Bipolarni poremećaj


Bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. One se ponekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima. Izvestan broj osoba s ovim poremećajem oseća samo depresiju, sa tek povremenom tzv. maničnom fazom.

Uzrok nastanka

Niko nije sasvim siguran šta to prouzrokuje bipolarni poremećaj ili maničnu depresiju. Ima snažnih pokazatelja da, zato što se bipolarni poremećaj javlja i provlači kroz generacije porodica, ima genetsku osnovu. Mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem je izgleda osetljiviji na emocionalni ili fizički stres i ima smetnje u prenošenju nervnih impulsa koji normalno vraćaju mir i spokoj. Kroz osetljivu igru neuro-hemijskih supstanci u mozgu, mi regulišemo svoje raspoloženje,spavanje i apetit.Nedostatak sna, raskidanje važnih veza i odnosa, promene u ustaljenom načinu života (čak i pozitivne, kao na primer polazak na fakultet) ili preterana stimulacija, mogu da prouzrokuju hemijski disbalans koji onda inicira maničnu epizodu.

Klinička slika

Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja doživljava ga na sopstven i jedinstven način Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna, onesposobljavajuća bolest,Simptomi mogu da budu jako izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje pojedinca Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Kod nekih ljudi izraženo je pravilo pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod nekih je broj maničnih epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda se ponavlja svakih par godina. 

 

Manična faza-rana faza (hipomanija) obično počinje pojačanim osećajem zadovoljstva, samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi sa bipolarnim poremećajem su vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno privlačni i zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć.

Na žalost, ova faza brzo može da eskalira u razbuktalu maniju. Tokom sledeće faze ljudi pretežno postaju euforični, uvek previše energični i negiraju da nešto sa njima nije u redu. Loše rasuđuju, impulsivno se ponašaju, postaju besni, razdražljivi i svadljivi ako im se neko suprotstavi. Drugi, koji ih poznaju, videće da njihovo ponašanje ne odgovara njihovom karakteru.  Osoba vrlo malo ili uopšte ne spava, a i pored toga ima ogromnu energiju i snagu,govori toliko brzo da drugi ne mogu da isprate njeno razmišljanje, misli se toliko brzo smenjuju da to otežava koncentraciju i pamćenje ideja, lako im se ometa koncentracija skakanjem misli sa jedne ideje na drugu,preterano su pokretni, što je uočljivo i ljudima oko njih, Nestrpljivo delovanje bez razmišljanja o posledicama - kao na primer - trošenje novca preko svojih mogućnosti, neadekvatne i indiskretne seksualne aktivnosti, povlačenje budalastih koraka u poslu.U svojoj najtežoj formi kod manije se može pojaviti i gubljenje smisla za realnost sa psihotičnim simptomima kao što su slušanje ili viđenje stvari koje u realnosti ne postoje (halucinacije) ili javljanje fiksiranih neosnovanih verovanja da je osoba Mesija ili da je obdarena nadljudskim moćima (sumanute ideje).

Depresivna faza-manična faza obično rezultira potpunim fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku bolne depresije koja obično sledi. U fazi depresije, znaci i simptomi traju više od dve nedelje, većim delom vremena i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja. Oni uključuju:uporno osećanje tuge, uznemirenosti, krivice i beznađa gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo; smetnje u spavanju sa iscepkanim snom ili preteranim spavanjem,promene u apetitu, gubitak težine ili gojenje,hronični umor i nezainteresovanost;problemi s pamćenjem, koncentracijom i organizovanjem misli;brojne fizičke smetnje i bolovi u telu bez nekog vidljivog razloga, misli o bezvrednosti i samoubistvu koje se ponavljaju.

Dijagnoza

Pažljivo se ispituje istorijat bolesti, razgovara se sa osobom kako bi se identifikovali znaci, simptomi i pravilo njihovih ponavljanja, i tako se dolazi do dijagnoze. Često se i porodica uključuje da bi se tačno shvatilo šta je po sredi i šta se dešava.

 

Lečenje

Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova (stabilizatori raspoloženja (psihostabilizatori), antidepresivi, antipsihotici, anksiolitici ) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje. Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.

 


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 8

  1. bakira husic 12.07.2018

    Ja imam dg. već osam godina. Koristim antidepresive, antipsihotike i stabilizatore raspolozenja. I uz redovno koristenje terapije stanje se pogorsava. Najveci problem je depresija koja se stalno vraca. Antidepresive sam, cini mi se, sve isprobala i sa svakim isto. Par sedmica budem dobro i sammo mi se, nicim izazvana, depresia vrati. Toliko me "obori"da sam jedva u stanju da odrzavam licnu higjenu. Moja dr. kaže da nije imala nijedan slucaj poput mog da su tolioko ceste promjenne faza depresija i hipomanija se smjenjuju svakih par sedmmica. To je za mene toliko iscrpljujuce... I traje već 8 godina bez ikakve promjene, bez obzira na terapiju koju redovno pijem. Voljela bih da mi se javi neko ako ima isti ili slican problem kao ja da razjenimo iskustva.


  2. jovanka jovancic 03.06.2017

    Srboljube svaka vam cast! Zanima me kako ste uspeli to da postgnete da radite pored bolesti bipolar poremecaja? Ja sam se razbolela od bipolarnog afektivnog poremecaja 2010 god. Imala sam manicne i depresivne faze. Radila sam god. I po dana u jednoj firmi i od tada vise nigde neradim jer puno jedem cak osam obroka na svakih sat i po ili sat vremena razlike između obroka. To sam nedavno pocela tako da jedem jer nemogu da kontrolisem apetit. Pocela sam da idem na homeopatiju ali pored toga pijem i lekove od psihijatra. Nadam se da ce mi to jednog dana pomoci.


  3. Nina Berleković 16.07.2012

    Moj bivsi muz pati od bipolarne depresije. Nisam vise mogla. Nazalost jedinac je i ja jedinica. otac mu umro pre tri meseca majka mu se pre dve nedelje obesila kada je bio u fazi manije gonjenja. Imamo jednog sina od 21 godine koji sada sam nosi teret oca koji mu zagorčava život. Studira, uspesan je, ali na žalost otac mu pakao pravi. Ovde u Somboru ga ne zadržavaju, ali bi trebali duže držati zatvorenog, jer se ja lićno jako bojim za sina. Lekari to nekako olako shvataju. Živi zivot u iluzornom svetu. Treba nam savet ili pomoć.


  4. Dusko Buncic 07.12.2011

    Ja sam dusko i imam bipolarni poremecaj lezao sam u lazi lazarevic vec 5 puta i imam 32 godine. Mene interesuje kako je moguce da iskontrolisem sebe kad me obuzme manija sledeci put moram znati simptome i ja ih znam ali nekako uvek se otrgne kontroli pozdrav dusko


  5. ANKICA LABUS 07.07.2009

    Lečim se od depresije već 4 meseca. Prve simptome sam imala u vidu bolova u želucu i konstantnog povraćanja. Nisam htela niti mogla da priznam sebi da sam u depresiji. Moja porodica je primetila da se samnom nešto čudno događa ali svaki njihov pokušaj da me ubede da je u pitanju depresija i da se moram lečiti bili suuzaludni. Takođe prošlo 3 meseca mog odlaženja od lekara do lekara pokušavajući da mi otkriju zbog čega imam smetnje u vidu povraćanja. Moj organizam je jednostavno polako počeo da otkazuje dovodeći mene u još teže stanje depresije. Danas sam svesna posle 4,5 meseci i lečenja da ja jesam stvarno jedna osoba koja je bila u teškoj depresiji. Zahvaljujući razumevanju moje porodice i mojih prijatelja ja se polako oporavljam. Želim ovim putem da savjetujem da svako od nas treba duboko da se zamislii zapita da li postoji i mali trun depresije u nama. Volela bih da mogu da popričam sa lekarima o mom problemu jer hoću da čujem mišljenje i drugih lekara tj. neuropsihijata. Što ne može da nas slomi samo nas još više ojača.


  6. vladimir vasiljevic 01.06.2009

    Bolujem od bipolarnog poremecaja vec 17 god, nisam imao depresivne faze al manicne jesam u smislu preuvelicavanja sebe kao osobe i umisljanjem nepostojecih stvari. Radim i zivim normalno, bez problema


  7. Srboljub 16.05.2009

    Bolujem od bipolarnog poremecaja vec dve godine. U depresiji sam pomisljao na samoubistvo, a u maniji sam umalo ubio suprugu. Sada koristim odgovarajucu terapiju (eftil, eglonil forte), redovno idem na kontrolu, zivim potpuno normalno i sto je najvaznije bez stresa.


  8. ljubica 30.04.2008

    Medicinska sam sestra imam dosta iskustva sa osobama oboljelih od bipolarnog poremecaja-cak imam i jednu paznanicu i zanima me koliko takve osobe mogu biti opasne ne samo za sebe nego i za ukucane unapred hvala


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde