je fokusirano na tv, ukoliko je upaljen, ne konstatuje drugu decu, često se vrti u krug ili žmirka kad pogleda u neki izvor svetlosti, jednom u sto puta se okrene kada ga neko pozove, ne pokazuje prstom, ne zna da pokaže “gde je nos, oči, kuca, maca. . ” sa druge strane jako je milo dete, često hvata druge za ruku i vodi do onoga što želi da pokaže (nikad ne pokazuje prstom nego treba sami da zaključimo šta traži), voli igre skrivanja i ima i svoju omiljenu igračku, ponekad imitira kao drži telefon na uhu ali ništa ne govori, kontakt pogledom nije toliko čest. Imali smo prilike biti u prostoriji u kojoj je boravilo dosta ljudi, što poznatih njemu što nepoznatih, ali je on besciljno šetkao, skakao po kauču, mlatara glavicom i smeje se, ne gleda ni u koga, kao da je tu sam. Ispitan mu je sluh i sve je u redu, dobio je uput za institut za patologiju govora iako pedijatar tvrdi da se može čekati do druge godine. Jako nam je drago dete pa Vas molimo ako nam možete napisati, i pre njihove procene deteta, da li ovakvo ponašanje podseća na spektar autizma?
Ovo što ste opisali odgovara kliničkoj slici deteta sa poremećajem iz autističnog spektra. Mišljenja sam da ne treba čekati drugi rođendan, savetujem pregled dečjeg psihijatra i defektologa, i što pre započinjanje stimulativnog logopedsko-defektološkog tretmana.
Iz Vašeg pitanja nisam mogla puno da zaključim o navikama koje Vaša devojčica ima, tj. na koj način provodi vreme kada nije u vrtiću i kako Vi odreagujete u tom trenutku kada ona počne da plače i odbija da ode iz parka. Po ovome što ste mi dali od informacija mogu da zaključim samo da iz nekog razloga ne želi da se vrati u rutinu nakon igre, rođendana, ali i da još uvek nije usvojila poštovanje dogovora, što je sasvim u redu u skladu sa njenim godinama. Pre nego da odete negde odakle ona ne želi da se vrati postignite dogovor "bićemo u parku na primer sat vremena da bi posle mogle da idemo kući i sačekamo tatu sa posla"
Pored toga što sa njom razgovarate pokušajte da joj na praktičnim primerima pokažete da treba da ispoštuje dogovor ako ste joj rekli da se za par minuta kreće kući. Na primer "obećala sam da ću te sačekati iz vrtića i ispoštovala sam dogovor", " tata je rekao da će se vratiti sa posla za 15 min i ispoštovao je dogovor", pa kada budete ponovo u situaciji da ne želi da se vrati u rutinu podsetite je na te primere i na dogovor koji ste imali pre samog dolaska, postepeno će usvajati i taj model ponašanja.
Pozdrav
Kako Vaše dete razume složenije naloge koje mu dajete? Kako reaguje kada ga pozovete imenom?
Pozdrav
Svakako bi trebalo porazgovarati ponovo sa Vašim sinom i sa Vama, možda je prisutan problem pažnje, ne mora da znači da neće da ući, može tako da izgleda.
Pozdrav
Svakako ne treba potcenjivati misli i ponašanje koje ispoljava Vaš sin. Savetovala bih Vam da ode na razgovor sa psihijatrom koji će proceniti da li se radi o "izmišljotinama" ili ne. Preporučujem institut za mentalno zdravlje ili ukoliko imate psihijatra u domu zdravlja obratite se njemu.
Pozdrav
Ovo što ste opisali odgovara kliničkoj slici deteta sa poremećajem iz autističnog spektra. Mišljenja sam da ne treba čekati drugi rođendan, savetujem pregled dečjeg psihijatra i defektologa, i što pre započinjanje stimulativnog logopedsko-defektološkog tretmana.
Pozdrav
Prikazano 26-30 od ukupno 530 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke