Akutni infarkt miokarda

Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju ishemijske bolesti srca (koronarna bolest).

Ishemijska bolest srca je od strane akutno i hronično oštećenje srca nastalo zbog smanjenja ili prestanka snabdevanja srca krvlju, a koje je uzrokovano patološkim promenama u sistemu koronarnih arterija srca.

U Srbiji je smrtnost od pojedinih oblika ishemijske bolesti među prvih deset.

Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ishemijska bolest srca ima četiri klinička oblika:

nagla srčana smrt
angina pektoris (stabilna i nestabilna)
akutni infarkt miokarda
ishemijska kardiomiopatija.

Koliko često se akutni infarkt javlja?

Prema podacima SZO, u svetu godišnje od akutnog infarkta miokarda oboli 6 miliona ljudi, pri čemu, u četvrtini slučajeva dolazi do smrtnog ishoda. Jedan je od najčešćih uzroka smrti u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.

Akutni infarkt može biti prva manifestacija koronarne bolesti i u našoj državi je vodeći uzrok umiranja u opštoj populaciji. U Srbiji (bez Kosova i Metohije), 2012.godine je zabeleženo više od 16 hiljada novoobolelih.

U Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt.

Češće pogađa muškarce nego žene, a posle ulaska u klimaks, rizik od nastanka bolesti se izjednaćava. Prisutniji je kod ljudi starijih od 40 godina.

Uzroci nastanka bolesti

Ljudi imaju dve srčane (koronarne) arterije, levu i desnu. Promene koje se dešavaju na ovim krvnim sudovima se javljaju zbog ateroskleroze koja zahvata arterijski sistem.

Ateroskleroza je proces koji se javlja u vezi sa starenjem, ali na njega utiču i mnogi drugi faktori. Ti faktori se nazivaju faktori kardiovaskularnog rizika i u njihovom prisustvu je verovatnoća da će se razviti infarkt miokarda ili neka druga forma koronarne bolesti mnogo veća.

Faktori kardiovaskularnog rizika

nasleđe (genetska predispozicija)
godine života
muški pol
šećerna bolest
povišen krvni pritisak
pušenje
povišeni nivoi raznih vrsta masnoća u krvi
gojaznost
fizička neaktivnost

Na neke od ovih faktora se može uticati, a na druge ne. Istovremeno prisustvo više faktora kardiovaskularnog rizika višestruko uvećava šansu da se javi koronarna bolest u nekom obliku, uključujući i infarkt miokarda.

Simptomi

Najvažniji simptom je bol, koja se javlja najčešće ujutru, posle fizičke aktivnosti, obilnog obroka ili kada je hladno. Bol se najčešće širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu.

Lokacija bola je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima.

Bol u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada, ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem (osećajem nedostatka vazduha) i često jakim strahom od smrti.

Bol kao simptom može biti i odsutan (pogotovu kod pacijenata sa dijabetesom) i tada ostali prateći simptomi mogu ukazivati da se radi o infarktu miokarda.

Terapija

U slučaju pojave ovakvog bola prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod jezik i brzi kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem. Veoma je korisno sažvakati jednu tabletu (300 mg) Andola. Po dolasku medicinskog osoblja treba se striktno pridržavati njihovih saveta.

Prisustvo infarkta se najčešće može utvrditi EKG pregledom i specifičnim laboratorijskim testovima.

Pacijenti sa akutnim infarktom miokarda se smeštaju u koronarnu jedinicu i leče po savremenim preporukama. Treba napomenuti da se osobama koje su imale akutni infarkt miokarda najviše može pomoći ako je od početka bolova prošlo manje od 2 sata. U tom periodu, davanje specifičnih lekova ima najveći efekat, a pacijentu se može pomoći i u sali za kateterizaciju, otvaranjem zapušene arterije i postavljanjem stenta.

Nakon preležanog infarkta miokarda potrebno je doživotno uzimanje određenih vrsta lekova.

U prvih nekoliko dana je potrebno mirovanje, zatim počinje proces rehabilitacije. Svim bolesnicima koji su imali infarkt treba uraditi koronarografiju (invazivna kardiološka dijagnostika) posle čega se donosi odluka o daljem načinu lečenja:

nastavak medikamente terapije
operacija na krvnim sudovima srca (baj-pas)
ugradnja stentova u koronarne arterije.

Objavljen: 13.12.2006
Bolesti srca i krvnih sudova (Kardiologija),

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 10

Violeta 03.11.2012

Hvala na ovako dobrom objašnjenju

Dimitrije Brakić 28.09.2012

Imao sam infarkt miokarda 2008. godine, kada su mi na klinici (VMA) ugradili tri stenta. Međutim, problemi nisu stali do danas.

Terapija je obimna i koristim je redovno i tačno. Kontrola kardiologa je redovna. Bolovi se cesto javljaju u vidu stezanja u grudnom kosu, skupljanjem iza grudne kosti, sa bolom u ledjima i donjoj vilici. Potvrđena mi je ishemijska bolest srca.

Zbog smanjenog kapaciteta pluca koristim terapiju pulmologa. Bolovi se najčešće javljaju posle ponoći ili u popodnevnim satima. Ponekad se probudim iz sna, zbog bola. Muči me i sušenje usne duplje tokom noći. Molim za savet.

Laslo 03.09.2012

Već ima nedelju, nedelju i po dana, kako su mi stopala i ruke vreli a koža suva. Otac i mati su srčani bolesnici, a otac ima četiri bajpasa.

Da li to ima neke veze sa mojim stanjem? Molim za neki savet.

Radmila Pavićević 13.10.2011

Veoma mi znače informacije iz teksta. Od lekara može da se dobije malo informacija (verovatno ne smatraju to potrebnim).

Imala sam bolove u predelu stomačne regije, i u isto vreme izražene bolove u gornjoj vilici.

Doktorka iz hitne pomoći me je poslala u Urgentni centar, gde je lekar zabavljao okolinu pričajući neumesne viceve. Iz ordinacije sam izašla neznajući šta je meni uopšte bilo, obzirom da su bolovi prestali.

Miloš 14.02.2011

Najbolji sajt iz oblasti medicine!

Oduševljen sam i stalno ga koristim za fakultet. Beskrajno vam zahvaljujem.

Ahmet Kelani 25.04.2010

Pozdrav iz Prištine.

Imam 36 godina, a problem sam imao prošle godine u julu. Poslednja dijagnoza mi je Infarctus myocardii acutus. Pušio sam cigarete, i imao sam ovo stanje holesterola. (Holest. 11, 7 triglic 3, 0 totalne lipid. 16, 1-ldl 7, 9-vldl-1, 3 i hdl imao sam 2, 3.

Stanje krvnog pritiska mi je TA 130\80. Već od tada uzimam ovu terapiju; tab. Coryola 6. 25 mg 2x1/2;. Aspirin 100 mg 1x1 i Atoris 20 mg 1x1 uveče. Radio sam EKG i Ergometriju po 2 puta od tada, i pre 2 nedelje koronarografiju.

Poslednja dijagnoza mi je St post im inferioriscardiomyopathia ch. Ischaemica, i zadnji komentar mi je, Lm bez sklerotične promene, lad na proksimalnu stranu lezija 6o posto, i cx bez promene, a rca proksimalna strana lezia 1oo posto. I sve na kraju mi rekomandiraju cabc u rca.

Pošto u Prištini ne znamo, i imamo zdravstvenu krizu, meni treba vas pomoć. Možda nisam bio jasan zbog jezika. Voleo bih da ostanemo u kontaktu.

Ана 12.04.2010

Bilo bi veoma korisno, da ste napisali kako osoba koja je imala srčani udar treba kasnije da se ponaša. Koje aktivnosti su zabranjene, a koje su korisne i poželjne?

Jovana 13.02.2010

Tekst je napisan super. Pomaže mi oko učenja i lako je za razumevanje.

Nataša 08.02.2010

Super objašnjeno, samo ne znam da li je dovoljno dobro i da li ce moj profesor ovo prihvatiti kao dovoljan odgovor.

Ali, u svakom slučaju, ocena nije bitna, bitno je da sam ja razumela o čemu se radi.

Taša 28.04.2009

O bolestima 21. veka kao što je infarkt miokarda trebalo bida pišete više detalja, jer ja kao laik, ništa iz teksta o prevenciji daljeg mogućeg infarkta nisam mogla saznati.

Imam osobu koja je preživela tri infarkta, pa je želim sačuvati u životu, zanima me više informacija o prevenciji nastanka akutnog infarkta miokarda i ponavljanja infarkta.

Akutni infarkt miokarda (Srčani udar)

Koliko često se akutni infarkt javlja?