Rak debelog creva (Kolorektalni karcinom)

Kolorektalni karcinom spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka. Incidenca tumora debelog creva je visoka u našoj zemlji i približava se stopama incidence kolorektalnog karcinoma u Evropi i svetu. 
U Srbiji se godišnje registruje više od 4500 novih slučajeva obolelih od raka debelog creva, a svake godine od njega umre oko 3000 ljudi. Karcinom debelog creva je prvi ili drugi na listi učestalosti malignih tumora digestivnog trakta u zavisnosti od geografske sredine. 

Uzrok nastanka raka debelog creva

Tačan uzrok nastanka kolorektalnog karcinoma nije u potpunosti poznat. Za sada znamo da se javlja kao posledica dejstva naslednih faktora i faktora sredine, načina ishrane i stila života.

Simptomi

Simptomi malignog tumora debelog creva, pre svega zavise od lokalizacije tumora, a mogu se ispoljiti:
  • krvarenje u stolici,
  • neredovne stolice,
  • istanjene stolice,
  • sindrom retkih stolica,
  • smenjivanje zatvora i proliva,
  • osećaj nedovoljnog pražnjenja,
  • nadutost trbuha,
  • odsustvo vetrova i stolice.

Nekada prvi i jedini simptom može da bude pojava malaksalosti i zamora zbog slabokrvnosti, koja je posledica dugotrajnog svakodnevnog, skrivenog krarenja koje ne menja boju stolice. Kao jedan od važnih problema u postavljanju dijagnoze, odnosno ranom otkrivanju tumora debelog creva navodi se postojanje krvi u stolici koja se tretira kao posledica hemoroidalne bolesti, a većina lekara opšte prakse dijagnozu često postavlja i bez pregleda. 

Dijagnoza

Od laboratorijskih analiza anemija može da bude jedini način ispoljavanja, posebno tumora cekuma. SE je često normalna, a povišena alkalna fosfataza ukazuje na moguće metastaze u jetri
Dijagnoza karcinoma debelog creva se često postavlja kolonoskopijom kada se vidi tumorska promena sa koje se uzima isečak tkiva (biopsija). Ovom procedurom nam je važno da odredimo gde se tumor tačno nalazi, kako izgleda, kakav je tip tumora... Važno nam je da znamo i da li se crevo sužava ili zatvara u potpunosti, a ovo je bitno za dalji tok lečenja, pre svega hiruški.
Tumori se nekada vide i pregledom skenerom ili magnetnom rezonancom abdomena.
U najgorim slučajevima, kada do operacije debelog creva dođe usled bolova, krvarenja ili prestanka rada sreva i tada se dijagnoza postavlja tokom same operacije. 

Kako se leči karcinom debelog creva?

Odluku o daljem toku lečenja doneće tim lekara (konzilijarno). Lečenje će najčešće biti hirurško, po mogućstvu resekcijom u jednom aktu. To je moguće ako ne postoji opstrukcija ili ako se ona može razrešiti klizmama, uz primenu antibiotika. Zračna terapija je takođe opcija i nekada se savetuje i pre same hiruške intervencije.
Anemiju treba preoperativno korigovati transfuzijama. Hitne operacije, zbog opstrukcije, zahtevaju dva do tri stadijuma (dekompresija, resekcija, anastomoza).
Kolostomija dekomprimuje crevo, olakšava simptome i može da se zatvori kasnije.Karcinom rektuma može da zahteva potpuno uklanjanje rektuma sa stalnom kolostomom. 
Rak debelog creva

Prevencija

Ishrana treba da bude bogata prirodnim vlaknima, što je neuporedivo bolje od zapadnjačke ishrane gde su vlakna pridodata kao suplement.
Preporučuje se uzimanje najmanje pet porcija svežeg voća (južno voće, jabuka, kruška, šljiva) i povrća dnevno. Najmanje jednom nedeljno treba uzimati brokoli i kupus.
Preporučuje se smanjeno uzimanje crvenog mesa, najviše tri puta nedeljno i uzdržavanje od unosa iznutrica i suhomesnatih proizvoda. Preporučuje se često uzimanje ribe i živinskog mesa kao izvora belančevina životinjskog porekla. Primarna prevencija podrazumeva preporuku da se održava telesna masa tokom celog života u rasponu BMI (body mass index) od 18-25.
Preporučuje se umereno fizičko vežbanje najmanje tri puta nedeljno.
Sekundarna prevencija karcinoma debelog creva predstavlja polipektomiju. Polipektomija benignih tumora debelog creva smanjuje rizik za nastanak karcinoma debelog creva za 76-90 odsto od očekivanog.

Kontrole pacijenata operisanih od kolorektalnog karcinoma?

Pacijent koji je operisan od raka debelog creva mora da ide na kontrole u zavisnosti od stadijuma i vrste kancera. Pored pregleda i laboratorijskih analiza, prate se ultrazvukom nalazi na trbušnim organima, po potrebi se radi skener ili magnetna rezonanca abdomena i male karlice. Rade se i kontrolne kolonoskopije.

Obavezni su tumorski markere CEA i CA 19-9 koji se uzimaju startno, kada se postavi dijagnoza tumorske promene. Porast tumorskih markera posle uspešnog lečenja, može da pobudi sumnju na povratak bolesti. 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Milica Bunge 27.09.2009

    Da li je od poslednjeg bombardovanja zabeležena učestalija pojava raka creva, probavne žlezde i želudca? Ko danas moze da garantuje zdravu ishranu, ne samo u Srbiji? Skeptična sam.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde