Poštovani,
Borilačkim veštinama se bavim od svoje šesnaeste godine. Večeras na treningu sam prilikom vežbanja, prilikom ulaska u pad preko ramena
nagruvao rame leve ruke, u predelu
articulatio scapulo-humeralis; taj deo mi je otekao i pomeram rame sa bolovima, koji su naročito izraženi kada hoću da dodirnem desno rame; odmah sam stavio led
molim Vas da mi preporučite najefikasniju terapiju, kao i lekovita sredstva koja su najdelotvornija u ovakvim situacijama.
Hvala unapred.
Poštovani,
Uključite odmah fizikalni tretman i to: laser,
magnetno impulsno polje ultrzvuk i vaccus. Od masti bih Vam predložio masti bogate kamforom. Savetujem da obavezno idete na
relakscionu sportsku masažu posle korišćenja bazena gde ne treba plivati već raditi blage pokrete kako bi popustio
spazam mišićne muskulature ramenog dela. Jačajte rame jer ako to ne učinite ponovo će doći do povrede.
Pozdrav.
Poštovani,
Pre nekoliko meseci imala sam
povredu skočnog zgloba. To se desilo na utakmici kada sam htela da zaustavim igracicu a ona mi je zgazila nogu, inače treniram rukomet! Neki doktor koji je bio na utakmici mi je namestio zglob i rekao da nije ništa strašno, da već sutra mogu da treniram. Kada sam došla kući, noga mi je mnogo otekla, i nisam mogla sasvim da se oslonim na nogu! Prvo sam išla na snimanje, zatim mi je doktor stavio gips na 4 dana, otek se malo smanjio, i onda mi je bandažirao nogu zavojem na 2 nedelje, i onda sam išla 10 dana na kineziterapiju i struju (dd-spsp, valjda ne razumem tačno šta piše u terapeutskom kartonu-i na interferentne struje 1-100hz) i kineziterapiju vežbe za povećanje pokretnosti zgloba. Prva merenja su bila ovakva:
flexio dorzal. 30 stepeni oba puta (pre i posle terapija),
extensio plant. Pre 20, posle 25 stepeni (od mogućih 30),
supinatiopre 30, posle 40 (od mogućih 45 stepeni) pronatio po 5 stepeni oba puta. Posle mi je doktorica, ne ortoped pošto je bio na odmoru, rekla da mogu da treniram, ali da otok još malo postoji. Evo posle mesec dana treniram rukomet i dalje, ali kad god nekako stanem loše, ili cimnem nogu osetim kratak bol (1 min) i ostar bol. Koristim steznik. Međutim mene brine taj bol, i to što mi je
povređeni zglob (desni) malo veći od levog. E sad mene zanima da li je to sve normalno (bol, i većina zgloba), i da li trebam opet da posetim ortopeda, ili da mažem neku mast? Molim Vas odgovorite mi što pre mnogo se brinem, polako gubim mesto u timu, a i strah me da opet ne povredim nogu (šta će se desiti ako je opet povredim?) molim Vas očekujem brzo Vaš odgovor.
Unapred hvala.
Poštovana,
Kod Vas je u samom postupku lečenja sve bilo pogrešno. Od samog “nameštanja” zgloba, pa kasnije stavljanje gipsa i fiksiranje zgloba bandažom uticalo je na stvorenu
kontrakturu skočnog zgloba. Vremenom ste aktivnim trenažnim procesom eliminisali kontrakturu, otok i bol po nekad su prisutni i po nekoliko meseci dok ne ojača
ligamentarni aparat. Nema potrebe za brigu. Bitno je da treninge radite a periodični bol vremenom će prestati.
Pozdrav
Poštovani doktore,
Imam sina od 12 god za tih 12 god tri puta mu se pojavljuje
strptokoka piogenes grupe a ta bakterija u četvrtoj godini mu je ostetila valvulu dijagnoza
prolaps valvula mitralis bez
hemodinamijski odraz i sad ima trenutno bakteriju istu pije
Pancef 400 da li je moj sin kliconoša zbog toga što mu se ponovo javlja da li može kliconoša da se izliječi poštovani dr moj sin aktivno trenira fudbal već 5 godina da li može da nastavi treniranje i da li mu škodi
prolaps valvule za sport ubuduće.
Unaprijed zahvalna. Izvinite na greške u pisanju ako ih ima. Zabrinuta majka
Poštovani,
Uradite
ehosonografski pregled srca. U zavisnosti od
vrste prolapsa specijalista sportske medicine će proceniti da li je sportista sposoban za sportske aktivnosti. Što se tiče prvog dela pitanja, savtujem Vam da se konsultujete sa infektologom.
Pozdrav
Poštovani dr Jerkan,
Molim Vas da mi odgovorite na moje dileme. Naime, riječ je o mom suprugu koji ima 34 god, ali od rođenja ima
ravne tabane i to dosta izražajne sa
spuštenim svodom stopala i mišićima koji su takođe poput 1 mase sa unutrašnje strane stopala ispunili udubljenje na mjestu gdje bi normalno trebao biti luk stopala. Takođe ističem da je on porijeklom iz Indonezije i kad je bio beba, roditelji su posjećivali doktore i on je koristio ortopedske uloške, međutim bez efekta. Takođe njegova majka ističe da je 1 od ljekara njoj rekao da su stopala
genetski problem svim ljudima koji potiču iz Indonezije i da nema efekta da on koristi ikakva sredstva da bi to korigovao, nakon čega su mu roditelji i prestali u pokušajima da riješe postojeći problem. Napominjem da je to bilo još dok je on bio beba. Nakon toga mogu da kažem da je zapušten i sad ima postojeću situaciju sa deformitetom ali i veoma čestim
bolovima u tabanima. Moje pitanje je kako da on ublaži taj deformitet i da li se uopšte u njegovom uzrastu može korigovati? Kome da se obrati za konsultaciju? Takođe on je sportista i zapravo bivši body bilder, sa osjetljivim koljenima. A inače trening u teretani mu se sastoji uglavnom od dizanja tegova, tačnije mrtvo dizanje, veoma malo je zastupljen aerobni trening. Kao zagrijavanje i kondicioniranje koristi vožnju bicikla ili traku ali akcenat treninga je svaki put stavljen na dizanje veoma velikih težina. Inače visok je 172 cm a težak 77 kg. Međutim juče je u leg press-u 10 puta podigao 415 kg! Ja sam veoma kritična oko toga. Ali molim Vas da mi vi stručno još objasnite sve posljedice ovakvog vježbanja da ga urazumim da ne uništava svoj organizam. I još da napomenem. Od suplemenata jedino što koristi su amino kiseline. Nikakva druga ni dozvoljena ni nedozvoljena sredstva.
Unaprijed zahvalna.
Poštovani, Ravna stopala (
planta pedis) do 14-te godine mogla bi da se koriguju redovnim stručnim vežbama. Konstatacija doktora da su nekim rasama ravna stopala normalno stanje je netačna. U tim godinama ravna stopala ne mogu da se izleče, ali mogu da se ublaže tegobe i to ulošcima za obuću (
supinacioni klin), koje će napraviti stručno lice na osnovu uzimanja
plantograma (otiska stopala). Očekivati je da se vremenom pojave i bolovi u predelu potkolenice ako ne dođe do određenih korekcija koje sam gore predložio. Težinu koju podiže apsolutno je protiv njegovog zdravlja i savetujte ga da se javi specijalisti sportske medicine na komletan pregled. Tu će dobiti precizne podatke kako treba raditi u aerobnom (za njega izuzetno poželjnim) treningom, odnosno u anaerobnom treningu. Precizno treba odrediti sa kojim težinama može da radi, a da ne naruši zdravstveno stanje. Najčešće dolazi do
promena na kardiovaskularnom sistemu i lumbalnom delu kičmenog stuba, a i bol koji ima u stopalima se pojačava. Osnovno je ubediti ga da se javi sportsko-medicinskoj ustanovi na pregled i dalji tretman.
Pozdrav.
Poštovani, Sportsko srce je i pored brojnih postojećih znanja fenomen nedovoljno istražen, kako u anatomskom i funkcionalnom smislu, tako i sa aspekta njegovog odnosa prema zdravlju. Ono često podrazumeva
sivu zonu između zdravlja i bolesti, dakle područje nepoznato i podložno različitim tumačenjima, a dokaz da je to tako su iznenadne smrti sportista koje se često dešavaju.
Definiše se kao skup morfoloških i funkcionalnih karakteristika srca koje se razvijaju tokom vremena pod uticajem sportskog treninga. Odlikuje se povećanjem srca u celini, sa povećanjem njegovih šupljina i debljine srčanog mišića, kao i povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja sa proširivanjem njegovih maksimalnih funkcionalnih kapaciteta.
Najveće
promene dimenzija srca daju sportovi kao što su biciklizam, plivanje, veslanje i vožnja kajaka. Za razliku od njih, sportovi kao što su trčanje i ronjenje imaju mali uticaj na dimenzije srca. Važno je spomenuti da 80% sportova daje promene i dijametra i debljine zida leve komore. Morfološke, funkcionalne i elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce:
Morfološke adaptacione promene karakteristične za sportsko srce su različite za različite tipove fizičkog opterećenja. Kod kontinuiranog dinamičkog vežbanja, koje karakterišu ritmičke izotoničke kontrakcije velikih mišićnih grupa, a čiji je rezultat vidljivo kretanje u prostoru, mišići se ponašaju kao mišićna pumpa, vraćajući krv u srce, najviše ga opterećujući volumenom krvi koja u njega pristiže (primeri ovakve fizičke aktivnosti bili bi trčanje, plivanje i vožnja bicikla). Najupadljiviji je nalaz povećanog volumena srca, sa posledičnim povećanjem debljine zida. Za razliku od dinamičkih sportova, statički sportovi koji se karakterišu produženim izometričkim mišićnim kontrakcijama visokog intenziteta, te ne dovode do vidljivog pomeranja tela, ali zato rezultuju znatnim povišenjem srednjeg arterijskog pritiska usled pritiska kontrahovanog mišića na zid krvnog suda i opterećuju srce pritiskom u cirkulatornom sistemu (primer: dizanje tegova). Rezultat ovoga je povećanje debljine srčanog zida i ono nije praćeno povećanjem dijametra srčanih šupljina. Važno je napomenuti da je usled ovoga kod dinamičkih sportova ukupni radni kapacitet organizma, u smislu izdržljivosti, znatno veći nego kod statičkih sportova koji predominantno razvijaju snagu pojedinih mišićnih grupa. Ovaj radni kapacitet organizma, ili aerobna sposobnost, meri se potrošnjom kiseonika pri maksimalnom naporu. Elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce podrazumevaju promene ritma srca, kao i promene provođenja, što se manifestuje promenama u ekg-u. Usporen srčani rad je prisutan kod preko polovine svih sportista koji treniraju dinamičke sportove. Zabeležena je frekvenca od čak 25 udara u minuti (normalna vrednost za zdravu sedentarnu populaciju je od 60 – 100 udara u minuti) . Takođe, kod sportista su uobičajene i neke vrste aritmija i blokovi u provođenju, koji se uglavnom gube tokom fizičke aktivnosti. Takođe, prekid treniranja ponekad vodi normalizaciji srčanog rada i nalaza u ekg-u. Osovina srca je često pomerena udesno, a i ukupna voltaža talasa na ekg – u je kod sportista veća.
S obzirom da je
iznenadna srčana smrt u sportu veliki problem, veoma je važno da se otkriju zdravstveni poremećaji još na početku bavljenja fizičkom aktivnošću, jer se veliki broj tih poremećaja pogoršava tom aktivnošću, neki garantuju veoma loše sportske rezultate, a neki dovode do iznenadnih smrti. Kako su najčešći uzroci iznenadnih smrti kardiološkog porekla, važno je za sportske lekare da dobro poznaju karakteristike sportskog srca, te da prepoznaju eventualno maskirano oboljenje koje u sportu može imati fatalne posledice. Kao rešenje za sprečavanje mogućnosti iznenadnih smrti sportista nameće se sprovođenje obaveznih pregleda sportista, kako pre početka bavljenja sportom, tako i tokom perioda treniranja i takmičenja.
Borilačkim veštinama se bavim od svoje šesnaeste godine. Večeras na treningu sam prilikom vežbanja, prilikom ulaska u pad preko ramena nagruvao rame leve ruke, u predelu articulatio scapulo-humeralis; taj deo mi je otekao i pomeram rame sa bolovima, koji su naročito izraženi kada hoću da dodirnem desno rame; odmah sam stavio led molim Vas da mi preporučite najefikasniju terapiju, kao i lekovita sredstva koja su najdelotvornija u ovakvim situacijama.
Hvala unapred.
Uključite odmah fizikalni tretman i to: laser, magnetno impulsno polje ultrzvuk i vaccus. Od masti bih Vam predložio masti bogate kamforom. Savetujem da obavezno idete na relakscionu sportsku masažu posle korišćenja bazena gde ne treba plivati već raditi blage pokrete kako bi popustio spazam mišićne muskulature ramenog dela. Jačajte rame jer ako to ne učinite ponovo će doći do povrede.
Pozdrav.
Pre nekoliko meseci imala sam povredu skočnog zgloba. To se desilo na utakmici kada sam htela da zaustavim igracicu a ona mi je zgazila nogu, inače treniram rukomet! Neki doktor koji je bio na utakmici mi je namestio zglob i rekao da nije ništa strašno, da već sutra mogu da treniram. Kada sam došla kući, noga mi je mnogo otekla, i nisam mogla sasvim da se oslonim na nogu! Prvo sam išla na snimanje, zatim mi je doktor stavio gips na 4 dana, otek se malo smanjio, i onda mi je bandažirao nogu zavojem na 2 nedelje, i onda sam išla 10 dana na kineziterapiju i struju (dd-spsp, valjda ne razumem tačno šta piše u terapeutskom kartonu-i na interferentne struje 1-100hz) i kineziterapiju vežbe za povećanje pokretnosti zgloba. Prva merenja su bila ovakva: flexio dorzal. 30 stepeni oba puta (pre i posle terapija), extensio plant. Pre 20, posle 25 stepeni (od mogućih 30), supinatiopre 30, posle 40 (od mogućih 45 stepeni) pronatio po 5 stepeni oba puta. Posle mi je doktorica, ne ortoped pošto je bio na odmoru, rekla da mogu da treniram, ali da otok još malo postoji. Evo posle mesec dana treniram rukomet i dalje, ali kad god nekako stanem loše, ili cimnem nogu osetim kratak bol (1 min) i ostar bol. Koristim steznik. Međutim mene brine taj bol, i to što mi je povređeni zglob (desni) malo veći od levog. E sad mene zanima da li je to sve normalno (bol, i većina zgloba), i da li trebam opet da posetim ortopeda, ili da mažem neku mast? Molim Vas odgovorite mi što pre mnogo se brinem, polako gubim mesto u timu, a i strah me da opet ne povredim nogu (šta će se desiti ako je opet povredim?) molim Vas očekujem brzo Vaš odgovor.
Unapred hvala.
Kod Vas je u samom postupku lečenja sve bilo pogrešno. Od samog “nameštanja” zgloba, pa kasnije stavljanje gipsa i fiksiranje zgloba bandažom uticalo je na stvorenu kontrakturu skočnog zgloba. Vremenom ste aktivnim trenažnim procesom eliminisali kontrakturu, otok i bol po nekad su prisutni i po nekoliko meseci dok ne ojača ligamentarni aparat. Nema potrebe za brigu. Bitno je da treninge radite a periodični bol vremenom će prestati.
Pozdrav
Imam sina od 12 god za tih 12 god tri puta mu se pojavljuje strptokoka piogenes grupe a ta bakterija u četvrtoj godini mu je ostetila valvulu dijagnoza prolaps valvula mitralis bez hemodinamijski odraz i sad ima trenutno bakteriju istu pije Pancef 400 da li je moj sin kliconoša zbog toga što mu se ponovo javlja da li može kliconoša da se izliječi poštovani dr moj sin aktivno trenira fudbal već 5 godina da li može da nastavi treniranje i da li mu škodi prolaps valvule za sport ubuduće.
Unaprijed zahvalna. Izvinite na greške u pisanju ako ih ima. Zabrinuta majka
Uradite ehosonografski pregled srca. U zavisnosti od vrste prolapsa specijalista sportske medicine će proceniti da li je sportista sposoban za sportske aktivnosti. Što se tiče prvog dela pitanja, savtujem Vam da se konsultujete sa infektologom.
Pozdrav
Molim Vas da mi odgovorite na moje dileme. Naime, riječ je o mom suprugu koji ima 34 god, ali od rođenja ima ravne tabane i to dosta izražajne sa spuštenim svodom stopala i mišićima koji su takođe poput 1 mase sa unutrašnje strane stopala ispunili udubljenje na mjestu gdje bi normalno trebao biti luk stopala. Takođe ističem da je on porijeklom iz Indonezije i kad je bio beba, roditelji su posjećivali doktore i on je koristio ortopedske uloške, međutim bez efekta. Takođe njegova majka ističe da je 1 od ljekara njoj rekao da su stopala genetski problem svim ljudima koji potiču iz Indonezije i da nema efekta da on koristi ikakva sredstva da bi to korigovao, nakon čega su mu roditelji i prestali u pokušajima da riješe postojeći problem. Napominjem da je to bilo još dok je on bio beba. Nakon toga mogu da kažem da je zapušten i sad ima postojeću situaciju sa deformitetom ali i veoma čestim bolovima u tabanima. Moje pitanje je kako da on ublaži taj deformitet i da li se uopšte u njegovom uzrastu može korigovati? Kome da se obrati za konsultaciju? Takođe on je sportista i zapravo bivši body bilder, sa osjetljivim koljenima. A inače trening u teretani mu se sastoji uglavnom od dizanja tegova, tačnije mrtvo dizanje, veoma malo je zastupljen aerobni trening. Kao zagrijavanje i kondicioniranje koristi vožnju bicikla ili traku ali akcenat treninga je svaki put stavljen na dizanje veoma velikih težina. Inače visok je 172 cm a težak 77 kg. Međutim juče je u leg press-u 10 puta podigao 415 kg! Ja sam veoma kritična oko toga. Ali molim Vas da mi vi stručno još objasnite sve posljedice ovakvog vježbanja da ga urazumim da ne uništava svoj organizam. I još da napomenem. Od suplemenata jedino što koristi su amino kiseline. Nikakva druga ni dozvoljena ni nedozvoljena sredstva.
Unaprijed zahvalna.
Ravna stopala ( planta pedis) do 14-te godine mogla bi da se koriguju redovnim stručnim vežbama. Konstatacija doktora da su nekim rasama ravna stopala normalno stanje je netačna. U tim godinama ravna stopala ne mogu da se izleče, ali mogu da se ublaže tegobe i to ulošcima za obuću ( supinacioni klin), koje će napraviti stručno lice na osnovu uzimanja plantograma (otiska stopala). Očekivati je da se vremenom pojave i bolovi u predelu potkolenice ako ne dođe do određenih korekcija koje sam gore predložio. Težinu koju podiže apsolutno je protiv njegovog zdravlja i savetujte ga da se javi specijalisti sportske medicine na komletan pregled. Tu će dobiti precizne podatke kako treba raditi u aerobnom (za njega izuzetno poželjnim) treningom, odnosno u anaerobnom treningu. Precizno treba odrediti sa kojim težinama može da radi, a da ne naruši zdravstveno stanje. Najčešće dolazi do promena na kardiovaskularnom sistemu i lumbalnom delu kičmenog stuba, a i bol koji ima u stopalima se pojačava. Osnovno je ubediti ga da se javi sportsko-medicinskoj ustanovi na pregled i dalji tretman.
Pozdrav.
Dali mogu dobiti objašnjenje šta je Sportsko Srce?
Hvala unapred.
Sportsko srce je i pored brojnih postojećih znanja fenomen nedovoljno istražen, kako u anatomskom i funkcionalnom smislu, tako i sa aspekta njegovog odnosa prema zdravlju. Ono često podrazumeva sivu zonu između zdravlja i bolesti, dakle područje nepoznato i podložno različitim tumačenjima, a dokaz da je to tako su iznenadne smrti sportista koje se često dešavaju.
Definiše se kao skup morfoloških i funkcionalnih karakteristika srca koje se razvijaju tokom vremena pod uticajem sportskog treninga. Odlikuje se povećanjem srca u celini, sa povećanjem njegovih šupljina i debljine srčanog mišića, kao i povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja sa proširivanjem njegovih maksimalnih funkcionalnih kapaciteta.
Najveće promene dimenzija srca daju sportovi kao što su biciklizam, plivanje, veslanje i vožnja kajaka. Za razliku od njih, sportovi kao što su trčanje i ronjenje imaju mali uticaj na dimenzije srca. Važno je spomenuti da 80% sportova daje promene i dijametra i debljine zida leve komore.
Morfološke, funkcionalne i elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce:
Morfološke adaptacione promene karakteristične za sportsko srce su različite za različite tipove fizičkog opterećenja. Kod kontinuiranog dinamičkog vežbanja, koje karakterišu ritmičke izotoničke kontrakcije velikih mišićnih grupa, a čiji je rezultat vidljivo kretanje u prostoru, mišići se ponašaju kao mišićna pumpa, vraćajući krv u srce, najviše ga opterećujući volumenom krvi koja u njega pristiže (primeri ovakve fizičke aktivnosti bili bi trčanje, plivanje i vožnja bicikla). Najupadljiviji je nalaz povećanog volumena srca, sa posledičnim povećanjem debljine zida. Za razliku od dinamičkih sportova, statički sportovi koji se karakterišu produženim izometričkim mišićnim kontrakcijama visokog intenziteta, te ne dovode do vidljivog pomeranja tela, ali zato rezultuju znatnim povišenjem srednjeg arterijskog pritiska usled pritiska kontrahovanog mišića na zid krvnog suda i opterećuju srce pritiskom u cirkulatornom sistemu (primer: dizanje tegova). Rezultat ovoga je povećanje debljine srčanog zida i ono nije praćeno povećanjem dijametra srčanih šupljina. Važno je napomenuti da je usled ovoga kod dinamičkih sportova ukupni radni kapacitet organizma, u smislu izdržljivosti, znatno veći nego kod statičkih sportova koji predominantno razvijaju snagu pojedinih mišićnih grupa. Ovaj radni kapacitet organizma, ili aerobna sposobnost, meri se potrošnjom kiseonika pri maksimalnom naporu.
Elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce podrazumevaju promene ritma srca, kao i promene provođenja, što se manifestuje promenama u ekg-u. Usporen srčani rad je prisutan kod preko polovine svih sportista koji treniraju dinamičke sportove. Zabeležena je frekvenca od čak 25 udara u minuti (normalna vrednost za zdravu sedentarnu populaciju je od 60 – 100 udara u minuti) . Takođe, kod sportista su uobičajene i neke vrste aritmija i blokovi u provođenju, koji se uglavnom gube tokom fizičke aktivnosti. Takođe, prekid treniranja ponekad vodi normalizaciji srčanog rada i nalaza u ekg-u. Osovina srca je često pomerena udesno, a i ukupna voltaža talasa na ekg – u je kod sportista veća.
S obzirom da je iznenadna srčana smrt u sportu veliki problem, veoma je važno da se otkriju zdravstveni poremećaji još na početku bavljenja fizičkom aktivnošću, jer se veliki broj tih poremećaja pogoršava tom aktivnošću, neki garantuju veoma loše sportske rezultate, a neki dovode do iznenadnih smrti. Kako su najčešći uzroci iznenadnih smrti kardiološkog porekla, važno je za sportske lekare da dobro poznaju karakteristike sportskog srca, te da prepoznaju eventualno maskirano oboljenje koje u sportu može imati fatalne posledice. Kao rešenje za sprečavanje mogućnosti iznenadnih smrti sportista nameće se sprovođenje obaveznih pregleda sportista, kako pre početka bavljenja sportom, tako i tokom perioda treniranja i takmičenja.
Pozdrav
Prikazano 531-535 od ukupno 1006 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke