Poštovani,
imam jedno možda nespečificno pitanje: naime, imam 33 godine i od pre godine dana kada sam doživela veliki stres (majka mi je preminula) počeli su da mi se javlajju s vremena na vreme, kad se previše zamorim, čudni jaki bolovi u vidu grčeva, nekad u torakalnom delu kičme, koji bi se širio ka grudima i srcu, nekad ispod pazuha, sa širenjem ka grudima. Toliko su jaki da moram da popijem i analgetik i bromazapam . Bila sam na ultrazvuku dojki, nalaz je bo. Snimala sam pluća, uredno sve. Ekg srca isto. Fizijatar mi je rekao da je to zbog moje loše kičme (skolioza i lordoza).
Šta Vi mislite?
Hvala unapred,
Nina
Poštovana,
neki ljudi svoju žalost ne pokazuju otvoreno kroz ponašanje već organizam snažne emocije prikriveno prazni kroz izmenu funkcija telesnih organa. Odavno se prati uticaj bola (fizičkog i duševnog) na funkcionisanje imunog sistema i zapanjujući su rezultati u kojoj meri bol blokira rad imunitet i snižava prag osetljivosti na druge stimuluse (još viš pojaavajući bolnu osetljivost). Dakle, predlažem dve stvari. Prva, proveriti šta pomaže, analgetik ili bromazepam, tako što jedan nećete uzeti tokom sledećeg napada. Drugo, ukoliko pomaže analgetik, pozabavite se fizikalnom terapijom, a ako pomaže bromazepam pozabavite se razgovorom sa profesionalcem za ljudsku dušu sa kojim ćete porazgovarati o sadašnjem emocionalnom stanju i odnosu prema događaju koji je za vas bio stresan i okidač za pojavu telesnih bolova. Naravno i u drugom slučaju telesna aktivnost je preporučljiva
Srdačno
Poštovani doktore,
moj suprug ima problema sa opsesivnim mislima. Mi smo godinu dana u braku i njegovo stanje se svakim danom pogoršava. Nemam puno iskustva, ali sam čitala puno o tome i mislim da se radi o opsesivno-kompulsivnom poremećaju. Opsedaju ga jako čudne misli i za njega samog je jako naporno kao i za osobe oko njega.
Zanima me kako mogu da mu pomognem i da li možda treba da se obrati psihologu?
Hvala unapred.
Poštovana,
suprug treba da se obrati psihijatru da bi se prvo utvrdilo o čemu se radi, a zatim preporučila adekvatna terapija. Vi u tome možete mnogo pomoći utičući da se odlazak lekaru ne odlaže. Ukoliko suprug odbija sam da se javi psihijatru (sa poznatom sentencom: "nisam ja lud, ako ti treba psihijatar idi ti pa se leči"), ponudite da zaista odete zajedno kod psihijatra i/ili porodičnog psihoterapeuta, koji će opet ili vratiti terapiju na individualni pristup ili nastaviti sa zajedničkim radom, ali svakako započeti tretman.
Srdačno
Moj muž ima izrazito noćno znojenje, ponekada se toliko znoji kao da su i jastuk i prekrivači mokri. Ovo se dešava već dve godine i zimi i leti. Nije bio kod lekara, ali je non stop pod stresom.
Da li je to mogući razlog?
Unapred hvala
Moram priznati da lično nerado upotrebljavam reč stres, jer osim toga što je moderna i u opštoj upotrebi, nije nikakva dalja odrednica u pojašnjavanju. Ono što je za nekoga stres, za drugoga nije. Obzirom da se kod vašek supruga od pre dve godine pojavilo pojačano noćno znojenje koje je u vezi sa funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema i hormonskog uticaja, bilo bi korisno posetiti lekara internistu i konsultovati se prvo o stanju organizma. Za metode "oslobađanja od stresa" možete konsultovati i literaturu, ali i nekog edukovanog stručnjaka u toj oblasti.
Moj sin sad ima 20 godina, a od svoje 9-te godine primetila sam da laže pomalo. Sve vreme u osnovnoj školi bio super djak i do sedmog razreda je bio predsednik učionice, bio najbolji djak, nikad nije pobegao iz škole, pa da ne znam gde je, nikada se to nije desilo. Svi su mi se divili njega i još mi se dive kako vaspitanog sina imaš, jer stvarno je osetliv i hoće svima da pomogne, mnogo je društven . Počela sam da sa njim razgovaram, da ne treba da laže, nije dobra navika, neće niko da te voli i ako ti se nešto ružno desi niko neće verovati. Vidim da stvarno laže čim počinjem s njim razgovarati i da ga slušam, on odmah počinje da me laže sva i svašta. Ponekad priča da mi ne znamo koju moć on ima , sad još puši i pobegne od nas, samo traži gde može da se oseti slobodan i da laže i da se duva. Još voli da se obuče kao mafija, kao da je star 45-50godina. Priča drugima kako mi ne razumemo njega i treba neko da razgovara sa nama. Sad stvarno ne mogu da ga trpim, niti mogu da ga gledam u oči, sasvim sam izgubila poverenje u njega
i stvarno me boli duša, jer moj je sin i hoću da mu pomognem.
Molim Vas da mi pomognete, jer znam da i ja sam kriva, jer pre sam 12 godina izgubila najdražu sestru i ona je njega mnogo volela, pa ni ja nisam sakrila taj bol, jer moja deca su vršnjaci njenih i u početku kad je ona poginula, mnogo sam se bavila njima i mojoj deci rekla nemojte pored njih da me zovete mama.
Puno Vam hvala,
Violeta
Poštovana gđo Violeta,
kada se od 20 oduzme 9 razlika je 11. Nije teško uočiti da se to poklapa sa periodom žalosti za sestrom i promenom ponašanja prema vašoj deci (slanjem poruke da se povremeno odreknu vas kao majke u prisustvu sestrine dece). Kako je taj period i vaše ponašanje uticalo na dalji razvoj događaja i šta se sada može promeniti mogao bi biti predmet razgovora sa sistemskim porodičnim terapeutom. Iskoristite savet koji vam sin upućuje da neko treba sa vama da razgovara (vama i suprugom), ali da taj neko poziva i njega u pomoć porodici.
Srdačno
Molim Vas da mi pomognete,
živim u Francuskoj sa devojkom. Dolazim iz Srbije, a ona je francuskinja, u vezi smo već 4 meseca i ima već mesec dana kako živimo zajedno. Prvi mesec dana ona je bila uvek uz mene, slušala me i pomagala da se smirim, bila je stvarno ljubazna sa mnom, a u zadnjih mesec dana primetio sam da je jako depresivna, ljubomorna i iznervirana svaki put kad hoću da vodimo ljubav. Odbija me, redovno pokušavam da razgovaram sa njom smireno, ali nema odgovora, stalno je nervozna, jednom mi je priznala da me je prevarila i oprostio sam joj bez galame i nerviranja, sve onako smireno rekao sam joj da hoću da joj pomognem da bolje živimo zajedno, ali opet ništa ona je stalno ista. Imam 22 godine ona ima 21.
Molim Vas za odgovor kako bi mogao da joj pomognem da vidim njen osmeh svaki dan i da sve bude kao na početku da budemo sretni. Nadam se da ste razumeli i hvala Vam na odgovoru voleo bi češće da Vam pišem, jer stvarno mi treba pomoć za uspešnu vezu.
Hvala još jednom na razumevanju.
U fazi zaljubljenosti (koja na žalost ne traje dugo), ljudi menjaju ponašanje. Umirivanjem emocionalnog šoka i uzburkanih strasti, zaljubljenost zamenjuje nešto staloženija, ali čvršća emocionalna vezanost koju zovemo ljubav, pa se paralelno sa tim procesom i ponašanje u određenoj meri vraća na uobičajene obrasce ponašanja, ali sada prilagođene novim okolnostima kao što je život u dvoje odvojeno od porodica iz kojih potiču. Možda se to dešava i sa vašom devojkom. Potrebno je da sagledate iz kakve porodice dolazi, jer možda ljubaznost, smirenost i umirivanje temperamenta nije karakteristika rešavanja problema. Ukoliko je u njenoj porodici bila potrebna "dobra svađa" da bi se pokazalo "meni je stalo do tebe pa se zato i svađam sa tobom", onda možda vaš princip "samo da bude mira u kući" možda neće funkcionisati. Naravno, ovo su samo pretpostavke i putokaz odakle da krenete, jer ne funkcionišemo svi po istim principima jer ih nismo naušili ulskom u vezu već mnogo, mnogo ranije. Ali je i istina da učimo stalno i čitavog života, prilagožavajući se različitim okolnostima. Pitanje prevare ne treba zataškavati, već razgovarati o svim mogućim aspektima partnerskog odnosa, sa manje ili više liberalizma u ponašanju oba partnera. Samo hrabro. Pozdrav
Poštovani,
Odgovoreno: 13. 11. 2008.imam jedno možda nespečificno pitanje: naime, imam 33 godine i od pre godine dana kada sam doživela veliki stres (majka mi je preminula) počeli su da mi se javlajju s vremena na vreme, kad se previše zamorim, čudni jaki bolovi u vidu grčeva, nekad u torakalnom delu kičme, koji bi se širio ka grudima i srcu, nekad ispod pazuha, sa širenjem ka grudima. Toliko su jaki da moram da popijem i analgetik i bromazapam . Bila sam na ultrazvuku dojki, nalaz je bo. Snimala sam pluća, uredno sve. Ekg srca isto. Fizijatar mi je rekao da je to zbog moje loše kičme (skolioza i lordoza).
Šta Vi mislite?
Hvala unapred,
Nina
Poštovana,
neki ljudi svoju žalost ne pokazuju otvoreno kroz ponašanje već organizam snažne emocije prikriveno prazni kroz izmenu funkcija telesnih organa. Odavno se prati uticaj bola (fizičkog i duševnog) na funkcionisanje imunog sistema i zapanjujući su rezultati u kojoj meri bol blokira rad imunitet i snižava prag osetljivosti na druge stimuluse (još viš pojaavajući bolnu osetljivost). Dakle, predlažem dve stvari. Prva, proveriti šta pomaže, analgetik ili bromazepam, tako što jedan nećete uzeti tokom sledećeg napada. Drugo, ukoliko pomaže analgetik, pozabavite se fizikalnom terapijom, a ako pomaže bromazepam pozabavite se razgovorom sa profesionalcem za ljudsku dušu sa kojim ćete porazgovarati o sadašnjem emocionalnom stanju i odnosu prema događaju koji je za vas bio stresan i okidač za pojavu telesnih bolova. Naravno i u drugom slučaju telesna aktivnost je preporučljiva
Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 13. 11. 2008.moj suprug ima problema sa opsesivnim mislima. Mi smo godinu dana u braku i njegovo stanje se svakim danom pogoršava. Nemam puno iskustva, ali sam čitala puno o tome i mislim da se radi o opsesivno-kompulsivnom poremećaju. Opsedaju ga jako čudne misli i za njega samog je jako naporno kao i za osobe oko njega.
Zanima me kako mogu da mu pomognem i da li možda treba da se obrati psihologu?
Hvala unapred.
Poštovana,
suprug treba da se obrati psihijatru da bi se prvo utvrdilo o čemu se radi, a zatim preporučila adekvatna terapija. Vi u tome možete mnogo pomoći utičući da se odlazak lekaru ne odlaže. Ukoliko suprug odbija sam da se javi psihijatru (sa poznatom sentencom: "nisam ja lud, ako ti treba psihijatar idi ti pa se leči"), ponudite da zaista odete zajedno kod psihijatra i/ili porodičnog psihoterapeuta, koji će opet ili vratiti terapiju na individualni pristup ili nastaviti sa zajedničkim radom, ali svakako započeti tretman.
Srdačno
Moj muž ima izrazito noćno znojenje, ponekada se toliko znoji kao da su i jastuk i prekrivači mokri. Ovo se dešava već dve godine i zimi i leti. Nije bio kod lekara, ali je non stop pod stresom.
Odgovoreno: 11. 11. 2008.Da li je to mogući razlog?
Unapred hvala
Moram priznati da lično nerado upotrebljavam reč stres, jer osim toga što je moderna i u opštoj upotrebi, nije nikakva dalja odrednica u pojašnjavanju. Ono što je za nekoga stres, za drugoga nije. Obzirom da se kod vašek supruga od pre dve godine pojavilo pojačano noćno znojenje koje je u vezi sa funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema i hormonskog uticaja, bilo bi korisno posetiti lekara internistu i konsultovati se prvo o stanju organizma. Za metode "oslobađanja od stresa" možete konsultovati i literaturu, ali i nekog edukovanog stručnjaka u toj oblasti.
Moj sin sad ima 20 godina, a od svoje 9-te godine primetila sam da laže pomalo. Sve vreme u osnovnoj školi bio super djak i do sedmog razreda je bio predsednik učionice, bio najbolji djak, nikad nije pobegao iz škole, pa da ne znam gde je, nikada se to nije desilo. Svi su mi se divili njega i još mi se dive kako vaspitanog sina imaš, jer stvarno je osetliv i hoće svima da pomogne, mnogo je društven . Počela sam da sa njim razgovaram, da ne treba da laže, nije dobra navika, neće niko da te voli i ako ti se nešto ružno desi niko neće verovati. Vidim da stvarno laže čim počinjem s njim razgovarati i da ga slušam, on odmah počinje da me laže sva i svašta. Ponekad priča da mi ne znamo koju moć on ima , sad još puši i pobegne od nas, samo traži gde može da se oseti slobodan i da laže i da se duva. Još voli da se obuče kao mafija, kao da je star 45-50godina. Priča drugima kako mi ne razumemo njega i treba neko da razgovara sa nama. Sad stvarno ne mogu da ga trpim, niti mogu da ga gledam u oči, sasvim sam izgubila poverenje u njega i stvarno me boli duša, jer moj je sin i hoću da mu pomognem.
Odgovoreno: 10. 11. 2008.Molim Vas da mi pomognete, jer znam da i ja sam kriva, jer pre sam 12 godina izgubila najdražu sestru i ona je njega mnogo volela, pa ni ja nisam sakrila taj bol, jer moja deca su vršnjaci njenih i u početku kad je ona poginula, mnogo sam se bavila njima i mojoj deci rekla nemojte pored njih da me zovete mama.
Puno Vam hvala,
Violeta
Poštovana gđo Violeta,
kada se od 20 oduzme 9 razlika je 11. Nije teško uočiti da se to poklapa sa periodom žalosti za sestrom i promenom ponašanja prema vašoj deci (slanjem poruke da se povremeno odreknu vas kao majke u prisustvu sestrine dece). Kako je taj period i vaše ponašanje uticalo na dalji razvoj događaja i šta se sada može promeniti mogao bi biti predmet razgovora sa sistemskim porodičnim terapeutom. Iskoristite savet koji vam sin upućuje da neko treba sa vama da razgovara (vama i suprugom), ali da taj neko poziva i njega u pomoć porodici.
Srdačno
Molim Vas da mi pomognete,
Odgovoreno: 10. 11. 2008.živim u Francuskoj sa devojkom. Dolazim iz Srbije, a ona je francuskinja, u vezi smo već 4 meseca i ima već mesec dana kako živimo zajedno. Prvi mesec dana ona je bila uvek uz mene, slušala me i pomagala da se smirim, bila je stvarno ljubazna sa mnom, a u zadnjih mesec dana primetio sam da je jako depresivna, ljubomorna i iznervirana svaki put kad hoću da vodimo ljubav. Odbija me, redovno pokušavam da razgovaram sa njom smireno, ali nema odgovora, stalno je nervozna, jednom mi je priznala da me je prevarila i oprostio sam joj bez galame i nerviranja, sve onako smireno rekao sam joj da hoću da joj pomognem da bolje živimo zajedno, ali opet ništa ona je stalno ista. Imam 22 godine ona ima 21.
Molim Vas za odgovor kako bi mogao da joj pomognem da vidim njen osmeh svaki dan i da sve bude kao na početku da budemo sretni. Nadam se da ste razumeli i hvala Vam na odgovoru voleo bi češće da Vam pišem, jer stvarno mi treba pomoć za uspešnu vezu.
Hvala još jednom na razumevanju.
U fazi zaljubljenosti (koja na žalost ne traje dugo), ljudi menjaju ponašanje. Umirivanjem emocionalnog šoka i uzburkanih strasti, zaljubljenost zamenjuje nešto staloženija, ali čvršća emocionalna vezanost koju zovemo ljubav, pa se paralelno sa tim procesom i ponašanje u određenoj meri vraća na uobičajene obrasce ponašanja, ali sada prilagođene novim okolnostima kao što je život u dvoje odvojeno od porodica iz kojih potiču. Možda se to dešava i sa vašom devojkom. Potrebno je da sagledate iz kakve porodice dolazi, jer možda ljubaznost, smirenost i umirivanje temperamenta nije karakteristika rešavanja problema. Ukoliko je u njenoj porodici bila potrebna "dobra svađa" da bi se pokazalo "meni je stalo do tebe pa se zato i svađam sa tobom", onda možda vaš princip "samo da bude mira u kući" možda neće funkcionisati. Naravno, ovo su samo pretpostavke i putokaz odakle da krenete, jer ne funkcionišemo svi po istim principima jer ih nismo naušili ulskom u vezu već mnogo, mnogo ranije. Ali je i istina da učimo stalno i čitavog života, prilagožavajući se različitim okolnostima. Pitanje prevare ne treba zataškavati, već razgovarati o svim mogućim aspektima partnerskog odnosa, sa manje ili više liberalizma u ponašanju oba partnera. Samo hrabro. Pozdrav
Prikazano 241-245 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima