Poremećaji srčanog ritma - Srčane aritmije (Lupanje, preskakanje srca)


Neprekidan rad srca omogućen je stalnim stvaranjem nadražaja u delu desne predkomore srca koji se zove sinusni čvor. Nadražaj se sa tog mesta širi kroz. predkomore, specijalni mišićni snop vlakana nazvan Hisov snop, sve do ćelija srčanog mišića leve i desne komore.

Ovi električni impulsi nastali u srcu omogućuju rad srca u vidu grčenja (sistole) ili opuštanja srca (dijastole) 60-80 puta u minuti. Ubrzani srčani rad preko 100 u minuti zove se sinusna tahikardija i najčešće je posledica vansrčanih činioca: fizičkog napora, psihičke napetosti, povišene telesne temperature, povećane aktivnosti štitaste žlezde, preteranog unosa kofeina, alkohola, nikotina.

Usporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija i najčešće je posledica dobre fizičke utreniranosti, smanjene funkcije štitaste žlezde, žutice, starenja i dejstva nekih lekova (digitalis, betablokatori, verapamil, diltiazem i dr.).

Uzrok nastanka

Srčane aritmije nastaju usled poremećaja u stvaranju ili provodjenju nadražaja u srcu ili istovremeno oba poremećaja. Uzroci koji dovode do srčanih aritmija mogu se podeliti u tri grupe: bolesti srca, bolesti drugih organa i opšti poremećaji. Bolesti srca su: koronarna bolest srca (angina pektoris, infarkt miokarda), zapalenjski procesi u srcu, slabost srčanog mišića, srčane mane i dr.

Bolesti drugih organa su: bolesti pluća, bolesti centralnog nervnog sistema, bolesti bubrega, bolesti endokrinih žlezda  (najčešće štitaste žlezde) i bolesti gastrointestinalnog trakta. Opšti poremećaji su različite infekcije i toksična stanja, gubitak minerala ili tečnosti iz organizma, efekti nekih lekova, naročito digitalisa, diuretika i nekih lekova za lečenje srčanih aritmija (Kinidin, Flekainid i dr.).

Značaj srčanih aritmija je dvojak. Prvo, mogu da smanje efikasnost srčanog rada i do 30%. To se odnosi na srčane aritmije sa ubrzanim srčanim radom. Drugo, mogu da budu uzrok iznenadne srčane smrti u slučaju pojava treperenja komora (fibrilacija komora).

Dijagnoza

Dijagnoza srčanih aritmija se postavlja na osnovu kliničkog pregleda bolesnika, EKG-a, ehokardiograma, 24-časovnog posmatranja EKG-a (Holter EKG), testova opterećenja i eventualno elektrofiziološkog ispitivanja srca i koronarografije.

Podela aritmija i njihovo lečenje

Prema poreklu srčane aritmije mogu biti iz predkomora (atrijalne) i komora (ventrikularne).

Sa gledišta lečenja ova razlika je značajna iz dva razloga:
  • atrijalne aritmije su manje opasne za bolesnika
  • različit je pristup lečenju
Najčešći poremećaji srčanog ritma su prevremeni srčani otkucaji (ekstrasistole). Mogu nastati u predkomorama ili komorama.

Predkomorske ekstrasistole se često javljaju i kod zdravih ljudi. Mogu biti preteča treperenju i lepršanju predkomora. Ne zahtevaju lečenje. Beta blokatori (Inderal, Presolol, Atenolol) se mogu prepisati ako su ekstrasistole praćene neprijatnim senzacijama.

Ventrikularne ekstrasistole se takođe javljaju kod zdravih ljudi, ali i kod bolesnika sa koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, arterijskom hipertenzijom, gubitkom kalijuma i kao posledica neželjenih efekata nekih lekova (digitalisa, antiaritmika). U lečenju ventrikularnih ekstrasistola treba ukloniti uzrok koji je do njih doveo. Kod zdravih ljudi lečenje nije potrebno. Davanje malih doza betablokatora može da smanji neprijatne senzacije koje bolesnici često osećaju, a i da spreče pojavu težih aritmija.

Treperenje predkomora (Arrhvthmia Absoluta, Fibrilatio atriorum)  je jedna od najčešćih srčanih aritmija. Javlja se kod osoba sa koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, bolešću mitralnog zalistka (posebno mitralnoj stenozi), povećanoj funkciji štitaste žlezde, bolestima srčane kese (perikarda). Kod jednog broja bolesnika uzrok se ne može otkriti. Za lečenje koje je neophodno, važno je da se ubrzani srčani rad uspori primenom digitalisa, betablokatora ili verapamila i da se daju antikoagulantni lekovi (Farin, Sintrom) da se spreče tromboembolijske komplikacije (moždani udar, zapušenje arterija nogu, slezine, bubrega i dr.). Primena antikoagulantnih lekova zahteva stalnu kontrolu krvi (određivanje protrombinskog vremena-INR) da bi se primenila odgovarajuća doza leka. INR trba da bude od 2-3.

Najteži poremećaj srčanog ritma su ubrzanja rada komora (ventrikularna tahikardija) i treperenje komora (ventrikularna fibrilacija). Najčešće se javljaju u akutnom infarktu miokarda i nestabilnoj angini pektoris. Komorska tahikardija se leči primenom Xylocaina ili Minsetila davanjem u venu ili primenom elektrošoka. Primena elektrošoka je jedina efikasna, spasonosna mera u slučaju treperenja komora.

Zaštita od ponovljenih napada ovih aritmija postiže se lečenjem koronarne bolesti srca, pre svega uklanjanjem ishemije srčanog mišića produvavanjem koronarnih arterija ili hirurškom revaskuarizacijom srčanog mišića. Od lekova se primenjuju betablokatori, Amiodaron kao i ugradnja automatskog defibrilatora.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 18

  1. Valentina 15.12.2017

    Poštovani zamoliču vas za savet, odnosi se na situaciju da u snu već 5-6 puta u poslednjih par meseci dešava mi se da imam osećaj da mi stane srce. Ne mogu da dojem do daha i probudim se uz jak zvuk ličnog uzdisaja ili zvuka koji ispustim u tom trenutku. Oblije me hladan znoj, da li to ima veze sa radom srca ili moj lični da tako kažem osećaj. Šta je pametno da uradim. S poštovanjem,  Vanja


  2. Edinka 26.09.2015

    Ljubazno vas molim da mi odgovorite zasto mi je lekar propisao verapamil ako on deluje na usporen srcani ritam kojeg imam? Inace uzimam i tritace, a verapamil 2 x 80 mg. Ja mislim d je to mnogo, a vi? Pritisak mi varira sa ovim lekovima. Nekada ide do 160. Mislim da mi ovi lekovi ne pomazu bas mnogo. Zalila sam se internisti ali je on uporan u ovim lekovima s postovanjem, edinka


  3. Radojica Jovičić 09.01.2015

    Od pre dva nakon, ne uvek istog broja otkucaja, ali uvek preko 15, dodje do kratkog (samo jednog) zastoja u otkucaju srca. Zasto. Redovno uzimam po jednu pilulu dnevno lek propafen.


  4. Karlo Gedl 21.04.2013

    Imam 80 godina i bolujem od angina pektoria i uz primenu propisane terapije stanje se stabilizovalo i samo u retkim slučajevima kotistim nitroglicerin. Međutim u zadnje vreme imam aritmiju srca i to izjutra nakon ustajanja i tokom dana nakon dužeg mirovanja prilkom ustajanja. Aritmiju osećam nakon svka dva do tri normalna odkucaja srca i svede se na normalan rad srca nakon mirovanja od petnajstak minuta. Inače otkucaj srca mi se kreće 58-76/min. U bolnici će mi tek juna meseca dati holter a dotle?


  5. Fikreta 10.05.2012

    Postovanje! Mene zanima, sta se moze uciniti u slucaju nepoznatog uzroka srcane aritmije, odnosno tachikardije, kada su nalazi uredni, bez organske promjene na srcu? Unaprijed hvala!


  6. Katarina Nikolic 11.04.2012

    Imam 30 god. Dobijam napade lupanja srca na par sekundi, za vreme napada otkucaji su mi bili 250. Sad pijem propafen, propranolol, dilkoran, omeprol i sa ovim lekovima mi je bolje ali sve radim usporeno jer brzina mi smeta. Brzo se zamaram i zadisem. Imala sam helikobakteriju i kandidu. Doktori sumnjaju na koksaki virus. Dok sam nosila holter otkucaji su mi u mirnom stanju i uz lekove bili 150. Ultrazvuk srca nije nasao nikakvo ostecenje na srcu. Lekari i dalje neznaju uzrok mog lupanja srca.


  7. Nedeljkovic Milan 05.03.2012

    Kod mene se manifestuje preskakanje rada srca. Ovo se manifestuje tako sto su nekada preskakanja cesca a ponekada, veoma retko, dolazi do potpune normalizacije rada srca. Krvni pritisak se u vecine slucajeva krece izmedju 140/90. Medjutim ponekad iznosi 150/100. Od lekova od pre 15 dana koristim hemokvin 1/4, propafen 1/4 do 1/2, cardiopirin 2x1 i lexilium 1/2. Nakon nekog vremena uzimanja ovih lekova krvni pritisak se normalizuje i iznosi 120/80 i neko vreme aritmija se stabilizuje odnosno nestane. Medjutim aritmija se ponavlja. Hemijska analiza stitaste zlezde je obavljena i funkcionise. Rodjen sam 1939. God. Veoma zahvalan na odgovoru!


  8. Marija 11.10.2011

    Imam 40 god. Majka sam troje dece, po struci ucitelj. 2004 imala sam napad aritmiju tahikardija, 163 otkucaja u min. Osim tog nelagodnog osecaja nisam osetila nista, a pocelo je tako sto sam se nagnula i pri podizanju je to pocelo. Strah je prisutan non stop, nigde bez lekova, a svaki dan po preporuci lekara pijem po pola tabl. Concor od 2, 5mg. Razlika je sada u tome sto te aritmije nisu dugotrajne par sec. Ali se one ipak javljaju svremena na vreme. Znam uzrok, svakodnevni stres kod kuce na poslu, a inace kazu spadam u onu vrstu ljudi kod kojih prvo prode sve kroz srce i pogada me i najmanja sitnica. Neznam koliko bi pomoglo kada bih uzela nesto za smirenje jer je stvarno pretesko ziveti sa ovom bolescu gde si za sec. Gotov pa ti isto tako odjednom svane. Poz.


  9. aleksandar 02.08.2011

    Imam 50 god. U januari za prvi put osetiosam preskakanje srca, 3 pita idem na ekg, a na ekt nemoze da se registrije preskakanje, aja se osecam nelagodno, kao da gubim dah, nemam bolove, molom vas za savet ili terapiju. Moj dr kaze nemoze neki put da imas a drugi put da nemaspreskakanje.


  10. nr 18.05.2011

    Imam veoma cesto aritmiju i to odlaskom u urgentni centar 180 otkucaja u minuti. Dali se moze dogoditi smtnost imam 50 god. Pijem codiovan, norvasc, propranolol, aspirin protect. Neka mi neko odgovori sta da radim.


  11. Miljkovic Marko 30.04.2011

    Registruje se sinusni ritam i ritam niskog atrijalnog vodica koji smenjuje sinusni ritam tokom aktivnosti, prosecne fr. 85 - 1 u periodima odmora i sna se belezi av blok 2 stepen tip wenckebach a jednom i kompletni av blok 2 nesprovedena p talasa, ali bez signifikantnih pauza i bratikardije.


  12. velja 16.04.2011

    Vec 3 godine imam poremecen ritam srca, prvo se javljao na mesec dva i trajao jedan dan i preskakanje bilo svaki cetvrti put, a sada imam preko 4000 u toku dana (nosio sam holter) . Dg. Je hipertensio arterialis essentialis (primaria) i10 -extrasystole ventricularis i493 -disordine somatoformes f45. Th. Je propafen150mg i prilinda5mg vec 6 meseci, ali ne primecujem nikakav pomak na bolje. Na tesu opterecenja mi se smanjivao broj omanjivanja sa porastom opterecenja. Ima li ko savet sta mi je i gde ima neko da mi pomogne konkretno-hvala. . .


  13. luka 05.01.2011

    Da li postoji neki nacin da se izleci ovo najvece ostecenje srce ovde pomenuto? I da se nastavi normalan zivot?


  14. brankica 13.10.2010

    Pre 20 dana sam osetila aritmije preko 100. Sve dane me prati povišena telesna tenperatura, gubim vazduh, pušač sam doskora bila. Pijem verapamil 40 mg 2×1 i lorazepan 1mg 1× veliko vam hvala na datim informacijama.


  15. suljevic aida 13.08.2010

    Stanje na srucu je hemodinamski stabilno. Rijetke ventrikuralne extrasistole su vegetativne etiologija. One se pri malom naporu potpuno gube. Ehokardiogravski se konszutuje uredna globalna konraktilna sposobnost lijeve komore. Uredan perikard. Ostale strkture takodjer u granicama normale za uzrast. Stara 7 god. Ekg. Sinus ritam normogram po o, 16. Izuzetno rijetke uniforme monotopne ves. Uredna repolurazacija. Radjena je i ultrazvucna dijagnostika. Molim za vase misljenje jer mi je veoma vazno.
    Unaprijed zahvalna.
    Zabrinuta majka.


  16. mirjana 22.05.2010

    Imam 22 godine i imam problem sa uzlupavanjem srca a plasim se da odem kod doktora u trenutku kada mi se uzlupava srce cesto ostajem bez vazduha i u poslednje vreme mi se to cesto desava


  17. wladimir 22.12.2009

    Pre dve godine ugradjena mi je vestacka mitralna valvula, i od tada imam ceste aritmije, pretezno nocu, koje se zaustavljaju mojim zadrzavanjem daha ili verapamilom iv. Pored farina koji pijem po semi takodje pijem milenol od 25mg po 1 dnevno. Kada imam napade aritmije obicno imam nizak krvni pritisak.


  18. branka 05.11.2009

    Suprug se stalno zamarao. Tesko disao a nocu cesto ostajao bez daha. Ratna vremena R. Srpskoj i nebriga izanemarenost dovelo je do toga da su prilikom pregleda i raznih pretraga na wma, ustanovili aritmiju i prosirene levu pretkomoru, suzenje krvnih sudova, pod hitno nakon nalaza holtera ugradjen mu je pesmejker, bilo je na pocetku nelagodno ponekad lose, ali vec cetiri god, od ugradnje sad je dobro, zivot mu je normalan, redovno ide na 6 meseci na kontrole, pozdrav


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde