Radim u vojsci, dosta sam fizicki jak ali se pri trcanju duzem od 5 min. Toliko zamorim da ne mogu da disem, imam probadanje u grudima, radio sam ekg i srce mi je ok, nekad imam te simptome i pri jako malim naporima, cesto imam jake napade kaslja, jake bolove u kicmi, nisam gojazan, popusim 3-5 cigareta dnevno. . Treba mi neki savet, sugestija. . .
Naime, u braku sam 7 godina i imam suprugu i četiri godine staru kćerku. Do prije mjesec dana sve je bilo u najboljem redu, ali od tada sam primjetio da se moja supruga drugačije ponaša, da želi da prošeta sama ili sa djetetom i slično. Meni se sve to činilo malo sumnjivo, ali tome nisam pridavao veliku pažnju sve dok jednom nije dobila sms i nije htjela da ga pročita dok nije ostala sama. Tada mi je slagala da je to naša poznanica. Kažem slagala jer sam nazvao tu osobu, a ona nije znala ništa o tome. Poslije teške rasprave i teških riječi i uvreda sa moje strane rekla je da joj neko šalje poruke. Ona tvrdi da ne zna ko je i da nije odgovorila ni na jednu od petnaestak koliko kaže da ih je primila. Ja sam postao ljubomoran iako to nikada u životu nisam bio, pa ni pomislio. Posumnjao sam na jednog njenog kolegu i pokušao sam da ih dovedem u vezu ali nisam u tome uspio, a čak smo se posvađali kad su se pozdravili na kasi tržnog centra. Ja više nisam ni siguran šta da mislim, ponekad sam siguran da me nije prevarila, ponekad da jeste, nekad svjesno nekad nesvjesno postavljam pitanja i istražujem ne bi li saznao nešto novo. Strah me je da ne zapostavimo naše djete koje nam je oduvjek najvažnije. Brine me i da li sam možda previše ljubomoran jer sam čitao da to može stvoriti velike probleme. Inače sam uvijek volio i još uvijek volim svoju ženu za koju mi ranije bilo nemoguće i pomisliti da bi me mogla prevariti. Šta da radim? Da li ljubomoru mogu sam prevazići ili mi je potrebna stručna pomoć?
Poštovani,
Prvo mislim da trebate spustiti loptu i porazgovarati sa Vašom ženom o tome šta se zaista događa. Ukoliko je neko uznemirava, valjda ćete joj ponuditi pomoć a ne odmah optužiti za neverstvo. Sa druge strane, ukoliko se ne radi o uznemiravanju već o dopisivanju, opet, optuživanje može samo zakomplikovati odnos. Bolje je razjasniti o čemu se zaista radi i da li će se to nastavljati ili završiti. Vi reagujete kao uplašen čovek koji ne sme niti želi da sazna o čemu ze zaista radi samo zato da ne bi čuo ono čega se najviše boji, pa rizikuje da ne čuje i ono što stvarno jeste.
Pozdrav
Postovani, imam 20 godina, u vezi sam " godine sa deckom koji je godinu dana stariji od mene. Prvih godinu ipo imali smo idealnu vezu, bez i jednog veceg konflikta, samo male ne suglasice. Medjutim, u poslednjih 6 meseci imamo jako izrazene svadje, u pocetku samo kada smo sami, a u poslednje vreme skoro non- stop, bez obzira na mesto i okruzenje. Vec su svi primetili da nesto ne stima medju nama, i moji i njegovi roditelji su razgovarali sa nama. Cak smo razmisljali i o prekidu veze, ali se suvise volimo i ubedjeni smo da ce ovo proci. Problem je u tome sto mi ne znamo u cemu je problem izmedju nas, a konstantno se svadjamo, planemo na neke sitnice koje nisu vredne toga, a ne mozemo da se kontrolisemo. Inace, jedno u drugom vidimo veliku podrsku i velikog prijatelja, razgovaramo o svemu. Cak se i slazemo u vezi svega. Zatim se posvadjamo oko neke sitnice, npr oko lokala u koji cemo da odemo i to do te mere da svasta izgovorimo, a zatim kad se smirimo samo se snazno zagrlimo i obecamo da se necemo svadjati oko gluposti, ali se uvek ponavlja. Samo nam nije jasno sta se to desava medju nama. Zanima me da li ce proci i sta da radimo da do toga vise ne dodje? Unapred hvala!
Poštovana, To vaše ponašanje ne prolazi jer ni jedno od vas dvoje ne odstupa u nameri da pokaže moć i želju za kontrolom ponašanja onog drugog. Borba za dominaciju u vašem odnosu je tolika da ni oko odlaska u lokal ne možete da se dogovorite ako se predlog onom drugom ne sviđa i svako pristajanje je ujedno i simbolično pristajanje na vođenje od strane pobednika, što može biti nepodnošljivo za nekoga ko je nauči da bude pobednik i zapovednik. Detinjasto, zar ne? Uspešne veze se zasnivaju na jednakosti ali i na podeli resora, kada ne postoji uzajamno slaganje. To je neki kompromis da neko ne dobije sve a drugi izgubi sve. Pozdrav
Već duži vremenski period izlazim u jedan kafić, stalni sam gost, tako da iz viđenja znam uglavnom sve stalne mušterije istog lokala. Njega sam viđala i ranije, imao je običaj da veoma često gleda u mene i kada bi bio u vecem ili u manjem društvu, pažnja mu je bila usmerena baš za moj sto. U tom periodu imala sam i jednu vezu, pa mi sve to i nije bilo toliko bitno. Onda smo se jedno vreme baš retko susretali, zatim ga uopšte nisam videla oko 2 meseca, pa sam polako počela i da zaboravljam na njega. Sada sam sama, ta veza se završila nevezano za celu priču. Polako počinjemo da se srećemo u istom kaficu gde i ranije, sve češće, ali sada je malo direktniji nego ranije. Svaki put kada se nađemo u istom kafiću plaća nam piće, što je sa moje tačke gledišta možda malo i glupo, jer mi je neprijatno, pošto se priča ponavlja nekoliko puta. Iako sam zamolila konobara da mu se sledeći put zahvali i odbije ga u nameri da nam plati ceh, on nastavlja. Privlači me, čini mi se da što ga češće viđam, da mi se sve više dopada, ali mi nije jasno zašto ni posle toliko vremena ne prilazi. Mislim i da nikada to neće ni uraditi. Kao razloge toj mojoj konstataciji navešću to da je on stariji od mene 15-20 godina i da je verovatno oženjen (što nije ispitano). Godine mi nikada nisu predstavljale prepreku, jer zaista nemam predrasuda što se toga tiče. Šta u slučaju da je oženjen? Šta ako dođe do nekog kontakta? Da li da tu vezu čuvam u tajnosti (pošto ne dolazi u obzir da namerno rasturam nečiji brak), tj. da li uopšte da ulazim u bilo kakv odnos sa njim u slučaju da ima porodicu, što je, shodno njegovim godinama, veoma moguće? Prvenstveno, da li će se nekada uopšte odvažiti da mi priđe, pa da otkrijem sve nedoumice?
Saznajte ono što ne znate, a onda razmotrite kakvu perspektivu ima veza sa muškarcem o kome znate ko je i šta je i kako se to sve uklapa u Vaše životne planove.
U braku sam 2.5 godine, imamo bebu od 11 meseci. Suprug i ja smo stalno u nekom konfliktu. Ja sam veoma osećajna, a opet je on previše drven. Kada se svađamo ima naviku da vređa, ponižava i slično. U suštini, kada nema te napade super je, ali sve cešće ih ima. Mene su počele čak i sitnice da vređaju. Smeta mi kada odemo negde da ne obrati pažnju na mene, smeta mi kada ga nema dugo kod kuće, kada sam dugo sama, a on sve to želi. U svađi, uvek mu je rešenje razvod. Da ili ne?
Dakle, naslućuje se sledeći obrazac: Vi ste veoma osećajni, a usamljeni i sa bebom, a on drven. Vi želite da ga aktivirate i omekšate, a on započinje svađu, Vi se povlačite jer on pominje razvod. On se poivlači, na kratko je sve super, a onda opet Vama počinje da smeta što je drven i tako u krug! A Vaše pitanje je razvod da ili ne? Ne, ukoliko radite ono što radite kada Vam je "super". To je izgleda i Vaša i njegova prava mera za uspešnu vezu dvoje ljudi koji tek treba da nauče kako se to živi u troje, a još uvek nisu savladali ni sve lekcije života u dvoje.
Tegobe koje opisujete zaista ne liče na srčane smetnje, uradite ergo test ali možda i da vas pogleda pulmolog.
Pozdrav
Prvo mislim da trebate spustiti loptu i porazgovarati sa Vašom ženom o tome šta se zaista događa. Ukoliko je neko uznemirava, valjda ćete joj ponuditi pomoć a ne odmah optužiti za neverstvo. Sa druge strane, ukoliko se ne radi o uznemiravanju već o dopisivanju, opet, optuživanje može samo zakomplikovati odnos. Bolje je razjasniti o čemu se zaista radi i da li će se to nastavljati ili završiti. Vi reagujete kao uplašen čovek koji ne sme niti želi da sazna o čemu ze zaista radi samo zato da ne bi čuo ono čega se najviše boji, pa rizikuje da ne čuje i ono što stvarno jeste.
Pozdrav
To vaše ponašanje ne prolazi jer ni jedno od vas dvoje ne odstupa u nameri da pokaže moć i želju za kontrolom ponašanja onog drugog. Borba za dominaciju u vašem odnosu je tolika da ni oko odlaska u lokal ne možete da se dogovorite ako se predlog onom drugom ne sviđa i svako pristajanje je ujedno i simbolično pristajanje na vođenje od strane pobednika, što može biti nepodnošljivo za nekoga ko je nauči da bude pobednik i zapovednik. Detinjasto, zar ne? Uspešne veze se zasnivaju na jednakosti ali i na podeli resora, kada ne postoji uzajamno slaganje. To je neki kompromis da neko ne dobije sve a drugi izgubi sve.
Pozdrav
Prikazano 57611-57615 od ukupno 95857 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke