Rak pankreasa (Karcinom gušterače)


U endokrine tumore spadaju:

- Gastrinom (Zollinger-Ellisonov sindrom), povećana koncentracija hormona gastrina u 70% slučajeva maligni;

- Insulinom (povećana koncentracija hormona insulina);

- Verner Morrisonov sindrom;

- Nefunkcionalni tumor pankreasa (nema lučenja hormona) pa se obično klinička slika razvije tek kada velika masa tumora pritiskom na okolne strukture uzrokuje bolove u trbuhu i leđima.

Najčešći egzokrini tumor je duktalni adenokarcinom. Duktalni adenokarcinom (karcinom gušterače) najčešće se javlja u glavi gušterače, 2 puta je češći kod muškaraca i i to u starosnoj dobi od 55 godina, a vrh incidence je u sedamdesetim godinama života. Uzrok karcinoma gušterače je nepoznat, mada se tri puta češće javlja kod pušača, a povećan je rizik i kod bolesnika s hroničnim pankreatitisom (hronična upala gušterače).

Klinička slika


Karcinom gušterače je podmukla bolest,  jer u vreme postavljanja dijagnoze u 85% slučajeva se već proširio u lokalne strukture ili je metastazirao u jetru i pluća. Kod većine bolesnika u uznapredovalom stadijumu bolesti javljaju se gubitak telesne težine i bol u abdomenu (trbušnoj duplji) u 75% slučajeva. Većina bolesnika ima jak bol u gornjem delu trbuha koja se širi u leđa, a popušta obično pri naginjanju prema napred. Često se javljaju anoreksija i depresija. Pregledom se obično otkrije žutica, hepatomegalija (povećana jetra), bolna osetljivost u abdomenu ili se palpira sam tumor (pritiskom na trbuh), a može se palpirati i povećana žučna kesa u oko 25% slučajeva.  Međutim, klinička slika i pregled pacijenta mogu biti i bez ovih simptoma.

Dijagnoza


CT (kompjuterizovana tomografija, skener) je dijagnostička metoda koja će detektovati prisustvo tumora u najvećem broju slučajeva. Ako je reč o karcinomu koji je nemoguće operisati ili koji je već metastazirao, sprovodi se podkožna aspiracija iglom za histološku analizu (uzimanje uzorka tkiva zahvaćenog dela gušterače iglom kroz kožu). Za određivanje stepena proširenosti tumora koristi se  i endoskopski ultrazvuk. Laboratorijske analize vrlo često mogu biti normalne. Ukoliko postoji bilijarna opstrukcija (začepljenje žučnih kanala) ili metastaze u jetri, mogu biti povećane vrednosti bilirubina i alkalne fosfataze. U određenom broju slučajeva javlja se i hiperglikemija (povećana koncentracija glukoze u krvi).


Lečenje


Parcijalna pankreatektomija (delomično odstranjenje gušterače) ili pankreatiko duodenoktomija (odstranjenje gušterače i dvanaestopalačnog creva) tzv. Whippleov postupak, jedino je što eventualno može dovesti do izlečenja, ali tumor je moguće odstraniti kod svega 15% bolesnika, a izlečiv je kod samo 3%. Pri tome je petogodišnje preživljavanje 15-20%. Hemoterapija i radioterapija mogu poboljšati preživljavanje. Srednje preživljavanje, ukoliko tumor nije moguće operisati je samo 5 meseci.



Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 10

  1. nikolic đurđina 27.07.2014

    Ja bih vas molila da mi odgovorite na jedno pitanje moja sestra je operisana ove godine. U drugom mjesecu imala je tumor na glavi gušterače dijagnoza je neoplasma malignum capitis pancreatis. Limphadenomegalia regionalis. Mene zanima dali ima neke šanse da preživi?


  2. Marija S 22.09.2012

    Naša porodica je jedna od mnogih koja se u ovoj nesrećnoj srbiji bori sa tumorom pankreasa. Prilično je nervnopravna borba, sa ogromnim zakašnjenjem. Pitam se šta je to? Toliki primeri u okruženju, svi manje više slični, mesec, dva i kraj. Strašno je živeti sa tako fatalnom dijagnozom. Moj otac, obzirom da je imao neobjašnjive bolove - tokom jula bio je na ultrazvuku, radio krvnu sliku, snimana su mu pluća, abdomen i ništa, a onda 23. avgusta na mtc-u odjednom mu je sve, metastaze na plućima, abdomenu i kostima. Sumnja se na pankreas, ali su ga u startu odpisali, bez ikakve precizne dijagnoze, bez hp nalaza samo su ga poslali kući. Bez ikakve nade, bez bilo kakve terapije osim one za bol. Valjda se u njegovom slučaju doktorska etika i humanost svode na to. Sada je u jako teškom stanju, jedva je pokretan i verujem da neće još dugo biti sa nama. Preživeli smo agoniju saznavši sve ovo, videvši kako se doktori odnose prema njemu, kao prema hodajućem lešu, a sada pored njegovih bolova koji bole i sve nas u kući, najteže je videti kolika je želja mog oca da živi i koliko se bori za život. Tek mu je 59 godina. Velika podrška svima koji vode ili su vodili istu bitku.


  3. Mirko Jočić 29.08.2012

    Ne znam šta ću dobiti ovim komentarom, ali mi se čini kao da će mi biti lakše ako ga napišem. 25. Juna ove godine (2012.) mi je otac potpuno požuteo (kao da ima žuticu). Do tada nije imao nikakve bolove, niti neku značajniju nelagodnost. Otišli smo redom u laboratoriju, na ultrazvuk, na ct i 28. Juna u Novi Sad na magnetnu rezonancu. Ispostavilo se da ima rak pankreasa, za koji se nije znalo da li je negde metastazirao. Jako smo se nadali da nije, tj. To mi je bila nada. Tada sam, između ostalog i video ovaj sajt i pročitao ove komentare. Primljen je u klinički centar u NS 02.07. da bi mu već 03.07. Bila urađena intervencija (ta whipple metoda, valjda). Profesor koji ga je operisao je rekao da je šestosatna operacija prošla uredno, kao i neposredni postoperativni tok. Počeo je da se oporavlja, izašao je na odeljenje, počeo da se kreće, da jede, imao je i dve stolice. 27.07. (pre mesec dana) je iskašljao krv i prokrvarila mu je rana na stomaku. Tj. Procurila je krv kroz nju. Bila mu je i povišena temperatura. Urađena mu je odmah trosatna reintervencija, nakon koje nikako nije mogao da se odvoji od aparata za disanje. Ispostavilo se da mu je pukla jedna arterija koja hrani slezinu krvlju, a koju je erodirao kancer. Umro je u dubokoj sedaciji na intenzivnoj nezi 23.08. dakle, praktično, od prvog simptoma pa sve do smrti nije prošlo ni dva meseca. Još sam u velikom šoku. On je rođen 1951. godine, bio je pušač, kao niko u banatu se nije baš zdravo hranio, mada je slabo pio alkohol, a gazirano nikad. Na kraju se ispostavilo da nije imao metastaze na drugim organima, već samo u tri limfna čvora u toj regiji. Kada sam otišao po njega, jedva sam ga prepoznao jer je bio potpuno izobličen zbog preteranog punjenja tečnošću, zbog hranjenja infuzijom. Pokušali su da ga pripreme za dijalizu, koju ipak nije dočekao. Nisam siguran ni da bi je preživeo.


  4. Lossa 16.07.2012

    Retko svraćam na twitter, ali sinoć sam bila prisutna i učestvovala u anketi. Podržavam akciju. Još smo studirale kad je drugarica napipala ispod levog pazuha na dojci veliki čvor. Ima tome 4 godine. Doktori su bili iznenađeni odnosom njenih godina i veličinom čvora, ali i pored toga joj je u aprilu mamograf zakazan za oktobar. Njeno stanje se još prati. Da bih pisala više o tome treba mi njena dozvola koju nemam. Ono što mlade devojke treba da znaju je da za rak na dojci nisu potrebne velike grudi, tu veličina nema ama baš nikakav značaj. Često uz kafu pokrećemo ovu temu, pa smo dobijale i razne komentare, otud i prethodna rečenica.


  5. Geferson 28.04.2012

    Nažalost živimo takvim zivotom da je neophodno da redovno idemo na kontrolne preglede, čak i kada ništa nismo same napipale (čvorić, kvržicu) na svu sreću. Jer nekada čak ni samopregled nije pouzdan. To je bio moj slučaj sa fibroadenomom, imala sam osećaj nekog žuljanja, ali ništa nisam mogla napipati. Samo zahvaljujući velikom stručnjaku UZ dijagnostike, lociran mi je fibroadenom (koji sam u medjuvremenu odstranila). U mom slučaju, a imala sam ga oko 3 godine, sporo je rastao, tako da sam ga držala pod kontrolom sa UZ pregledima. Kada je dostigao veličinu od 17mm, konsultovala sam hirurga koji je rekao da je to u većini slučajeva (čak 99%) benigna promena, ali da mu nije mesto tu. Zato sam uradila i mamografiju i spremila se za tu hiruršku Intervenciju koja je iako radjena u dnevnoj bolnici, bila u totalnoj anesteziji. Ne mogu reći da nije postojao strah od onog 1% i same intervencije. To je normalno, svi se plašimo, pa ljudski je. No, sve je dobro prošlo, promena je bila benigna, bila sam skoro na kontroli i nema više potrebe da idem na Institut za radiologiju i onkologiju. Samo redovni sistematski pregledi UZ i mamografija na 2 do 3 godine. Danas, posle nepunih godinu dana, samo mali ožiljak, jedva vidljiv me podseti na to strano telo koje sam imala u dojci.


  6. gjemali 06.09.2011

    Otac mi je bolestan od tumora pankreasa diagnostificiran je na ct snimku u prizrenu 4, 5cm 22.06.2011. godine. Koristi tramadoll i sada je veoma u teškom stanju pa ga komiraju sa nekim flasterima koji sadrže vjerovatno narkotike. Jako je gadna i paklena bolest.


  7. mira 25.01.2011

    Treba mi hitan savjet, pankreas mi je uvećan 10 cm od normale kao i slezina, gvoždje je četiri, molim za savet šta da uradim. Uradjen je ultrazvuk.


  8. Nenad Ristanović STAPARSKI 15.10.2010

    U otpusnoj listi piše: c 25. 0 neo capitis susp. Imam li ikakve šanse da preživim?Budite otvoreni jer sa istinom se susrećem. Unapred hvala. 
    Nenad Ristanović Staparski [email protected]


  9. belma aljukic 09.12.2009

    Imam 36 godina, živim u Austriji. Prije mjesec dana sam bila u bolnici zbog bolova na desnoj strani ispod rebara. Konstatovali su da imam tumor na pankreasu koji je već metastazirao na jetru. Vadili su mi isječak i nalaz je stigao uredan pa su mi opet vadili po drugi put isječak. Sada čekam rezultate. Ja sada uopšte nemam nikakve bolove, ali me ubi psiha. Otac mi je umro prije 4 godine od raka na plućima i to me je dotuklo, tako da sada ne dajem sebi puno nade. Imam jednu djevojčicu od 8 godina i sina od 2 godine. Samo me boli duša za njih. Ne znam kako da se ponašam prema njima. 


  10. besfort 14.08.2009

    Moj je otac bolestan ima tumor pankreasa, a ima i metastaze u jetri i rekli su mi da operacija ne može da se radi, a on ima mnogo  velike bolove. Šta bi ste mi vi rekli da radim? Molim vas da mi date neki lek ili nešto da mu bolovi prestanu ili se smanje.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde