Postovani. Imam 16god visok sam 178 i tezak 58kg. Vec pet godina se aktivno bavim tenisom. Pre jedno 3-4 meseca sam prvi put osetio bolove ispod levog kolena (sa prednje strane) . Posto bol nije bio nepodnosljiv mislio sam da ce proci pa sam i dalje trenirao. Posto bol nije prestajao, pre 2 nedelje odlucio sam da posetim doktora (dr. Madjar) . On mi je rekao da je taj bol verovatno prouzrokovan opterecenjem i preporucio mi je vezbe za jacanje misica. Npr. Ova: lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena) . Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg. . . . I jos 6 slicnih. Preporucio mi je i sprej: diclofenac duo. Ja i dalje osecam bol pri opterecenju levog kolena. Da li znate otprilike koliko jos bol moze da traje i da li imate neke preporuke, kako bih ubrzao proces? Unapred hvala!
Poštovani, Kolega vam je dao dobar savet i terapiju. Nalazite se još u fazi rasta i vaša butna muskulatura (aktivni stabilizator kolena) je slaba i ne može da izdrži napore trenažnog procesa. Dozirajte treninge, a ako ispoštujete predloženu terapiju možete očekivati veoma brzo potpuni prestanak bolova.
Bavim se fudbalom 11 god i vec god. Dana vucem povredu primicaca obe noge i ne znam kako bih mogao da izlecim: s, trenirao i igrao fudbalske utakmice sa tom povredom, trener mi je rekao samo da jacam trbusni zid, bilo je malo bolje od trbusnjaka ali posle svakog treninga ili utakmice boleli su me primicaci cak i kad hodam. . . Osecam bol kod primicanja obe noge ka unutra, znaci kad spojim obe noge i kad mi se kolena dodiruju i kad potiskam ka unutra osecam bol. . . Molim za vase misljenje pozdrav. . .
Poštovani, Najverovatnije da se radi o tkz sindromu simfize koji se manifestuje sa simptomima koje ste vi naveli, a nastaje usled preopterećenja u trenažnom procesu. Najčešće se javlja kod sportista koji nemaju kontinuitet u treningu, a žele da postignu dobre rezultate. Ovo bolno stanje često se javlja kod fudbalera raznih kategorija i starosti. Još 1932. Godine spinelli je primetio bolno stanje i disfunkciju femoro-ingvinalne regije. Sa profesionalizacijom sporta i uvođenjem intezivnih treninga svakodnevno, kao i odigravanja velikog broja utakmica u toku godine, vreme za oporavak je smanjeno, ili ga uopšte nema, pa ova povreda postaje jedna od dominantnih u sportu.
etiopatogeneza bolnog sindroma simfize leži u konfliktu između nejednakih mišićnih snaga dveju susednih regija: trbušnog zida i donjih ekstremiteta, i neadekvatnog funkcionalnog opterećenja svih mišićno-ligamentarnih insercija u predelu pubične kosti (često srećemo naziv ovog oboljenja- pubalgija) . Bolni sindrom abdomino-ingvinofemoralnog predela „bolest napora“ u sportu može da se definiše kao disbalans mišićnog raskršća simfize i dezekvilibrijuma, između mišićne snage trbušnog zida, njegovih slabih tački i hipertrofične muskulature donjih ekstremiteta (nešović) .
simptomatologija sindroma simfize je karakteristična ali ne i tipična. Prvi bolovi se obično javljaju posle velikih i često ponavljanih opterećenja treningom i odigravanjem velikog broja utakmica u toku kratkog perioda. Kretanje posle napornih treninga kada se igrač „ohladi“ postaje otežano, naročito stepeništem i kosim ravnima. Povređeni sportista zauzima prinudni povijen stav, a kod spavanja zauzima „uklupčan“ bočni položaj. San je isprekidan, ustajanje iz kreveta ili sa stolice je otežano a prvi koraci su bolni. I na fudbalskim utakmicama uočeno je ako sportista na poluvremenu sedne i ohladi se, nije u stanju da nastavi utakmicu. Karakteristične tegobe su bol pri kašljanju, kijanju, defekaciji, uriniranju u predelu simfize. Objektivnom palpacijom uočavamo bolnu osetljivost različitog intenziteta na insercijama aductora, pravog trbušnog mišića, pripoju pupartovog ligamenta i na mestu spoja između dve pubične kosti. Palpatorno otkrivaju se tkz. “meke“ prepone (s. Radojević) . Kod kontrakcije ili baloniranja prednjeg trbušnog zida u stojećem ili ležećem položaju dobija se malgaigneov kapitalan znak, sa kobastičastim vretenastim izbočenjem koji se prostire od pubisa do spine iliace anterior et superior, i ukazuje na postojanje atonije slabosti kose i poprečne muskulature trbušnog zida i njegovih aponevroza. Digitalnim pregledom ingvinalnog prstena u većem ili manjem stepenu konstatujemo njegovu proširenost i bolnost. Zbog jakog i akutnog bola sportista ne dozvoljava pregled ingvinalnog kanala. Pri kontrakciji prednjeg trbušnog zida uočava se jasna razlika između snage abdominalnog rektusa i bočne muskulature. Aktivna elevacija noge u spoljnoj rotaciji i sa ekstendiranim kolenom je bolna, i često neizvodljiva sa ili bez otpora. Adukcija kuka je limitirana bolom. Abdukcija kuka je ograničena pojavom bola iritiran njegovom distenzijom. Pokušaj sportiste da sedne iz dorzalnog dekubitusa, praćen je bolom na inseraciju pravog trbušnog mišića. Antefleksija trupa sa minimalnim otporom i ekstenzija, zabacivanje trupa prema unazad, prouzrokuje vrlo jak bol.
radiografski znaci nisu tipični ali su karakteristični. U odmaklom stadijumu prisutne se velke promene ovog sindroma, dok na početku bolesti radiološki nalazi su atipični i skoro neprepoznatljivi. U razvijenom stadijumu evolucije promene su jasne, bizarnog izgleda, lako se prepoznaju i odgovaraju subjektivnim tegobama i objektivnim nalazima, što u inicijalnom stadijumu nije slučaj.
kineziološkim ispitivanjem snage kose i poprečne muskulature trbušnog zida, pravog abdominalnog mišića i abduktora javlja se bol u predelu simfizne kosti čime se potvrđuje postojanje oboljenja.
lečenje: može biti konzervativno i operativno. Konzervativno lečenje zahteva sledeće tretmene: a) mirovanje od 3. Do 9. Meseci, b) suzbijanje bola analgeticima i antiinflamatornim sredstvima, c) direkna aplikacija analgetika u bolno mesto, d) upotreba kortikostereoida, e) dejstvom elektroterapije u cilju suzbijanja bola, g) aplikacija ultra zvučne terapije, h) hidroterapija, i) izometrijske i izotoničke vežbe, j) korekcija statike, k) rengensko zračenje. Pojava recidiva direkno ukazuje na potrebu hiruškog zahvata. Dr. Nešović je autorizovao tehniku sa kojom je učinio nekoliko stotina operacija i nazavao je „ plastica telmentis abdominales et canalis ingvinlis sec. Bassini cum modificatio nešović“ ovaj operativni zahvat baziran je na bassinievoj tehnici lečenja ingvinalnih hernija.
Imam problema sa cestim dislociranjem kosti kolena, i najmanji nezgodni polazaj dovodi do iscacenja i dosta jakih bolova, redovno odlazim u teretanu i interesuje me kako tracanje utice na koleno. Hvala.
Poštovani, Uradite mri (magnetnu rezonancu) kolena kako bi se precizno postavila dijagnoza.
ojačajte mišiće natkolenice u teretani. Druge vežbe ne bih za sada preporučio zbog slabosti mišića butine (aktivni stabilizatori kolena); postoji verovatnoća da su oštećeni i ligamenti (pasivni stabilizatori) kolena.
Poštovani, Moja preporuka je da odete u republički zavod za sport i medicinu sporta u košutnjaku. Pre terapije obavezno se javite specijalisti sportske medicine da proceni težinu povrede koju imate. Pozdrav
Bio sam aktivan sportista, trenirao sam kosarku dva puta dnevno. . . Onda sam povredio koleno i ne treniram vec 5 meseci, a sigurno necu trenirati bar jos 3-4 meseca. . . Zanima me kako da odrzim misice? Da mi ne slabe misici dok ne treniram?
Poštovani, Probajte sa sledećim vežbama: 1. Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena) . Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg.
2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica) , dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg.
3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu.
4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg.
5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji.
6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija.
7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.
Kolega vam je dao dobar savet i terapiju. Nalazite se još u fazi rasta i vaša butna muskulatura (aktivni stabilizator kolena) je slaba i ne može da izdrži napore trenažnog procesa. Dozirajte treninge, a ako ispoštujete predloženu terapiju možete očekivati veoma brzo potpuni prestanak bolova.
Pozdrav
Najverovatnije da se radi o tkz sindromu simfize koji se manifestuje sa simptomima koje ste vi naveli, a nastaje usled preopterećenja u trenažnom procesu. Najčešće se javlja kod sportista koji nemaju kontinuitet u treningu, a žele da postignu dobre rezultate. Ovo bolno stanje često se javlja kod fudbalera raznih kategorija i starosti. Još 1932. Godine spinelli je primetio bolno stanje i disfunkciju femoro-ingvinalne regije. Sa profesionalizacijom sporta i uvođenjem intezivnih treninga svakodnevno, kao i odigravanja velikog broja utakmica u toku godine, vreme za oporavak je smanjeno, ili ga uopšte nema, pa ova povreda postaje jedna od dominantnih u sportu.
etiopatogeneza bolnog sindroma simfize leži u konfliktu između nejednakih mišićnih snaga dveju susednih regija: trbušnog zida i donjih ekstremiteta, i neadekvatnog funkcionalnog opterećenja svih mišićno-ligamentarnih insercija u predelu pubične kosti (često srećemo naziv ovog oboljenja- pubalgija) . Bolni sindrom abdomino-ingvinofemoralnog predela „bolest napora“ u sportu može da se definiše kao disbalans mišićnog raskršća simfize i dezekvilibrijuma, između mišićne snage trbušnog zida, njegovih slabih tački i hipertrofične muskulature donjih ekstremiteta (nešović) .
simptomatologija sindroma simfize je karakteristična ali ne i tipična. Prvi bolovi se obično javljaju posle velikih i često ponavljanih opterećenja treningom i odigravanjem velikog broja utakmica u toku kratkog perioda. Kretanje posle napornih treninga kada se igrač „ohladi“ postaje otežano, naročito stepeništem i kosim ravnima. Povređeni sportista zauzima prinudni povijen stav, a kod spavanja zauzima „uklupčan“ bočni položaj. San je isprekidan, ustajanje iz kreveta ili sa stolice je otežano a prvi koraci su bolni. I na fudbalskim utakmicama uočeno je ako sportista na poluvremenu sedne i ohladi se, nije u stanju da nastavi utakmicu. Karakteristične tegobe su bol pri kašljanju, kijanju, defekaciji, uriniranju u predelu simfize. Objektivnom palpacijom uočavamo bolnu osetljivost različitog intenziteta na insercijama aductora, pravog trbušnog mišića, pripoju pupartovog ligamenta i na mestu spoja između dve pubične kosti. Palpatorno otkrivaju se tkz. “meke“ prepone (s. Radojević) . Kod kontrakcije ili baloniranja prednjeg trbušnog zida u stojećem ili ležećem položaju dobija se malgaigneov kapitalan znak, sa kobastičastim vretenastim izbočenjem koji se prostire od pubisa do spine iliace anterior et superior, i ukazuje na postojanje atonije slabosti kose i poprečne muskulature trbušnog zida i njegovih aponevroza. Digitalnim pregledom ingvinalnog prstena u većem ili manjem stepenu konstatujemo njegovu proširenost i bolnost. Zbog jakog i akutnog bola sportista ne dozvoljava pregled ingvinalnog kanala. Pri kontrakciji prednjeg trbušnog zida uočava se jasna razlika između snage abdominalnog rektusa i bočne muskulature. Aktivna elevacija noge u spoljnoj rotaciji i sa ekstendiranim kolenom je bolna, i često neizvodljiva sa ili bez otpora. Adukcija kuka je limitirana bolom. Abdukcija kuka je ograničena pojavom bola iritiran njegovom distenzijom. Pokušaj sportiste da sedne iz dorzalnog dekubitusa, praćen je bolom na inseraciju pravog trbušnog mišića. Antefleksija trupa sa minimalnim otporom i ekstenzija, zabacivanje trupa prema unazad, prouzrokuje vrlo jak bol.
radiografski znaci nisu tipični ali su karakteristični. U odmaklom stadijumu prisutne se velke promene ovog sindroma, dok na početku bolesti radiološki nalazi su atipični i skoro neprepoznatljivi. U razvijenom stadijumu evolucije promene su jasne, bizarnog izgleda, lako se prepoznaju i odgovaraju subjektivnim tegobama i objektivnim nalazima, što u inicijalnom stadijumu nije slučaj.
kineziološkim ispitivanjem snage kose i poprečne muskulature trbušnog zida, pravog abdominalnog mišića i abduktora javlja se bol u predelu simfizne kosti čime se potvrđuje postojanje oboljenja.
lečenje: može biti konzervativno i operativno. Konzervativno lečenje zahteva sledeće tretmene: a) mirovanje od 3. Do 9. Meseci, b) suzbijanje bola analgeticima i antiinflamatornim sredstvima, c) direkna aplikacija analgetika u bolno mesto, d) upotreba kortikostereoida, e) dejstvom elektroterapije u cilju suzbijanja bola, g) aplikacija ultra zvučne terapije, h) hidroterapija, i) izometrijske i izotoničke vežbe, j) korekcija statike, k) rengensko zračenje. Pojava recidiva direkno ukazuje na potrebu hiruškog zahvata. Dr. Nešović je autorizovao tehniku sa kojom je učinio nekoliko stotina operacija i nazavao je „ plastica telmentis abdominales et canalis ingvinlis sec. Bassini cum modificatio nešović“ ovaj operativni zahvat baziran je na bassinievoj tehnici lečenja ingvinalnih hernija.
Pozdrav
Uradite mri (magnetnu rezonancu) kolena kako bi se precizno postavila dijagnoza.
ojačajte mišiće natkolenice u teretani. Druge vežbe ne bih za sada preporučio zbog slabosti mišića butine (aktivni stabilizatori kolena); postoji verovatnoća da su oštećeni i ligamenti (pasivni stabilizatori) kolena.
Pozdrav
Moja preporuka je da odete u republički zavod za sport i medicinu sporta u košutnjaku. Pre terapije obavezno se javite specijalisti sportske medicine da proceni težinu povrede koju imate.
Pozdrav
Probajte sa sledećim vežbama: 1. Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena) . Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg.
2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica) , dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg.
3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu.
4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg.
5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji.
6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija.
7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.
Pozdrav
Prikazano 386-390 od ukupno 1007 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke