Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Postavite pitanje efikasnije

Najnoviji odgovori (96084)

  1. Pogledajte celo pitanje: #3606

    Postovani,Prof. Dr Pešić, molim Vas da mi odgovorite na pitanje u vezi sa sinom, koji ima 7g. On je vec vise od godinu dana bio vise puta u bolnici zbog sumnje na reumu, jer ima izlive u kukovima, povremeno hramlje, teze hoda i iam bolove u nogama.Tokom ispitivanja nije dobio dijagnozu nego Synovitis coxae bil rec. lecen je naproxen + ranisan.U maju mesecu je bio na gastroenterologiji jer ima neformirane stolice i dijareju.pronadjena blastocistis homini te je pio Orvagyl.Tesko ga podnosio sa povracanjem . Posle te terapije je nastavljena terapija naproxen+ranisan, ali je ubrzo dobio napad -grcenje od bolova u stomaku, pad temperature i onda lecen omeprolom.Od tada nije koristio nista za reumu. Posto je ustanovljena intolerancija na laktozu ukinuto mleko, uveden probiotic+ inulin 2x1 .On i posle 7 meseci povremeno ima dijareju, ali su svi naklazi osim kandide u redu. U novembru operisan VUR + divertikulumi na oba uretera, pa je pio nekoliko meseci baktrium + alphapres. Moje pitanje je da li ( po predlogu reumatologa) sme da koristi pronizon s obzirom na stomacne probleme,nedavnu operaciju, a trenutno koristi alphapres.Ima visak kilograma 127cm i 35 kg. Bojim se da bi pronizon imao los uticaj na njegovo zdravlje- bubrege,na tezinu i da li bi izazvao secernu bolest-deda po ocu dijabeticar a ja ( majka) imam funkcionalnu hipoglikemiju. Molim da mi sto pre odgovorite ,jer se oko terapij nisam jos slozila a treba da dam odgovor lekarima.

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr Srđan Pešić

      Postovana, Vi ste zaista donekle u pravu. Upotreba kortikosteroida je nekad neophodna ali oni sa sobom nose i niz nezeljenih efekata. Narocito se obazrivo mora pristupiti upotrebi ovih lekova kod dece. Zbog toga se oni deci i propisuju samo kada je to zaista neophodno. Mogucnost da dodje do pojave secerne bolesti postoji, ali samo posle duge visegodisnje upotrebe velikih doza. Nije logicno ocekivati da bi se to moglo desiti posle primene malih doza, koje se inace primenjuju kode dece, u toku kratkotrajnog perioda. Pojava nezeljenih efekata kortikosteroida od strane organa za varenje je moguca, ali to nije tako cesto. Meni je zao sto na vase pitanje ne mogu dati precizan odgovor. Reumatolog je taj koji mora odluciti o odnosu korist/steta prilikom primene kortiko preparata kod vaseg deteta. U svakom slucaju, ukoliko je ideja da se oni primenjuju u toku kraceg vremenskog perioda i u manjim dozama, smatram da nema opasnosti od pojave ozbiljnih neyeljenih efekata. Sami ste rekli da reumatoloska dijagnoza nije precizno ni potvrdjena, pa mi je tesko da pretpostavim da li je p[otrebna duza ili kraca primena ovih lekova. Ono sto je pravilo je da, ukoliko su oni zaista potrebni, treba ih primenjivati, cak i uz rizik od pojave nezeljenih efekata. Pesic Srdjan

  1. Pogledajte celo pitanje: #3605

    Postovani, Imam 26 godina i nemam djevojku. Kad neku upoznam i zakazem sastanak i kad se vidimo osjecam strah (nije to onaj strah da počnem da bjezim od nje, nego neki podsvjesni, skriveni strah, koji se na meni i ne vidi, ali znam da ga imam, jer se ne ponašam opušteno i stalno kontrolišem sta cu reci. Kada se napijem, pričam normalno i zezam se sa curama.), ne smijem da je dotaknem (valjda se plasim da ce reagovati negativno, iako mislim da nece). Mislim da tezim onim djevojkama za koje znam da ne mogu krenuti s' njima, a kad postoje neke naznake da bi krenula sa mnom, meni odjednom ta cura vise nije interesantna. Mislim da imam socijalne fobije, uopste prema ljudima. Koji se konkretno lijekovi koriste za lijecenje socijalne fobije i da li je neophodna psihoterapija? Jedna doktorica (psihijatar) mi je rekla mozes ti ici na te psihoterapije, ali nece ti to pomoci. Takodje, mislim da imam i opsesivno-kompulzivni poremecaj. Kada perem ruke, perem ih temeljno (vise nego sto je potrebno), zavrnem slavinu, a onda vise puta provjeravam da li voda curi iz nje. Stvari koje ostavim na sto...provjeravam da ta stvar nije u dodiru sa drugim stvarima na stolu. Takodje, kada mislim o nečemu...znate ono, kad mislite, vi u sebi nesto pričate, u glavi su vam neke rečenice. E, ja te rečenice ponavljam vise puta. Recimo, ako u mojim mislima kazem nesto sto bi mogao biti grijeh (samo da napomenem da nisam sad neki „jak“ vjernik, jednostavno kao i svi ostali), ja kazem „Boze oprosti“ (ne na glas, nego u sebi), ali to kazem jedno 5-10 puta. Zato sto mi svaki put zvuči kao da sam to rekao kao naredbu, a ne kao molitvu. Zato ja to ponavljam i kada najzad kazem „Boze oprosti“ da zvuči kao moljenje, onda prekinem sa tim mučenjem samog sebe. Kada mobilni ostavim na krevet, ja provjeravam da li je dovoljno udaljen od radijatora. Strasnu količinu nesigurnosti imam. Pravim i „rituale! . Kad se umivam, umivam dio po dio lica. Sve te radnje, to mjerenje, gledanje u jednu stvar duze vrijeme i rituali trose moju energiju. Dosta sam nesiguran, pa stvari kontrolisem dosta puta. Dok to radim, ja sam napet, ja sam u grču. Imam problema i sa spavanjem. Radim neke stvari, kao sto je odlazak u kupatilo, rad za računarom, uobičajene stvari, normalne, pred spavanje i shvatio sam da ja radim te stvari da bih izbjegao spavanje. Imam nekakav strah od zatvaranja očiju, od spavanja, ne znam ni ja vise sta je u pitanju. Jednom prilikom kad sam brzo zaspao, posle nekog vremena samo sam otvorio oči, „nesto“ me je probudilo. Strah pretpostavljam. Ne mogu da se sjetim da mi se neki ruzan dogadjaj desio, a koji je na neki način povezan sa spavanjem, pa da kazem da je to to. Dok sam isao u osnovnu skolu, jedne noci sam imao problem da zaspim, plasio sam se da ce mi nesto biti sa očima ako ih zatvorim. Najvjerovatnije sam mislio da cu da nedaj Boze oslijepim. A ne znam otkud to. Kad legnem u krevet misli samo naviru, ne mozes ih kontrolisati. To su najrazličitije stvari, i pozitivne i negativne. Problem je sto iz nekog razloga sve informacije drzim u glavi, ne dopustam sebi da ih ! zaboravim, da ih pustim da idu. Ima stvari koje niko normalan nebi vise pamtio. Desavala mi se i panika iz čistog mira. Najednom mi nesto „kvrcne“ i uhvati me strah da necu poludjeti, izgubiti vezu sa realnoscu. Uglavnom sam neispavan, opterecen provjeravanjem stvari i mislima. Pa ipak, uspjeo sam zavrsiti fakultet i funkcionisati na poslu. Ali bojim se, jer ovo je sve opterecenje za mozak i ne daj Boze, moze navuci neku fizičku bolest. Izvinjavam se na ovako dugom pismu i recite mi sta bih mogao raditi (pretpostavljam kognitivno-bihejvioralna terapija, ali recite mi i nesto vise, recimo, zasto mi se sve to desava), da li ce ovi problemi ikad proci? Neke stvari se popravljaju mojom voljom, ali ja sam takav čovjek da se jako sporo mijenjam, a meni treba promjena u roku od odmah, zivot mi prodje. Puno zahvalan.

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić Zakažite pregled

      Kod Vas se verovatno radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju sa komorbidnim (udruzenim) panicnim poremecajem i socijalnom fobijom, tako da je svakako neophodna medikamentozna terapija. Psihoterapija se takodje moze primeniti, ali u kombinaciji sa medikamentoznom terapijom. Javite se psihijatru sto pre, obzirom da sto duze cekate tegobe ce se dalje usloznjavati i komplikovati. Kao i svaka druga bolest u psihijatriji i vasa je posledica medjuigre bioloskih i okolinskih faktora. Verovatno da imate nekog rodjaka u porodici koji je imao slican poremecaj od koga ste nasledili gensku predispoziciju (sklonost), a verovatno je bilo i nekih nepovoljnih okolinskih dogadjanja koje su olaksale ispoljavanje bolesti. Moze Vam biti bolje, koliko, to zavisi od duzine bolesti, samih tegoba, tj. intenziteta, trajanja, kvaliteta simptoma i nekih drugih faktora. Svakako da ce lecenje doprineti da se znatno bolje osecate u smislu da ce Vam otkloniti ako ne sve, a ono vecinu tegoba koje ste opisali.

  1. Pogledajte celo pitanje: #3604

    molim vas za savet. moj otac boluje od bekterove bolesti vec 34 godine.zadnjih nekoliko godina imam povremene bolove u ledima,ali brzo prode.sada je sve gore i htela bih da uradim nalaz da vidim dali imam tu bolest ili je nesto drugo.pronasla sam da se zove nalazHLA-B 27 antigen.ali neznam gde mogu to da uradim.ja sam iz Kule i imam 34 god. unapred zahvalna.

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr Aleksandar Nagorni

      Postovana, Pre svega je potrebno da Vas pregleda reumatolog, jer je Morbus Bechterew iz domena reumatologa. HLA B 27 je tipican za ovu bolest, ali pre prethodne konsultacije sa reumatolohom ne bih Vam predlagao bilo sta da uradite. Poslusajte savet reumatologa. Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #3603

    Zdravo, ja sam Marija iz Skopje! Imam 17 godina. Pretpostavljam da ne pisem dobro, ali nadam se da ce te me razumeti. Vec vise od mesec dana osecam se vrlo loso! Ne mogu dalje! Sve je zapocelo jedna noc kad sam se molila bogu (molim se svaka noc) i pamtim dobro tu scenu kako nisam mogla da disim i plakala sam... uhvatila me je panika, sve zbog jedna misla, misla o smrti! Nesecam se sta sam rekla u molitvu ali bilo je nesto u vezi smrti i onda sam se sva uspanicila! Nisam mogla da sklopim oci cjelu noc! Plakala sam misleci na moji roditelji na moj mladji brat, na sebe! Prvo me je primetio moj brat i molila sam ga da ne kaze mamu i tatu ali posto je video koliko mi je bilo tesko morao je da kaze nasim roditeljima! Oni su pricali samnom, ja sam im rekla sve ali nisu me bas razumeli! Od tog dana nisam jela nista, plakala sam sva vremena i nisam pricala nista! Nisam mogla ni da spavam! Sva vremena motaju mi se misle kako: za sta da zivim kad jedan dan treba da umrem, zasto sam se! rodila... za da umrem, cemu sva sreca ljubav, paznja prijatelji, porodica kad mrtvi su... mrtvi, a mrtve ne osecaju nista mrtve su mrtve....Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!! Nemogu vise, imam zelju da se samoubijem! Onda me je otac pitao zelim li posetiti psihijatar i ja sam odma prihvatila, bilo mi je potrebno pricati s nekim ko mu je to posao! Onda sam bila kog jedan psihijatar i pricala sam snim, rekla sam mu sve ovo sto kazem vama ali mi je on rekao da je on psihijatar za starije osobe, sa veca problema i poslao me je kod jedna psihijatrica za mladje osobe, kao vas pretpostavljam! Prose su par dana i ja sam otisla kod nje. Pricali smo al mi nije pomogla puno dala mi je neke "xeleks" tablete (Alprazolamum) i rekla mi je da je posetim za 3 nedelje! Posle ta poseta osecala sam se malo bolje i polako sam postala ona stara Marija uvek vesela uvek tu za sve ljude oko nje.... ali to je bilo samo maska, maska... verujte mi da nema trenutak a da ne mislim na to, na smrti i na sve te svari koje sam spomenula na pocetak! Molim vas da mi nekako pomognete jer ja nemogu vise! Prije 2 dana otac je primetio da se ne osecam dobro i pricao je samnom ja sam! plakala i gusila sam se, pricali smo i bilo mi je malo bolje za trenutak i evo me opet...Volim ih puno i ne zelim da ih izgubim! Zasto mora da umremo? Cemu zivot? Vrlo mi e tesko nemogu da vam opisem! Budim se rano ujutru nekad i nespavam puno, prije spavanja uvek kazem sebi da je smrt kao san ali vecan, a tako se najezim kad pomislim kako je da se nikad ne probudis! Deda mi je umro pre 3 godine i on ce sada vecno biti mrtav... jako mi je tesko. Cesto trazim po web neke starne kao ova vasa za da mogu poslati vakvo pismo vec sam na neke druge poslala al mi nisu odgovorili. Molim vas da mi odgovorite, puno bi mi znacilo. Hvala unapred.

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Zdravo Marija.Pišeš dobro i sve sam razumeo što si napisala. Pitanje o smislu života i smrti predstavlja večitu temu razmišljanja filosofa, umetnika, naučnika. Smrt je najizvesnija pojava u životu, a strah od smrti se uopšte ne smatra patološkim strahom, već normalnom ljudskom emocijom i nema načina da se čovek izleči od tog straha jer je sasvim prirodan. Ali život se ne sastoji od razmišljanja o smrti. Naprotiv, mnogi smatraju da je smisao života sam život. Zajedničkim snagama, priroda i ljudi čine sve da se ljudski vek produži kako bi ljudska vrsta još više napredovala. Iako se ljudski geni globalno nisu menjali još od pećinskog čoveka, ljudski mozak je razvio mnoge sposobnosti i od pećinskih crteža, otkrića vatre i točka, pa sve do čovekovog leti u kosmos, uz stvaranje umetnosti i stvaranja umetničkih, arhitektonska čuda. Medicina stvara lekove, mašine i psihoterapije, a religija vekovima promoviše veru u vaskrsenje Isusa Hrista, kao simbol besmrtnosti ljudske vrste, odnosno prenosi poruku kako svaki ljudski vek nije promašaj već doprinos opstanku celokupnog čovečanstva. Ideja vaskrsa je u hrišćanstvu jedna od najdivnijih simbola i poruka čovečanstvu, da vredi živeti i da je život dar koji ne treba ćerdati već proživeti. Ideje o samoubistvu stoje u potpunoj suprotnosti sa svim gore ispisanim porukama uključujući i religijske ideje. Imajući u vidu da si religiozna, uveren sam da znaš stavove crkve o samoubistvu. Iz tvog pisma naslućujem da ti razgovori prijaju, ali kao da iz tvog pisma izvire usamljenost, a ne nerapoloženje. Kao da tvoje plakanje, panika, gušenje budi druge ukućane da razgovarate, a da si ti sa druge strane dostupna svima za razgovor ("Marija uvek vesela uvek tu za sve ljude oko nje"). Možda bi češće trebala da ukazuješ kada se osećaš loše, a ne samo kada se prepuniš, jer ako prikrivaš nezadovoljstvo, drugi neće ni znati kako se zaista osećaš. Predlažem da nastaviš da se viđaš sa doktorkom sa kojom ti je razgovor prijao i da ništa ne činiš (po pitanju misli o samoubistvu) dok se sa doktorkom ne vidiš, ali i da se sama angažuješ u satvaranju novih prijateljstava (prijatelje ne pominješ), kao i da se uključiš u aktivnosti svojih vršnjaka (onih koje se očekuju za sedamnestogodišnjakinju), ali i po pitanju potrage za grupama podrške mladima (nevladine organizacije) kojih u Skoplju siguran sam ima. Puno pozdrava, dr Miša

  1. Pogledajte celo pitanje: #3602

    Postovani,  osjecam jak bol zelucu kod podrigivanja, ili kad udahnem duboko. U 4 sam  mjesecu trudnoce, da li je to normalan simptom ili imam cir. Unaprijed zahvalna

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr Aleksandar Nagorni

      Postovana, Najverovatnije se radi o pritisku materice koja se uvecava sa rastom ploda na zeludac, tako da je to razlog za Vase subjektivne smetnje. Pozdrav

Prikazano 91946-91950 od ukupno 95542 pitanja

Pregledajte odgovore po oblastima

ZAKAZIVANJE 063/687-460