Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Zakažete pregled 063 687 460
Najnoviji odgovori (94946)
-
Dobar dan doktore. Imam sina od 13 godina, koji je od pre 6 meseci poceo neverovatno puno da se znoji. Najvise se znoji na stopalima i dlanovima. Osim toga je pun energije, i obicno kaze da ne zna sta ce sa sobom, stalno mu je dosadno. Inace se bavi sportom. Molimo vas odgovorite nam da li je to prolazno sa pubertetom ili trebamo da potrazimo pomoc odgovarajuceg lekara. Unapred zahvalna majka.
Odgovoreno: 24. 08. 2007.-
Postovani, fizioloske promene koje pominjete ocekivane su i koincidiraju sa pubertetom i tada su hormonskog porekla. Ukoliko vodi racuna o licnoj higijeni i ishrani, poseban lekarski pregled nije neophodan. Pojava akni (bubuljica), regiona izrazitog crvenila, svraba ili "pucanja" koze, mogu biti razlog za javljanje dermatovenerologu. Druge telesne tegobe trebaju biti sagledane od strane pedijatra, a psihicke od strane decjeg psihijatra. Naravno, ukoliko se pojave.
-
-
Moj sin (17 god.) upisao je srednju skolu kao odlican ucenik po prvoj (i rekla bih jedinoj) zelji. Medjutim,u srednjoj skoli je jako popustio,toliko da ove godine polaze 2 predmeta a i ostale ocene su katastrofalne.Napravio je uzasno puno izostanaka,i sto je najgore uporno nas laze-za izostanke saznam tek u skoli i uprkos razgovorima i kaznama on i dalje bezi sa nastave.Ma koliko razgovarali ne "mogu da utvrdim gde provodi to vreme jer neprekidno laze. Po njegovim recima "probao" je travu.Jasno smo mu stavili do znanja da se sa tim eksperimentima ne slazemo.Cak sam nabavila Abugnost i Multignost testove i povremeno ga testiramo.Do sada su rezultati uvek bili negativni na sta on reaguje pomalo podsmesljivo,pa me brine koliko su ti testovi pouzdani.Jednom prilikom sam u njegovoj sobi pronasla papire na kojima je sa svojim drugom nabrajao za njih bitne dogadjaje.Tu sam procitala da je taj drug poceo da "valja travu" u skoli sto nas je prestravilo.Odmah smo razgovarali sa njim ali se on smejao i poricao tvrdeci da se taj decko samo "tripovao" da to radi.Inace,nemam utisak da moj sin shvata ozbilj- nost situacije,nisam mogla da ga nateram da uci sam vec placamo profesora koji radi sa njim. Profesor tvrdi daon lepo razume gradivo,samo je problem to sto nije ucio.Na sve nase kritike sin odgovara da nikog od njegovih drugova roditelji ne "smaraju" kao mi njega iako su i oni slabi djaci.Da li smo mi zaista toliko "zastareli" ? Pokusala sam da razgovaram sa njim ,medjutim to se zavrsava kolutanjem ocima (sto je cak bolja varijanta-jer ako ne prevrce ocima znaci da nije ni slusao o cemu sam pricala).Kada se kao dogovaramo on se uglavnom slaze,medjutim ipak radi po svome.Kaze da ne shvatam da ima vremena do polaganja i da treba da gledam stvari sa lepse strane.Jako je nezreo i neodgovoran za svoje godi- ne a na nas gleda prilicno snishodljivo.Uvek "drugovi" znaju bolje,mi pojma nemamo.Cak nam je jednom doveo jednog druga da nama (neukima) objasni da trava nije uopste stetna.Pokusali smo da im ukazemo da nisu u pravu i da su oni suvise mladi i neiskusni a da ni mi nismo bas pali sa Marsa i da to moze da bude pocetak neceg mnogo goreg.Primecujem da ti decaci vole i da popiju sto nas sin za sada ne radi (ne dopada mu se ukus alkohola).Suprug je prokupiran poslom i vrlo retko sa njim razgovara a i tada se uglavnom posvadjaju.Smatra da sam ja najveci krivac za sinovljevo ponasanje jer sam ga razmazila i nisam njemu dozvoljavala da ga vaspitava.Ja opet smatram da je to samo izgovor jer on nikada nije imao ni vremena ni interesovanja za decu (imamo mladjeg sina od 13.5 godina kojeg pocinje da "drma" pubertet pa se plasim da i tu ne zabrljam).Ocajna sam, ne znam sta dalje.
Odgovoreno: 24. 08. 2007.-
Postovana "ocajna" mama, Dva puta sam morao da se vracam na pocetak pisma da proverim koliko vas sin ima godina. Prvi put, kada ste napisali da niste mogli da ga naterate da uci pa ste mu uzeli profesora (ucinilo mi se da se radi o osnovcu), a drugi put kada vam je rekao da treba da gledate stvari sa lepse strane (tada mi se ucinilo da je mnogo stariji jer vam je udelio savet). Cini se da sva tri muskarca imaju zamerku na vase ponasanje. Najstariji vam zamera na nedavanje podrske i nevericu u ispravnost vaspitnih metoda koje bi primenio (pa se umesto na vaspitavanje dece skoncentrisao na posao). Stariji sin vam zamera za "smaranje" i "koluta ocima" kada sa njim razgovarate (nejasno je da li zamera za procenu trenutka kada mu se obracate ili na nacin ili na sadrzaj). Najmladjeg "drma" pubertet (sto naslucujem znaci konflikt oko onog sto se trazi i onoga sto se dopusta). A vi pri tome niste ponudili nikakav predlog sta cete Vi uraditi povodom toga. Ja se pitam kome cete da se pridruzite, a kome postaviti granice? Koliko jos vremena treba dok vi i suprug utvrdite da li je problem u njegovom odsustvu ili vasem popustanju i da li cekate da samo jedan promeni taktiku ili da se napokon udruzite? Trougao u kome se nalazite vi, suprug i vas sin, da je mu moc koju adolescenti koristeupustajuci se u rizicne situacije. A moc izgleda potice upravo od roditelja koji ne igraju za isti tim vec utvrdjuju ko je napravio veci propust. Podsmevanje starijeg sina nije za podcenjivanje, jer se prolaskom vremena postaje sve manje jasno ko je roditelj. Sa druge strane, i roditelji se stalno trebaju pitati koliko njihovo "dete" ima godina. Adolescentu od 17 god. veoma je vazno sta misle njegovi vrsnjaci i da li se uklapa u drustvo. Misljenje roditelja postaje sve manje vazno u tom periodu, pogotovo ako netakticno insistiraju na ogranicenju slobode kretanja i govora. Svojim nastupima sve se vise pretvaraju u cangrizave komsije, a sve manje ostaju tacke oslonca i poverenja. To ne mora biti pravila, ali se isuvise cesto ponavlja. Zaboravlja se da je komuniciranje moguce kada su ljudi spremni na to (pogotovo adolescent). Da li uspevate da naterate nekoga da vas slusa dok govorite? U vasem slucaju, vi insistirate na razgovoru i obecanjima, a nejasne su konsekvence za ono sto vas sin cini (los uspeh, laganje, skitanje itd.). Sa druge strane treba odvojiti sta je njegovo ponasanje, a sta tudje ("valjanje trave", pijenje itd.), jer ocigledno da nije sve njegovo. Time se odvaja rizicno ponasanje od vrsnjackog uklapanja. Rad na poverenju podrazumeva i da jasno stavite do znanja protiv cega Vi jeste (ako pusi, da to moze van kuce, da prestane sa podsmevanjem roditeljima itd.), ali ne i citanje njegovih beleski i iznova proveravanje da li se drogira uprkos sto vam je receno da to ne radi i sto ste i sami uvideli testiranjem Verujem da testiranje niste uradili bez saglasnosti sina. Ocaj kao da dodje prirodno stanje u nemoci. Da li vi sve cinite da budete nemocni? Ukoliko se slazete samnom, onda je to neocekivan odgovor. A ako se ne slazete, pitam se sta mozete kao porodica ali i svako pojedinacno da ucinite da bi se odnosi promenili. Predlazem porodicni sastanak na kome ce se utvrditi nova pravila i ukazati na moguce konsekvence za nepridrzavanje pravilima. Ukoliko zelite da vas neko postuje, morate se tako i ponasati!
-
-
Postovani doktore, U najkracem o nasem problemu.Zivim sa suprugom u kuci sa osmogodisnjom cerkicom.Imali smo i sina koji je 2005.umro posle tri godine lecenja od teskog oblika raka.Cerkica je 1999.godiste tako da je u tom trenutku bila jako mala a i trudili smo se da je zastitimo od tragedije koja nas je zadesila.Uprkos svemu odlucili smo se na jos jedno dete i supruga treba da se porodi u septembru.Zbog skorasnje prinove sredili smo cerkici sobu i pokusavamo da je privolimo da sama spava u toj sobi nocu.Inace soba ukojoj mi spavamo je na istom spratu i odmah do njene sa sirom otvorenim vratima i na njanoj i na nasoj sobi.Medjutim ona vise ne spava kao ranije.Svake noci se budi, kaze da se strasno plasi, prelazi po vise puta u toku noci kod nas u krevet.Onda je mi odnesemo u njen krevet, uspavamo i nakon nekog vremena sve se ponavlja.Sada je to kako-tako podnosljivo, ali kada dodje beba nacemo moci dugo da izdrzimo to nespavanje. Sta da radimo i kako da je privolimo da bez obzira na budjenje bude u svojoj sobi i svom krevetu. Molimo vas za savet i odgovor.Unapred hvala.
Odgovoreno: 24. 08. 2007.-
Postovani, Kao prvo saucesce! Smrt deteta je prirodna nelogicnost i na skali stresnih zivotnih dogadjaja u skoro svim kulturama je na prvom mestu. Porodici je potrebna velika snaga da se adaptira na takav gubitak i krene dalje i ponovo prosiri porodicu, zbog cega vam cestitam! Vasa devojcica je imala 6 godina kada joj je brat umro, sto znaci da nije bila "jako mala". Tu i sledecu godinu zivela je zajedno sa vama u atmosferi gubitka, od kojeg niste morali da je stitite jer sa punih 5 godina deca znaju da prave razliku izmedju stanja biti ziv i biti mrtav i da lil se neko vraca ili ne. Takodje, imaju uveliko razvijenu emociju zaljenja. Atmosfera u kojoj se gubitak prikriva, odnosno ne tuguje se otvoreno onda kada bi to trebalo da se cini, moze stvoriti osecanje nesigurnosti strepnje i kod odraslih, a kamo li kod dece koja tek sklapaju mozaik socijalno adekvatnih emocionalnih reakcija. U osmoj godini njenog zivota, nakon polaska u skolu i adaptacije na zahteve skole i vrsnjackog druzenja, nailazi vest o bebi. Mnogo vaznih dogadjaja, a tako malo mogucnosti da se na bilo koji nacin kontrolisu od nekog ko ima samo 8 godina. Odvajanje od roditelja da bi se uvezbala samostalnost jer dolazi na svet neko ko ce spavati u istoj sobi sa njenim roditeljima, samo je kap koja je mozda prelila casu da se zabrinutost i otvoreno pokaze. Svakako da njene godine pokazuju da je vreme samostalnosti uveliko zapocelo, ali u ovom slucaju ona se mora uvoditi postepeno i sa mnogo takta. Zajednicki relaksirajuci rituali pred uspavljivanje, sa postepenim snizenjem aktivnosti, "carobne lampice za isterivanje strahova" koje mogu da svetle svu noc, uz vasu takticnost u ohrabrivanju i nagradjivanju hrabrosti, svakako ce doprineti da i vi pobedite vase strepnje i nestrpljivost. Pomoc psihologa i decjeg psihijatra vam je ionako pri ruci ukoliko zatreba.
-
-
> Imam kcer koja je 1998. godiste. Pre dve godine, pojavili su joj se tikovi i to prvo zmirkanje, pa zatim trzji glavom u stranu, pa nakon toga je trzajima glave dodala i glasovni tik :"Iii...", pa se zatim pojavio i jos jedan glasovni tik "groktanje", tu je bilo i prilikom hoda ritualnog pokreta u vidu skackanja sa jedne noge na drugu i korak unazad i sve se to se vrtelo u krug do dana danjasnjeg, samo u razlicitim intenzitetima. Od februara ove godine s tikovima je pocela manje u pogledu javljanja istih, to jest isti su se javljali redje da bi zatim nekoliko dana prestali pa se opet pojavili. Da ne zaboravim da Vam spomenem da kada su joj se tiku trzanja glavom dodali i glasovni tikovi da je iste imala na svakih deset do petnaest sekundi i da je to trajalo skoro tri nedelje. Od februara ove godine kao sto sam vam napomenuo do dana danasnjeg tikovi su se javljali periodicno i nisu bili jakog intenziteta, sve do zadnja 3 dana. Sada ponovo pocinje da grokce i smrkce i to na svakih pet do sest sekundi plus je jako tuzna, rasejana i stalno place. Govori mi da nije bolesna, da ce da je drugari u skoli zadirkivati zbog tikova, da nece imati skim da se igra i da se druzi. Do sada u skoli od dece je niko nije zadirkivao. Ona je odlicna ucenica i trenira karate vec 3 godine. Da vam napomenem da smo dete odveli kod doktora odmah kada smo primetili te tikove. Radjen joj je EEG mozga i nalaz je bio uredan, a nama je receno da je dete hiper senzitivno, da je inteligentno i da su to razlozi zbog koih ima tikove, te nam je preporucena terapija kod decijeg psihologa gde smo je i vodili dok nam doktorka nije rekla da dete vodimo u BG. Dete smo odveli u Beogradu na decijoj psihijatriji, gde su je pregledeali deciji psiholog, psihijatar i dr. Odgovor je bio da je dete zdravo i da ima tikove na koje mi ne treba da obracamo paznju. U Beogradu smo isli na kontrolu na svakih 15 dana. kao terapiju su joj dali pola tablete ''anafranil''. U porodici zivim sa suprugom i mladjom kcerkom 2003. godiste. Kao porodica smo stabilni, ne svadjamo se, ne tucemo decu i pruzamo im malte ne sve sto zazele. Njoj kada ima tikove ne spominjemo to u vidu upozorenja da prestane s tikovima, ujedno pridrzavamo se svih uputstava koje su nam dali doktori. Interesuje me koliko dugo ti tikovi mogu da traju i koje su posledice od istih ako se ne izgube do puberteta. Da li je potrebno da detetu radimo skener glave u slucaju da EEG nije bio dovoljan. Kada sam bio u Beogradu kod doktorke je dosao jedan decak (im oko 16 godina) sa majkom, koji je imao totalno isti tik trzanja glavom kao moja kci i njega su ostavili na odelenju. Kada sam usao kod doktorke i rekao joj da i moja kci ima isti taj tik ona mi je odgovorila da to nije to i da ovaj decak ima nesto drugo. E pa to drugo mene i plasi. Supruga veoma tesko podnosi ovako ponasanje deteta, a i ja sam pokusao da se nekako borim sa tim govoreci sebi da ce proci, da tikovi traju do dve godine i da ce proci, ali verujte mi na sam postao pesimista i da mi je sve teze i teze da gledam svoje dete kako se ponasa ipati, a narocito sada kada je jos vise sazrela i shvata posledice svojih tikova.
Odgovoreno: 24. 08. 2007.-
Postovani, Kombinacija motornog i glasovnog tika, svakako da zasluzuje paznju i kontinuirano pracenje. Ukoliko kombinacija tikova nije opservirana tokom ambulantnog pregleda, predlazem da napravite video snimak u dogovoru sa vasom devojcicom. Dva su razloga. Prvo, moze se iskoristititi u sto kompletnijem medicinskom pregledu, a kao drugo, od koristi je u primeni specificnog HRT terapijskog programa (Habit Reversal Therapy) o kome mozete naci ponesto i putem interneta. Obzirom da je pogorsanje nastalo od pre nekoliko dana, predlazem da ponovite pregled kod decjeg psihijatra. Ono sto meni ostavlja nejasnocu i pored zaista detaljne istorije problema, su najmanje 3 nelogicnosti. Prva, da se kombinacija slozenog motornog tika kako ste ga opisali sa jednostavnim glasovnim tikom opise kao zdravo stanje. Nije mi jasno zasto je detetu ukljucena terapija ukoliko je receno da je zdravo i da ne obracate paznju, uz odlazak svakih 15 dana na lekarsku kontrolu. Ukoliko nema indikacije, nema ni terapije. Takodje, nije mi jasno sta joj to govorite (a nije upozorenje) iako je savet lekara bio da ne obracate paznju na tikove dok ih ona ima, bez obzira koliko vas oni uznemiravaju? Akutno pogorsanje, (koja se kod tikova smenjuju sa poboljsanjima), kao i navedene nelogicnosti, razlog su zbog kojih treba napraviti kontrolni pregled i otvoreno razgovarati o navedenim nelogicnostima i daljem nastavku tretmana i prognozi.
-
Prikazano 93356-93360 od ukupno 94417 pitanja
E ovako, svi kukaju kako imaju problem sa viskom kilograma i u medijima se konstantno govori samo o tome kako da se izgube kilogrami itd, a niko ne govori o tome kako da se "nabace" kilogrami. Imam 20 godina, visoka sam 175cm i imam 50 kg. Do sad mi to nije predstavljalo problem jer se bavim manekenstvom ali sad vec mi nije sve jedno. Sto se tice ishrane preferiram zdrav nacin ishrane(puno salata, povrca, zitarica itd). Na koji nacin bih mogla da se ugojim bar 5kg, ja bih bila zadovoljna??? Unapred zahvalna. Pozdrav
Odgovoreno: 25. 08. 2007.najbolji nacin je da posetite dijetologa. Sustina dijete je da se uobrocite na 5 do 6 manjih obroka dnevno, dosta skroba i proteina, manje zasicenih masti, a vise biljnih, posebno maslinovog ulja, riba i susenog voca, kao i jezgrastog voca. pozdrav, dijetom se dodaje do 2 kg mesecno