Postovana Ass.Dr. ZIKIC,
Javljam se sa molbom da li mozete da mi odgovorite na pitanja koja me
godinama muce i da mi razjasnite problematiku moga lecenja
dugogodisnjeg,kome ne vidim vise ni svrhu ni kraj....
Rodjene sam 1956.god.,imam cerku od 24.g. i sina od 23.g. Zivim
kao samohrana majka od 1987.g. kada mi se i bracna zajednica
raspala.Zivim sa decom kod moje majke u konfornom 2,5-sobnom stanu u
centru
Kragujevca.Majka je penzioner , cerka radi povremeno (preko
stud.zadruge) ;zavrsila je Visu skolu za menadzment,ali je nastavila da
studira Ekonomiju i na III je godini. Sin je zavrsio III-stepen za
kuvara i radi kao kuvar u jednom restoranu u KG.
Ja sam zavrsila srednju skolu-Gimnaziju i radila sam do 2000.god. kao
sluzbenik u banci , koja je u 2000.god. otisla u likvidaciju a
zaposleni su ostali bez posla i prebaceni na Trziste rada bez novcane
nadoknade. I ja sam povremeno radila razne poslove preko zadruge...ali
zbog mog zdravlja sve manje uspevam da nadjem posao.
Menstr.ciklus sam izgubila u 2000.god.
Moj problem je u tome sto se od 1985.god. lecim kod PSIHIJATRA pod
F:32.2 U terapiju je bio ukljucen Amyzol u kombinaciji sa Lexilium-om...
Medjutim na kontrolnom pregledu kod PSIHOLOGA (po nalogu novog
psihijatra),12.11.2004.god. uradjen je test situacije i test licnosti
MMP -- koji su pokazali
POREMECAJ LICNOSTI---BORDERLINE TIP, dif.dijagnosticki --SHIZOIDNI
POREMECAJ; F: 60.31,
sa promenom ter. na : Lorazepam,Flunisan, Maprotilin,Karbamazepin i po
potrebi Flormidal; jer vec godinama imam poremecen san---i u
neuropsiholoskom nalazu se zapaza razvojna DISKALKULIJA i FRONTALNA
PATOLOGIJA ( nikada mi nije objasnjeno od strane lekara ---STA TO ZNACI
KONKRETNO).
Mene interesuje da li je ovo moje stanje pripada NEUROZI ili
PSIHOZI, da li je izlecivo i da li je nasledno (zbog moje dece)... Ja
redovno uzimam terapiju i odlazim na zakazane kontrole jedan put
mesecno.....Da li bi u mom slucaju trebalo uraditi jos neke vrste
TESTOVA i PRETRAGA..jer ovo stanje vise ne mogu da podnosim...samo
lekovi---kutije;razvrstavanja...i nikad kraja....
U mojoj porodici je moj pokojni otac lecen od NEURASTENIJE kao
mladic od 20.god. i u negovom lecenju je bio koriscen
Largaktil----jedino to mogu da kazem---jer porodica nikada nije
detaljno i zvanicno pricala o tome..... ostali slucajevi takve vrste
lecenja mi nisu poznati ni sa strane oceve ni majcine familije...
Postovana Doktorko,ja sam bila preopsirna i izvinjavam se zbog toga
;mozda sam nesto BITNO preskocila...ali se trenutno ne secam nicega sto
bi bilo zancajno za sagledavanje moje situacije;
lecena sam bolnicki prvi put po nastanku problema a kasnije sam iz par
navrata lecena u 'Dnevnoj bolnici".....
Znaci sada sam pod terapijom i dalje i dijagnozom
F:60.31 ; F: 32.3 .....
Srdacno Vas pozdravlja Jasna,i nadam se da cu uz vasu
pomoc donekle moci da sagledam stanje u kome se nalazim.
UNAPRD SE ZAHVALJUJEM I NADAM SE ODGOVORU
Obzirom da mi niste opisali Vaše tegobe, odgovor na Vaše pitanje će biti samo teorijske i na osnovu podataka iz medicinske dokumentacije koju ste mi naveli. Dijagnoze pod kojim se lečite ne pripadaju ni neurozama ni pravim psihozama. Dijagnoza F32.2 pripada takozvanim afektivnim poremećajima ili prevedeno, poremećajima raspoloženja. Radi se o teškoj depresivnoj epizodi. Izgleda da ste imali i još teži oblik - F32.3 kada je depresivnost toliko izražena da osoba ne procenjuje realnost pravilno nego, u skladu sa svojim sumornim raspoloženjem, veruje u ono što realnost ne donosi.
Druga dijagnoza, F60.31 pripada takozvanim poremećajima ličnosti (tz. Borderline poremećaj ličnosti). U psihijatriji se ovo ne smatra bolešću (nešto što dodje i prodje) nego stanjem (nešto što je karakteristika naše ličnosti od najranijeg detinjstva pa nadalje). Kada kažemo da se radi o “poremećaju” ličnosti to znači da osoba ima jako naglašene pojedine crte / karakteristike ličnosti tako da joj to stvara probleme. Kod Borderline-a najveći problem, pored ostalih, je impulsivnost iz koga proizilaze brojni drugi, poput samopovredjivanja i problema u medjuljudskim relacijama. Veoma su osetljivi na svaku vrstu odvajanja i skloni izmenama raspoloženja, najčešće depresivnosti. Kompletan opis ovog poremećaja ličnosti je daleko složeniji.
Depresija je izlečiva bolest u najvećem broju slučajeva. Ima, doduše, i jedan odredjen broj pacijenata kod kojih se simptomi ne povuku u potpunosti, ali joj ne smetaju u tolikoj meri da su joj život i svakodnevno funkcionisanje otežani. Postoji i jedan veoma mali broj pacijenata koji ne reaguju na primenjenu terapiju. Što se tiče poremećaja ličnosti – smatra se da se tokom vremena predhodno naglašene karakteristike ličnosti ublažavaju. Lečenje je potrebno jedino ako dodje do komplikacija i dekompenzacija – što znači, do pojave simptoma neke od psihijatrijskih bolesti. Oba stanja mogu biti učestalija u porodici. Ovo nije izričito pravilo, te Vaša deca ne moraju da imaju iste tegobe kao i Vi.
Preporučila bih Vam kontrolu neurologa sa neuropsihološkim nalazom.
Iako se obe supstance znatno brže eliminišu iz organizma, napravite pauzu od najmanje mesec dana. Preporučujem Vam da ako planirate da zatrudnite, posetite ginekologa i uradite kompletnu analizu krvi.
Pijem Metildopu, Flunirin i Formidal, tačnije uzimam te lekove po potrebi, 2 ili 3 puta nedeljno. Interesuje me da li njih mogu da pijem povremeno, tj. po potrebi ili moram redovno i koliko dugo vremenski smem da ih pijem?
Flunirin je lek koji spada u grupu antidepresiva. Oni se ne mogu uzimati kao recimo benzodiazepini – po potrebi ili tek kad nam je loše. Njihovo dejstvo nastaje tek nakon 14 dana i ako se ne uzimaju na propisan način - a to znači – svakodnevno i u adekvatnoj dozi neće ispoljiti očekivano dejstvo ili će ono biti samo blago i delimično, te neće da otkloni u potpunosti tegobe. Znači Flunirin treba pravilno uzimati svakodnevno, a u zavisnosti od čega bolujete će se odrediti dužina tretmana. Recimo, za prvu epizodu depresije je godinu dana, stim što se na početku doze povećavaju a zatim smanjuju. Flormidal je iz grupe benzodiazepina – hipnotika. Tačnije rečeno, služi za lečenje poremećaja sna. Ono što treba znati je da ga ne treba dugo primenjivati (desetak do maksimalno dvadesetak dana), a da se onda ako i dalje postoji nesanica, ona razrešava na drugi način. Ovaj lek se ne mora uzimati redovno, možemo ga koristiti samo u slučaju da imamo teškoću u uspavljivanju. Medjutim, treba ga uzimati samo na osnovu procene Vašeg stanja zdravlja od strane psihijatra, jer za različite pacijente peporuke mogu biti drugačije.
Čitajući o anksioznosti zainteresovao sam se za kognitivno bihejvioralnu terapiju. Međutim, količina materijala koju sam našao na internetu o ovoj temi je dosta škrta i približno ista. Zato me interesuje da li možete da mi preporušite neku literatura gde je ova tema dublje obrađena.
Ako ste pretraživali podatke na internetu na našem jeziku, tada zaista ima veoma malo podataka. Medjutim, ako znate engleski i u pretraživaču ukucate ključne reči „cognitive behavior therapy" naći ćete veliki broj stranica o ovoj temi. Što se tiče domaćih knjiga - za sada je najpogodnija za opštu populaciju knjiga Prof. dr Jezdimira Zdravkovića pod nazivom „Tumačenje neuroza" gde se daju jako dobri opisi samih anksioznih poremećaja i metoda bihejvioralno kognitivne terapije. Na engleskom jeziku imate jako veliki broj stručnih knjiga, ali i knjiga samopomoći poput jako popularne „Mind over Mood", „Overcoming anxiety" i sl. Ako ste profesionalno zainteresovani za ovu psihoterapijsku metodu, u Nišu se organizuje četvorogodišnja edukacija iz ovog psihoterapijskog pravca http://www.srabct.org.yu .
Pozdrav doktore!Potrebna mi je vasa pomoc!!!Nakon operacije tumora
testisa,prilikom koje mi je izvadjen jedan testis,primio sam jedan
ciklus hemioterapije i primio sam dve inekcije bleumicina 30 iui
potrebno je da primim jos jedan ciklus terapije od 2. aprila.4 dana
pred naredni ciklus hemio terapije napipao sam jednu malu kuglicu nalik
onoj koju sam imao i pre operacije samo sto se ova po mojoj proceni
nalazi na spoju testisa i nekog kanalica i imam neki cudan osecaj koji
nije bas bol i ne mogu ga definisati.Da li je moguce da je to ponovo
neki oblik tumora i sta je to uopste!Molim vas da mi kazete vase
misljenje i da li je uopste moguce da se taj tumor povrati i zahvati
drugi testis?
napisacu vam i izvestaj patologa koji je pogledao izvadjeni
testis,mozda ce vam to biti od neke pomoci a ujedno bi mi znacilo
ukoliko biste mi ti malo protumacili: "PH nalaz br 1645 - 59
Teratocarcinoma testis teratoma maturum 30%, immaturum 10%.Carcinoma
embryonale 60%Tumor ininfiltruje ovojnice i rete testis.Epididimis i
funikklus se bez tumora,Nadjena limfovask. invazija pT2NxMx).Molim vas
da mi kazete vase misljenje jer bi mi mnogo znacilo da cujem jos necije
misljenje osim misljenja mog doktora.Unapred sam vam zahvalan!!!
Obzirom da je veća šansa za pojavu tumora na drugom testisu kod osoba koje
su imale tumor testisa, samo kontrola je obavezni deo praćenja. Ukoliko se
takva struktura nalazi van testisa, obično se radi o cistama epididima. I
pored toga potrebno je napraviti UZ testisa i eventualno ponoviti tumorske
markere.
Postovana Ass.Dr. ZIKIC,
Odgovoreno: 14. 04. 2007.Javljam se sa molbom da li mozete da mi odgovorite na pitanja koja me godinama muce i da mi razjasnite problematiku moga lecenja dugogodisnjeg,kome ne vidim vise ni svrhu ni kraj.... Rodjene sam 1956.god.,imam cerku od 24.g. i sina od 23.g. Zivim kao samohrana majka od 1987.g. kada mi se i bracna zajednica raspala.Zivim sa decom kod moje majke u konfornom 2,5-sobnom stanu u centru Kragujevca.Majka je penzioner , cerka radi povremeno (preko stud.zadruge) ;zavrsila je Visu skolu za menadzment,ali je nastavila da studira Ekonomiju i na III je godini. Sin je zavrsio III-stepen za kuvara i radi kao kuvar u jednom restoranu u KG. Ja sam zavrsila srednju skolu-Gimnaziju i radila sam do 2000.god. kao sluzbenik u banci , koja je u 2000.god. otisla u likvidaciju a zaposleni su ostali bez posla i prebaceni na Trziste rada bez novcane nadoknade. I ja sam povremeno radila razne poslove preko zadruge...ali zbog mog zdravlja sve manje uspevam da nadjem posao. Menstr.ciklus sam izgubila u 2000.god. Moj problem je u tome sto se od 1985.god. lecim kod PSIHIJATRA pod F:32.2 U terapiju je bio ukljucen Amyzol u kombinaciji sa Lexilium-om... Medjutim na kontrolnom pregledu kod PSIHOLOGA (po nalogu novog psihijatra),12.11.2004.god. uradjen je test situacije i test licnosti MMP -- koji su pokazali POREMECAJ LICNOSTI---BORDERLINE TIP, dif.dijagnosticki --SHIZOIDNI POREMECAJ; F: 60.31, sa promenom ter. na : Lorazepam,Flunisan, Maprotilin,Karbamazepin i po potrebi Flormidal; jer vec godinama imam poremecen san---i u neuropsiholoskom nalazu se zapaza razvojna DISKALKULIJA i FRONTALNA PATOLOGIJA ( nikada mi nije objasnjeno od strane lekara ---STA TO ZNACI KONKRETNO). Mene interesuje da li je ovo moje stanje pripada NEUROZI ili PSIHOZI, da li je izlecivo i da li je nasledno (zbog moje dece)... Ja redovno uzimam terapiju i odlazim na zakazane kontrole jedan put mesecno.....Da li bi u mom slucaju trebalo uraditi jos neke vrste TESTOVA i PRETRAGA..jer ovo stanje vise ne mogu da podnosim...samo lekovi---kutije;razvrstavanja...i nikad kraja.... U mojoj porodici je moj pokojni otac lecen od NEURASTENIJE kao mladic od 20.god. i u negovom lecenju je bio koriscen Largaktil----jedino to mogu da kazem---jer porodica nikada nije detaljno i zvanicno pricala o tome..... ostali slucajevi takve vrste lecenja mi nisu poznati ni sa strane oceve ni majcine familije... Postovana Doktorko,ja sam bila preopsirna i izvinjavam se zbog toga ;mozda sam nesto BITNO preskocila...ali se trenutno ne secam nicega sto bi bilo zancajno za sagledavanje moje situacije; lecena sam bolnicki prvi put po nastanku problema a kasnije sam iz par navrata lecena u 'Dnevnoj bolnici"..... Znaci sada sam pod terapijom i dalje i dijagnozom F:60.31 ; F: 32.3 ..... Srdacno Vas pozdravlja Jasna,i nadam se da cu uz vasu pomoc donekle moci da sagledam stanje u kome se nalazim.
UNAPRD SE ZAHVALJUJEM I NADAM SE ODGOVORU
Obzirom da mi niste opisali Vaše tegobe, odgovor na Vaše pitanje će biti samo teorijske i na osnovu podataka iz medicinske dokumentacije koju ste mi naveli. Dijagnoze pod kojim se lečite ne pripadaju ni neurozama ni pravim psihozama. Dijagnoza F32.2 pripada takozvanim afektivnim poremećajima ili prevedeno, poremećajima raspoloženja. Radi se o teškoj depresivnoj epizodi. Izgleda da ste imali i još teži oblik - F32.3 kada je depresivnost toliko izražena da osoba ne procenjuje realnost pravilno nego, u skladu sa svojim sumornim raspoloženjem, veruje u ono što realnost ne donosi. Druga dijagnoza, F60.31 pripada takozvanim poremećajima ličnosti (tz. Borderline poremećaj ličnosti). U psihijatriji se ovo ne smatra bolešću (nešto što dodje i prodje) nego stanjem (nešto što je karakteristika naše ličnosti od najranijeg detinjstva pa nadalje). Kada kažemo da se radi o “poremećaju” ličnosti to znači da osoba ima jako naglašene pojedine crte / karakteristike ličnosti tako da joj to stvara probleme. Kod Borderline-a najveći problem, pored ostalih, je impulsivnost iz koga proizilaze brojni drugi, poput samopovredjivanja i problema u medjuljudskim relacijama. Veoma su osetljivi na svaku vrstu odvajanja i skloni izmenama raspoloženja, najčešće depresivnosti. Kompletan opis ovog poremećaja ličnosti je daleko složeniji. Depresija je izlečiva bolest u najvećem broju slučajeva. Ima, doduše, i jedan odredjen broj pacijenata kod kojih se simptomi ne povuku u potpunosti, ali joj ne smetaju u tolikoj meri da su joj život i svakodnevno funkcionisanje otežani. Postoji i jedan veoma mali broj pacijenata koji ne reaguju na primenjenu terapiju. Što se tiče poremećaja ličnosti – smatra se da se tokom vremena predhodno naglašene karakteristike ličnosti ublažavaju. Lečenje je potrebno jedino ako dodje do komplikacija i dekompenzacija – što znači, do pojave simptoma neke od psihijatrijskih bolesti. Oba stanja mogu biti učestalija u porodici. Ovo nije izričito pravilo, te Vaša deca ne moraju da imaju iste tegobe kao i Vi. Preporučila bih Vam kontrolu neurologa sa neuropsihološkim nalazom.
Koliko vremena je dovoljno da prodje od prestanka uzimanja opijata i nalorexa da bi bilo bezbedno ostati u drugom stanju?
Odgovoreno: 14. 04. 2007.Poštovana,
Iako se obe supstance znatno brže eliminišu iz organizma, napravite pauzu od najmanje mesec dana. Preporučujem Vam da ako planirate da zatrudnite, posetite ginekologa i uradite kompletnu analizu krvi.
Pijem Metildopu, Flunirin i Formidal, tačnije uzimam te lekove po potrebi, 2 ili 3 puta nedeljno. Interesuje me da li njih mogu da pijem povremeno, tj. po potrebi ili moram redovno i koliko dugo vremenski smem da ih pijem?
Odgovoreno: 14. 04. 2007.Poštovani
Flunirin je lek koji spada u grupu antidepresiva. Oni se ne mogu uzimati kao recimo benzodiazepini – po potrebi ili tek kad nam je loše. Njihovo dejstvo nastaje tek nakon 14 dana i ako se ne uzimaju na propisan način - a to znači – svakodnevno i u adekvatnoj dozi neće ispoljiti očekivano dejstvo ili će ono biti samo blago i delimično, te neće da otkloni u potpunosti tegobe. Znači Flunirin treba pravilno uzimati svakodnevno, a u zavisnosti od čega bolujete će se odrediti dužina tretmana. Recimo, za prvu epizodu depresije je godinu dana, stim što se na početku doze povećavaju a zatim smanjuju. Flormidal je iz grupe benzodiazepina – hipnotika. Tačnije rečeno, služi za lečenje poremećaja sna. Ono što treba znati je da ga ne treba dugo primenjivati (desetak do maksimalno dvadesetak dana), a da se onda ako i dalje postoji nesanica, ona razrešava na drugi način. Ovaj lek se ne mora uzimati redovno, možemo ga koristiti samo u slučaju da imamo teškoću u uspavljivanju. Medjutim, treba ga uzimati samo na osnovu procene Vašeg stanja zdravlja od strane psihijatra, jer za različite pacijente peporuke mogu biti drugačije.
Čitajući o anksioznosti zainteresovao sam se za kognitivno bihejvioralnu terapiju. Međutim, količina materijala koju sam našao na internetu o ovoj temi je dosta škrta i približno ista. Zato me interesuje da li možete da mi preporušite neku literatura gde je ova tema dublje obrađena.
Odgovoreno: 14. 04. 2007.Poštovani,
Ako ste pretraživali podatke na internetu na našem jeziku, tada zaista ima veoma malo podataka. Medjutim, ako znate engleski i u pretraživaču ukucate ključne reči „cognitive behavior therapy" naći ćete veliki broj stranica o ovoj temi. Što se tiče domaćih knjiga - za sada je najpogodnija za opštu populaciju knjiga Prof. dr Jezdimira Zdravkovića pod nazivom „Tumačenje neuroza" gde se daju jako dobri opisi samih anksioznih poremećaja i metoda bihejvioralno kognitivne terapije. Na engleskom jeziku imate jako veliki broj stručnih knjiga, ali i knjiga samopomoći poput jako popularne „Mind over Mood", „Overcoming anxiety" i sl. Ako ste profesionalno zainteresovani za ovu psihoterapijsku metodu, u Nišu se organizuje četvorogodišnja edukacija iz ovog psihoterapijskog pravca http://www.srabct.org.yu .
Pozdrav doktore!Potrebna mi je vasa pomoc!!!Nakon operacije tumora testisa,prilikom koje mi je izvadjen jedan testis,primio sam jedan ciklus hemioterapije i primio sam dve inekcije bleumicina 30 iui potrebno je da primim jos jedan ciklus terapije od 2. aprila.4 dana pred naredni ciklus hemio terapije napipao sam jednu malu kuglicu nalik onoj koju sam imao i pre operacije samo sto se ova po mojoj proceni nalazi na spoju testisa i nekog kanalica i imam neki cudan osecaj koji nije bas bol i ne mogu ga definisati.Da li je moguce da je to ponovo neki oblik tumora i sta je to uopste!Molim vas da mi kazete vase misljenje i da li je uopste moguce da se taj tumor povrati i zahvati drugi testis? napisacu vam i izvestaj patologa koji je pogledao izvadjeni testis,mozda ce vam to biti od neke pomoci a ujedno bi mi znacilo ukoliko biste mi ti malo protumacili: "PH nalaz br 1645 - 59 Teratocarcinoma testis teratoma maturum 30%, immaturum 10%.Carcinoma embryonale 60%Tumor ininfiltruje ovojnice i rete testis.Epididimis i funikklus se bez tumora,Nadjena limfovask. invazija pT2NxMx).Molim vas da mi kazete vase misljenje jer bi mi mnogo znacilo da cujem jos necije misljenje osim misljenja mog doktora.Unapred sam vam zahvalan!!!
Odgovoreno: 13. 04. 2007.Obzirom da je veća šansa za pojavu tumora na drugom testisu kod osoba koje su imale tumor testisa, samo kontrola je obavezni deo praćenja. Ukoliko se takva struktura nalazi van testisa, obično se radi o cistama epididima. I pored toga potrebno je napraviti UZ testisa i eventualno ponoviti tumorske markere.
Prikazano 95161-95165 od ukupno 95655 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke