Poštovani,
Ja sam mama 16 godišnnjeg momka. On je odličan učenik i sa te strane nemamo problema s njim. U potpunosti razume poruku: znanje je sila, znanje je moć. On je pasionirani ljubitelj računara. Njih koristi za zabavu, učenje, druženje i najmanje za igru. S njim provodi puno vremena, a uveče izlazi si zdrugovima. Kao dete je preosetljiv. Kad se prvi put zaljubio i "pošao" so devojčicom imao je napade ljubomore koji su se manifestirovali s negovim plakanjem zbog nekog njenog postupka. Ovo se događalo kući, ne pred njom. Vodili smo duge razgovore s njim o tome i mislam da se polako primirio sa svojim takvim ponašanjem. Sad, nisu više zajedno i mislim da trenutno nema devojku isto tako, ubeđena sam da ne koristi nikakve opijate. Evo šta me brine: juče, kad se vratio s izlaska, legao je da spava negde oko 4 ili 5 sati, ustao, i došao u našu spavaću sobu, koja je odmah do kupatila. Moj soprug se probudio i pitao ga šta mu je, ali on nije reagirao i pomokrio se pored plakara. Otac ga je opet pitao šta mu je, a on je potražio vode, ušao u kupatilo, umio ruke i legao. Otac kaže da je imao prazan pogled, kao da nije bio svestan. Vrlo smo uznemireni. Što se događa? Zašto se događa? Što treba preuzeti?
Pozdrav.

Poštovani,
Izgubio sam nevinost sa devojkom koja nije bila nevina. Priznao sam joj to a u međuvremenu se zaljubio u nju i stalo mi je jako do nje i njoj do mene i više od godinu dana smo u vezi. Međutim to što ona nije bila nevina mi sada predstavlja veliki problem kada sam joj priznao i ne znam kako to da prevaziđem i ja je sada odbacujem nesvesno i gledam drugim očima iako to ne bih želeo. Da li je moguće to da ikako promenim jer mi je to prva ozbiljna veza i znam iz drugih iskustava da je to gotovo nemoguće?
Hvala unapred.

Poštovani,
Htela sam da Vas zamolim da mi pomognete. Moj sin u Avgustu puni 4 godine. On je živahan, neumoran i bistar dečak ali jako slabo jede. Sada ima 101cm i 14 kg, borimo se oko svakog zalogaja. Ceo dan je aktivan i dešava se da uveče kada saspe tačno sat vremena posle uspavljivanja kreće da vrišti sa otvorenim očima, nešto nerazumljivo priča i to otprilike traje do 10 minuta. To se ne dešava svako veče ali je jako stresna situacija za sve nas u kući.
Molim Vas za pomoć. Hvala

Poštovanje!
Majka sam troje dece i imam problema u vaspitanju. Neposlušni su a ja to rešim batinama a znam da tako ne treba i zato pitam kod koga bi mogla da odem, možda neki psiholog, ne znam kome da se obratim. Obožavam ih, volim ih najviše na svetu a oni postaju mnogo agresivni i neke probleme sa svojim vršnjacima rešavaju batinama.
Pomozite!

Poštovani doktore,
Vaši savjeti (oko 23.01.09) su mi pomogli u savlađivanju vriske mog mlađeg dječaka. Vrištanje je startovalo sa navršenom godinom dječaka, pa je usledilo, udaranje glavom, pa ujedanje i grebanje. Pola godine smo se mi (ja i suprug) mučili da sve to saniramo. Da nepričam o našim zdravstvenim problemima koje smo stekli sa dječakovom vriskom. Kažem sanirali smo to uz trampu, stalno sam ga izvodila napolje, al bogami ljutila sam se da na mom licu vidi da nisam srećna, stojički podnosila ugrize i svašta nešto. Zbog njegovog ponašanja ljudi su nas počeli izbjegavati. Sad mali moj problemčić, začepi uši pa počne da vrišti, pa nekoliko puta začepi prstićima, pa izvadi prstiće, mi mu skrenemo pažnju, tako što ga opomenemo stavimo mu u ruke nešto, te on zaboravi, pa opet. Sada je on 18 mjeseci i stekao je navike, kad se jede (on sjedi i čeka), kažem mu da ide u krevetac (čim vidi pidžamu na sebi i čuje rječi on sam ide u sobu), stani da te obujem, peremo ruke i sl. Saradnja je na nivou a sobzirom na sve poteškoće, disciplinovala sam oba dječaka za ono što je korisno. Mi ih podižemo bez ičije pomoći, suprug kad dođe sa posla oni se njemu obraduju, al nikad neće zaplakati kad on ide iz kuće koliko će plakati kad ja krenem. Tako da se ja uvjek vješto iskradem. Stariji dječak ima 2 godine  i 8 mjeseci. On pored dječačkih stvari voli jedno ćebe i plišanu macu. Voli mačke, a ja ih ne volim po kući, onda smo te prave mace zamjenili ovom krpenom i on je jako zadovoljan. Nigde bez ćebeta i mace. Koliko smo ih puta ja i suprug sušili fenom ili napolju sjedi ispod strika i čeka da se osuši. Sad za sad nema problema neke vrste, ja Vas pitam za jedan savjet. Naime, mi se spremamo za mjesec dana na put u našu maticu. Let će sa presedanjima trajati 29 sati. Kako sa djecom u avionu, kao puno plaču zbog pritiska? Kako sa tim pritiskom se izboriti? Naravno nosi se i ćebe, maca i nove igračkice. Kad malo bolje razmislim jedan dan patnje sa djecom je ništa naspram onih šest mjeseci vrištanja.
Hvala za bilo koji savjet i svako dobro.