Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju patološkim, nerealnim ili bolesnim strahovima i osnov su mnogih oboljenja u psihijatriji, ali dominantno anksioznih poremećaja.

Klinička slika

Za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takođe, javi se i preraspodela  krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava.

Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava  rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja.  Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.

Panični poremećaj se karakteriše pojavom paničnih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panični ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju "kao grom iz vedrog neba". Strah počinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno određeno kratko vreme u najizraženijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najačeg straha osoba obično ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz čest osećaj životne ugroženosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku dešava nešto strašno, poput infarkta miokarda, šloga, veruju da će da se uguše, izgube svest ili polude. Imaju izražene telesne simptome koje prate strah, ali je najčešće prisutan ubrzan srčani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Dešava se da tokom straha dišu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, što zbog poremećenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u našem telu dovodi do neprijatnog osećanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i osećanja nestabilnosti i vrtoglavice. Često kažu da imaju osećaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan osećaj iza grudne kosti u vidu pritiska. Česta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panični atak ne ponovi. Ona je prisutna između dva napada  i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noćni panični ataci,  a prepoznajemo ih tako što se osoba budi u toku noći u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala noćne more ili teške snove. Oni su znak da je bolest uznapredovala.

Generalizovani anksiozni poremećaj se karakteriše pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili više svakodnevne i uobičajne situacije. To su osobe koje tokom većeg dela dana stalno slute da će se nešto loše dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja počinje sa "šta ako.....". Recimo, dete izađe da se igra a majka provede strahujući par sati - "Šta ako se oklizne i udari nezgodno glavu", "Šta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto", Šta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu", "Šta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje pluća i umre" i sl. Slutnje su uvek katastrofične. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to više od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcioniše, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono što je takođe karakteristično za generalizovani anksiozni pormećaj je da osoba ima utisak da ne može da kotroliše strepnju i da je ona preplavlja. Ako duže traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Agorafobija je strah koji se javlja najčešće kao posledica predhodnih paničnih ataka ili  neke traumatske situacije. Glavna karakteristika je da se osoba plaši da uđe u određene situacije, ili, ako uđe i javi se strah, beži iz tih situacija. To je zbog utiska da će joj se desiti nešto strašno (najčešće, da će da se onesvesti, uguši, da dobije šlog, infarkt) i da neće moći da joj se na vreme pruži adekvatna pomoć. Zato, uglavnom, ne izlaze sami iz kuće već mora neko da bude sa njima. Ono što najčešće izbegavaju je da se voze gradskim prevozom, prelaze mostove, idu na mesta gde je gužva (poput pijace, velikih marketa), da budu na širokim i otvorenim prostorima i sl. Obično sa sobom nose lekove za smirenje, flašu vode i mobilne telefone kako bi ih iskoristili u slučaju da im pozli. Biraju ulice gde ima klupa ili one koje prolaze pored medicinskih ustanova. Agorafobija je najčešće udružena sa paničnim atacima.

Socijalna fobija se karakteriše neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama.  Postoje dva obilaka - generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Dešava se da im je teže sa određenim osobama - sa mlađim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je suština njihove strepnje i straha da će ih ljudi loše proceniti i da će ih u kranjem slučaju odbaciti, da ih neće poštovati i uvažavati pa čak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na žurke, slave, ako se i nađu u društvu, izbegavaju da započnu razgovor, da se uključe u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tačno određenoj socijalnoj situaciji - recimo, dok jede, kad treba da se potpiše, posluži goste ili da održi neku javnu prezentaciju ili govor. Čest je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremećaja kod kojih se ono od čega se plaše ne događa, kod socijalne fobije takvo što se može desiti. Recimo, ako osoba ima strah da će joj zadrhtati ruka dok služi kafu goste, zbog stalnog negativnog isčekivanja, odnosno porasta anksioznosti, može se kao jedan od pratećih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o sramežljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, već o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Među njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, značajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono što je takođe važno, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im želje potpuno suprotne.

Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne određene situacije ili objekta. Recimo strah od vožnje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristično ponašanje bežanja i izbegavanja. To znači da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da priđe prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na višim spratovima. Ako i pođe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Opsesivno - kompulzivni poremećaj je najteži od svih anksioznih poremećaja. Karakterišu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeću u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najčešće neprihvatljive sadržine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to što im je polo napamet i ne desi, te pokušavaju da takve misli zaustave i otklone. Međutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraćaju i uznemiravaju ponovo. Sadržaj opsesivnih misli je obično povezan sa bolešću, smrću, sa nekim agresivnim ponašanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za čišćenje  i da će preneti  otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i živote svojih ukućana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreću, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako nešto urade, to se nikada ne događa.  Postoje i opsesije religiozne sadržine, seksualne sadržine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomoću kojih osoba pokušava da spreči eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da će zbog toga što je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama  zagaditi hranu i teško poremetiti zdravlje ukućana, ona će u pokušaju da spreči tako nešto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tačno određen način, određen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokušava da spreči "katastrofu" tako što zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog značenja.

 

Lečenje

Lečenje anksioznih poremećaja je moguće na dva načina. Najpre, mogu se lečiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup lečenju anksioznih poremećaja u potpunosti drugačiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se uključuju samo u početku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, nažalost, znatno teže lečiti od samog anksioznog poremećaja. Za lečenje anksioznih poremećaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod značajnog broja pacijenata moguće je pomoći mu samo pomoću ove psihoterapijske metode. Međutim, najbolji rezultati se postiži kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti brže oslobađaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija  daje mogućnost da nauče kako da kontrolišu strahove i bez lekova, produžavaju remisiju i smanjuju verovatnoću nastanka  nove epizode bolesti.
 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 21

  1. lili 10.12.2015

    Ljudi sa socijalnom fobijom i drugim poremecajima su prepusteni sebi -nikakva matrijalna potpora organizovana od strane drustva ne postoji jer smo siromasna zemlja. Tako dospevamo u situacije da zbog poremecaja propadamo i moramo da zavisimo od onih koji su nam poremecaj prouzrokovali, a najcesce su remetioci u porodici.


  2. Sasa 21.07.2014

    Postovani drugari, sa strahovima sam se suocio sa svojih 22 godine i to je bio pakao ali nisam se predao vec sam definisao krug i spoznao izlecenje i garantujem da uz moje preporuke svako ama bas svako moze da se izleci.


  3. maja 24.04.2014

    Zdravo jas veke imam 10 godini panicni napadi sekako probav i so psihijatri i so psiholozi no rezultati nemam panikite se seuste tuka strav od bolesti, strav od smrt i strav da ne im se sluci nesto na moite najsakani okolu mene momentalno pijam helehs i elicea od 10 mg ima li spas od ova uzasno e nesum ni ziva ni mrtva.


  4. Marija 08.12.2013

    Ja sam imala napade panike, agorafobiju, bilo mi je uzasno ali je sve to proslo: -)


  5. sanja 11.09.2013

    Samo mogu reci da me strahovi opsedaju i nenam kako da se izvucem iz ovog svega, suprug mi je terenski radnik ide uskoro za rusiju ostace duze neznam kako cu se snaci sve zbog ove anksioznosti vec unapred razmisljam kako ce mi biti sta ako mi se nesto desi a ja sam sama u kuci sa detetom i jos mnogo toga ubice me ovo cini mi se, ocajna sam.


  6. Dragana 14.02.2013

    Imam napade panicnog straha. Psihijatar mi je dao sledece tablete: lorazeam, calista i seroxat. Molim vas reci te mi imaju li li kakvog efekta.


  7. miljan 03.02.2013

    Imam 24 godine, treca godina kako sam suocen sa strahovima, lupanjem srca, pritiskom, nebavim se fudbalom jer mislim da ce mi se nesto desiti, kad treba da legnem ne mogu da zaspim 1 i vise vremena, strah imam prilikom putovanja, zivot mi je nikakav, pijem ksalol i seroksat medjutim ni oni me ne cine srecnim kao sto sam bio. Hteo bih da znam kako i gde mogu naci najbolje strucnjake da ostavim lekove i budem kao onaj od ranije. . . . Poozzz


  8. elvira 08.11.2012

    Po prirodi sam bila hiperaktivna. Živilasam 300 na sat kuća poso dvoje djece muž terenski radnik sve obaveze i probleme sam rešavala sama. I onda se ko grm iz vedra neba desio napad anksiozni jedan za drugim i evo dvije godine. Izgubila sam posao rođena djeca me se plaše jer to je neopisivo tragično bolno a nije smrtonosno. A uništilo mi je sve snove želje živim ko totalna budala a liječnici kažu da nemaju čarobni štapić da vrijeme liječi sve. Imal ko da nam pomogne molim vas pomozite.


  9. Svetlana 23.10.2012

    Ja sam bila bolesna skoro 2 godin. I svo vreme sam bila na ksalolu 3 dnevno, nisam mogla da zamislim da izadem na ulici a da nemam lekove uza sebe iako mi netrebaju. . . Onda sam resila da moram da se suocim sa svim strahovima i da ih prevazidem. . . Ili da ih kontrolisem. . . Zbog moje porodice i dece. . . Primetila sam da mi je razgovor sa strancima mnogo pomogao, razmena iskustva, informisanje iz raznih casopisa o bolesti. . . Da bih na kraju svatila da mi sve to dolazi iz moje glave i da od toga niko nije umro!!!! Bilo je posle jos par epizoda ali sam ih uspesno potisnula ponavljajuci sebi da mi nemoze nista! Sada vec 3god. Nepijem nikakve lekove i zivim srecno!!


  10. jeca_jecaa 05.08.2012

    I mene zanima da li će ovo ikada proći? Ja se sa strahovima borim već 3 godine, možda i više ne znam ni ja tačno. Imali su periodi kad mi je bilo bolje 'kao' malo sam izlazila sa društvom i opet naglo padam kao i danas, ne izlazim nigde već tri meseca, nisam izašla na ulicu, čini mi se da mi je stanje gore nego što je bilo i da nikda neće proći. Uužasno je i nepodnošljivo više, ne znam šta da radim, bila sam i kod psihijatra, ali nisam našla odgovaajućeg verovatno. Išla sam kod par njih, ali svi imaju fazon što pre da te isteraju, samo ti pričaju njihovu priču što znam napamet i daju lekove ili povećaju ili promene i sve isto. Samo mi se plače, gledam slike sve moje drustvo se provodi ide na more, žurke itd. A ja kao poslednji slepac, sedim u kući i plačem i samo mi nije dobro.


  11. Sunčica 10.07.2012

    Interesuje me koliko je anksioznost izlečiva, tj. da li postoji način da se drži pod kontrolom? Znam da ste naveli kako se leči, ali interesuje me koliko je lečenje uspešno. Da li mogu da nestanu ta užasna stanja?
    Unapred hvala na odgovoru.


  12. [email protected] 14.01.2012

    Molio bi nekaoga ako moze da mi kaze dali ima dobrih i sigurnih antidepresiva koji mogu da uklo ne ovaj strah. Ja vec par godina imam strahove da odem dalje od kuce i, budim se nocu ali to je tako uzasno da skocim iz kreveta sav preplasen sa gusenjem i lupanjem srca uzasan je osecaj veruj te mi, kazem nedao bog nikome to kroz sto ja prolazim, molim ako ima neko da mi kaze sta da radim i kome da se obratim. Jer vise ni sam ne znam da li da sam lud ili je ta bolest tako uzasna. U napred hvala i nadam se da cu dobiti bar delimicni odgovor


  13. irena 24.10.2011

    Videla sam neke komentare, pa bih da pomognem nekome, ako mogu. Jer sam prosla kroz sve to! I prolazim i dalje, vec desetak godina. Ja sam i anksiozna i hipohondar, i imala panicne napade (uzasne) . Vec cetiri godine ih nemam, pod terapijom sam. Pijem antidepresive (cipraleks ili seroksast) i sedativ rivotril. Iako ovde pise da se sedativi izbacuju, meni ih moja diktorka ne izbacuje, jer joj je bitno da nemam strahove koji bi mi ometali normalan zivot. Imace, kada su mi se prvi napadi panike pojavili, isla sam redovno godinu dana na psihoterapije i to mi je mnogo pomoglo! Najvise od svega, naravno uz pomoc i medikamenata. Neko je pitao da li je opasno po zivot? Iz mog iskustva, a zaista dosta toga znam o ovome, nije opasno po zivot, u smislu smrti, ali u smislu kvalitetya zivota veoma je opasno! Ukoliko se ne javite strucnjaku, skrivate se, sramota vas je od okoline da se ne sazna da posecujete neuropsihijatra ili psihologa, mozete potpuno upropastiti svoj zivot! Na vreme prihvatite svoje stanje i zatrazite pomoc nekog dobrog psihoterapeuta, a on ce znati kako dalje. I onda vise nista nije strasno kao sto je bilo. Jednostavno naucite da zivite s tim. Pijete lekove kada je potrebno, kada nije ne pijete. Isto je kao kad neko ima povisen pritisak i ceo zivot mora da zivi sa tim!


  14. marija 07.11.2010

    Molim vas, objasnite mi koliko je to opasno i dali se treba toga bojati.


  15. uplasena 29.10.2010

    Tekst je vrlo dobar. Nemogu da verujem da je opisano upravo onako kako se ja osecam. Ja licno pokusavam sama da prevazidjem problem mada sam i isla kod lekara. Jedini pravi nacin za resavanje problema jeste da imate nekog sa kim bi razgovarali, bilo to da je lekar ili clan porodice. Sa postovanjem


  16. eki 14.10.2010

    Postovnje svim posjetiocima. . . Text je izuzetan, , , samo me zanima----ponekad kad cujem da je neko umro imam neki poseban strah kao da ce se to zapravo i meni dogoditi da li je to sve panicni napad ili sta vec? Molim ako neko ima slicne simptome da pise. . . Unaprijed zahvalna


  17. vinka 11.10.2010

    O psihickim bolestima u koje spada i anksioznost sam citala dosta jer se moj strah od pasa pretvorio od fobije u bolest koju polako uspevam da savladavam.


  18. Srećko 13.08.2010

    Odličan tekst, ja zbog iznenadnih napada aritmije apsolute gde imam ubrzan dezorganizovan rad srca i do 200 otkucaja u minuti imam napade panike. Triputa su me vraćali u sinusni ritam u konorarnoj jedinici, gde mi jkednostavno prestane panika i osećam se sigurnim kod lekara, ali i dalje artmija bez intervencije kardiologa ne može da se obuzda satima. Idem redovno kod psihijatra i pijem lekove osim antiaritmike i za visok krvni pritisak, pijem lekove i protiv napada panike svakodnevno koji mi pomažu to su setoloft i rivotril. Napadi panike su vrlo neprijatni i po mene i po moju porodicu i sve činim i dosta mi uspeva da ih prevaziđem jer znam uzrok, preporučujem svima obaveznu posetu psihijatru i da se ne boje lekova. Moja dijagnoza je anksiozna depresija inače potpuno normalno funkcionišem i radim dok se ne pojavi jače lupanje srca ili aritmija apsoluta koja često je izazvana stresnom situacijom tada me hvata napad panike sada mnogo manje i odmah preduzimam šta su mi je rekao kardiolog i psihijatar. Ja se tako lečim od obe bolesti izgleda da je jedna izazvala drugu pre nego što mije utvrđena aritmija apsoluta u 37 god. Sada imam 41 god, nikada nisam paničio naprotiv bio sam vrlo smiren. Zanima me mišljenje vaših psijatara i kardiologa.
    Puno pozdrava od Srećka


  19. aleksandra 02.06.2010

    Lepo je sve opisano ali trebalo je konkretno da napisete lekove i savet sta koristiti do poboljsanja ili izlecenja, konkretno za anksiozni panicni poremecaj sa agorafobijom. Hvala


  20. iva 28.03.2010

    Se e ubavo napisano, no nikade nikoj ne pisuva dali ovie novi lekovi antidepresivi, imaat stetno vlijanie i kolku vreme mozat da se koristat blagodaram mnogu odnapred


  21. Sandra 23.03.2010

    Text je odlican. . Hvala vam na tome, samo jos da ste napisali da li je to opasan poremecaj po zivot ili nema brige sami treba ga sanirati i to je to. . . Hvala!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde