Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Postavite pitanje efikasnije

Najnoviji odgovori (94953)

  1. Pogledajte celo pitanje: #4455

    Postovana dr Bojana, imam veliki problem, i zelela bih da cujem Vase misljenje. Ja imam 29 godina, i nikako da zavrsim fakultet, iako sam dobar student, imam visoke ocene i znam da mogu, ali, toliko se sve produzilo da vec pocinjem da gubim nadu,. Sada sam cetvrta godina, i trebalo bi da na jesen postanem apsolvent, ali kao da sama sebe sabotiram - ne idem na predavanja, a znam da moram inace necu dobiti potpis (bez cega po novim pravilima, ne mogu da postanem apsolvent), mucim se da se nateram da odem na fakultet, ne ucim, stalno sam na internetu, sve mi je tesko i nekako kilavo. Sa druge strane, stalno imam problema u porodici ( majka mi je preminula pre 15 godina, ali je bila bolesna jos od mog rodjenja, a otac, s kojim sam imala malo kontakta, iznenada se razboleo i preminuo ovog leta) zivim sa starom bakom (maminom mamom) i tu je oduvek bilo velikih neslaganja i svadja. Pre sedam godina krenula sam i kod psihologa, i jako sam se vezala za njega, bas mi je postao bukvalno najvazniji na svetu. Nije me primao stalno, nego povremeno, kada je on imao vremena. Samo sam tokom nekih godinu dana odlazila manje-vishe jednom nedeljno, i tada sam najvise i napredovala. I, onda sam nekako stalno kroz terapiju bila na klackalici - ucila sam, jer me je on terao da ucim, a nisam ucila kada bih se inatila ili kada bi iskrsao bilo kakav problem u terapiji. To je jos i funkcionisalo dok nije sa mnom radio ,,preplavljivanje``, moj najveci strah od napustanja, rekao mi je da ide u inostranstvo i da se mozda necemo videti. Ja sam to uzasno tesko podnela, ne secam se da sam ikada toliko plakala, i ni sada, posle tri godine, ne mogu da prodjem kroz tu groznu separaciju... I dalje idem povremeno kod njega, ali kada on pokaze nezainteresovanost za moje probleme, ili ne moze da me primi jer je prezauzet, ja se bukvalno osecam kao da sam paralisana. I, odmah prestajem da ucim, nekako necu, kao da je to ucenje jedina stvar nad kojom imam kontrolu... U poslednjih godinu dana pocela sam da idem kod jedne zene psihologa na savetovanje, i, realno gledano, mnogo mi je pomogla, dala sam i neki ispit, ali, nekako se ipak sve vrti u krug. Ne mogu da zamislim da mog terapeuta nije briga za mene, i da sam mu samo jedan od milion pacijenata. A vreme prolazi, i sve mi je teze da pratim obaveze na fakultetu, i da verujem u svoju profesionalnu buducnost. Takodje, u vezi sam sa deckom vec godinu i nesto, i pomalo me je strah od buducnosti. Ne bi bilo u redu da ostavim staru babu da zivi sama, ili u domu, i jedino resenje bi bilo da moj decko dodje da zivi kod mene. Medjutim, i njegovi roditelji su veoma stari, i on kaze da nikada ne bi mogao da ih ostavi. I njegova mama ima veoma jasan stav da deca ne treba da ostavljaju roditelje, jer je to greh. Ja sam jako zbunjena u svemu ovome, i osecam se zarobljenom i blokiranom, i cak, bespomocnom da ista uradim za sebe...

    Odgovoreno: 06. 05. 2008.
    • Stetoskop Info

       Dobro je što ste se u borbi za sebe i rešavanje problema koje imate javili psihologu, jer to znači da imate spremnost da radite na sebi u  životnim okolnostima koje Vas nisu mazile. Naravno da u svakoj terapiji ima specifičnosti, da su terapeuti nekada prezauzeti i da nemaju vremena uvek kada to pacijentu odgovara, ali to ne znači da je bilo koji pojedinačni pacijent za terapeuta "jedan u milion" već Vi sigurno i u praksi prvog psihologa kod kog ste išli imate svoje mesto koje je samo Vaše. Ja imam mnogo pacijenata koje sam profesionalno viđala i viđam i razmišljam o njima čak i kad se duže ne viđamo, brinem šta se dešava u njihovom životu, kako su realizovali neke svoje odluke i kako se bore sa problemima. Zato ne verujem da je i on nezainteresovan za Vaše probleme, ukoliko mora da uklapa obaveze, samo mi se čini da Vi to shvatate ličnije nego što treba u okviru svoje ranjivosti i preosetljivosti. Ono što je važno je da se setite da je on ipak samo Vaš terapeut a ne Vaš životni saputnik i da je upravo posao terapeuta da Vas osamostali kroz terapiju za individualno rešavanje problema i kad on nije uz Vas, kako biste jednog trenutka mogli potpuno da se "odlepite" od njega i da samostalno idete kroz život. Vaše učenje da biste njemu ugodili nije poenta terapije, jer je njen cilj bio da shvatite da sve što radite, radite za sebe a ne za bilo koga drugog. Dakle, treba da se posvetite obavezama u školovanju ne zbog bilo kog terapeuta niti rodjaka već zbog onoga što to učenje sutra obezbedjuje VAMA. Sigurna sam da to već znate, ali nije loše povremeno se toga podsetiti. Pitajte se šta želite da postignete i šta je to čemu se u budućnosti nadate, za šta se pripremate. To što treba svako od nas da ima kao svoj životni cilj, kao "svetlo na kraju tunela" treba da bude Vaš životni pokretač.Ako nemate određenu ideju, biće Vam utoliko teže da se krećete kroz život, pa će Vam uvek biti potrebna neka poštapalica, neko kao oslonac, da biste nadoknadili nedostatak svojih ciljeva. Nije loše da nastavite terapiju kod psihologa, možda sada na nekom novom mestu i da pokušate da uz pomoć stručnjaka nađete rešenje za svoje ciljeve i stremljenja koji će Vas dalje voditi bez psihološke pomoći.Kad je reč o vezi u kojoj ste, sami kažete da se sa bakom ne slažete najbolje i rekla bih da to nije atmosfera koja Vas čini opuštenom već dodatno zateže Vaša osećanja nedovoljne prihvaćenosti i potrebe za ljubavlju. Treba razmisliti o tome da li imate još nekog od dalje rodbine ko može brinuti o baki a da time bitnije ne poremeti svoju životnu organizaciju, ili da nadjete na primer, nekog ko će je "dočuvati" sa ugovorom o doživotnom izdržavanju, kod njene kuće, ukoliko Vam je neprihvatljiva ideja da je smestite u dom za stare, time biste rešili dosta problema. Istina, ruku na srce, rekla bih i da majka Vašeg mladića preteruje kad kaže da deca ne treba da napuštaju roditelje, jer smatram da ste oboje dovoljno mladi i savremeni da shvatite da je samostalni  život mladih koji ulaze u zajednicu, najbolji način da se napravi kvalitetan partnerski odnos, a da o roditeljima, naravno, treba brinuti, ali ne na način da se stopite sa njihovom potrebom da dominiraju do kraja života. Bilo bi dobro, dakle, da i sa mladićem ozbiljno o tome porazgovarate, ali je važno i da Vi pri tome imate određenu ideju šta biste Vi želeli i koje opcije Vi možete da prihvatite. Uzmite odgovornost za svoj život u svoje ruke, jer se do sada ponašate kao osoba za koju drugi moraju da odlučuju i da je kroz život vode, a mnogo je bolje da znate šta hoćete, a šta nećete i da pokušate da radite i živite u funkciji svojih interesa.

  1. Pogledajte celo pitanje: #4474

    Ne znam da li sam na pravom mestu ali Vas molim , ako možete da mi pomognete makar savetom šta da radim. U braku sam skoro dvadeset godina, imamo dva divna sina koja smo teškom mukom dobili posle godina lečenja, relativno dobra primanja, slične stavove o životu , ali i jednu veliku razliku u mišljenju vezanom za seks koja nam posebno u poslednje vreme zagorčava život. U početku je sve bilo u redu . Slagali smo se u seksu i svemu ostalom perfektno sve do povratka moga supruga sa ratišta za vreme rata u Hrvatskoj. Vratio se kući sa novim stavovima o seksu do kojih je došao tako što mu je tamo nešto "kvrcnulo" i shvatio je da je treba uzeti od života koliko god je moguće. Prvo je počelo sa ubeđivanjem da treba učiniti sve da ne dođe do monotonije sa čime sam se apsolutno složila. Ali njegovo shvatanje "razbijanja monotonije " se sastojalo u nekim vrlo po meni groznim stvarima kao recimo da treba svako od nas da ima seks sa još nekim i da o tome posle pričamo pa do toga da je vrhunac zadovoljstva seks u četvoro. Kako ja nisam htela da pristanem na tako nešto ni po koju cenu počela su maratonska ubeđivanja, milioni mojih suza, koje su izazvale njegovo popuštanje samo u smislu da ako sam već toliko ljubomorna da on ne mora da ima seks sa nekom drugom već samo ja sa nekim pa da mu to posle detaljno ispričam i da makar nekad stignemo do toga da dovedemo u naš krevet makar još jednog muškarca. I ta vrsta ubedjivanja je trajala nekih 3-4 naredne godine. Provela sam noći i noći plačući i ubeđujući ga da ja želim da vodim ljubav samo sa njim a ne da imam seks sa bilo kim, sve dok posle 4 godine nisam popustila iz straha da ga ne izgubim i "imala sam seks " sa jednim muškarcem koji je ionako bio uporan u udvaranju duže vreme pre toga. Taj sex sa drugim muškarcem je povremeno trajao oko 2 godine, a čak i nije bilo tako loše, osim što sam morala po povratku kući da mužu ispričam sve do poslednje sitnice kako je taj seks izgledao , što me je doslovno ubijalo. Nakon toga su stigla deca, jedan za drugim, i ja sam odahnula, nadajući se da je završena tortura . Ali nije prošlo mnogo sve se nastavilo vrlo brzo posle rodjenja drugog deteta, još jačim intenzitetom, naravno sve pod izgovorom da se izbegne monotonija. I dalje nije tražio da on ima odnose sa nekom ženom , već samo ja sa nekim muškarcem pa čak i da ga dovedem u naš krevet da to radimo utroje. Nastavilo se ubeđivanje sa njegove strane, moje suze i strah da ga ne izgubim, da sam čak pre nekoliko meseci rekla da ću da pristanem na seks u troje, samo da ga malo primirim jer je postao nesnosan. Terao me je tokom svakog seksa da mu pričam kako je izgledalo sa tim muškarcem sa kojim sam bila ili kako bi izgledalo da nas ima troje ili ko zna šta sve još ne, ne želim ni da se sećam svega. Sve ove godine smo vodili ljubav redovno sa ili bez mog uživanja ali je trajalo. Poslednjih nekoliko meseci, tj. od kada sam rekla da navodno hoću da vodimo ljubav sa trećim u krevetu, on se odjednom povukao. Ne veruje mi da to "stvarno hocu i tek ponekad vodimo ljubav, vecinom na moju inicijativu, koja se ruku na srce i javlja samo da mi ne bi prigovarao kako ja ne zelim seks ali se opet zavrsava sa zahtevima da pricam tokom seksa o seksu sa jos nekom osobom. Zadnjih dana cak ne prihvata ni moju inicijativu i tvrdi kako nema neku zelju za obicnim seksom. Jednostavno ne zeli , bar tako kaze. Ponekad imam utisak da je u pitanju neka taktika, kako bih ja popustila, jer ima taj obicaj da taktizira da bi postigao nesto , a ponekad jednostavno mislim da me ne voli, jer je izmedju ostalog i cutljiv i ne reaguje cak ni na moje provokacije. Napominjem da ne izlazi sam,ni sa drustvom, tako da nemam razloga da sumnjam u njega da mozda negde i ispunjava svoje fantazije, mada iskreno ponekad i posumnjam ali kad realno razmislim, shvatim da za tako nesto jednostavno treba mnogo vise i vremena i para, nego sto on ima. Ja zaista neznam sta da radim. Sigurna sam da sam u svemu negde i ja pogresila . Cak sam predlagala i da potrazimo strucnu pomoc negde ali on nije pristao pod izgovorom da ce ionako da mu kazu da je lud i da to nije normalno ali on to hoce i to zajedno sa mnom i tu je kraj, nema rasprave. Molim vas da mi pomognete da vratim coveka za kog sam se udala i zivela nekoliko godina normalno, i koga jos uvek volim bez obzira na sve, jer je u sustini jako dobar , vredan, pametan i voli nasu decu . Samo zelim da imam normalnu porodicu koja ce da traje. Molim Vas, jer neznam sta da radim , imam osecaj da sam na kraju snage.

    Odgovoreno: 06. 05. 2008.
    • Stetoskop Info

      Ako dobro racunam, Vasi problemu po pitanju razlicitih shvatanja seksa izmedju Vas i supruga traju vise od petnaestak gosina,a  to znaci da je vec posle nekoliko godina braka doslo do ovakvih njegovih pritisaka. Sasvim je verovatno da se ne radi o promeni njegovih seksualnih preferencija, vec da su one kao takve postojale od pocetka, ali je imao vece zadrske i kocnice da Vam svoje ideje predlozi. Mozda je njegov boravak na ratistu i suocavanje sa neizvesnoscu zivota i blizinom smrti i pojacao njegovu potrebu da realizuje svoje fantazije, odnosno da od zivota dobije sto se moze ispunjavajuci ovaj deo svijh zelja. Ukoliko je slicna iskustva imao pre braka, odnosno oprobao grupne seksualne igre, njegov seksualni ukus je mozda vec mnogo ranije daleko odudarao od Vaseg konzervativnog ili pre bih rekla, klasicnog gledanja na ovaj deo partnerskog odnosa. Iz Vaseg opsirnog pisma shvatila sam da Vas veoma opterecuje njegovo insistiranje i da uprkos zelji da zadrzite dobre odnose u braku u sebi niste uspeli da se pomirite sa idejom koju on promovise. Bojim se da, ukoliko i ugodite njegovim zahtevima, situacija nece biti mnogo bolja jer najpre nije lako ziveti sa sobom samom kad predjete granice za sebe prihvatljivog ponasanja. Mozda ce Vas suprug biti zadovoljniji ali cete se Vi osecati ponizenijom i izmanipulisanom. Kaze se da je u seksu sve prihvatljivo ukoliko je obostrano zeljeno i prihvaceno, pa cak i oni oblici seksualnog ponasanja koji mozda negde u literaturi vaze za devijantne.  U Vasem slucaju vec i ovi ustupci koje cinite do sada cine Vas nesrecnom i nezadovoljnom. Ukoliko cinite dalje ustupke upravo ce se gomilati Vase nezadovoljstvo, a mi ustvari i ne znamo koliko su bujni fantazmi Vaseg supruga, odnosno koji ce biti njegovi dalji zahtevi i zelje jer se one, ocigledno, sve slobodnije iskazuju i od Vas traze vise, zatezuci veoma snazno granice Vasih moralnih normi koje ste, kako shvatam, vec dobro prekoracili. Samim tim, ne smatram da cete cinjenjem novih presedana pomoci svom braku, niti, nazalost, mislim da mozete vratiti u svoju postelju onog coveka za koga ste se udali ili kakav ste mislili da je. Cini mi se da je tesko ocekivati da on i sada i nadalje bude zadovoljan obicnim, klasičnim seksualnim cinom - on Vam se i sam rekao da "nema zelju za obicnim seksom" što upravo odrazava ovo o čemu govorim.Dakle, čini se da za sada imate dve relativno nepovoljne opcije - da mu postavite pitanje održivosti ovakvog braka gde se od Vas očekuje da pravite sa sobom nespojive kompromise kako biste ga zadržali i zadovoljili, ili da još jednom preispitate sebe i odredite dokle ste spremni da idete i sebe menjate pa da, ako ste zaista spremni na raznovrsne žrtve da biste održali brak, da pokušate da se saživite sa idejom da je i takav način seksualnog funkcionisanja koji on predlaže za neke ljude ne samo prihvatljiv već i veoma izazovan i da pokušate da su tome nađete suštinsko zadovoljstvo. Najvažnije u ovoj situaciji je da ne treba da prihvatite i usvajate ponašanja sa kojima nećete moći da živite ili da se sutra pogledate u ogledalu, koje će Vas nagrizati i mučiti. To je kriterijum koji treba da Vam bude glavna osnova za donošenje odluke. Svako od nas ima drugačiju hijerarhiju vrednosti i prioriteta pa je na Vama da odlučite da li više vrednujete brak (koji, ipak valja podsetiti, nikada neće biti miran na onaj klasičan način), u kome ćete biti sa osobom koju volite i koja Vam je slična, ili ćete zaključiti da je to sa Vama suštinski nespojivo i da uprkos svim pozitivnim elementima ima previse negativnog pritiska koji ni po koju cenu ne možete da izdržite. Sami kažete da ste na kraju snaga, što je najgora moguća opcija za Vas, jer to znači psihofizičku patnju i mogućnost psihičkih pa i somatskih smetnji ako nastavite da iscrpljujete sebe nerešenim unutrašnjim konfliktima.Znam da odluka nije laka, ali ona je samo na Vama i niko je ne može doneti umesto Vas.

  1. Anksioznost sa napadima panike i depresijom
    Pitanje broj: #4448

    Uspostavljena mi je dijagnoza F41. Aksioznost sa primesama depresije, panični napadi, derealizacija i depersonalizacija. Terapija Xanax 0,25 i Flunisan od 20 mg izjutra. Nakon mesec dana prepolovljen mi je Flunisan na pola, a Xanax pijem po potrebi. Jednom mesečno idem na psihoterapiju. I dalje osecam simptome, povremeno mi je sve čudno, kao da gledam kroz filter ili kao da sanjam. To me užasno nervira i često pričam o tome jer mi je dosta lakše (vrtoglavica, napetost). Radim sve kao i pre - posao, porodica, druženje, ali ne uživam u svemu tome kao nekad i motivacija mi je slaba. Koliko vremena mi je potrebno da se oporavim i stabilizujem? Da li moje stanje može da se pogorša i izazove neke druge komplikacije? 

    Odgovoreno: 06. 05. 2008.
    • Stetoskop Info

      Kada započnu psihoterapiju, pacijenti obično očekuju instant izlečenje i nestrpljivi su da se stanje što pre pokrene na bolje, sto je i razumljivo. Ipak, realno je očekivati da je potrebno duže vreme dok se stvari zaista ne poprave, a ono se obično ne meri nedeljama, nego najmanje mesecima. Nemojte biti nezadovoljni svojim napretkom, jer ukoliko se terapija smanjuje, znači da je Vaš lekar procenio da se bolje osećate i da može lagano da počne sa smanjivanjem do ukidanja terapije. A to je već odgovor na Vaše pitanje. To što još uvek ne uživate u svemu što radite, deo je depresivne slike, ali je važan podatak da obavljate uobičajene poslove i imate relatvno normalno funkcinisanje, što govori o ipak blažim psihičkim smetnjama ako pođemo od toga da je funkcionisalnost pokazatelj težine smetnji. Kao i kod drugih psihičkih bolesti, mogu postojati oscilacije i privremena pogoršanja, ali je to nešto što je veoma individualno i nepredvidivo, posebno kada čovek tokom života nailazi na veće krize i emocionalne potrese, pa se i početne psihičke tegobe intenziviraju. Ali, s obzirom na to da idete na psihoterapiju, pretpostavka je da kroz nju Vi postajete psihicki snažniji i stičete bolje sposobosti da se sa emocionalnim i psihičkim krizama borite. Svako od nas, bilo da oseća neke psihičke smetnje ili ne, tokom života ima padove i uspone. Nemojte sve što Vam se dešava pripisivati smetnjama koje imate, verovatno bi i da ih nemate, bilo boljih i loših perioda. Vi ste glavni akter svog života i verovatno ćete nastojati da se Vaše psihičke tegobe ne odražavaju bitno na njegov tok, odnosno da ne izazove "neke druge komplikacije", kako Vi kažete. Naravno, depresivne smetnje sa paničnim napadima mogu izazvati i povlačenje od ljudi i aktivnosti i pad samopouzdanja i partnerske probleme i sve ono što je povezano sa uspešnim interpersonalnim komuniciranjem, ali se ovakve komplikacije ne očekuju ako ste u stanju da kontrolišete svakodnevno funkcionisanje. Ako budete čitavu svoju dnevnu aktivnost organizovali oko pitanja bolesti i zdravlja, verovatno ćete time i promeniti uobičajeni životni ritam. Ukoliko se trudite da funkcionišete kao pre bolesti, manja je verovatnoća da će do toga doći. Iako kažete da Vam je lakše kad o svojim smetnjama pričate, po mom iskustvu, to nije baš dobra ideja, jer se stalnim pričama o Vašim tegobama i dalje vrtite u istom krugu, krugu psihičke bolesti, dijagnoze, simptoma, Vaših i tuđih iskustava sa lekovima itd. Smatram da je bolje što manje govoriti o tome i ne činiti bolest temom večernjih ćaskanja. Pokušajte da i u ponašanju budete kao pre bolesti, a da zadržite razmišljanja o tegobama samo za sebe ili bar za par najbližih osoba. Bolest kao tema će onda biti manje prisutna u Vašem svakodnevnom ponašanju i delovanju, što je veoma bitno i za subjektivno i za objektivno stanje.

  1. Pogledajte celo pitanje: #4752

    postovana doktorice bojana ja sam iz pristine imam problem koji moram da ga resim nikad nisam bio zaljubljen ali sad me vreme tera da nadzem devoiku za ozbiljnu vezu. zivim sam sa majkom u stan. mnogo je dobar vas savet za mene koij ste mi pisali u prosla pisma najpre sam odustao da usvojim dete liseno iz porodice ide mi na smeh kad samo zamislim da sam hteo da prisvojim dete .ali nije mi jasno sta znaci biti staratelj nad detetom koje razlike ima od staratelja i usvojitelja .ako dodzem na primer u kontakt sa nekom devoijkom iz druge nacionalnosti za ozbiljnu vezu neznam kako da joj saopstim da hocu da se uda za mene nezgodno mi je nisam siguran da ce da me zavoli neka i sto sam iz drugog porekla jer u ovom gradu zive sa hiljadama devojaka i nezna se kako ce da se izvrti sreca samo hocu da znam kako da priviknem neku devoijku na to hvala vam unapred

    Odgovoreno: 06. 05. 2008.
    • Stetoskop Info

      Tesko je dati savet o tome kako da se deci iznese bracna ponuda, ali je sigurno da kad budete usli u vezu da nekom devojkom, a to ce verovatno biti postepeno i nametnuce se kao potreba za sve vecom potrebom za bliskoscu izmedju dve osobe, i samo pitanje braka ce ici kao priridna posledica sve vece bliskosti. Nije uobicajeno da se daje ponuda za brak tek onako, bez prethodne veze, pa ce se zato reci kojima cete se njoj obratiti, same iskristalizovati tokom razvijanja Vaseg odnosa. Sigurna sam da pitanje nacionalnosti samo po sebi nije toliko bitno u uspostavljanju veze, bitnije je da li izmedju osoba razlicitih nacionalnosti postoje velike razlike u vrednostima, navikama, kulturnim obicajma, koje zahtevaju uskladjivanje! Treba imati na umu da je za uspesnu vezu i brak potrebno obostrano uskladjivanje, bez obzira na nacionalnost, jer svako od nas nosi razlicite navike stecene u svojoj porodici. Zato je pre svega dobro upoznavanje partnera medju sobom osnova dobre veze i braka. jer da biste znali sta ce Vasoj devojci da se dopadne, treba da znate prvo sta ona voli ili ne voli, kakve su njene navike do tada bide i slicno. Zato, bez straha, samo polako, nastojte prvo da dobro upoznate osobu sa kojom budete uspostavili vezu, a prave reci za bracnu ponudu vec nece biti problem. Ne treba da zurite ni da svoju devojku upoznajete sa svojom idejom o usvajanju dece previse brzo. Ona treba prvo da upozna Vas, Vasu emotivnu priridu i da Vas kao takvog zavoli i prihvati. Ukoliko budete imali sklad u razmisljanjima i stavovima, ni ta ideja o deci nece biti problem. I konacno, da samo razjasnim jos jednom ideju o hraniteljstvu i razliku od usvojenja. Klasicno usvojenje je procedura kojim dete, iako nije bioloski Vase, zakonski stice sva prava kao i biolosko (vase rodjeno) dete, Vi postajete njegovi zakonski roditelji, Rekla sam vec da je za to potrebno da usvojitelji budu u zakonitom braku (dakle, najcesce ne samo jedan vec dva roditelja), da imaju relativno dobre uslove za zivot  i da prodju procenu i obuku u Centru za socijalni rad gde ih strucni ljudi pripremaju za predstojecu ulogu. Hraniteljstvo je nesto drugo, time sto se dete daje Vama na cuvanje, ono ne postaje zaknski Vase, ono ima pravo i preporucuje se da vidja prave roditelje, ali Vi brinete o njemu za vreme za koje Vam je povereno jer je najcesce oduzeto pravim roditeljima zbog zanemarivanja, maltretiranja ili nekih drugih problema. Za tu brigu o detetu Socijalna sluzba Vama obezbedjuje redovnu mesecnu nadoknadu koja je dovoljna za Vas trud i podmirivanje detetovih potreba, dobijete neku vrstu plate za brigu o detetu (sto kod usvojenja nije slucaj, tu nema nikakve finansijske nadoknade). Kada dete kod hranitelja zavrsi skolovanje, ono vise ne ostaje u hraniteljskoj kuci vec se osamostaljuje i ide dalje u zivot. Tako kroz hraniteljske kuce tokom godina prodje vise dece, koja neko vreme nadju utociste u ljudskoj brizi i dobroti, dok je kod usvojenja uglavnom samo jedno dete koje tu dodje i ostane. Kada je hraniteljska porodica u pitanju, uslovi za dobijanje deteta su nesto manje strogi nego za usvojenje pa sam Vam zato i preporucila da to bude prvi korak, ukoliko se budete odlucivali. Imate pravo i kao hranitelj, kada neko dete dobro upoznate, da date zahtev i za njegovo usvojenje ukoliko to budete hteli. I drugi ljudi, koji nisu sigurni kako bi se snasli u ulozi usvojitelja, nekada biraju hraniteljstvo kao pocetni i probni period medjusobnog privikavanja njih i deteta. Nadam se da sam Vam ovim donekle objasnila sustinu jednog i drugog pojma, koji se bitno razlikuju, ali je zajednicka istina da je briga o deci velika odgovornost koju sadrzi i uloga usvojitelja i uloga hranitelja.

  1. Pogledajte celo pitanje: #4984

    Poštovana,student sam i imam problem kada trebam nesto da govorim,pročitam ili bilo šta uradim pred grupom,kao da me je strah da ću nešto pogrešiti ili da će mi glas zdrhtati.Ne znam da li je to neka vrsta fobije.Počela sam čak i da izbegavam takve situacije,ali znam da to nije rešenje,da moram nekako da se suočim sa tim preteranim strahom.Imam jaku želju da ovo rešim, jer sam svesna da ću imati dosta situacija u kojima će me drugi posmatrati.Uskoro ću imati situaciju u kojoj ću prezentovati jedan svoj rad grupi,pa me zanima kako da se opustim,da na ovu situaciju ne gledam sa strahom,kako da pripremim sebe i da što je moguće opuštenije to odradim tj. kako da pripremim sebe pred suočenje sa strahom.

    Odgovoreno: 06. 05. 2008.
    • Stetoskop Info

      Problem o kome govorite ima elemente socijalne fobije koja se uspesno leci bihejvioralnim metodama, tako da je najjednostavniji nacin da se resite tih teskoca da se javite nekom od terapeuta koji se bavi tretmanom socijalnih vestina odnosno sire bihejvioralnom terapijom. Ukoliko nemate u okruzenju mogucnosti da to uradite za neko krace vreme, mozete pokusati da sebe pripremite na situacije koje za sada dozivljavate kao neprijatne, time sto cete pre samog dogadjaja zamisljati situaciju u vise navrata sve dok je u sebi ne prepoznate kao manje nepoznatu i manje zastrasujucu. Kada to radite, nastojte sa zauzmete sto opusteniji polozaj i da, zamisljajuci sto detaljnije neku situaciju, izdrzite "u njoj" sve dok napetost u Vama ne pocne da jaca, a da onda prekinete tu vrstu vezbe i da je ponovite kada se ponovo opustite. To moze biti vezba koju mozete ponavljati vise puta dnevno i koja vam nece oduzeti vise od nekoliko minuta kada malo udjete u sustinu. Ovo se odnosi na zamisljanje svih potencijalno neprijatnih socijalnih situacija. Kada shvatite da se Vasa napetost, posle odredjenog broja vezbanja, javlja u manjem intenzitetu ili kasnije i procesu zamisljanja, znaci da ste napravili korak ka dozivljavanju "uzivo" gde mozete da vezbanjem te situacije pred prijateljima ili porodicom, na drugom nivou da napravite pripremu. Povlacenje iz drustva nije resenje, jer na taj nacin samo podgrevate i podrzavate kocnice koje Vam i sada smetaju. Treba sebi da dokazete da sve to mozete i bolje, a ako se povlacite, jednostavno sebi ne dajete priliku a to, vec naprotiv sebi saljete poruku da ste nesposobni i vredni zaljenja. A Vi to sigurno niste, samo se niste oduprli svojim tegobama na pravi nacin. Verovatno ste i po prirodi svoje licnosti preosetljivi, stidljivi i povuceni, pa Vam zato eksponiranje teze pada. Dakle, i to je stvar socijalnog ucenja koje treba sebi da organizujete na bolji nacin nego do sada. Kad je rec o prezentaciji koju uskoro treba da odrzite, pokusajte da najpre zamisljajuci, a onda i prakticnom vezbom pred bliskima, stavite sebe u situaciju sto slicniju onoj u kojoj cete biti i da tako napravite "generalnu probu". Ukoliko budete sebe naterali na ovakvu vrstu redovnog vezbanja kriz odredjeni period, postoje velike sanse da u buducim situacijama bude sve manje nelagodnosti i, naravno, manje razloga za povlacenje iz zivota. 

Prikazano 156-160 od ukupno 229 pitanja

Pregledajte odgovore po oblastima

ZAKAZIVANJE 063/687-460