Majka mi je operisana na hirurgiji pre 5 dana (čir na dvanestopalačnom crevu). Operacija je prošla dobro, što se toga tiče sve teče kako treba međutim kad se probudila primetili smo psihološke promene, dezorjentisanost, halucinacije. Posle dva, tri dana je pregledao psihijatar i prepisao Rissar, Lorazepam i još jedan lek koji ne znam tačno koji je. Elem, lekovi deluju na nju izgleda sasvim dobro jer je svesnija i kolko sam primetio nema više halucinacija (još uvek se desi da odluta na trenutak ali se brzo vrati). Da li će trebati da se nastavi sa tom terapijom i nakon izlaska iz bolnice ili ako bude sve u redu neće više biti potrebna? Inače pre operacije nije davala nikakve simptome takvog tipa.
Najbolje bi bilo posavetovati se sa lekarom koji je prepisao terapiju, jer će na osnovu pregleda znati da li treba i ukoliko treba prekidati terapiju na koj način će to činiti.
Za komplekse uopšteno možemo reći da predstavljaju nesvesne sadržaje koji su odgovorni za poremećaj svijesti, ali nisu definisane kao psihijatrijske bolesti.
Frustracija ili nezadovoljstvo je neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu važnu želju tako da ih kao i komplekse ne svrstavamo u psihijatrijske bolesti.
Sestra mog supruga, koja ima 40 godina, visokoobrazovana je i neudata, počela je jako čudno da se ponaša pa nas interesuje da li je u pitanju neka psihička bolest. Naime, ona je vec odavno jako ranjiva osoba, jako je povredi necija reakcija pa onda krece u napad i distanciranje zbog cega nema neke bliske drugarice a ni sa rodbinom nije u dobrim odnosima. Povremeno se druzila sa nekim a onda se distancira od tih osoba, a ni sa nama nema neki normalan odnos a za sve to ima podrsku majke koja stalno pravda njene postupke. Sve bi to bilo podnosljivo ali je poslednjih godina krenula u crkvu i umesto da tamo pronađe neki mir, ona sad misli kako ona zna najbolje sta je moralno i pravedno i kako treba ziveti. Salje svima poruke koje lice na crkvene spise ali ih ona menja, ono sto ona misli da je ispravno stavlja kao da je rekao neki svetac i tako zeli da utice na ljude. Puna je srdžbe, spominje djavola, magiju, satanu, tako naziva one koji joj nisu po volji a bez nekog realnog osnova. To sve jako opterecuje, pa se pitamo sta je nastavak? Inace, poslu je jako predana, ali i tamo stalno pravi probleme pa je u sukobu sa nadređenima. Misli da je posebna i stalno je opsednuta nekim pričama o praćenju.
Moguće da se radi o specifičnom poremećaju tipa psihoze, koji je neophodno dijagnostikovati. Pa ako se potvrdi pretpostavka važno je i lečiti odgovarajucim metodama. Problem je sto sve vec dugo traje, pa se sestra vaseg supruga sazivela sa svojim svetovima i verovatno nece imati uvida da joj treba pomoc. Mozda pokusati preko majke, u koju nadam se ima poverenja, da potrazi lekarsku pomoc, ili eventualno preko svestenika ako u njega ima poverenja. Treba reci da su takva stanja nekada u vezi sa tuorima mozga, ili nekim drugim upalnim ili vaskularnim procesima u mozgu, pa se sve mora ispitati.
Potrebno je dosta strpljenja, spremite se na to, ali i par meseci nije mnogo ako kao porodica uspete da dobijete saglasnost sestre Vašeg muža za javljanje stručnom licu.
Moja drugarica ima šizofreniju, i odbija odlazak kod psihijatra. Sve je njena porodica učinila kroz razgovor da je ubijedi ali i dalje odbija. Svi se pitamo u tom slučaju šta raditi, i kako je ubijediti na razgovor sa psihijatrom?
Jako teško, ali nije nemoguće. Bilo bi dobro da roditelji dođu i da porazgovaraju sa psihijatrom, pa da skupa potraže načine da se prekine period nelečene psihoze.
Već 5, 6 meseci osećam konstantni umor, nedostatak energije, bezvoljnost, pospanost. Imam osećaj da se jedva krećem. Često sam nervozna. Dešava mi se često da u sred rečenice stanem i zaboravim šta sam htela da kažem. Nemam dobru koncetraciju. Prema članovima porodice se ophodim kao da sam ljuta na sve njih a onda od jednom sve bude super pa opet iznova. Porodila sam se pre godinu dana. Još uvek imam višak kg iz trudnoće pa se i zbog toga loše osećam. Danima jedem po malo a onda krenem da jedem nešto non stop od besa što sam gojazna. Nemam volje da slobodno vreme, kad dete spava, posvetim sebi. Da se malo sredim. Samo bih da ćutim i budem sama. Radila sam hormone t3, t4 i tsh i uredan je nalaz. A u prednjem donjem delu vrata je malo natečeno i te analize sam uradila jer mi je pedijatar kada sam vodila dete rekao da treba da proverim štitnu žlezdu. To su jedine analize koje sam radila. Da li bi trebalo da se javim kod psihijatra na razgovor i za neku terapiju ili je ovakvo stanje normalno za žene nakon porođaja.
Imate nešto naglašenije oscilacije u emocionalnoj sferi i određenu trpnju, koja ne mora da bude samo usled post-porođanih oscilacija hormona (ove oscilacije su razlog za promene raspoloženja unutar prvih nekoliko meseci, ali ne i nakon godinu dana). Bilo bi dobro da porazgovarate sa klin. psihologom ili psihijatrom.
Najbolje bi bilo posavetovati se sa lekarom koji je prepisao terapiju, jer će na osnovu pregleda znati da li treba i ukoliko treba prekidati terapiju na koj način će to činiti.
Pozdrav
Za komplekse uopšteno možemo reći da predstavljaju nesvesne sadržaje koji su odgovorni za poremećaj svijesti, ali nisu definisane kao psihijatrijske bolesti.
Frustracija ili nezadovoljstvo je neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu važnu želju tako da ih kao i komplekse ne svrstavamo u psihijatrijske bolesti.
Pozdrav
Moguće da se radi o specifičnom poremećaju tipa psihoze, koji je neophodno dijagnostikovati. Pa ako se potvrdi pretpostavka važno je i lečiti odgovarajucim metodama. Problem je sto sve vec dugo traje, pa se sestra vaseg supruga sazivela sa svojim svetovima i verovatno nece imati uvida da joj treba pomoc. Mozda pokusati preko majke, u koju nadam se ima poverenja, da potrazi lekarsku pomoc, ili eventualno preko svestenika ako u njega ima poverenja. Treba reci da su takva stanja nekada u vezi sa tuorima mozga, ili nekim drugim upalnim ili vaskularnim procesima u mozgu, pa se sve mora ispitati.
Potrebno je dosta strpljenja, spremite se na to, ali i par meseci nije mnogo ako kao porodica uspete da dobijete saglasnost sestre Vašeg muža za javljanje stručnom licu.
Pozdrav
Jako teško, ali nije nemoguće. Bilo bi dobro da roditelji dođu i da porazgovaraju sa psihijatrom, pa da skupa potraže načine da se prekine period nelečene psihoze.
Pozdrav
Imate nešto naglašenije oscilacije u emocionalnoj sferi i određenu trpnju, koja ne mora da bude samo usled post-porođanih oscilacija hormona (ove oscilacije su razlog za promene raspoloženja unutar prvih nekoliko meseci, ali ne i nakon godinu dana). Bilo bi dobro da porazgovarate sa klin. psihologom ili psihijatrom.
Pozdrav
Prikazano 256-260 od ukupno 2343 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke