Ateroskleroza (suženje arterija)


Ateroskleroza je najčešća i najozbiljnija bolest u grupi bolesti nazvanoj arterioskleroze - bolesti za koje je karakteristično da arterijski zid postaje stanjen i slabije elastičan.

Nastanak bolesti

Ateroskleroza se obično manifestuje kroz tri stadijuma: rani, razvijeni i zrela lezija.


  • Početna lezija se karakteriše nodularnim zonama lipidnih depozita, koji se morfološki vide kao «masne pruge». One predstavljaju nakupljene makrofage ispunjene lipidima u intimi krvnog suda. Ove rane lezije se razvijaju pre desete godine i šire se tokom života, tako da u trećoj deceniji zauzimaju 1/3 aortne površine.
  • Razvijene lezije se nazivaju «plakovi». Oni se u početku javljaju u koronarnim arterijama, abdominalnoj aorti i u nekim segmentima karotidnih arterija. Postaju izrazite tokom III i IV dekade života. Ovi fibrozni plakovi su čvrsti, kupastog oblika i prekriveni fibromuskularnom kapom.
  • Zrela lezija može progredirati do stadijuma sa zrelom fibroznom kapom na kojoj se uočavaju ulceracije. Ove lezije lako rupturiraju i dovode do stvaranja tromboze i tromboembolizacije sa nastankom kliničkih manifestacija ateroskleroze kao što su: koronarna bolest (KB), cerebrovaskularni inzult i periferna vaskularna bolest.


Faktori rizika
Promenljivi faktori rizika za pojavu kliničkih manifestacija su: životne navike (stil života) i neke biohemijske ili fiziološke karakteristike.
  • Životne navike obuhvataju: hiperkalorijsku ishranu bogatu zasićenim mastima i holesterolom, pušenje duvana, prekomernu upotrebu alkohola i fizičku neaktivnost.
  • Biohemijske ili fiziološke karakteristike vezane za povećani rizik pojave KB su: povećanje ukupnog holesterola u plazmi, povećanje nivoa LDL holesterola, niske playmatske vrednosti HDL holesterola, povišeni trigliceridi u serumu, hipertenzija, hiperglikemija, dijabetes, gojaznost, kao i trombogeni faktori (hiperfibrinogenemija).
  • Nepromenjive - lične karakteristike su: starost, pol, pozitivna porodična anamneza za postojanje KB ili neke druge aterosklerotske vaskularne bolesti u mlađem životnom dobu (za muškarce pre 55. a za žene pre 65. godine), lična anamneza KB ili neke druge aterosklerotske bolesti.


Lečenje

Lečenje ateroskleroze usmereno je zapravo na lečenje njenih komplikacija: infarkt miokarda, angina pectoris, aritmije, moždani udar itd. Stoga je ovde izuzetno važna prevencija u koju spadaju mere smanjivanja faktora rizika koji mogu pogodovati razvoju ateroskleroze. Važna je pravilna ishrana bez prekomernog unošenja masnoća i šećera, fizička aktivnost, regulisanje telesne težine i krvnog pritiska, ne konzumiranje cigareta.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Bojan Mitrovic 08.11.2010

    U poslednjih 14 dana osecao sam povremeno razlicite tegobe: grudi: stezanje slabog inteziteta, neugodnost tegobe probodi bolovi slabog inteziteta od sredine grudi prema ledjima, osecaj knedle slabog inteziteta, glava: trnjenje zbunjenost konfuzija osecaj idenja mrava i osecaj staha gubitka pamcenja slabog inteziteta, oci: peskanje, tnjenje leve strane tela, peskanje leve ruke, povisen gornji pritisak, strah od teske bolesti, kasljusanje. Interesujeme da li je to posledisa ateroskleroze ili ne, srcani sam bolesnik i pijem cardiopirin i nebilet?


  2. natasa 12.08.2010

    Jesam laik ali ipak volela bih da mi neko objasni da li se bolest ateroskleroza jedino dovodi u vezu sa povisenim masnocama u krvi tj. Holesterola i triglicerida, i ako je tako zar treba cekati da se bolest razvije do te mere dok se ne pojave simptomi koji ugrozavaju zdravlje, zar ne treba insistirati odmah na pocetku cim se pojave masnoce kod pacijenta da se snimi protok krvi kroz arterije i krvne sudove da se vidi na pocetku dokle proces je uznapredovao. Ja sam otkrila poviseni holesterol pre 4 god al lekari su insistirali samo na redukciji ishrane, bez lecenja i bilo kakvih ispitivanja. I kako da se leci pacijent koji nema ni jedan faktor rizika a ipak vuce poviseni holesterol. Ne pusim ne pijem nemam visok pritisak, nisam gojazna cak sta vise premrsava, ne jedem masno ni slatko u velikim kolicinama. Ishrana mi je normalna. Jedino sto mogu navesti kao faktor genetika jer i majka ima poviseni holesterol.


  3. jelica 13.03.2010

    Ja bih dodala i da je genetika na prvom mestu. Ako je neko u porodici imao infarkt, kontrolisati holesterol, kalcijum i otkriti i sanirati sve moguce upalne procese u organizmu.


  4. desanka 27.02.2009

    Zar ne bi trebalo da se arterioskleroza tretira u medjuvremenu, znaci kada je vec nastala a pre srcanog udara ili sloga. Mislim da ovde nesto debelo nedostaje. Nama laicima treba objasniti kako da se lecimo kada se ona otkrije a pre nego dodje do katastrofe. Mislim da je tada kasno osloniti se samo na dijetetiku i zdrav zivot.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde