Angina pectoris


Angina pectoris predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske bolesti srca. Ishemija srčanog mišića najčešće nastaje usled disbalansa u potrebi i snabdevanju srca krvlju. Glavni simptom ishemičnog miokarda je anginozni bol.

Učestalost

U razvijenim zemljama ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrti. Procenjuje se da je jedna trećina svih smrtnih ishoda uzrokovana ishemijskim procesom. Bolest češće pogađa muškarce u dobi između 45 i 55 godina. Žene su u premenopauzalnom dobu relativno pošteđene ishemijske bolesti srca.

Uzrok nastanka

Najčešći uzrok nastanka ishemijske bolesti predstavlja aterosklerotski proces u srčanim arterijama. Predpostavlja se da 90% bolesnika upravo ovaj proces ima kao primarni faktor bolesti. Ateroskleroza dovodi do mehaničkog suženja lumena koronarnog krvnog suda i time onemogućava normalan protok krvi. Ateroskleroza nastaje u procesu starenja organizma i sa godinama se povećava i njena rasprostranjenost i učestalost. Neki procesi i stanja dovode do potenciranja i ubrzavanja nastanka ateroskleroze, poput arterijske hipertenzije, dijabetesa, pušenja, nivoa holesterola, a samim tim doprinose nastanku ishemijske bolesti srca. Potrebno je istaći da je u procesu nastanka ateroskleroze bitan faktor i genetika. Kao posledica svega navedenog nastaje nedovoljna snabdevenost krvlju srčanog mišića, a samim tim i nedostak hranljivih materija i kiseonika, koji upravo preko krvi i dolaze do srca. Naravno, ove supstance su neophodne za energetsko snabdevanje mišića. Pri određenom naporu dolazi da povećane potrošnje i potražnje kiseonika i hranjivih materija, ali je usled opstrukcije kanala krvnog suda aterosklerozom nemoguće održati normalnu cirkulaciju. Tada dolazi do uključivanja pojedinih kompenzatornih mehanizama.

Naime, srce da bi nadomestilo manjak krvnog protoka, pojačava frekvenciju otkucaja, a samim tim ulazi u jedan začarani krug (circulus vitiosus), jer se istovremeno i energija neophodna za normalno funkcionisanje krvi troši (prelazak sa aerobnog metabilizma na anaerobni). Kod ishemijke bolesti tada dolazi do pojačanog metabolizma u srcu i raspadni produkti počinju da se nagomilavaju, tako da svojim kiselim dejstvom deluju na nervne ćelije, koje taj proces mozgu predstavljaju kao alarm, senzaciju opisanu kao anginozni bol. Kada napor ili već okidač anginozne boli deluje dovoljno dugo, a sama bol traje više od 30 minuta, velika je verovatnoća da dođe do izumiranja tog dela mišića (ireverzibilan proces) do koga ne može da dopre dovoljna količina krvi. To se manifestuje nekrozom tkiva i stvaranjem ožiljka na srcu, koje postaje nefunkcionalni deo miokarda (ne može da ima kontraktilnu funkciju), a klinički se opisuje kao infarkt miokarda. U zavisnosti koliku arteriju (veličina lumena je proporcionalna veličini dela mišića koji ishranjuje) je pogodio infarkt zavisi i veličina oštećenja srca. U slučaju da je infarktom pogođena neka od velikih arterija osoba teško preživi infarkt. Ukoliko se na vreme uzme lek koji će uspostaviti normalnu cirkulaciju, sa uspostavljanjem cirkulacije i sve promene se povlače (reverzibilan proces). U drugim slučajevima osoba postaje invalid, kome su fizičke aktivnosti ograničene, a svaki sledeći infarkt može dovesti do smrtnog ishoda.

Podela angine pektoris

Ova bolest se najčešće manifestuje u dva oblika:

  • Stabilna angina pektoris
  • Nestabilna angina pektoris

Stabilna angina pektoris se javlja u toku ili posle napora, fizičkog ili psihičkog (prilikom trčanja, penjanja uz stepenice, čišćenja snega, itd). Anginozni bol može biti provociran prijatnim ili neprijatnim uzbuđenjem, seksualnim činom, izlaskom na hladan vazduh, hranom. On ima tipičnu lokalizaciju, karakter, intenzitet i prateće simptome. Najčešća lokalizacija je iza grudne kosti, bol se ispoljava u vidu  stezanja, pritiska, paljenja, žarenja. Bol se širi prema vratu i vilici, remenima i levoj ruci, a ponekada zahvata čak i deo leđa i stomaka. Intenzitet može biti različit, ali se najčešće pojačava i traje obično od 1-10 minuta. Stalni prateći simptom je malaksalost, hladan znoj i izuzetan strah od bliske smrti. EKG snimljen u napadu ili neposredno posle pokazuje različite stepene depresije ST segmenta. U napadu se daje 1-2 lingvalete nitroglicerina i nastoji se da se prekine dejstvo provokativnih činilaca. Preporučuje se i davanje nekog anksiolitika kako bi se pacijent primirio, a samim tim i snizila srčana frevencija. Ako nema nitroglicerina preporučuju se antagonisti kalcijuma (nifedipin), posebno kod pojave bola povezane sa povišenim krvnim pritiskom.  U dugotrajnom tretmanu bolesti potrebno je nastojati da se otklone faktori rizika: pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, kao i da se postigne kontrola glikemije kod bolesnika koji boluju od šećerne bolesti. Osim modifikacije načina života koriste se lekovi u monoterapiji ili kombinovano: nitrati sa dugim delovanjem primenjeni jednom dnevno, beta blokatori, antagonisti kalcijuma (izbegavati verapamil u kombinaciji sa beta blokatorima), salicilati. Kompleksno lečenje stabilne angine pektoris podrazumeva energično otklanjanje faktora rizika, modifikacije načina života i primene lekova.

Nestabilna angina pektoris se odlikuje pojavom simptoma u neočekivanim situacijama i mirovanju. Može imati nekoliko formi: novonastala angina pektoris, angina pektoris koja se javlja i u mirovanju i u naporu, pogoršana stabilna angina pektoris, postinfarktna angina pektoris i varijantna (Prizmental) angina pektoris. Anginozni bol karakterističan za nestabilnu formu, ima istu lokalizaciju i karakter kao i kod stabilne, ali mu je intenzitet jači i duže traje (do 30 min). Često bol ne prestane posle jednog nitroglicerina pa bolesnik mora da uzme još jednu lingvaletu. Bol prati hladno preznojavanje, malaksalost i osećaj bliske smrti. Javlja se i lupanje srca, muka, povraćanje, nesvestica. Karakteristično je da se bolovi javljaju pri malom naporu ili pri mirovanju, a po nekada se javljaju i u toku noću, kad probudi bolesnika. Prognoza ove forme je neizvesna, zato je neophodna hospitalizacija, jer lako može da se razvije infarkt miokarda. Kako u etiopatogenezi nestabilne forme značajnu ulogu ima tromb, neophodno je uključiti i terapiju heparinom i antiagregatornim supstancama (acetilsalicilna kiselina). Zahteva se energično lečenje faktora koji pogoršavaju bolest (aritmije, hipertenzija, hronična insuficijencija srca). Kao i kod stabilnog oblika angine pektoris  neophodno je radikalno otklanjanje faktora rizika, modifikacija načina života i primena lekova.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 15

  1. Дане 28.03.2016

    Nedavno mi je postavljena dijagnoza angina pectoris microvascularis (pozitivan test opterećenja, st otišao nadole čak na 6 odvoda, bez stenoza na koronarografiji). Uz ovaj problem tu je i to što tokom testa ništa nisam osetio, niti jedan od simptoma angine pa pretpostavljam da imam atipičnu, tihu. Da li se neko u nas posebno bavi ovakvim slučajevima, ko i gde? Ne znam šta da radim jer ne znam da li i kada imam anginozni napad. Hvala na svim člancima koji su jasni i dovoljno infromativni nama laicima. Pozdrav


  2. Snezana Stokic 28.05.2015

    Čitajuci gore navedeno mislim da imam stabilnu anginu pektoris. Pre deset dana doživela sam nešto što nisam nikad. Imala sam osećaj da imam vatru u grudima, počelo je da peče, guši, a glava da mi eksplodira. Lekar interne medicine mi je rekao da imam anginu pektoris, ja samo što nisam pala u nesvest. Terapija koju moram stalno da uzimam je nitroglicerin, monizol, andol 100, bensedin 5mg. I conkor cor.


  3. Biljana Ninčić 28.02.2013

    Imam urođenu manu mitralnog zaliska. (mislim da se zove prolaps). Imam 52 godine, nisam pušač, niti gojazna, ni dijabetičar. Imam prilično često sledeće simptome: preznojavanje, izuzetno jako, ali usporeno lupanje srca, bol u levom ramenu i ruci, kao i nedostatak vazduha, kratak dah, pa me tada zamara i razgovor, zadišem se od kraće rečenice. Pritisak i puls su mi u tim momentima izuzetno niski, na pr. 90/55 i puls 58. Ovi simptomi traju duže od vremena koje se navodi za simptome angine pektoris, nekad i oko ceo sat. Posle se osećam umorno. Molim vas za komentar ili savet.


  4. jelena 28.01.2013

    Moje dete pije lek eftilvec 7 godina interesuje me jel on utiče na njegovo zdravlje pošto on ima problem sa kasnjenjem u razvoju, da li ovaj lek to usporava.


  5. razija heljo 14.12.2012

    Pored toga što sam tek danas saznala da imam anginu pekctoris imam i štinu kako se boriti s tim kad mi je ljekar opšte prakse tek danas saopćio, a ja već duže vrijeme trošim terapiju jer dr pojedini nemaju vremena sem pisanja recepta da te upute. Molim nekog ko je stručan da mi da neki savijet zabrinuta sam.


  6. Sara 28.11.2012

    Dobar dan, zanima me da li i nagli pad pritiska, pored simptoma hladnog znoja, povraćanja, gubitka svesti i bolom u grudima, ima veze sa anginom pektoris? Jer na internetu nigde nisam mogla da povežem te stvari?


  7. ljubica 08.11.2012

    Ja imam povišeni krvni pritisak i migrenu. U menopauzi sam. Poslednjih nekoliko meseci imam jako lupanje srca i lekari kazu da mi nije ništa, čak sam i test izdrzljivosti uradila sa 95%, ali se ipak plašim jer kad mi se poklopi napad migrene sa povišenim pritiskom srce mi jako lupa i mnogo se loše osećam.


  8. liki 09.09.2012

    Meni su rekli doktori da imam anginu pektoris, ali su mi rekli da nema potrebe za stentom zato što sam dobro prošao stres test. Ja ne znam da li su mi vene u srcu začepljene. 


  9. Stojka 23.04.2012

    U poslednje vrijeme imam veoma velike zdrastvene tegobe. Imam 50 godina , da bih bila detaljnija, prošle godine sam operisala grlić materice i hvala bogu svaki papa test je do sada u redu. Moj novonastali problem je sada srčanog karaktera, jake i česte aritmije, prekidi, lupanje, nekakav strah koji se javlja iz dubine stomaka, probadanja po lijevoj strani i bol se zaustavi u predjelu lijeve podplećke. Liječena sam na internom odeljenju iz nekolika puta i navodno moja dijagnoza je angina pektoris. Poslata sam na kateterizaciju, urađeno mi je to prije 3 dana i ljekari su zadovoljni ishodom i rezultatom, kažu da je nalaz dobar i da se aorta dobro i uredno hrani. Večeras u toku noći u spavanju moje aritmije su se opet pojavile, nejednak rad srca i lupanje koje me probudilo, isti onaj strah isto ono kao i prije kateterizacije. Napominjem da su mi u bolnici spustili krvni pritisak koji je znao da bude i do 200/100 prije kateterizacije naravno praćen aritmijama i da sam im sa predhodnom otpusnom listom donijela nalaz abdomena vrata gdje je prikazano suženje krvnih sudova od 30% i tada se ta doktorka čudila koliko su ti krvni sudovi stariji od mene. To mi nije bilo jasno, obzirom da se malo razumijem u medicinu i termine koji se koriste. Otpuštena sam sa krvnim pritiskom 115/55. Molila bih vas sada da mi objasnite na osnovu ovoga što sam navela, o čemu se radi kod mene, šta je u pitanju? Unaprijed zahvalna stojka. P. S. Izvinjavam se što vam nijesam mogla objasniti to stručnim riječima, a nadam se da ste shvatili o čemu se radi.


  10. Goran 17.01.2012

    Ja sam djak medicinske skole i mogu vam reći da kad sam čitao savršeno sam razumeo. Lepo ste objasnili tako i da nestručni ljudi mogu razumeti.


  11. sanja dobrea 03.12.2011

    Da li je angina pectoris nasledna bolest?


  12. petar 29.11.2011

    Pre nekoliko dana vežbajući mišiće grudi radio sam sa tegovima. Bol je počela da se javlja u predelu srednje grudne kosti, pa čak ponekad pri ispravljanju kičme dolazi i do pucketanja te kosti kao npr. pucketanje prstima. Mislio sam da je neka upala zbog preopterećenja, ali već 3 dana bol ne prolazi, a noću kao da me hvata nesvestica. Inače ne pušim, bavim se sportom i imam 24 godine. Ne znam da li me boli kost, srce ili šta već, a polako me hvata i panika. Da li je možda u pitanju angina pektoris?


  13. Vladimir Garamhedji 25.08.2010

    Moja majka boluje od angine pektoris, ali ne znam tačno od koje podvrste, stabilne ili nestabilne. Veliki je problem u tome što se uopšte nepridržava nekih uputstava i načela koje je doktor, odnosno kardiolog prepisao. Hvala milom bogu pa bar lekove redovno koristi. Na redovnu kontrolu nije išla, a strastveni je pušač, kao njen sin strašno se bojim za nju i ne daj bože da se njoj nešto desi. Da li može neko da mi kaže koja je angina opasnija, stabilna ili nestabilna.


  14. Radomir D. Rakić 22.05.2010

    Hvala vam mnogo na ovom kristalno jasnom i razumljivom objašnjenju. Imam 71 godinu, a tek juče sam saznao da imam anginu pectoris stabilis. Poslednjih godinu dana povremeno me "zaboli srce" pa sam mislio možda da je to "podrebrica" (ili kako se već to stručno kaže), a pre nekoliko meseci sam, u takvoj situaciji, počeo (samoinicijativno) da uzimam po jednu tabletu propranolola i prođe mi skoro odmah. Naravno, možda je to i autosugestija. Uzimam i još 6-7 drugih lekova što za pritisak, što za srce, što protiv šećera i holesterola. U svakom slučaju, pridružujem se pohvalama moje imenjakinje rdr_vst@eunet. Rs radomir d. Rakić, etnolog u penziji


  15. Radomirka Gavrić 14.08.2009

    Divno! Detaljno, razumljivo i najvećem laiku. Svako može na osnovu prezentiranog teksta da stvori sliku šta je ta bolest, kako nastaje, čemu vodi, kako se liječi. Hvala doktoru i čuvajte i vi vaše srce, jer bolje je o srcu malo znati, a biti zdrav nego mnogo znati, a biti bolestan. Šalim se naravno i neznanje je neviđeno teška "bolest".


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde