Početkom 2012-te godine mi je par puta pozlilo pa sam se obratio kardilogu koji mi je dao dijagnozu prolaps mitralnog zaliska koji je i potvrđen ultrazvučnim pregledom, prolaps je +1. Terapija koja mi tada prepisana je bila: Corvitol 50 mg
½ ujutru i ¼ uveče, magnezijum 300-400 mg, Ksalol 0, 25 mg
1 ujutru i 1 uveče. napominjem da Ksalol uveče nikad nisam uzimao jer nisam osećao potrebu. Ako sam psihički bio sav naopako to je bilo ujutru. Ksalol uzimam između 7 i 8 sati ujutru, najranije u 7 a najkasnije u 8. Išao sam na redovne šestomesečne kontrole i 2016-te godine mi je promenjena terapija: Binevol 5 mg
¼ uveče, magnezijum 300-400 mg, Ksalol 0, 25 mg
1 ujutru i 1 uveče. Pri kontrolnim pregledima ja sam svom kardilogu rekao da Ksalol nikad ne uzimam uveče i da bih hteo da prekinem sa pijenjem ovog leka jer se psiho-fizički osećam mnogo bolje ali on mi je uvek rekao da nastavim sa uzimanjem. Ja bih stvarno hteo da prekinem sa uzimanjem Ksalola jer nekako osećam da ga nepotrebno pijem (ne znam možda grešim zato i tražim savet), ali bojim se da prekinem sa naglim neuzimanjem 0, 25 mg svako jutro posle 5 godina. Moje je pitanje koja je metoda, način odvikavanja od ovoga leka bez velikih posledica ili da nastavim dalje da uzimam jer me on drži stabilnim i bez simptoma koji proplas mitrlanog zaliska prouzrokuje?
Preporuka za koriscenje lekova iz grupe bezodiazepina je do 4 nedelje. Posle toga lek treba postepeno ukidati. Doze koje koristite su male, prestanak uzimanja ne bi trebalo da Vas na bilo koji način poremeti, ali relativno dugouzimanje zahteva lagani prekid. Shema bi bila sledeća:
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki dan
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki ii dan
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki iii dan, zatim potpuno prekinite.
Imam 23 god i jako stresan život, i sa dečkom kao i česte svađe u kući. Još od mojih tinejdzerskih dana imam, da tako kažem, neke simptome anksioznosti. Nekako sam se saživela sa tim i nije mi mnogo smetalo, sve do pre neku godinu kada mi se prvi put ozbiljno javila i derealizacija (totalno nisam znala za sebe, jako sam se uplašila i počela da plačem, to je bilo strašno i trajalo je čitava dva dana). To je tada prošlo, nije ga bilo par godina, da bi mi se sada, pre dva-tri dana opet pojavila derealizacija. Po preporuci ljudi sa sličnim problemom popila sam Bromzepam 3mg i bilo mi je koliko toliko dobro, lepo sam se smirila i normalizovala. Sutradan sam počela da pijem
2x1, 5mg i mogu da kažem mogu normalno da funkcionišem (idem u prodavnicu, čuvam preko dana sestričinu), ali sam i dalje u grču i strahu da će mi se to strašno stanje vratiti, i ne mogu da se opustim kao pre. Šta da radim, šta se dešava sa mnom? Da li je okej da nastavim ovako da pijem Bromazepam (iako moram da priznam da mi 3mg mnogo olaksava stanje i maltene normalno živim)? Inače, i moja majka je u mladosti bila u teškoj depresiji i pila dosta jake lekove.
Bromazepam je trenutno bio koristan, ali dejstvo ne traje dugo i ovim lekom se ne rešava mnogo, može se čak i stvoriti potreba za većom dozom, a zatim ni ta doza ne bude dovoljna, itd. Bromazepam i slični lekovi smeju da se uzimaju do 4 nedelje, ne više od toga i ne bi trebalo da ih koristite samoinicijativno.
Ako već pominjete ops-komp. poremećaj, bilo bi dobro da imate terapiju za taj poremećaj (najcesce lekovi iz grupe ssri ili snri), a za epizode depersonalizacije i derealizacije konsultaciju sa lekarom koji Vas već vodi oko toga šta ih je uzrokovalo i koje su odgovarajuće mere da se to leči (eventualno i dodatna dijagnostika).
Ako se do sada niste javljali, bilo bi dobro da se uradi najpre dijagnostika i stručno odredi terapija.
Već 2-3 godine imam problem sa spavanjem. Budim se pre 5h ujutro, a zaspim oko 24h. Pre sam spavala po 8-10h noću, a sada se rano budim uz jako lupanje srca. Radila sam nalaze za štitnu žlezdu i sve mi je uredu. Imate li Vi neki savet?
Bilo bi dobro da se detaljnije ispita koji problemi spavanja postoje i da se utvrdi da li je, i kako, potrebno intervenisati.
Nije preporučljivo da duže uzimate lekove tipa Bensedina, Leksilijuma i slično, jer se spavanje može dodatno pogoršati. Postoje druge metode i o tome treba pitati stručnjake.
Možete se obratiti doktoru Pejović, na klinici za psihijatriju KCS u Beogradu, uz uput i zakazivanje pregleda.
Krajem juna, moja majka, je doživela akutni infarkt miokarda, ugrađen joj je jedan stent i ona se sada fizički dobro oseca. Međutim, od kada se to sve izdešavalo, veoma je preosetljiva, lako zaplače. To je ostavilo traga na njoj, što je donekle i normalno. Situacija u kući, finansije, pubertetlija, moja problematična sestra, ne pomažu. Znam da bi najbolje bilo da porazgovara sa psihijatrom, ali o tome neće ni da čuje. Htela sam da pitam da li postoje neki preparati na biljnoj bazi koje bi mogla uzimati za početak i da li to što uzima antiagragacionu terapiju predstavlja problem za uzimanje istih?
Promene raspoloženja, vrlo često po tipu depresije, česta su pojava nakon infarkta miokarda. Postoji mogućnost da se zbog toga moraju propisati antidepresivi. U dužim praćenjima, u više studija, se pokazalo da uvođenje antidepresiva nakon infarkta miokarda povoljno deluje i na opšte psihičko stanje, ali i na stanje kardiovaskularnog sistema. Lekar mora odrediti lek, uz napomenu da ima antidepresiva koji mogu da se bezbedno koriste sa antiagregacionim lekovima.
O preparatima na biljnoj bazi nema tako pouzdanih podataka.
Pijem Lamictal zbog epilepsije, Eliceu zbog depresije i Lyricu kao psihostabilizator. Međutim, pre par dana me je ćerka davila, da sam pala bez vazduha, a dva dana posle me je u ulici ubola nečim što je izazvalo jako krvarenje. Nisam je prijavila, a u domu za maloletnike je znaju. Od tada sam jako agresivna. Budim se jer osećam da me je šutnula ili sela na grudni koš. Nisam u strahu, ali sam izgubila san. Porodica mi kaže da prevaziđem to, ali ovo ne mogu. Agresija je nekonrolisana, bacanjem predmeta po kući i mržnje porodice i deteta. Sta da radim? Što više ide noć meni je gore, a nemam koga da zovem.
Zbog okolnosti koje navodite ne bi trebalo značajnije menjati farmakoterapiju, dodavati nove lekove i slično. Ako su pomenuti neuropsihijatrijsi poremećaji pod kontrolom. Ono što opisujete je akutna reakcija na traumu tj. na okolnosti u kojima ste ugroženi, a osećate se psihološki bespomoćno. Da bi psihološki ojačali, bila bi korisna psihoterapija, a da li je dovoljno da se primeni individualno, ili mozda porodično, to treba da oceni stručno lice. Za početak, najbolje je da razgovarate sa lekarom kome ste se i do sada obraćali.
Preporuka za koriscenje lekova iz grupe bezodiazepina je do 4 nedelje. Posle toga lek treba postepeno ukidati. Doze koje koristite su male, prestanak uzimanja ne bi trebalo da Vas na bilo koji način poremeti, ali relativno dugouzimanje zahteva lagani prekid. Shema bi bila sledeća:
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki dan
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki ii dan
3 meseca uzimajte 1/2 tablete od 0. 25mg svaki iii dan, zatim potpuno prekinite.
Pozdrav
Bromazepam je trenutno bio koristan, ali dejstvo ne traje dugo i ovim lekom se ne rešava mnogo, može se čak i stvoriti potreba za većom dozom, a zatim ni ta doza ne bude dovoljna, itd. Bromazepam i slični lekovi smeju da se uzimaju do 4 nedelje, ne više od toga i ne bi trebalo da ih koristite samoinicijativno.
Ako već pominjete ops-komp. poremećaj, bilo bi dobro da imate terapiju za taj poremećaj (najcesce lekovi iz grupe ssri ili snri), a za epizode depersonalizacije i derealizacije konsultaciju sa lekarom koji Vas već vodi oko toga šta ih je uzrokovalo i koje su odgovarajuće mere da se to leči (eventualno i dodatna dijagnostika).
Ako se do sada niste javljali, bilo bi dobro da se uradi najpre dijagnostika i stručno odredi terapija.
Pozdrav
Bilo bi dobro da se detaljnije ispita koji problemi spavanja postoje i da se utvrdi da li je, i kako, potrebno intervenisati.
Nije preporučljivo da duže uzimate lekove tipa Bensedina, Leksilijuma i slično, jer se spavanje može dodatno pogoršati. Postoje druge metode i o tome treba pitati stručnjake.
Možete se obratiti doktoru Pejović, na klinici za psihijatriju KCS u Beogradu, uz uput i zakazivanje pregleda.
Pozdrav
Promene raspoloženja, vrlo često po tipu depresije, česta su pojava nakon infarkta miokarda. Postoji mogućnost da se zbog toga moraju propisati antidepresivi. U dužim praćenjima, u više studija, se pokazalo da uvođenje antidepresiva nakon infarkta miokarda povoljno deluje i na opšte psihičko stanje, ali i na stanje kardiovaskularnog sistema. Lekar mora odrediti lek, uz napomenu da ima antidepresiva koji mogu da se bezbedno koriste sa antiagregacionim lekovima.
O preparatima na biljnoj bazi nema tako pouzdanih podataka.
Pozdrav
Zbog okolnosti koje navodite ne bi trebalo značajnije menjati farmakoterapiju, dodavati nove lekove i slično. Ako su pomenuti neuropsihijatrijsi poremećaji pod kontrolom. Ono što opisujete je akutna reakcija na traumu tj. na okolnosti u kojima ste ugroženi, a osećate se psihološki bespomoćno. Da bi psihološki ojačali, bila bi korisna psihoterapija, a da li je dovoljno da se primeni individualno, ili mozda porodično, to treba da oceni stručno lice. Za početak, najbolje je da razgovarate sa lekarom kome ste se i do sada obraćali.
Pozdrav
Prikazano 341-345 od ukupno 2359 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke