Poštovana doktorice,
Imam jedan problem koji me veoma muči, te bih Vam bila veoma zahvalna ukoliko biste mi odgovorili. Naime, ja imam 26 godina, završila sam težak fakultet, radim. Problem je u tome što
često crvenim, i to zbog svega i svačega, a još gore od samog crvenenja je strah da ću pocrveneti. To me baš muči i
ometa u komunikaciji sa drugim ljudima, jer stalno imam osećaj da se drugi ljudi pitaju zbog čega li toliko crvenim, jer je to zaista očigledno (bukvalno izgledam kao da mi
gori glava, a i takav je osećaj) , a i crvenim zbog svega i svačega-ponekad i kad mi se samo neko obrati. Hiljadu puta unapred proživljavam neke situacije, kada znam da ću nekog sresti ili sa nekim ili pred nekim morati nešto da pričam, i već od samih tih misli mi nije dobro, jer se samo plašim da ću pocrveneti i ispasti
smotana i glupa. A i problem je u tome što kada pocrvenim, onda bukvalno bežim od razgovora,
okrećem glavu ili ignorišem razgovor, pa onda
delujem ludo. Uglavnom, zbog ovog crvenenja gotovo da imam
kompleks niže vrednosti, previše mislim o tome, baš me to opterećuje, a pogotovo što radim na takvom radnom mestu gde sam u neprestanom kontaktu sa jako puno ljudi, a imam osećaj da su svi oni samopouzdaniji i sigurniji od mene, ili i ako nisu, bar im se to ne očitava toliko jasno na licu. Inače, kada realno razmislim, ja uopšte ne mislim da sam
gluplja ili smotanija od drugih, ali imam baš
previsoka očekivanja od same sebe, i teško mi je da
tolerišem sopstvene greške. Moram da napomenem da sam zbog ove želje da na svakom nivu budem savršena, bolovala od
bulimije nervose, i to od svoje 16. do 22. Godine, ali sam se uz pomoću psihologa od toga uspešno izlečila pre 4 god. Moram priznati da od tada živim daleko srećniji život i da ne zahtevam toliko bolesno mnogo od sebe kao ranije, ali se eto crvenenja još nisam rešila. I stidljiva sam, i nesigurna, a sa druge strane znam da vredim, ali ne znam kako da se od ove crvene napasti izlečim i da prestanem da razmišljam toliko o tome? Imate li vi neki savet za mene?
Puno vam hvala unapred.
S poštovanjem I. Đ.
Poštovana,
Crvenjenje i strah od crvenjenja su velike neprijatnosti koje su
simptom sociofobije, a koje su opet izraz
duboke nesigurnosti i niskog samopoštovanja. Kao i prethodna problematika koju ste imali tako i ova ukazuju na
nedovoljnu prihvaćenost sebe i svog života sa neveštim odbranama kojima održavate kontrolu nad svojim životom. Razlika u odnosu na ranije je što ste problem iz unutarnjih prostora prebacili spolja, ali mučite sebe na sličan način. Nezadovoljni sobom. Sve što je dobro kod vas, odnosno što vi nalazite da je dobro, nalazi se na svesnom nivou, ali determinisani ste u ponašanju mnogo dubljim
nesvesnim sadržajima. Savetujem Vam
psihoterapiju i eventualnu
upotrebu antidepresiva. Još nešto, uzgred, da li mislite da vaša tolika posvećenost crvenilu je jedino bitno čime bi vas okolina primetila i da li mislite da uopšte to neko primećuje kako vi to mislite?
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Poštovani,
Jako sam zabrinuta za mog tatu. Sa vremena na vreme mu blago
utrne leva ruka i leva noga. Pre par dana je imao
stres i jako je napet, danas su mu utrnuli udovi i on smatra da je zbog toga. I ranije kada je imao ove simptome bilo je u nekom stresnom periodu njegovog zivota. Da li mislite da je u pravu? Da li ne nešto ozbiljnije? Molim Vas odgovorite mi da bih ga nagovorila ako je potrebno da ode na neka ispitivanja, pošto on ne želi da ide kod lekara jer smatra da će to proći kada nestane stres i kada se opusti.
Unapred Vam hvala!
Poštovana,
najbolje bi bilo kada bi Vašeg tatu pregledao neurolog, i kada bi se uradio
nmr mozga, ukoliko se taj pregled ne obavi uvek će postojati dilema.
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Šta može biti razlog mog konstantnog buđenja tokom noći na svakih sat ili dva? Tako spavam već duže od godinu dana. Imam 24 godine. Zaspim vrlo brzo i čvrsto ali koliko god bila umorna budna sam za sat vremena. Tablete mi ne pomažu, naravno da me umrtve ali ne pomažu da se ne probudim. Molim vas za bilo kakav savet i vaše mišljenje.
period nesanice dugo traje i verovatno se loše osećate, u smislu svakodnevne funkcionalnosti. Ne znam vaše navike u vremenu spavanja, takođe vaš dnevni ritam. Važno je da imate uredan ritam ležanja u krevet u otprilike isto vreme, vrlo je bitno šta vam se događa u životu, kakav je vaš psihosocijalni status itd. Zato savetujem da se obratite psihijatru u mestu koji bi vas saslušao i pomogao da rešite nesanicu.
Poštovani,
Imam 29. god u zadnje dve nedelje imam velikih
problema sa nervozom i nesanicom. Naime sve je počelo pre dve nedelje kada mi je na pregledu krvi ustanovljeno da imam
povišene vrednosti jetrinih enzima i od tada pa sve do danas u mene se uvukao
neverovatan strah od neke teške bolesti i smrti. Lekar opšte prakse mi je rekao da ne mora da bude nešto ozbiljno i da će mo za mesec dana ponoviti analizu krvi. Od tada sam konsultovao čak šest lekara koji su mi rekli slično, međutim i pored toga ja se nisam osećao bolje već samo gore, pozitivne vesti me nisu ohrabrljivale već sam samo tražio loše vesti po raznim forumima na internetu. Najgori dan u životu mi se desio kada sam
plakao pred majkom jer sam mislio da ću da se
ugušim od straha. U zadnje vreme mi se javio neki čudan osećaj po telu kao da mi hodaju neki insekti po telu. Mnogo brinem za svoje psihičko zdravlje. Do ponovne analize krvi mi je ostalo još 14. dana pa Vas molim da me posavetujete kako da izdržim taj period koji mi se sada već čini jako daleko i kako da se oslobodim straha da će rezultati biti loši.
Unaprd zahvalan RC
Poštovani,
Naravno da takvi rezultati ne znače ništa. Ima onih koji imaju
godinama povišene jetrine rezultate i da to otkriju slučajno. Verovatno je tako i kod vas, i da ste ih otkrili ranije, za vas ne bi imali oavakav značaj i posledice, kao sada. Ovo saznanje je koincidiralo sa periodom
psihičke slabosti, gde Vam je ono pomoglo da definišete to stanje i sagledate na određeni način. Opustite se,
uzimajte B vitamine, sačekajte rezultate koji će biti dobri i ako se i dalje loše osećate, krenite sa antidepresivima ili samo psihoterapijom, sa kojom već možete krenuti.
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Imam jedan problem koji me veoma muči, te bih Vam bila veoma zahvalna ukoliko biste mi odgovorili. Naime, ja imam 26 godina, završila sam težak fakultet, radim. Problem je u tome što često crvenim, i to zbog svega i svačega, a još gore od samog crvenenja je strah da ću pocrveneti. To me baš muči i ometa u komunikaciji sa drugim ljudima, jer stalno imam osećaj da se drugi ljudi pitaju zbog čega li toliko crvenim, jer je to zaista očigledno (bukvalno izgledam kao da mi gori glava, a i takav je osećaj) , a i crvenim zbog svega i svačega-ponekad i kad mi se samo neko obrati. Hiljadu puta unapred proživljavam neke situacije, kada znam da ću nekog sresti ili sa nekim ili pred nekim morati nešto da pričam, i već od samih tih misli mi nije dobro, jer se samo plašim da ću pocrveneti i ispasti smotana i glupa. A i problem je u tome što kada pocrvenim, onda bukvalno bežim od razgovora, okrećem glavu ili ignorišem razgovor, pa onda delujem ludo. Uglavnom, zbog ovog crvenenja gotovo da imam kompleks niže vrednosti, previše mislim o tome, baš me to opterećuje, a pogotovo što radim na takvom radnom mestu gde sam u neprestanom kontaktu sa jako puno ljudi, a imam osećaj da su svi oni samopouzdaniji i sigurniji od mene, ili i ako nisu, bar im se to ne očitava toliko jasno na licu. Inače, kada realno razmislim, ja uopšte ne mislim da sam gluplja ili smotanija od drugih, ali imam baš previsoka očekivanja od same sebe, i teško mi je da tolerišem sopstvene greške. Moram da napomenem da sam zbog ove želje da na svakom nivu budem savršena, bolovala od bulimije nervose, i to od svoje 16. do 22. Godine, ali sam se uz pomoću psihologa od toga uspešno izlečila pre 4 god. Moram priznati da od tada živim daleko srećniji život i da ne zahtevam toliko bolesno mnogo od sebe kao ranije, ali se eto crvenenja još nisam rešila. I stidljiva sam, i nesigurna, a sa druge strane znam da vredim, ali ne znam kako da se od ove crvene napasti izlečim i da prestanem da razmišljam toliko o tome? Imate li vi neki savet za mene?
Puno vam hvala unapred.
S poštovanjem I. Đ.
Crvenjenje i strah od crvenjenja su velike neprijatnosti koje su simptom sociofobije, a koje su opet izraz duboke nesigurnosti i niskog samopoštovanja. Kao i prethodna problematika koju ste imali tako i ova ukazuju na nedovoljnu prihvaćenost sebe i svog života sa neveštim odbranama kojima održavate kontrolu nad svojim životom. Razlika u odnosu na ranije je što ste problem iz unutarnjih prostora prebacili spolja, ali mučite sebe na sličan način. Nezadovoljni sobom. Sve što je dobro kod vas, odnosno što vi nalazite da je dobro, nalazi se na svesnom nivou, ali determinisani ste u ponašanju mnogo dubljim nesvesnim sadržajima. Savetujem Vam psihoterapiju i eventualnu upotrebu antidepresiva. Još nešto, uzgred, da li mislite da vaša tolika posvećenost crvenilu je jedino bitno čime bi vas okolina primetila i da li mislite da uopšte to neko primećuje kako vi to mislite?
Srdačno dr. Dragana Krasić
Jako sam zabrinuta za mog tatu. Sa vremena na vreme mu blago utrne leva ruka i leva noga. Pre par dana je imao stres i jako je napet, danas su mu utrnuli udovi i on smatra da je zbog toga. I ranije kada je imao ove simptome bilo je u nekom stresnom periodu njegovog zivota. Da li mislite da je u pravu? Da li ne nešto ozbiljnije? Molim Vas odgovorite mi da bih ga nagovorila ako je potrebno da ode na neka ispitivanja, pošto on ne želi da ide kod lekara jer smatra da će to proći kada nestane stres i kada se opusti.
Unapred Vam hvala!
najbolje bi bilo kada bi Vašeg tatu pregledao neurolog, i kada bi se uradio nmr mozga, ukoliko se taj pregled ne obavi uvek će postojati dilema.
Srdačno dr. Dragana Krasić
Imam 29. god u zadnje dve nedelje imam velikih problema sa nervozom i nesanicom. Naime sve je počelo pre dve nedelje kada mi je na pregledu krvi ustanovljeno da imam povišene vrednosti jetrinih enzima i od tada pa sve do danas u mene se uvukao neverovatan strah od neke teške bolesti i smrti. Lekar opšte prakse mi je rekao da ne mora da bude nešto ozbiljno i da će mo za mesec dana ponoviti analizu krvi. Od tada sam konsultovao čak šest lekara koji su mi rekli slično, međutim i pored toga ja se nisam osećao bolje već samo gore, pozitivne vesti me nisu ohrabrljivale već sam samo tražio loše vesti po raznim forumima na internetu. Najgori dan u životu mi se desio kada sam plakao pred majkom jer sam mislio da ću da se ugušim od straha. U zadnje vreme mi se javio neki čudan osećaj po telu kao da mi hodaju neki insekti po telu. Mnogo brinem za svoje psihičko zdravlje. Do ponovne analize krvi mi je ostalo još 14. dana pa Vas molim da me posavetujete kako da izdržim taj period koji mi se sada već čini jako daleko i kako da se oslobodim straha da će rezultati biti loši.
Unaprd zahvalan RC
Naravno da takvi rezultati ne znače ništa. Ima onih koji imaju godinama povišene jetrine rezultate i da to otkriju slučajno. Verovatno je tako i kod vas, i da ste ih otkrili ranije, za vas ne bi imali oavakav značaj i posledice, kao sada. Ovo saznanje je koincidiralo sa periodom psihičke slabosti, gde Vam je ono pomoglo da definišete to stanje i sagledate na određeni način. Opustite se, uzimajte B vitamine, sačekajte rezultate koji će biti dobri i ako se i dalje loše osećate, krenite sa antidepresivima ili samo psihoterapijom, sa kojom već možete krenuti.
Srdačno dr. Dragana Krasić
Prikazano 1686-1690 od ukupno 2342 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke