Rak dojke (Karcinom dojke)

Faktori rizika


Genetska predispozicija je dominantna. Potvrđen je čitav niz drugih predisponirajućih faktora kao što su prekomerna težina, rani početak menstrualnog ciklusa, kasno rađanje i odsutnost rađanja. Maligni tumor dojke može se javiti i kod muškaraca, ali je kod njih mnogo ređi. Statistički podaci kažu da će se kod jedne od 8 ili 9 žena razviti maligni tumor dojke u nekom životnom dobu. Rizik je veći nakon tridesete godine života. Stopa malignih tumora dojke je niža u nerazvijenim zemljama i viša u razvijenijim zemljama (s izuzetkom Japana gde je stopa prilično niska). Drugi faktori rizika uključuju u anamnezi otkriven maligni tumor dojke u prošlosti, maligni tumor ovarijuma, maligni tumor uterusa ili debelog creva, početak menstruacije pre 12 godina života i/ili kasna menopauza (nakon 55 godine), bez trudnoća ili prva trudnoća nakon tridesete godine života, izlaganje zračenju. Postmenopauzalna terapija estrogenom i korišćenje oralnih kontraceptivnih sredstava (kao što su estrogenska i progesteronska oralna kontraceptivna sredstva) smatrala su se mogućim faktorima rizika, ali većina sadašnjih studija ne potvrđuje takav rizik.

Smatra se da ishrana može imati uticaj na mogućnost dobijanja tumora tako da je veća mogućnost da se maligni tumor dojke razvije kod žena čija ishrana sadrži visok nivo masnoće. Kod starijih žena sa prekomernom težinom postoji veći rizik. Smatra se da ishrana s malom količinom masnoće sa mnogo voća i povrća i održavanje idealne težine mogu smanjiti rizik kod žene. Faktori rizika su konzumiranje cigareta i prekomerna upotreba alkohola.

Klinička slika


U kliničkoj slici se javlja čvorić (kvržica) ili veća masa u dojci najčešće kod samopregleda dojki, obično bezbolan, čvrst ili tvrd sa nepravilnim ivicama. Zatim, veća masa u pazušnoj jami, promena u veličini ili obliku dojke, sekret iz bradavice, krvav ili bistar mada može izgledati i kao gnoj, promena boje kože na dojci, uvučena bradavica promena u izgledu ili osećaju bradavice, crvenilo, pojačane ili naglašene vene na površini dojke, pojava ranica na koži dojke, nelagodnost u dojci samo na jednoj strani, povećanje dojke samo na jednoj strani, bol u kostima, gubitak težine, bol u dojci, otok ruke.

 


Stadijumi

 

I stadijum


Promer tumora je manji od 2 cm, čvorići nisu fiksirani, nema udaljenih metastaza.


II stadijum   


Promer tumora manji od 5 cm, čvorići nisu fiksirani, nema udaljenih metastaza.

III stadijum


Promer tumora veći od 5 cm, čvorići su fiksirani ili primećeni supraklavikularni (iznad ključne kosti) čvorići, bez udaljenih metastaza.


IV stadijum

                                                                                         

Tumor s udaljenim metastazama.



Dijagnoza


Nakon pregleda lekara koji je palpacijom (opipavanjem) utvrdio postojanje određenih promena za postavljanje dijagnoze se koristi nekoliko metoda. Mamografija, (mamogram je rendgenski pregled dojke koji može otkriti tumore koji su premali da bi se mogli osetiti palpacijom), biopsija tkiva za koje se pretpostavlja da je maligno. Biopsija se vrši tako što se igla uvuče u dojku i iz nje se izvadi nešto tkiva. Ultrazvučnim pregledom se može utvrditi da li je čvorić čvrst ili je napunjen tečnošću. Termografija je ispitivanje bazirano na razlici u temperaturi normalnog i kanceroznog tkiva.


Lečenje


Terapija i prognoza bolesti zavise od stadijuma, vrste i karakteristikama tumorskih ćelija, da li je tumor nađen i u drugoj dojci, godine života žene, težina, menopauzalni status i opšte zdravstveno stanje. Terapija je lokalna i sistemska. Lokalno lečenje podrazumeva hiruško uklanjanje samog tumora-lumpektomija, dojke-mastektomija (delimična, celokupna ili radikalna sa resekcijom aksila) i terapiju zračenjem usmerenom na dojku i tkivo koje je neposredno okružuje. Sistematsko lečenje uključuje hemoterapiju i hormonsku terapiju. Ukoliko se kod bolesnice izvrši mastektomija, može se razmotriti rekonstrukcija dojke (plastika dojke).


Komplikacija


Rak dojke često metastazira na udaljena mesta poput pluća, jetre i kostiju. Stopa lokalnog ponovnog pojavljivanja je oko 5% nakon totalne mastektomije i resekcije aksile kada se ustanovi da limfni čvorovi nisu bili pozitivni tj. zahvaćeni. Stopa lokalnog recidiva je 25% kod onih kod kojih je ustanovljeno da su limfni čvorovi bili zahvaćeni.


Prevencija


Primarna prevencija praktično ne postoji pošto je genetska predispozicija dominantan rizični faktor. Ona se može odnositi na predisponirajuće faktore. Međutim, sekundarna prevencija, rano otkrivanje i odgovarajuće lečenje, može se sprovoditi kroz rutinski samopregled dojke, počinjući nakon navršene dvadesete godine i podvrgavanjem mamografiji nakon 40. godine života.

 


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 5

  1. suada 06.05.2012

    Ja se lecim evo vec dve godine i prosle godine su mi ustanovili promenu na dojci. Obavila sam sve preglede i na moju inicijativu zakazali konzilijum, medjutim zaboravili da mi posalju poziv za operaciju. A ja sve neka pozvace, daleko sam od beograda, radim nisam mogla ici i tako se to oduzilo do septembra prosle godine. Tada sam resila da odem do beograda nasla drugog lekara, uradili mi ultra zvuk i videli da je promena jos uvek tu. Po njihovoj proceni to nije bilo za operaciju, nista strasno ali ja sam insistirala na operaciji jer imam u porodici osobe koje su imale tumor dojke. Kada sam sredila sve za operaciju i otisla, niko mi nije nista rekao ni pripremio od lekara da moze da se desi nesto lose i da je to kod mene lose. Niko ni reci o tome, cak ni porodicu nisam obavestila o operaciji, rekoh sebi zasto da ih maltretiram to ce biti mali zahvat. Kada sam se probudila i videla da nemam dojku to je bio potpuni sok za mene. Udata sam imam 3 dece, 34 godine. Posto sam mlada rekli su mi da moram sve moguce da primim, hemijoterapiju, zoladex injekcije da stopiraju menstruaciju i zracenje, dosta. Primila sam 2 terapije, kosa mi je opala, pijem neke trave neku aloju, neznam vise sta pijem i jedem, ali moram. Jaka sam, smejem se, igram pevam, vesela sam nasmijana, u pocetku sam plakala cesto ali vidim samo gore po mene i moju porodicu i onda sam prestala. Naidje nekada s vremena na vreme da zaplacem, sklonim se da me niko ne vidi i prodje. Moramo ici dalje boriti se, ali mi moramo biti odlucni i jaki i od nas zavisi sve sta ce dalje biti. Budimo optimisti, ima sve gore od goreg. Allah pomaze, nadam se da ce svakom od nas pomoci a i mene da ne zaboravi, poz za sve: ) ) ) )


  2. Dragana 18.03.2011

    Pravilo ne postoji, svaka osoba je prica za sebe, ali su borba sa bolescu i zelja za zivotom neophodni faktori kod svih. Pomislite samo da se umire cak i od gripa, pa prihvatite vasu bolest kao i svaku drugu bolest, ali sa verom da je mozete pobediti, jer zaista to mozete. Da ne mislite da filozofiram i da samo pricam, da ne znam kako se oseca zena kojoj je postavljena ova dijagnoza, jedna informacija da mi je nedavno dijagnostikovan ca dojke, pa znam da je prirodno da se prve nedelje place a i kasnije ponekad, ali da je okretanje zivotu pravi i jedini izbor.


  3. Valentina 01.02.2011

    Imam 39 godina, ustanovljen mi je duktalni ca dojke, odradjene hemo terapije, supkutana mastektomija sa primarnom rekonstrukcijom, radio terapije i u toku je terapija herceptinom. Hormon negativan, her 2 3+, 5/8 lgl m0 na redovnim ginekoloskim pregledima i ultrazvucima dojki, bez obzira na moje isticanje da sam primijetila promjenu u vidu tvrdog bezbolnog tkiva nepravilnog oblika i odlascima na preglede svaka 2 mjeseca prosle godine, nije mi yradjena mamografija jer ne spadam u rizicnu grupu, ultrazvukom je definisan mastitis (nisam radjala i nisam povrijedjena nikada) i promjena velicine dojke kao dijagnoza da bih tek na kraju dosla do ljekara koji je trazio cor biopsiju i mamografiju koje su pokazale na moju zalost tumor od 5 cm. Na zalost starosna granica cesto zavara i same ljekare. Da sama nisam obracala paznju na promjene na tijelu koje srecom dobro poznajem i da mi nisu bile sumnjive vrijednosti crp koji je bio 27. 5, povisenog ldh, povisene sidimentacije ko zna kako bi se sve zavrsilo. I ovako ko zna. Za sad je sve u redu. Nadam se da ce tako i ostati. Napominjem da su tumor markeri bili mirni. Ja nisam imala nikakvih tegoba, a kod ljekara sam redovna na sistematskim pregledima i vodim racuna o zdravlju jer mi je majka umrla od ca zeludca. Nemam veze sa medicinskom strukom, po zanimanju sam ekonomista. Dobro sam podnijela lijecenje, radim ponovo, pocela sam nakon 9 mjeseci od postavljanja dijagnoze i pocetka lijecenja. Pijem sok od zelenog zita zbog b17 enzima i ostalih sastojaka koje ima, primam herceptin i nadam se da ce to na tome ostati bez obzira na gore navedene karakteristike. Na zalost nije potrebno edukovati samo zene, nego i ljekare koje sve cesce grijese, a posljedice su tragicne.


  4. Slavica Milošević Paranos 10.05.2010

    Moja majka ima karcinom dojke, iv stadijum, sa promenom u pazuhu i metastazom na jetri. Čekamo da nam 18. Maja kažu kako će je lečiti. Rekli su da nema svrhe da je operišu. Sve je počelo, otprilike, pre 10 godina. Nije htela da se obrati lekarima, jer se plašila operacije, srčani bolesnik je od 30 god. Molim sve koji imaju neki savet da mi jave na e-mail slavica. [email protected] Com unapred se svima zahvaljujem.


  5. Marija 28.08.2009

    Sada tražim sve podatke o malignom tumoru dojke i nadam se da nije kasno. Moja je dijagnoza danas potvrđena da je tumor maligni veličine 25mm a patohistološka dijagnoza glasi: carcinoma ductale infiltrativum mammae g3. Nadam se. Pre 5 godina je bila prva operacija. Ovo je drugi put da na istoj dojci utvrde maligni tumor prvi je bio veličine 15mm i otstranili su samo oboleli deo. Nakon operativnog zahvata komisija koja je odlučila da je dovoljna zračna terapiju. Gušili smo se čekajući na komisiju. Tražili veze da se terapija obavi i uspeli smo? 3 meseca nakon operacije počela je terapija i to 3 dana uzastopce a zatim 1 dan pa ne radi aparat. Pa nakon 3 dana 1 pa ne radi aparat i tako 3 meseca nakon čega sam odustala. Ništa mi više nisu prepisali niti me tretirali kao ljudsko biće. Neznam dali ću ovog puta bolje proći i neznam ali kladim se da imam opet neko vreme. I sada kada slušam o zdravstvu muka mi je. Što nas ne pitaju o mišljenju. Ima još onih koji mogu da kažu i pametne i poučne stvari. 27 godina plaćam doprinose zadnjih 10 sama radim. Pre 5 dana napunila sam 56godina. Šta sada?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde