Postovani, imam nekoliko pitanja u vezi stentova. Bila bi Vam zahvalna
kad bi mi razjasnili odredjene dileme.
Koje vrste stentova postoje i na koji nacin izabrati odgovarajuci? Koji
stentovi se kod nas koriste, a da ih pokriva osnovno osiguranje i da li
je moguce doplatiti za neki adekvatniji? Koje su cene u opticaju, ili
gde bi se to moglo proveriti?
Unapred hvala.
Dve osnovne grupe stentova su:
1.BARE metal - obični metalni stentovi
2.DES metalni stentovi natopljeni lekom.
Kod DES grupe procenat ponovnih suženja krvnog suda je manji i oni su
indikovani kod pacijenata kod kojih je ovaj procenat povićen:
dijabetičari, dugačke lezije, kod račvi, u prethodno suženim
stentovima...Sve vrste stentova su u opticaju kod nas a Fond
zdravstvenog osiguranja nabavlja 2 vrste DES i 3 vrste BARE stentova za
sve kuće koje ih ugrađuju. Stentovi se ugrađuju prema indikacijama
ai operater odlučuje šta će ugraditi. BARE metal stentovi koštaju
između 20000 i 30000 dinara a DES stentovi koštaju oko 120000-130000
dinara. Fond je obezbedio dovoljne količine stentova za sve centre.
Postovani,
Zelela bih da znam da li je toplota u prstima na nogama znak lose
cirkulacije. Naime, moj svekar, star 66 godina,inace jako dobrog
zdravlja, kada sedi oseca veliku vrucinu u noznim prstima. Dok je u
pokretu ne oseca nikakve promene. Da li je to znak neke bolesti?
Unapred hvala!
Poštovani, Prošle godine u julu mesecu imali smo smrtni slučaj u
porodici.Suprugov ujak (49 god)je preminuo iznenada od infarkta.
Tada smo na insistiranje moje svekrve i suprug i ja otišli na pregled
kod kardiologa, koji nam je uradio EKG.Suprugov nalaz je bio dobar, ali
meni je rečeno da imam veoma blagu anginu pektoris.
Sem nervoze i unutrašnje napetosti ja ništa nisam osetila.
Moram da priznam da sam jako velik paničar, kao i da sam se veoma
opteretila tom vešću.
Imam 39 godina i mislim da me hvata neka vrsta predklimaksa, naime imam
često nalete vrućine.
Ono što me zabrinjava je što mi gornji deo dekoltea često crven (na
dodir pobeli), čak osetim i neko žarenje ispod kože u tom predelu.
Molim Vas odgovorite mi, da li je to od srca (možda simptom angine p.,
posledica volunga ili sam ja konstantno napeta?).
Recite mi inače koji su simptomi angine p., odnosno šta ja trebam da
osetim ili neosetim?
Unapred hvala
Jedan moj kolega je imao rečenicu:
-Mi doktori lako lepimo dijagnoze, a pacijenti treba da žive sa njima.
Mislim da nemate ama baš nijedan simptom angine pectoris a ako želite
i da je sprečite pozabavite se malo faktorima kardiovaskularnog rizika
(ako ih imate): gojaznost, pušenje, povišene masnoće u krvi,
hipertenzija, dijabetes...Crvenilo koje opisujete je najverovatnije
neurodermatitis i nije bolest, već reakcija preosetljivog organizma.
Poštovani doktore Perišiću,
Zovem se Mirko, imam 49 godina, visok 184, težak 95 kolograma. U
proteklih godinu ipo dana imao sam u dva navrata napade PSVT i tom
prilikom broj otkucaja je bio od 250 do 280 u minutu. Posle ukazane
pomoći i lečenja u intenzivnoj nezi, srčani ritam se normalizuje
posle 3 - 4 sata. Ispitivanja sam radio u VB Niš i VMA Beograd gde je
rađen EHO srca i nađen obostrani prolaps mitralne valvule, dominira
prolaps zadnjeg, MR 1+. Aortni koren proširen do 4,4cm, dok je
ascedeni deo izmenjen, proširen do 5,1cm, aortna valvula trivelarna.
Blaga AR do 1+. Nalaz selektivne koronarografije:A.Cx je dilatirana u
proksimalnom i medijalnom segmentu, na DKA vidi se umerena stenoza pre
odvajanja PD. Takođe pronađena je i praezofagealna hijatalna hernija.
Dg. na otpustu su Prolapsus valv. mitralis i Arrhythmia abs.
paroximalis. Od terapije sam dobio: Midol 1/2, Plavix 75mg 1x1, Sotalol
40 mg 2x1, Isosrb R 1+1+0 i Bromazepam 1,5mg 2x1. Navedenu Th. redovno
koristim, stim šro na savet!
lekara više ne korstim Plavix i Isosrb. U poslednje vreme osećam
bolove u grudima u predelu grudne kosti koji su manifestuju kao stalni
pritisak a često se dešava i da ostanem bez daha. Podseti me u tim
prenucima na početak napada tahiaritmije što me dodatno uznemiri.
Nekada to prođe brzo ali češće to traje malo duže. Nisam pušač i
nemam povećane trigliceride i holesterol. Molim Vas doktore da mi
odgovorite da li je u mom slučaju dovoljna medikamentozna terapija ili
je potreban drugačiji tretman. O nekim metodama sam čuo da se rade u
Beogradu na Internoj A klinici kod profesora Grujića. Sve pohvale za
ovaj izuzetan sajt. Unapred hvala!
Poštovani Mirko,
frekvenca srca između 259 u 280 se veoma tećko podnosi jer je pri toj
frekvenci rad srca neefikasan tako da mislim da je frekvenca morala
biti manja ili je u pitanju frekvenca pretkomora. Moguća dijagnoza kod
Vas je: Preekscitacioni sindrom eventualno WPW sindrom, i u tom
slučaju bi Vam trebala intervencija elektrofiziologa(to je profesor
Grujić ) u KC Srbije ili na Institutu DEDINJE. Odluka o
elektrofiziologiji treba da se zasniva na podatku kako često imate
napade PSVT, koliko je visoka frekvenca i koliko Vam smetaju.Ako se
napadi budu javljali češće od jednom u 3 meseca uradite
elektrofiziološko ispitivanje,
Pitanje je dosta siroko psotavljeno, ugljene hidrate i skrob sadrze pre
vega naimirnice iz gru[pe zitarica i voca, a proteine pre svega mleko i
mlecni proivodi, meso, jaja, riba i mahunarke.
Postovani, imam nekoliko pitanja u vezi stentova. Bila bi Vam zahvalna kad bi mi razjasnili odredjene dileme. Koje vrste stentova postoje i na koji nacin izabrati odgovarajuci? Koji stentovi se kod nas koriste, a da ih pokriva osnovno osiguranje i da li je moguce doplatiti za neki adekvatniji? Koje su cene u opticaju, ili gde bi se to moglo proveriti? Unapred hvala.
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Dve osnovne grupe stentova su: 1.BARE metal - obični metalni stentovi 2.DES metalni stentovi natopljeni lekom. Kod DES grupe procenat ponovnih suženja krvnog suda je manji i oni su indikovani kod pacijenata kod kojih je ovaj procenat povićen: dijabetičari, dugačke lezije, kod račvi, u prethodno suženim stentovima...Sve vrste stentova su u opticaju kod nas a Fond zdravstvenog osiguranja nabavlja 2 vrste DES i 3 vrste BARE stentova za sve kuće koje ih ugrađuju. Stentovi se ugrađuju prema indikacijama ai operater odlučuje šta će ugraditi. BARE metal stentovi koštaju između 20000 i 30000 dinara a DES stentovi koštaju oko 120000-130000 dinara. Fond je obezbedio dovoljne količine stentova za sve centre.
Postovani, Zelela bih da znam da li je toplota u prstima na nogama znak lose cirkulacije. Naime, moj svekar, star 66 godina,inace jako dobrog zdravlja, kada sedi oseca veliku vrucinu u noznim prstima. Dok je u pokretu ne oseca nikakve promene. Da li je to znak neke bolesti? Unapred hvala!
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Odgovor je u domenu vaskularnog hirurga ili neurologa.
Poštovani, Prošle godine u julu mesecu imali smo smrtni slučaj u porodici.Suprugov ujak (49 god)je preminuo iznenada od infarkta. Tada smo na insistiranje moje svekrve i suprug i ja otišli na pregled kod kardiologa, koji nam je uradio EKG.Suprugov nalaz je bio dobar, ali meni je rečeno da imam veoma blagu anginu pektoris. Sem nervoze i unutrašnje napetosti ja ništa nisam osetila. Moram da priznam da sam jako velik paničar, kao i da sam se veoma opteretila tom vešću. Imam 39 godina i mislim da me hvata neka vrsta predklimaksa, naime imam često nalete vrućine. Ono što me zabrinjava je što mi gornji deo dekoltea često crven (na dodir pobeli), čak osetim i neko žarenje ispod kože u tom predelu. Molim Vas odgovorite mi, da li je to od srca (možda simptom angine p., posledica volunga ili sam ja konstantno napeta?). Recite mi inače koji su simptomi angine p., odnosno šta ja trebam da osetim ili neosetim? Unapred hvala
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Jedan moj kolega je imao rečenicu: -Mi doktori lako lepimo dijagnoze, a pacijenti treba da žive sa njima. Mislim da nemate ama baš nijedan simptom angine pectoris a ako želite i da je sprečite pozabavite se malo faktorima kardiovaskularnog rizika (ako ih imate): gojaznost, pušenje, povišene masnoće u krvi, hipertenzija, dijabetes...Crvenilo koje opisujete je najverovatnije neurodermatitis i nije bolest, već reakcija preosetljivog organizma.
Poštovani doktore Perišiću, Zovem se Mirko, imam 49 godina, visok 184, težak 95 kolograma. U proteklih godinu ipo dana imao sam u dva navrata napade PSVT i tom prilikom broj otkucaja je bio od 250 do 280 u minutu. Posle ukazane pomoći i lečenja u intenzivnoj nezi, srčani ritam se normalizuje posle 3 - 4 sata. Ispitivanja sam radio u VB Niš i VMA Beograd gde je rađen EHO srca i nađen obostrani prolaps mitralne valvule, dominira prolaps zadnjeg, MR 1+. Aortni koren proširen do 4,4cm, dok je ascedeni deo izmenjen, proširen do 5,1cm, aortna valvula trivelarna. Blaga AR do 1+. Nalaz selektivne koronarografije:A.Cx je dilatirana u proksimalnom i medijalnom segmentu, na DKA vidi se umerena stenoza pre odvajanja PD. Takođe pronađena je i praezofagealna hijatalna hernija. Dg. na otpustu su Prolapsus valv. mitralis i Arrhythmia abs. paroximalis. Od terapije sam dobio: Midol 1/2, Plavix 75mg 1x1, Sotalol 40 mg 2x1, Isosrb R 1+1+0 i Bromazepam 1,5mg 2x1. Navedenu Th. redovno koristim, stim šro na savet! lekara više ne korstim Plavix i Isosrb. U poslednje vreme osećam bolove u grudima u predelu grudne kosti koji su manifestuju kao stalni pritisak a često se dešava i da ostanem bez daha. Podseti me u tim prenucima na početak napada tahiaritmije što me dodatno uznemiri. Nekada to prođe brzo ali češće to traje malo duže. Nisam pušač i nemam povećane trigliceride i holesterol. Molim Vas doktore da mi odgovorite da li je u mom slučaju dovoljna medikamentozna terapija ili je potreban drugačiji tretman. O nekim metodama sam čuo da se rade u Beogradu na Internoj A klinici kod profesora Grujića. Sve pohvale za ovaj izuzetan sajt. Unapred hvala!
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Poštovani Mirko, frekvenca srca između 259 u 280 se veoma tećko podnosi jer je pri toj frekvenci rad srca neefikasan tako da mislim da je frekvenca morala biti manja ili je u pitanju frekvenca pretkomora. Moguća dijagnoza kod Vas je: Preekscitacioni sindrom eventualno WPW sindrom, i u tom slučaju bi Vam trebala intervencija elektrofiziologa(to je profesor Grujić ) u KC Srbije ili na Institutu DEDINJE. Odluka o elektrofiziologiji treba da se zasniva na podatku kako često imate napade PSVT, koliko je visoka frekvenca i koliko Vam smetaju.Ako se napadi budu javljali češće od jednom u 3 meseca uradite elektrofiziološko ispitivanje,
Budite ljubazni pa mi ukratko navedite namernice koje sadrze ugljene hidrate, skrob, proteine. Srdacan pozdrav!
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Pitanje je dosta siroko psotavljeno, ugljene hidrate i skrob sadrze pre vega naimirnice iz gru[pe zitarica i voca, a proteine pre svega mleko i mlecni proivodi, meso, jaja, riba i mahunarke.
Prikazano 78381-78385 od ukupno 78802 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima