Ortoza Vam neće mnogo pomoći. Moraćete operativnim zahvatom da trajno rešite problem kolena. Do operacije vežbajte i to aktivne stabilizatore kolena - mišiće butina Vežbe su:

1. Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj šest sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena). Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti deset puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg.

2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica), dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj šest sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg.

3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po deset ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu.

4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. vežbe ponovite deset puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg.

5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15cm. Vežbe ponovite deset puta u jednoj seriji.

6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15 stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite deset puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija.

7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu
Pozdrav.

U zavisnosti od sporta kojim želite da se profesionalno bavite specijalista sportske medicine, prema utvrđenom kodeksu lekarskog pregleda, šalje Vas na preglede kod specijalista koji direktno određuju Vašu funkcionalno-organsku sposobnost. Multidisciplinarni pregledi se rade kod borilačkih sportova, ronioca, planinara. padobranaca i sličnih ekstremnih sportova. Određivanja vrste pregleda zavisi i od toga da li je sport aerobnog, ili anaerobnog karaktera. Predlažem Vam da uradite klasične preglede:

a) antropometrijska merenja (koštane i mišićne parametre, kao i potkožno masno tkivo), a zatim:

b) laboratorijske analize,

c) ergo-stres test (prethodno utvrditi status kardiovaskularnog sistema i ukoliko postoje neke sumnje obavezno uraditi i ehosonografski pregled srca),

d) odrediti respiratorni indeks,

e) aerobni status i optimalni puls u trenažnom i takmičarskom bavljenju sportom,

f) odrediti anaerobne sposobnosti (koncentracija laktata i piruata u krvi)

g) uraditi testove snage

h) testirati motoričke sposobnosti sportiste.

Na osnovu gore navedenih pregleda možete dobiti potvrdu za profesionalno bavljenje sportom.

Poštovani,

Ova povreda je izražena i kod sportista gde pritisak trpi kičmeni stub kod pokreta pri izbacivanju tereta (bacači kladiva, diska, kugle i koplja), kod sportova napora (dizači tereta, rvači, gimnastičari), sportovi sa doskokom (skakači u dalj, troskokaši i skakači sa motkom), i u kontaknim sportovima (ragbisti, fudbaleri i karatisti). Mehanizam nastajanja povrede nije kongenitalne prirode, odnosno kongenitalne malformacije pršljenova, već je prvenstveno diskalne mehanogeneze. Simptomi oboljenja mogu se podeliti na spinalne, koji se direktno ispoljavaju na kičmi, i radikularne, koji nastaju zbog oštećenja nervnih korena. Suštinski, sve ove promene odigravaju se na kičmi. Kod sportista, lumbalni sindrom srećemo još u periodu pre puberteta i pubertetu. Naporni treninzi i takmičenja izazivaju „zamor tkiva“ i to predstavlja jedan od glavnih faktora za pojavu ovog oboljenja. Lečenje u zavisnosti od procene oštećenja kod sportista se preuzima adekvatna terapija. Osnovna je suštinski mirovanje i to ležanje u tzv. Williamsovom položaju gde su kukovi flektirani a kolena oslonjena na veći jastuk ispod kolena. Glava je lako podignuta, afleksija ekstremiteta kičme podešava se prema individulanim potrebama. Rasterećenje lumbalnog dela treba da traje u principu svih 24 časa, i to nekoliko dana kod sportista od 5 do 10 dana (iskustvo sa fudbalerima) ako nema nervnih ispada, dok Banović predlaže 3 do 4 nedelje, kod nervnog ispada 6 do 8 nedelja. Kod sportista je ovo izuzetnetno dug period, ali treba biti obazriv i pravilno proceniti oštećenje nerva ili lumbalnog predela pre definitivnog odobrenja povratka na sportski teren. Kineziterapija, kod sportista, a i kod svih pacijenta sa problemom lumbalnog sindroma ima centralno mesto ne samo u terapiji nego i prevenciji novih recidiva i daljih oštećenja. Sportisti, nenaviknutni na pasivnost mišićne muskulature, još u postelji počinju sa izometrijskim vežbama trbušne muskulature i donjih ekstremiteta u antalgičnom položaju. Vežbe disanja i relaksacije i vežbe gornjih ekstremiteta sa progresivnim opterećenjem, ali isklučivo do granice bola. U praksi, sportista ustaje kada nema bolove pri uspravnom hodu i trnjenje duž nogu. Osnovni cilj kineziterapije je mobilizacija donjih ekstremiteta, zatezanje mišićnih grupa preko njihovog osovinskog zatezanja i stabilizacija kičmenog stuba, karličnog prstena, kao i osovinskih mišića lanca, a što je uslov da se lumbalna kičma snagom mišića može imobilizirati u položaju blage kifoze karlice u lakoj reklinaciji. U praksi Reganov tretman vežbi je uhodan i dosta se koristi ali (Jeftić) daje prednost Brunkowu i smatra da je daleko približniji savremenoj kineziologiji. Kroz ove vežbe sve gore navedene konstatacije mogu se i postići:

a) vežbe iz leđnih pozicija,

b) vežbe iz trbušne pozicije,

c) vežbe iz četvoronožnog stava,

d) vežbe iz polazne pozicije na stranu,

e) vežbe iz kolenog stava, jednom nogom na kolenu i stojećeg stava.

Po Jeftiću može se koristiti elementi PNF tehnike za donji segment. Ističe da tehnika „vežbe na trupcu“ prema metodologiji Klein – Vogelbach. Ova tehnika uključuje tretman autohtone muskulature kičmenog stuba i dovodi do lokalne stabilizacije. Fizikalna terapija Fizikalna terapija protažira manuelna vibraciona masaža, podvodna relaksirajuća masaža, hidroterapija (temperatura vode između 34–38 stepeni) i olakšani pokreti u vodi, termoterapije, a u novije vreme koristi se krioterapija analgezijom i vaskularizacijom koja nastaje posle kratke vazokonstrikcije. Ultrazvuk koji deluje analgetički i spazmolitički, diodinamičke struje duž n. ishiadicusa, interferentne struje, laser, impulsno magnetno polje kao i elektrostimulacija. Kombinacija navedenih fizikalnih tretmana zavisi od težine povrede. Kod sportista veoma bitan psihološki status poverenje igrača u lekara je veoma značajan faktor u brzini izlečenja i povratak na sportsko borilište. Ako nema pomaka u oporavku posle svih procedura (koje sam opisao) operativni zahvat je najverovatniji. Obavezno konsultujte neurologa i neurohirurga.

Puno sreće.