Učestalost
Otprilike 1 odsto ljudi će razviti sliku shizofrenije tokom svog života.
Izgleda da postoji genetska predispozicija za razvijanje bolesti. Među ljudima čiji je roditelj bolestan, ili brat ili sestra, njih 10-15 odsto će razviti poremećaj. Kod dece čija oba roditelja imaju shizofreniju, njih 40 odsto će razviti bolest. Stopa rizika ostaje nepromenjena, bilo da su decu odgajali roditelji, bilo da su deca bila usvojena.
Muškarci su u najvećem riziku za razvijanje shizofrenije između 15 i 35 godine života, s najvećim rizikom u dvadesetim godinama. Žene imaju najveći rizik takođe u dvadesetim godinama života - dok je rizik kod žena manji u tim godinama nego što je to slučaj među muškarcima, nakon 20-tih godina rizik ne opada kao kod muškaraca, nego čak on postaje veći kod žena.
Uzrok nastanka
Uzroci shizofrenih poremećaja do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Sve činjenice, međutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje uticaje i nadražaje. Zbog te ranjivosti oni posebno snažno doživljavaju mnoge stvari te su zbog toga manje "otporni" na opterećenja, stres i unutrašnje konflikte. Oni su dakle osetljiviji od drugih ljudi.
Takva ranjivost se stručnim jezikom naziva vulnerabilnost. Ako opterećenja i stres postanu preveliki, kod takvih osoba dolazi do neke vrste "sloma živaca" i do pojave simptoma bolesti.
Simptomi
Najvažniji pozitivni simptomi
Halucinacije
Sumanute ideje
Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mišljenja. On čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u svoj unutrašnji svet i da je "navukao zavesu", slično kao što smo videli kod halucinacija. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu "stvarnost" uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu.
Poremećaji mišljenja
Najvažniji negativni simptomi
Kod grupe negativnih simptoma često je vrlo teško razgraničiti da li je neko određeno ponašanje bolesnika znak bolesti ili je pokušaj savladavanja bolesti - tako što će se, na primer, povlačenjem zaštititi od navale nadražaja.
Nedostatak volje
Bolesnici pojavom bolesti gube svoj uobičajeni elan i zanimanje za sve one stvari kojima su se ranije rado bavili. Zbog toga im vrlo teško pada ispunjavanje uobičajenih profesionalnih i ostalih zadataka.
Gubitak osećanja
Socijalno povlačenje
Bolesnici se vrlo često povlače u sebe i ograđuju od svoje porodice i ostale okoline. Ne osećaju se dobro ni u krugu dobro poznatih osoba, a vrlo često izražavaju strah i od njih.
Depresija
Lečenje
U takvim slučajevima će naročito biti važna psihosocijalna terapija. Tokom psihosocijalne terapije bolesnik i njegova porodica naučiće kako da se nose s bolešću i problemima u vezi sa njom. Na taj način se može smanjiti opterećenje vezano za bolest. Da bi se ponovo uspostavila poremećena ravnoteža prenosa nadražaja u mozgu potrebno je medikamentozno lečenje neurolepticima. Za lečenje stanja straha, depresija i poremećaja spavanja lekar će morati, pored neuroleptika, ponekad da prepiše i druge lekove.
Antipsihotici su lekovi koji uspešno, kod većine shizofrenih bolesnika, ublažavaju simptome bolesti ili ih potpuno uklanjaju. Otkako su prvi put upotrebljeni, u pedesetim godinama prošloga veka, antipsihotici su pomogli hiljadama shizofrenih bolesnika, omogućujući im gotovo normalno društveno i radno funkcionisanje. Pre tog vremena većina je shizofrenih bolesnika život provodila u psihijatrijskim ustanovama i azilima, gotovo celi život odvojena od svojih porodica, prijatelja i spoljnog sveta. Klasični antipsihotici ublažavaju pozitivne simptome shizofrenije, odnosno halucinacije i sumanute ideje.
Iako su vrlo delotvorni, jer pomažu većini bolesnika, često se događa da ih bolesnici prestaju uzimati. Dva su razloga tome. Jedan su njihove nuspojave. Uzimanje klasičnih antipsihotika može uzrokovati osećaj suvoće u ustima, zamagljen vid, konstipaciju, vrtoglavicu i pospanost; kod većine bolesnika ti simptomi nestaju nakon nekoliko prvih nedelja lečenja. Neugodnije nuspojave pri uzimanju klasičnih antipsihotika koje čine veće probleme bolesnicima i koje su jedan od najčešćih razloga za prestanak uzimanja lekova su poremećaj pokreta ili motorike. Nazivaju se ektstrapiramidne nuspojave, a ima ih oko 60 odsto do 70 odsto bolesnika. Mogu biti izražene kao trajni spazam ili grč mišića u vratu ili glavi (distonija) ili nemogućnost stajanja na jednome mestu i potreba za stalnim premeštanjem s noge na nogu (akatizija).
Povezani tekstovi:
Čitajuci osobine ove bolesti imam 50% njenih elemenata. Medjutim čitajuci osobine i za druge mentalne bolesti vidim da imam sličnosti u opisu istih. Definitivno sam malo nalud ali nisam ustanovio tačnu dijagnozu. A ko je danas normalan u potpunosti?
Znam samo jedno i molim vas nemojte vase najbliže dati u dom i na taj nacin zazmuriti. Ja sam negovatelj trenutno bez posla ali to pacijenti a najteze pada jer su odbaceni od bliznjih. Ako su ti starci mogli vase guzice da peru i da vas vaspitaju i izvedu na put. Moli u vas lepo nemojte padati na sitnim gresima. Nego prihvatite vas krst i ponosno ga nosite.
Више је него јасно да се пре прављења деце морају међусобно прочитати здравствени картони партнера. Некада су се у затвореним срединама људи познавали и знали ко је какав и из које је куће. Данас се људи коцкају животима своје деце. Дакле:прво систематски преглед па прављење деце!
Imam sestru boluje od 20 godine od shizofrenije. Majka mi ima šizofrene epizode, takodje. Toliko sam brige i vremena uložila da im pomognem da je i moje psihičko zdravlje je narušeno.
To je progresivna bolest kojoj nema lijeka. Lijek je da osoba bude zbrinuta u ustanovu da ima strukturu u svakodnevnici. da se školovani ljudi bave i pomažu toj osobi.
Na žalost moram reći da bliski članovi porodice ne treba da ulažu svoje živce i trud jer će oni postati psihički bolesnici na neki način. Zdrav ukućanin se mora izolovati od bolesnog i to je jedini način da kao član obitelji koja ima nekog bliskog u porodici ko boluje od te vrlo opake bolesti preživi.
Moje dugogodišnje iskustvo mi je to pokazalo, jer šta god sam uradila za majku i sestru one to ne vide, čak me verbalno napadnu.
Da li je dovoljna terapija od sledećih lijekova: leponeks (1, 1, 2), lexilium (0, 1, 1), mendilex (1, 0, 0).
Unapred hvala.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti