Šizofrenija


Shizofrenija (ili šizofrenija) je duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih (realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava njeno društveno funkcionisanje. Kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, u globalu, promene psihe.

Učestalost

Otprilike 1% ljudi će razviti sliku shizofrenije tokom svog života. Izgleda da postoji genetska predispozicija za razvijanje bolesti. Među ljudima čiji je roditelj bolestan, ili brat ili sestra, njih 10-15% će razviti poremećaj. Kod dece čija oba roditelja imaju shizofreniju, njih 40% će razviti bolest. Stopa rizika ostaje nepromenjena, bilo da su decu odgajali roditelji, bilo da su deca bila usvojena.
 
Muškarci su u najvećem riziku za razvijanje shizofrenije između 15 i 35 godine života, s najvećim rizikom u dvadesetim godinama. Žene imaju najveći rizik takođe u dvadesetim godinama života - dok je rizik kod žena manji u tim godinama nego što je to slučaj među muškarcima, nakon 20-tih godina rizik ne opada kao kod muškaraca, nego čak on postaje veći kod žena.

Uzrok nastanka

Uzroci shizofrenih poremećaja do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Sve činjenice, međutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje uticaje i nadražaje. Zbog te ranjivosti oni posebno snažno doživljavaju mnoge stvari te su zbog toga manje "otporni" na opterećenja, stres i unutrašnje konflikte. Oni su dakle osetljiviji od drugih ljudi. Takva ranjivost se stručnim jezikom naziva vulnerabilnost. Ako opterećenja i stres postanu preveliki, kod takvih osoba dolazi do neke vrste "sloma živaca" i do pojave simptoma bolesti.

Simptomi

Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine s potpuno različitim znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo teški, dok su kod drugih beznačajni ili uopšte nisu izraženi. Postoji samo neodređen osećaj da "nešto nije u redu". Kod osoba koje pate od shizofrenih poremećaja najčešće je prisutan strah i osećaj da se od njih suviše zahteva. Kod shizofrenih poremećaja često dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta. Takva osoba oseća da između nje i okoline nema nikakvih granica. Bolesnik osim toga veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, jer se ne može zaštititi (postavljanjem granica). U stručnoj terminologiji ovaj "simptom" se naziva poremećajem ega. Simptomi kod shizofrenije mogu se podijeliti na pozitivne i negativne. Pozitivni simptomi se češće javljaju u akutnim fazama ili u početnim fazama bolesti. Negativni simptomi se češće javljaju kod dugoročnog tijeka bolesti.

Najvažniji pozitivni simptomi

Halucinacije 

Naš mozak poseduje neku vrstu filtera za mnoge nadražaje iz okoline koji bi u protivnom mogli da preplave mozak. Kod shizofrenih poremećaja je poremećena ta funkcija filtriranja. Moguća "odbrambena strategija" je kompletno isključivanje spoljašnjih nadražaja (slično kao "navlačenje zavese") kao na primer u snu. Naš mozak, međutim, radi i dalje: u snu sanjamo; kod bolesnika se javlja neki oblik "sna u budnom stanju" - halucinacije. On čuje glasove (akustične halucinacije), oseća mirise (mirisne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapažanja smatra realnim. 

Sumanute ideje 

Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mišljenja. On čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u svoj unutrašnji svet i da je "navukao zavesu", slično kao što smo videli kod halucinacija. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu "stvarnost" uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu.
 

Poremećaji mišljenja 

Naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi. Bolesnik će prekinuti razgovor u sred rečenice ili će potpuno izgubiti nit. Često oseća "nadiranje" određenih misli. Ti simptomi, međutim, nemaju nikakve veze sa "maloumnošću".
 

Najvažniji negativni simptomi

Kod grupe negativnih simptoma često je vrlo teško razgraničiti da li je neko određeno ponašanje bolesnika znak bolesti ili je pokušaj savladavanja bolesti - tako što će se, na primer, povlačenjem zaštititi od navale nadražaja.
 

Nedostatak volje

Bolesnici pojavom bolesti gube svoj uobičajeni elan i zanimanje za sve one stvari kojima su se ranije rado bavili. Zbog toga im vrlo teško pada ispunjavanje uobičajenih profesionalnih i ostalih zadataka.
 

Gubitak osećanja 

Bolesnik ne može ni da se veseli, ni da izražava svoja osećanja na način na koji je to ranije mogao.
 

Socijalno povlačenje 

Bolesnici se vrlo često povlače u sebe i ograđuju od svoje porodice i ostale okoline. Ne osećaju se dobro ni u krugu dobro poznatih osoba, a vrlo često izražavaju strah i od njih.
 

Depresija 

Kod shizofrenih poremećaja može doći do pojave depresija, naročito ako pogođene osobe osećaju da je bolest u velikoj meri izmenila njihov život. Bolesnici mogu biti toliko očajni da više ne vide nikakav izlaz. Oko 10 % svih bolesnika je tokom trajanja te bolesti izvršilo samoubistvo!
 

Lečenje

Shizofrenija se leči antipsihoticima. Uz lekove mogu pomoći savetovanja i psihoterapija, kao deo procesa rehabilitacije. U akutnoj fazi bolesti, kada su jasno izraženi psihotični simptomi, bolesnika je vrlo često potrebno lečiti u bolnici. Bolesnik i njegova porodica moraju da nauče da je bolesnik posebno osetljiv, te da treba izbegavati sve situacije koje bi mogle da aktiviraju bolest, kao na primer preterani stres.
 
U takvim slučajevima će naročito biti važna  psihosocijalna terapija. Tokom psihosocijalne terapije bolesnik i njegova porodica naučiće kako da se nose s bolešću i problemima u vezi sa njom. Na taj način se može smanjiti opterećenje vezano za bolest.  Da bi se ponovo uspostavila poremećena ravnoteža prenosa nadražaja u mozgu potrebno je medikamentozno lečenje neurolepticima. Za lečenje stanja straha, depresija i poremećaja spavanja lekar će morati, pored neuroleptika, ponekad da prepiše i druge lekove.
 
Antipsihotici su lekovi koji uspešno, kod većine shizofrenih bolesnika, ublažavaju simptome bolesti ili ih potpuno uklanjaju. Otkako su prvi put upotrebljeni, u pedesetim godinama prošloga veka, antipsihotici su pomogli hiljadama shizofrenih bolesnika, omogućujući im gotovo normalno društveno i radno funkcionisanje. Pre tog vremena većina je shizofrenih bolesnika život provodila u psihijatrijskim ustanovama i azilima, gotovo celi život odvojena od svojih porodica, prijatelja i spoljnog sveta. Klasični antipsihotici ublažavaju pozitivne simptome shizofrenije, odnosno halucinacije i sumanute ideje.
 
Iako su vrlo delotvorni, jer pomažu većini bolesnika, često se događa da ih bolesnici prestaju uzimati. Dva su razloga tome. Jedan su njihove nuspojave. Uzimanje klasičnih antipsihotika može uzrokovati osećaj suvoće u ustima, zamagljen vid, konstipaciju, vrtoglavicu i pospanost; kod većine bolesnika ti simptomi nestaju nakon nekoliko prvih nedelja lečenja. Neugodnije nuspojave pri uzimanju klasičnih antipsihotika koje čine veće probleme bolesnicima i koje su jedan od najčešćih razloga za prestanak uzimanja lekova su poremećaj pokreta ili motorike. Nazivaju se ektstrapiramidne nuspojave, a ima ih oko 60% do 70% bolesnika. Mogu biti izražene kao trajni spazam ili grč mišića u vratu ili glavi (distonija) ili nemogućnost stajanja na jednome mestu i potreba za stalnim premeštanjem s noge na nogu (akatizija). 

Ukoliko želite da procenite da li kod vas postoji rizik da obolite od neke psihoze kliknite ovde. 




terapija
Podeli tekst:
⇐ Anksiozni poremećaji (Anksioznost)
Bipolarni poremećaj ⇒

Povezani tekstovi:

Šizofrenija – hronična bolest mozga

Šizofrenija – hronična bolest mozga

Šizofrenija je oboljenje koje ugrožava suštinski bitna podru...
Halucinacije

Halucinacije

Halucinacije su poremećaji percepcije, abnormalne senzorne p...
Neurastenija

Neurastenija

Neurastenija predstavlja vrstu neuroze koju karakteri&scaron...
Fetišizam

Fetišizam

Fetišizam (franc. veštački napravljen objekat,...

Broj komentara: 18

  1. Farih Ibrakovic 16.10.2017

    Sve znakove imam :)


  2. Milica Radic 11.07.2017

    Imam oca sa kojim sama zivim vec duže. On je ceo zivot bolovao od shizofrenih simptoma, ali smo to ostavljali po strani da ne bi pio lekove itd zbog stigme. Medjutim, od kada mu je zena umrla (moja mama) on se propio i imao delijum (to je kao blaži moždani udar sto se posledica tiče) i samim tim su simptomi njegove bolesti sizofrenije najizraženiji. Potpuno odsustvo emocija, tupost, nezainteresovanost za svet oko sebe, kao i agresija ogromna (ume da me napadne bez razloga i nanese mi povrede). 

    Ali konkretno, sada je situacija najgora, u poslednje 2, 3 godine, živim takoreći u agoniji, paklu i nemoćna sam da nešto posebno promenim. Počela sam i ja da se od svih tih stresova razboljevam. Otac kada ga uhvati ' ' ludilo' ' , izgovori tako bizarne stvari, koje nemaju veze sa realnošću, izvredja me najstrašnije moguće, a s obzirom da sam sama, to me jako pogadja i više ne vidim svrhu životu. 

    Njegova neosetljivost ide do te mere da me nikada ne zove gde god da sam, nit brine o meni. Nego je suprotno. Može svašta najgore da mi se desi, a on ne bi prstom mrdnuo, jer ne oseća, ne zna, kao da nije tu. To je izuzetno teško i bolno. A kada me vredja, nije mu problem da mi kaže ''ubij se, ti nisi za život!''(nemam ni od koga podršku ni za šta, naprotiv, samo postavljanje noge i rušenje. Dok je mama bila živa funkcionisala sam savršeno, završavala fakultet, radila, družila se, bila omiljenja, imala ozbiljnu vezu, verenika. Ali vremenom je otac isplivao sa svojim bizarnostima i izopačenošću, i meni je sve otišlo nizbdo. On je svoje proživeo, imao svoju ženu, letovanja, stvaranja, ostvaren je, a ja, sada kada sam u najboljem periodu i na početku života, osećam kad da sam na kraju. Dok su svi prijatelji nešto ostvarili, ja čuvam bolesnog oca, od najteže bolesti. A sami znate kakva je to bolest. 

    Nije ni svestan da treba da jede, mnogoo puši, pije, tako da svi moju pokušaji i borba da se hrani zdravo padaju u vodu, jer jendostavno odbija da saradjuje. Uprkos svemu, želim da pomognem ocu, ako je to još uvek moguće, da krene da pije te lekove. Pa bih vas molila da mi objasnite, koje su prednosti pijenja antipsihotika, u odnosu na negativne i u odnosu na pozitivne simptome sizofrenije. 

    Čitala sam da slabo lekovi raeguju na negativne siptome, apatija, bezvoljnost, deoranizovanost i tupost. I ako ima nekog sa iskustvima bližnjih, ako može da mi napiše.

    Hvala unapred


  3. Radmila 02.05.2017

    Na jednom od ovih poslatih komentara sam pročitala da pišete odgovore na njih javno. To je jako bitno, a evo i zbog čega: Neko ko se prvi put sreće sa ovim tipom bolesti ne zna ništa o tome, naći će, ako ne iste, onda slične veze sa tom bolešću, podeliti razmišljanja sa drugima, ponešto usvojiti i  uporediti razmisljanja lekara. A to je dovoljno da se ljudi preispitaju gde su i na kom nivou. 
    Odgovori su važni i bilo bi pametno uvesti ih podopcijom javno.


  4. Katarina Čolaković 01.08.2016

    A nigde se ne pominje koliko možee biti opasna za druge?


  5. simba 10.08.2014

    Več 32 godine bolujem od shizophrenie. Lijekovi dobro tretiraju pozitivne simptome ali stigma shiozophrenika u drustvu je dosta opterecujuca jer je okolina dosta netolerantna i izazivajuca. Imamo stigmu da smo " luđaci" , iako kod shizike pamćenje i inteligencija budu i ostaju sačuvani tijekom cijele bolesti do duboko u starost! Veoma je važno koristiti lijekove i tada mozemo funkcionurati u toj mjeri da možemo voditi vlastito kucanstvo, no ipak je velik broj šizophrenika ovisan o svojim roditeljima ili djeci ili supruznicima! Molim za komentar!


  6. Mirella 07.03.2013

    Moj suprug boluje od šizofrenije, to je strašno, s 33 godine se razboljeti. . . Nije mi jasno zašto tako kasno. . . . 10 godina smo zajedno. . . Ništa nisam primjetila, da li je to nasljedno. . . Pitam zbog djece. . . Kako živjeti s tim, , , lijekovi sad ovi sad oni, njemu je sve teško, ništa mu se neda helpppp


  7. dragana 06.11.2012

    Ja sam dragana mo, , muz je bolestan od sizofrenije odbija tablete da uzima ja nezam kako da e ponasam, , sa njim jel cujeglasove i nije raspolozen nikako a imamo bebu od 4 meseci


  8. dragana djuric 06.11.2012

    Moj muz je bolestan ima 34 god imamo bebu kako da se ponasam sa tim neznam


  9. Saša Malešić 12.08.2011

    Moja supruga ima dijagnozu psihoza, međutim ona doživljava razne halucinacije (u smislu da joj neko prijeti smrću djeteta i sl.) a doktor kaže da je to samo psihoza i ništa više. Moje pitanje:
    Da li je dovoljna terapija od sledećih lijekova: leponeks (1, 1, 2), lexilium (0, 1, 1), mendilex (1, 0, 0).
    Unapred hvala.


  10. Batalaka 06.06.2011

    Strašno, kako bolest pogađa samog bolesnika i porodicu. To je totalno umiranje duše i svesti. To je kao jevrejska kletva "dabogda imao pa nemao". Lekari. . . Pa oni sami tumaraju i pipaju po mrklom mraku. Njihov uspeh u "lečenju" zavisi isključivo od iskustva koje steknu tokom godina prakse i njihove posvećenosti poslu. Lekarski tretman je uvek šablonski i spuštanje bolesnika na nivo umrtvljenja. . . To im je najveći uspeh. Ublažavaju agresivne nastupe bolesnika, drogiraju ga i umrtve da bude zombi poslušan i kooperativan za obične svakodnevne aktivnosti. Psihoterapija je izgleda nemoćna i nemoguća jer bolesnik nije svestan svog bolesnog stanja i ne može da sarađuje sa psihijatrom, zapravo to zavisi od težine i oblika bolesti. Teško onim bolesnicima koji nemaju porodicu. A teško i šokantno za članove porodice kad shvate da je to jednosmeran put i da je najveći uspeh ako zaustavite bolest i zadrže je na tom nivou. Predstoje duge godine neizvesnosti, istraživanja, učenja, prilagođavanja i sa vrlo nemilim prognozama završetka. Neka je gospod bog u pomoći i bolesnima i njihovim porodicama. Ovo je prvi utisak na iskustvo sa šizofrenijom. . . Možda ću za koju godinu drugačije gledati na bolest i samo lečenje. . . A i na lekare!?


  11. daniel 01.06.2011

    Kako motivisati sizofrenu osobu da uzima lekove


  12. cvetin 10.05.2011

    Zar su roditelji zaboravili koliko su puta zabrinjavali dete sa svojom platom u firmi idrustvom u kojem zivi pa nakon toga dete to zapamti odraste i kazu da je sizofrenik a roditelj glumi brigu zasto roditelj ne prihvati razbribrigu sa detetom i shvati da mu je to deter pomagalo tokom stresnih sati mna poslu kad dodje kuci dete to oseti a roditelj pretera u trazenju sad jos i da dete pije lekove iprima nekakve nekcije


  13. goga 17.04.2011

    Trebalo bi da javno dajete odgovore na postavljena pitanja kako bi svi koji imaju takve i slicne probleme imali na uvid trenutno stanje bolesnika u porodici!!!! Odgovorite gosp. Milanu na pitanje koje vam je postavio jer je odgovor bitan za mnoge koji ovo čitaju!!!!!!!!


  14. goga 17.04.2011

    Mislim da bi ova bolest u našem društvu trebala da se malo više akcentuje, obzirom da je kompletan region za kratko vrijeme propraćen jako stresnim događanjima, te mislim da takvih bolesnika ima mnogo više nego što registruju ljekari i institucije! Treba tim mladim ljudima pomoći na neki human i efikasan način, organizovati im seminare, uključiti ih u neke aktivnosti gdje bi svako sebe pokazao u najboljem svijetlu što znaju i umeju, pokušati im vratiti samopouzdanje i prisutnost! To se na zapadu radi veoma brižno i razumljivo, te su takvi bolesnici etički podržani i uvaženi, samim tim saznanjem da oni nijesu psihopate i ludaci, već nadprosječno intelegentni ljudi a pogotovo emotivni!!!!!


  15. Samira 01.11.2010

    Sta ako je shizofrenicar agresivan i napada porodicu, majku, oca i bata samo sertru nikada nije. . .


  16. Ljilja 22.10.2010

    Imam 53 godine, bolest se manifestovala prije 6 godina. Lijekove sam pila 3 godine redovno, a onda postepeno se uzimanje lijekova smanjivalo. Već godinu dana ne uzimam lijekove, samo povremeno bromazepan, ali vjerujte kada bi mi se ponovo vratio moj život kao prije rata, kada bih materijalno bila obezbjedjena i kada bi bili živi oni koje sam uzgubila bila bih potpuno zdrava.


  17. milan zabrinuti otac 20.11.2009

    Kako motivisati shizofrenu osobu da uzima lekove, ako uporno odbija terapiju, sta preduzeti?


  18. ivana bjelic 20.10.2009

    Super su vam tekstovi!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


'Pitajte doktora' 'Zakažite pregled'

Bolesti