Posecujem psihijatra vec tri godine i jos mi nije nasla pravu terapiju, cak sam i pila na svoju ruku vecu kolicinu lekova, ali nista. Jedino sto od ove terapije spavam, ali sam strasno nervozna i napeta. Sta da radim?
Imam problema sa kontrolom besa, naročito u porodici, a posebno sa svojom decom. Sama sebi kažem da ću raspraviti nešto sa mojim starijim dečakom (npr. neku ocenu iz škole, ima 7 godina), i onda dođe do toga da galamim na sav glas. Naljutim se na njega, ali duboko u sebi znam da me na to tera i neki moj problem, da li poslovni ili egzistencijalni.
Dešavalo se da u ljutnji bacim nešto i slomim, zalupim vrata, slupam šalter. Svesna sam da je moje ponašanje neprihvatljivo, pogotovo kad su deca u pitanju, plašim se što im dajem loš primer, i plašim se da ću stvoriti takve osobe od njih... ali nikako ne uspevam da se iskontrolišem.
Često me je sramota i od vlastitog komšiluka. Inače, u nekim drugim odnosima nemam taj problem, uglavnom mi ne pada na pamet da se na poslu prepirem s nekim i povisujem ton. Pokušavala sam da u par navrata razgovaram sa jednom drugaricom koja radi kao psihoterapeut, ali ona mi uvek kaže - ti si dobra majka. Svako veče sama sa sobom vodim razgovore, pokušavam da čitam literaturu koja bi mi mogla biti od koristi, ali kada dođe okidač, pokleknem. Inače, živim sama sa decom, suprug i ja samo razdvojeni.
Na osnovu poruke koju ste napisali imate nisku toleranciju na frustraciju, što znači da nemate dovoljno strpljenja. Posebno sa bliskim ljudima jer znate da je te odnose teže narušiti, na poslu znate da će se to loše odraziti po Vas.
Potrebno je da uvedete u svoju svakodnevnu rutinu i neki hobi, interesovanje, fizičku aktivnost koja bi Vam donosila zadovoljstvo. Potom da u trenucima besa pokušajte da prizovete pozitivnu sliku stvarnosti , osim negativne, koju vidite. U besu kao da postajemo slepi i ne vidimo celovito, npr. Vi vidite dete koje je neposlušno ali to je Vaše dete koje ne zna i kome je potrebna Vaša pomoć itd. U trenucima intenzivnog besa ako ne možete da iskontrolišete, tačnije dok ne naučite da ga kontrolišete, izadjite prošetajte ili bilo šta drugo kako ne bi ugrožavali sebe ili druge.
Takoďje, trebalo bi da se ispita šta stoji iza tog besa. Može biti da stoji neka potisnuta tuga, bespomoćnost.
Postovani,imam 40god.i vec 3 godine se borim sa depresijom f32.2 i ansioznoscu trenutno sam pod terapijom Sidata 1×50 i Rivotril 1/4 ujutru i 1/2 uvece.Sidatu pijem vec 5 meseci 1×50 a Rivotril mi je doktorka povecala pre nedelju dana 1/2 uvece ali ja se i dalje ne osecam dobro moje misljenje je da bi mozda trebala da povecam Sidatu na 2×50 koje je vase misljenje.Unapred hvala!
Postovani,
Problem sa spavanjem se pojavio nakon porodjaja od koga je proslo dva meseca.Simptomi su sledeci:nakon odlaska u krevet posle uspavljivanja bebe 1dolazi do pojave kao nekog nemira i uznemirenosti koji dovodi do pulsiranja u usima(kao da cujem otkucaje srca) napada vrucine i trnjenja celog tela.Tako da ne uspevam da odspavam tih par sati dok beba spava.Sama cinjenica da.moram da odspavam jos vise pogorsava situaciju.Molim Vas za pomoc kome da se obratim kako bih resila problem ili sta treba da uradim,jer briga o.bebi vec postaje nemoguca jer sam konstantno umorna.
Poštovana, treba sa se obratite psihologu ili psihoterapeutu kako bi utvrdili šta Vas konkretno uznemirava, odakle taj strah potiče i kako ga prevazići.
Postovani
Sumnjam da meni bliska osoba ima granicni poremecaj licnosti,sve ukazuje na to s obzirom da ima ishitreno ponasanje...menjanje raspolozenja u roku od 5 min...sklon je vredjanju pa i nasilnickom ponasanju...specifican crno-beli svet,opsesivnu ljubomoru,odredjene strahove..koje ji sama ne mogu da odredim...promene karaktera ili licnosti...pokusala sam da mu pomognem tako sto sam htela da poseti nekog psihoterapeuta...ali on kaze da njemz nista ne fali...a problem stoji..konstamtne svadje pa i fizicko nasilje...kako pomoci..i ponadati se u takvoj situaciji a pretpostavljam da je najlakse otici i ostaviti ga ...a jos problem u s alkoholom...
S postovanjem Danijela
Potpuno Vas razumem jer se radi o bliskoj osobi i želite da joj pomognete. Ali mi drugima ne možemo pomoći ako ne žele pomoći sami sebi. Vaše je da predložite i kažete to na jedan uvažavajući način, ako osoba to ne prihvata praktično nista tu ne možete. Prvenstveno treba da pomognete sebi, kako bi se Vi osećali dobro, možda će to kod te osobe izazvati želju za promenom.
Posecujem psihijatra vec tri godine i jos mi nije nasla pravu terapiju, cak sam i pila na svoju ruku vecu kolicinu lekova, ali nista. Jedino sto od ove terapije spavam, ali sam strasno nervozna i napeta. Sta da radim?
Odgovoreno: 11. 11. 2019.Ako Vam ne odgovara psihijatar, imate pravo da ga promenite. I nemojte na svoju ruku povećavati dozu lekova.
Imam problema sa kontrolom besa, naročito u porodici, a posebno sa svojom decom. Sama sebi kažem da ću raspraviti nešto sa mojim starijim dečakom (npr. neku ocenu iz škole, ima 7 godina), i onda dođe do toga da galamim na sav glas. Naljutim se na njega, ali duboko u sebi znam da me na to tera i neki moj problem, da li poslovni ili egzistencijalni.
Dešavalo se da u ljutnji bacim nešto i slomim, zalupim vrata, slupam šalter. Svesna sam da je moje ponašanje neprihvatljivo, pogotovo kad su deca u pitanju, plašim se što im dajem loš primer, i plašim se da ću stvoriti takve osobe od njih... ali nikako ne uspevam da se iskontrolišem.
Često me je sramota i od vlastitog komšiluka. Inače, u nekim drugim odnosima nemam taj problem, uglavnom mi ne pada na pamet da se na poslu prepirem s nekim i povisujem ton. Pokušavala sam da u par navrata razgovaram sa jednom drugaricom koja radi kao psihoterapeut, ali ona mi uvek kaže - ti si dobra majka. Svako veče sama sa sobom vodim razgovore, pokušavam da čitam literaturu koja bi mi mogla biti od koristi, ali kada dođe okidač, pokleknem. Inače, živim sama sa decom, suprug i ja samo razdvojeni.
Odgovoreno: 11. 11. 2019.Na osnovu poruke koju ste napisali imate nisku toleranciju na frustraciju, što znači da nemate dovoljno strpljenja. Posebno sa bliskim ljudima jer znate da je te odnose teže narušiti, na poslu znate da će se to loše odraziti po Vas.
Potrebno je da uvedete u svoju svakodnevnu rutinu i neki hobi, interesovanje, fizičku aktivnost koja bi Vam donosila zadovoljstvo. Potom da u trenucima besa pokušajte da prizovete pozitivnu sliku stvarnosti , osim negativne, koju vidite. U besu kao da postajemo slepi i ne vidimo celovito, npr. Vi vidite dete koje je neposlušno ali to je Vaše dete koje ne zna i kome je potrebna Vaša pomoć itd. U trenucima intenzivnog besa ako ne možete da iskontrolišete, tačnije dok ne naučite da ga kontrolišete, izadjite prošetajte ili bilo šta drugo kako ne bi ugrožavali sebe ili druge.
Takoďje, trebalo bi da se ispita šta stoji iza tog besa. Može biti da stoji neka potisnuta tuga, bespomoćnost.
Postovani,imam 40god.i vec 3 godine se borim sa depresijom f32.2 i ansioznoscu trenutno sam pod terapijom Sidata 1×50 i Rivotril 1/4 ujutru i 1/2 uvece.Sidatu pijem vec 5 meseci 1×50 a Rivotril mi je doktorka povecala pre nedelju dana 1/2 uvece ali ja se i dalje ne osecam dobro moje misljenje je da bi mozda trebala da povecam Sidatu na 2×50 koje je vase misljenje.Unapred hvala!
Odgovoreno: 30. 10. 2019.Poštovana, osim medikamenata potrebna Vam je i psihoterapija. Nemojte pojačavati dozu lekova na svoju ruku.
Postovani, Problem sa spavanjem se pojavio nakon porodjaja od koga je proslo dva meseca.Simptomi su sledeci:nakon odlaska u krevet posle uspavljivanja bebe 1dolazi do pojave kao nekog nemira i uznemirenosti koji dovodi do pulsiranja u usima(kao da cujem otkucaje srca) napada vrucine i trnjenja celog tela.Tako da ne uspevam da odspavam tih par sati dok beba spava.Sama cinjenica da.moram da odspavam jos vise pogorsava situaciju.Molim Vas za pomoc kome da se obratim kako bih resila problem ili sta treba da uradim,jer briga o.bebi vec postaje nemoguca jer sam konstantno umorna.
Odgovoreno: 27. 10. 2019.Poštovana, treba sa se obratite psihologu ili psihoterapeutu kako bi utvrdili šta Vas konkretno uznemirava, odakle taj strah potiče i kako ga prevazići.
Postovani Sumnjam da meni bliska osoba ima granicni poremecaj licnosti,sve ukazuje na to s obzirom da ima ishitreno ponasanje...menjanje raspolozenja u roku od 5 min...sklon je vredjanju pa i nasilnickom ponasanju...specifican crno-beli svet,opsesivnu ljubomoru,odredjene strahove..koje ji sama ne mogu da odredim...promene karaktera ili licnosti...pokusala sam da mu pomognem tako sto sam htela da poseti nekog psihoterapeuta...ali on kaze da njemz nista ne fali...a problem stoji..konstamtne svadje pa i fizicko nasilje...kako pomoci..i ponadati se u takvoj situaciji a pretpostavljam da je najlakse otici i ostaviti ga ...a jos problem u s alkoholom... S postovanjem Danijela
Odgovoreno: 24. 10. 2019.Poštovana Danijela,
Potpuno Vas razumem jer se radi o bliskoj osobi i želite da joj pomognete. Ali mi drugima ne možemo pomoći ako ne žele pomoći sami sebi. Vaše je da predložite i kažete to na jedan uvažavajući način, ako osoba to ne prihvata praktično nista tu ne možete. Prvenstveno treba da pomognete sebi, kako bi se Vi osećali dobro, možda će to kod te osobe izazvati želju za promenom.
Prikazano 216-220 od ukupno 2343 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke