Devojcica,M. 9,5god.treci razred.Odlican uspeh u skoli.Omiljena od strane vaspitaca,ucitelja,uopste starijih.Prosle skolske godine na testu o drugarstvu nalazi se medju omiljenim drugarima.Savesana,odgovorna,vredna,zrela.U odeljenju postoji devojcica "vodja",u daljem tekstu Milica, Problem pocinje verovatno jos u prvom razredu. U drugom se komplikuje.Pokusavamo da na problem gledamo kao na prolaznu fazu ali ne ignorisemo ga,razgovaramo o tome i cinilo nam se da je Masa uspela da prevazidje problem.Problem nastaje neslaganjem,tj.potrebom Milice da dominira.Istina da su nacini kojima se devojcica po nekad sluzi izvan ocekivanja za dete tog uzrasta, ali mi kao roditelji ne zelimo da problem baziramo na Milici, jer ce u zivotu uvek biti neka Milica.Ove godine problem postaje jos veci tako sto Masina najbolja drugarica sa kojom je jako bliska jos iz vrtica,prilazi Milici i intezivno sa njom provodi vreme.Masa pocinje da se povlaci,da ne izlazi na odmore,ili igra fudbal sa decacima,mada je to po nekad i ranije radila, mislim na druzenje sa decacima.Ima osecaj da je odbacena.Na pitanje da li postoji jos neka drugarica sa kojom bi mogla da se druzi,ona odgovara da nema jer sve "lete" oko Milice.Mozda sve ovo ne bi bilo toliko znacajno da ona ne pati.Cesto je neraspolozena,placljiva,nervozna i sve vise neprijateljski raspolozena prema mladjem bratu.I ako razlozi za neslaganje sa bratom postoje,sve cesce je njeno reagovanje neprimereno situacijama sto dodatno komplikuje stvar.Pokusao sam da budem objektivan u opisivanju problema kako bih mogao da dobijem najbolji savet.Ako je potrebno da imate jos neku informaciju rado cu Vam odgovoriti na pitanje.Do tad srdacan pozdrav.
u pravu ste potpuno- u zivotu uvek ima neka Milica. Sa Vasom devojcicom se desava nesto sto prezivljavaju i mnoga druga deca, ne samo tokom ranog skolovanja, nego i kasnije, uglavnom sve do perioda odraslosti. Nije u pitanju samo odrastanje, iako koincidira sa vremenom predpuberteta, pa je utoliko osetljivija i sama Masa i stvari dozivljava dramaticnije. Potrebno je pomoci joj da shvati da nije njena greska sto ne pripada "klubu obozavalaca Milice" a da je,recimo, njena najbolja drugarica koja se priklonila ovom "klubu" verovatno slabija licnost od nje jer je, prisavsi Milici, pokusala da dozivi osecaj prihvacenosti u odeljenju. Deca koja se na ovaj nacin, nao Vasa Masa izdvajaju, najcesce su osetljiva ali veoma kvalitetna deca, sa mnogo potencijala i sa kapacitetima za dublje shvatanje stvari, koja prepoznaju povrsnost i ne priklanjaju joj se, ali,naravno, veoma pate sto nisu medju opste prihvacenim likovima u odeljenju. Sa njom treba mnogo pricati u cilju ocvrscivanja individualnosti ali se nemojte cuditi da taj proces bude veoma spor i traje najmanje do petog razreda kada se mozda menja donekle situacija sa promenom na razrednu nastavu.Deca koja su tiha i nenametljiva cesto prolaze kroz ovu fazu. Ako ste u stanju da sami detetu posvetite dovoljno vremena (a to znaci stalnu podrsku i razgovore) u kome ce ona osetiti da je Vi sigurno razumete i podrzavate, ne prebacujuci to na teren nevaznog i prolaznog, da tome dajete dovoljan znacaj,to ce biti dovoljno. Nekada mi stariji gresimo, pokusavajuci da minimiziranjem detetove realnosti ublazimo problem, a time kod deteta stvaramo dozivljaj neshvacenosti (iako ga sustinski shvatamo).Ukoliko smatrate da bi mozda lakse prihvatila autoritet sa strane, moze da se u pricu ukljuci neko drugi od starijih u koga imate poverenja, ili neko ko je od nje nesto stariji a moze da joj prenese slicno sopstveno iskustvo-deca i adolescenti lakse prihvataju savete od nesto starijih drugara ili rodjaka. Ukoliko i to ne smatrate resenjem, psiholog bi joj sigurno mogao pomoci da neke probleme drugacije sagleda i da se lakse nosi sa narednim situacijama.Bitno je da znate, ovo sto joj se desava njoj sigurno nije lako, ali ce je i to ocvrsnuti i nauciti da realnije sagledava druge ljude i zivot, samo joj u tome treba pomoci davanjem objasnjenja za stvari koje je zbunjuju i rastuzuju, a sada i pune agresijom.Mnogo price sa njom je prvi korak. S postovanjem. prof.dr Bojana Dimitrijevic, specijalista med.psihologije
Ja sam 79 godiste i posle van matericne trudnoce pre 2 godine sam pocela imati problema sa strahovima panicnim napadima i td.Svaki dan mi je bio kao poslednji a niko to nije razumeo u mojoj blizini pocela sam koristiti ksalol od 0,25 u pocetku jedan na dan a sad 2 na dan evo sad sam opet u drugom stanju 35 nedelja i dalje pijem ksalol moj doktor je rekao da je to ok ali ja se plasim imam samo 5 nedelja do porodjaja i tek sad me hvata panika da li ce beba biti dobro da li sam je povredila sa tim ksalolom evo vec 3 dana malo jedem zato sto me ubi ta neizvesnost,inace pijem mamavitu i plus tabletice za malokrvnost jer sam bila malokrvna ali vise nisam mada mi je doktor rekao da nastavim da njima,na ultrazvuku su mi rekli da je beba dobo da napreduje ali ipak ipak imam nocene more u vezu ksalola jer ga pijem od pocetka drugos semestra .Molim vas odgovorite mi da li sam jedini slucaj trudnica i ksalol i sta biva kad se porodim koje su mogucnosti da beba bude zdrava.Hvala
ukoliko ste uz konsultaciju sa lekarom uzimali lekove, zaista nemate razloga za brigu, jer se neki lekovi mogu uzimati bez posledica po plod, a da pri tome Vama bude lakse. Iako ste imali neprijatna iskustva, pa se zato i normalno bojite za ishod porodjaja, svaka trudnica manje ili vise ima dileme da li ce njena beba biti dobro i zdrava. Po tome ne odstupate od mnogih zena koje, posebno sto se trudnoca vise blizi kraju, pocinju intenzivno da razmisljaju o dogadjaju koji ih iscekuje. Kada gledate oko sebe, nekako Vam se cini da je svima lakse nego Vama, da su zdraviji nego Vi, da su srecniji i opusteniji. Kada biste bili vise upoznati sa neizvesnostima, dilemama i strahovima drugih, videli biste da su oko Vas isto ljudi prepuni strahova i problema, psihickih opterecenja i cesto osecaja bespomocnosti. Zato, glavu gore!Nastojte da uredite ishranu i odmor jer je to za Vas i Vasu bebu sada najvaznije. Nemate nikakav poseban razlog za brigu, ne vise od bilo koje trudnice. Sam porodjaj je uvek nov dogadjaj koji Vas sigurno dodatno puni neizvesnoscu, ali imajte na umu da ce se oVama brinuti ekipa strucnjaka koji ce voditi racuna o svemu i ne trosite energiju na preveliku brigu. Nastojte da misli preusmerite na druge stvari, pokusajte da citate, gledate filmove, razgovarate sa dragim osobama o temama koje Vas licno ne doticu. Energija ce Vam biti potrebna kad se beba rodi da biste se njoj posvetili, akumulirajte je i sacuvajte do tada. Mnogo vas pozdravljam Prof. dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Vec godinu i po dana osecam nesnosiv umor.On se manifestuje u vidu stalnog umora,u popodnevnim casovima mi se zamracuje pogled,nisam u stanju ni da citam ni da pamtim,poremecen mi je san.Jedno vreme sam pio Zoloft i Lorazepam 1mg,ali nikakvog efekta nema.To me veoma zabrinjava jer imam 22 godine,student sam i fakultet mi vec uveliko trpi zbog toga. Ako mozete,odgovorite mi na mail,jer bi tako bilo lakse,ukoliko se javi potreba za povratnom informacijom. Unapred zahvalan
Postovani, iz Vaseg pisma nije jasno da li ste po pitanju svoje zdravstvene situacije konsultovali i lekare drugih specijalnosti, jer Vase stanje moze biti uzrokovano nekim somatskim uzrocima - anemijom, poremecajem tiroidne zlezde, kao i mnogim srugim faktorima koje treba najpre iskljuciti da biste kao uzrok svojih tegoba navodili samo psihicke faktore. Kako prema terapiji koju uzimate pretpostavljam da je vas dominantni problem depresija, bitno je i to da primecujete da za godinu dana nije bilo poboljsanja. To je bitan razlog da se ponovo obratite psihijatru koji ce promeniti i prilagoditi terapiju Vasim smetnjama,jer se ocekuje da se uz primenu adekvatne terapije oseti poboljsanje vec u periodu od prvih nekoliko nedelja. Posto ste student, imate mogucnost da se za pomoc obratite specijalisti u Studentskoj poliklinici, ako vec nemate svog stalnog lekara koji ce kroz redovne kontrole, koje su neophodne kada uzimate antidepresive, preduzeti neophodne korake da resi problem farmakoterapije.Uz to, psihoterapijski rad sa psihologom ili psihijatrom bi Vam mogao pomoci da steknete uvid u svoje probleme i razresavate ih korak po korak. Psihicke tegobe koje na ovaj nacin uticu na Vasu funkcionalnost ne mozete, kako i sami vidite, resiti sami, niti treba insistirati na terapiji koja se pokazala kao neuspesna. Posto psiholozi nisu kompetentni da daju preporuke u smeru farmakoterapije, Vas prvi korak bi bio odlazak kod psihijatra, a tek nakon toga eventualni dodatni rad sa psihologom koji bi u razgovorima sa Vama mogao dodatno ubrzati resavanje smetnji. Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Pozdrav, Imam 24 godine, student sam, i sumnjam da patim od nekog oblika socijalne fobije (citao sam dosta na internetu o sf i mislim da je to to). Zivim u jednom malom gradicu (Gornjem Milanovcu) i interesuje me koji bi bili prvi koraci koji bi me poveli ka izlecenju, posto do sada tako reci nikada ranije nisam bio kod lekara (osim par puta kod zubara). Znaci da mi pojasnite detaljnije kakva je procedura od mog dolaska u "zdravstveni centar" pa do postavljanja dijagnoze i eventualno prepisivanja lekova (koji bi to lekovi bili otprilike i njihova trenutna cena), da li je to problem vise psihijatrije ili psihologije (ne znam sustinu razlike izmedju te dve oblasti) i da li je bolje da krenem kod privatnog psihologa (psihijatra) ako za to imam finansijskih uslova (kolike su cene pregleda i kasnije terapije, orijentacione cene)? Unapred hvala i ocekujem vas odgovor
Postovani, Postavljanje sopstvene dijagnoze na osnovu literature ili interneta nije zahvalno, posebno zato sto se ljudi, cak i kada nemaju neki veci zdravstveni problem, mogu naci u pojedinim simptomima, bilo da je u pitanju telesna ili psihicka bolest, pa se vise nego sto je to potrebno identifikovati sa odredjenom dijagnozom. Zbog toga je veoma mudro obratiti se strucnjaku da potvrdi ili demantuje vase pretpostavke. Ima vise nacina da to tehnicki odradite - ako idete u zvanicnu ustanovu, buduci da ste student, mozda ima mogucnosti da se obratite Studentskoj poliklinici u Vasem ili obliznjem mestu gde usluge ne placate, a sve se zavrsava na jednom mestu. Ako nema takve institucije, morali biste da se javite nadleznoj instituciji opsteg zdravstva (Dom zdravlja, ambulante) zbog neophodnog uputa kojim ce Vas usmeriti na specijalistu u toj ili drugoj ustanovi. Obicno se prvo usmerava ka psihijatru, pa on upucuje psihologu ako proceni da je to potrebno. Sa uputon idete nadleznom specijalisti i on Vas dalje vodi, daje terapiju i odredjuje korake koje smatra potrebnim za Vas tretman. Ukoliko isete privatno, mozete se obratiti bilo psihijatru, bilo psihologu, jer obe profesije tretiraju problem o kome govorite. O ceni usluga ne mogu nista reci, jer se one veoma razlikuju od grada do grada, kao i od jedne do druge privatne klinike, a takodje su cesto razlicite za psihologe i psihijatre u istoj privatnoj klinici. Eventualne lekove, ukoliko Vam budu potrebni, propisuje samo psihijatar, jer psiholog nema te kompetencije. Prof.dr Bojana Dimitrijevic, spec.med.psihologije
Imam jedan veliki problem. Imam 21. godinu. Ranije nisam mogao da zaspim uglavnom noc pred ispit, ili neki vazan dogadjaj. Medjutim pocetkom ovog semestra dosao sam do situacije da par noci pred odlazak na fakultet, nisam mogao da zaspim (zbog uzbudjenja...verovatno...jer je poceo novi semestar) i to stanje se nastavilo vec tri nedelje, jer ja odlazim u krevet sa ubedjenjem da ne mogu da zaspim, i onda stvarno i ne zaspim!!(Sada mislim da je upravo to jedini razlog moje nesanice) Zbog svega toga sam vrlo nervozan i razdrazljiv, stvarno ne znam sta da radim. Da li mi mozete preporuciti neke pilule za spavanje bar nekoliko dana kako bi mi se normalan san povratio?
buduci da sam ja psiholog, ne mogu Vam preporuciti medikamentoznu terapiju koja je u nadleznosti psihijatara i za to biste morali da se javite nekome od nadleznih specijalista. Medjutim, kada je rec o Vasem problemu, cini mi se da je moguce da ste napravili inverziju ritma sna, odnosno da ste sa par noci nespavanja, zbog treme i uzbudjenja, "okrenuli dan za noc" - ako nocu ne spavate, a danju ste toliko umorni da morate malo da nadoknadite nocno nespavanje, moze se desiti da se time stvara "zacarani krug" i onda se danju spava a nocu bdi. Ukoliko je takav slucaj, izbegnite po svaku cenu dnevno spavanje u toku jednog dana, kako biste se dovoljno umorili za vecernji san, i da biste tako vratili prirodni ritam spavanja i budnog stanja. Ukoliko nije takav slucaj, pa ne spavate danju, pokusajte u vecernjim casovima da odaberete sto opustenije aktivnosti, da slusate opustajucu muziku, da sebi priustite duzu toplu kupku ili da radite stvari koje vas relaksiraju, kako biste u vecernjim casovima smanjili tonus i lakse zaspali. Cini mi se da ste po prirodi osetljiva osoba koja burno emotivno reaguje na promene, pa ste mozda i u periodu kada Vam se desavaju i neki drugi snazno emotivno prebojeni dogadjaji. Preispitajte sebe sta Vas sve uznemirava i pokusajte sto vise da iskljucite neprijate i za Vas uznemirujuce faktore, sto bi Vas sve donekle opustilo. Ukoliko i pored ovakvih nastojanja ne uspete da se opustite i povratite normalan ritam sna, nije nikakva sramota obratiti se za pomoc psihijatru za pomoc koja moze biti veoma efikasna i uciniti da se bolje osecate. S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Devojcica,M. 9,5god.treci razred.Odlican uspeh u skoli.Omiljena od strane vaspitaca,ucitelja,uopste starijih.Prosle skolske godine na testu o drugarstvu nalazi se medju omiljenim drugarima.Savesana,odgovorna,vredna,zrela.U odeljenju postoji devojcica "vodja",u daljem tekstu Milica, Problem pocinje verovatno jos u prvom razredu. U drugom se komplikuje.Pokusavamo da na problem gledamo kao na prolaznu fazu ali ne ignorisemo ga,razgovaramo o tome i cinilo nam se da je Masa uspela da prevazidje problem.Problem nastaje neslaganjem,tj.potrebom Milice da dominira.Istina da su nacini kojima se devojcica po nekad sluzi izvan ocekivanja za dete tog uzrasta, ali mi kao roditelji ne zelimo da problem baziramo na Milici, jer ce u zivotu uvek biti neka Milica.Ove godine problem postaje jos veci tako sto Masina najbolja drugarica sa kojom je jako bliska jos iz vrtica,prilazi Milici i intezivno sa njom provodi vreme.Masa pocinje da se povlaci,da ne izlazi na odmore,ili igra fudbal sa decacima,mada je to po nekad i ranije radila, mislim na druzenje sa decacima.Ima osecaj da je odbacena.Na pitanje da li postoji jos neka drugarica sa kojom bi mogla da se druzi,ona odgovara da nema jer sve "lete" oko Milice.Mozda sve ovo ne bi bilo toliko znacajno da ona ne pati.Cesto je neraspolozena,placljiva,nervozna i sve vise neprijateljski raspolozena prema mladjem bratu.I ako razlozi za neslaganje sa bratom postoje,sve cesce je njeno reagovanje neprimereno situacijama sto dodatno komplikuje stvar.Pokusao sam da budem objektivan u opisivanju problema kako bih mogao da dobijem najbolji savet.Ako je potrebno da imate jos neku informaciju rado cu Vam odgovoriti na pitanje.Do tad srdacan pozdrav.
Odgovoreno: 27. 11. 2007.u pravu ste potpuno- u zivotu uvek ima neka Milica. Sa Vasom devojcicom se desava nesto sto prezivljavaju i mnoga druga deca, ne samo tokom ranog skolovanja, nego i kasnije, uglavnom sve do perioda odraslosti. Nije u pitanju samo odrastanje, iako koincidira sa vremenom predpuberteta, pa je utoliko osetljivija i sama Masa i stvari dozivljava dramaticnije. Potrebno je pomoci joj da shvati da nije njena greska sto ne pripada "klubu obozavalaca Milice" a da je,recimo, njena najbolja drugarica koja se priklonila ovom "klubu" verovatno slabija licnost od nje jer je, prisavsi Milici, pokusala da dozivi osecaj prihvacenosti u odeljenju. Deca koja se na ovaj nacin, nao Vasa Masa izdvajaju, najcesce su osetljiva ali veoma kvalitetna deca, sa mnogo potencijala i sa kapacitetima za dublje shvatanje stvari, koja prepoznaju povrsnost i ne priklanjaju joj se, ali,naravno, veoma pate sto nisu medju opste prihvacenim likovima u odeljenju. Sa njom treba mnogo pricati u cilju ocvrscivanja individualnosti ali se nemojte cuditi da taj proces bude veoma spor i traje najmanje do petog razreda kada se mozda menja donekle situacija sa promenom na razrednu nastavu.Deca koja su tiha i nenametljiva cesto prolaze kroz ovu fazu. Ako ste u stanju da sami detetu posvetite dovoljno vremena (a to znaci stalnu podrsku i razgovore) u kome ce ona osetiti da je Vi sigurno razumete i podrzavate, ne prebacujuci to na teren nevaznog i prolaznog, da tome dajete dovoljan znacaj,to ce biti dovoljno. Nekada mi stariji gresimo, pokusavajuci da minimiziranjem detetove realnosti ublazimo problem, a time kod deteta stvaramo dozivljaj neshvacenosti (iako ga sustinski shvatamo).Ukoliko smatrate da bi mozda lakse prihvatila autoritet sa strane, moze da se u pricu ukljuci neko drugi od starijih u koga imate poverenja, ili neko ko je od nje nesto stariji a moze da joj prenese slicno sopstveno iskustvo-deca i adolescenti lakse prihvataju savete od nesto starijih drugara ili rodjaka. Ukoliko i to ne smatrate resenjem, psiholog bi joj sigurno mogao pomoci da neke probleme drugacije sagleda i da se lakse nosi sa narednim situacijama.Bitno je da znate, ovo sto joj se desava njoj sigurno nije lako, ali ce je i to ocvrsnuti i nauciti da realnije sagledava druge ljude i zivot, samo joj u tome treba pomoci davanjem objasnjenja za stvari koje je zbunjuju i rastuzuju, a sada i pune agresijom.Mnogo price sa njom je prvi korak. S postovanjem. prof.dr Bojana Dimitrijevic, specijalista med.psihologije
Ja sam 79 godiste i posle van matericne trudnoce pre 2 godine sam pocela imati problema sa strahovima panicnim napadima i td.Svaki dan mi je bio kao poslednji a niko to nije razumeo u mojoj blizini pocela sam koristiti ksalol od 0,25 u pocetku jedan na dan a sad 2 na dan evo sad sam opet u drugom stanju 35 nedelja i dalje pijem ksalol moj doktor je rekao da je to ok ali ja se plasim imam samo 5 nedelja do porodjaja i tek sad me hvata panika da li ce beba biti dobro da li sam je povredila sa tim ksalolom evo vec 3 dana malo jedem zato sto me ubi ta neizvesnost,inace pijem mamavitu i plus tabletice za malokrvnost jer sam bila malokrvna ali vise nisam mada mi je doktor rekao da nastavim da njima,na ultrazvuku su mi rekli da je beba dobo da napreduje ali ipak ipak imam nocene more u vezu ksalola jer ga pijem od pocetka drugos semestra .Molim vas odgovorite mi da li sam jedini slucaj trudnica i ksalol i sta biva kad se porodim koje su mogucnosti da beba bude zdrava.Hvala
Odgovoreno: 14. 11. 2007.ukoliko ste uz konsultaciju sa lekarom uzimali lekove, zaista nemate razloga za brigu, jer se neki lekovi mogu uzimati bez posledica po plod, a da pri tome Vama bude lakse. Iako ste imali neprijatna iskustva, pa se zato i normalno bojite za ishod porodjaja, svaka trudnica manje ili vise ima dileme da li ce njena beba biti dobro i zdrava. Po tome ne odstupate od mnogih zena koje, posebno sto se trudnoca vise blizi kraju, pocinju intenzivno da razmisljaju o dogadjaju koji ih iscekuje. Kada gledate oko sebe, nekako Vam se cini da je svima lakse nego Vama, da su zdraviji nego Vi, da su srecniji i opusteniji. Kada biste bili vise upoznati sa neizvesnostima, dilemama i strahovima drugih, videli biste da su oko Vas isto ljudi prepuni strahova i problema, psihickih opterecenja i cesto osecaja bespomocnosti. Zato, glavu gore!Nastojte da uredite ishranu i odmor jer je to za Vas i Vasu bebu sada najvaznije. Nemate nikakav poseban razlog za brigu, ne vise od bilo koje trudnice. Sam porodjaj je uvek nov dogadjaj koji Vas sigurno dodatno puni neizvesnoscu, ali imajte na umu da ce se oVama brinuti ekipa strucnjaka koji ce voditi racuna o svemu i ne trosite energiju na preveliku brigu. Nastojte da misli preusmerite na druge stvari, pokusajte da citate, gledate filmove, razgovarate sa dragim osobama o temama koje Vas licno ne doticu. Energija ce Vam biti potrebna kad se beba rodi da biste se njoj posvetili, akumulirajte je i sacuvajte do tada. Mnogo vas pozdravljam Prof. dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Vec godinu i po dana osecam nesnosiv umor.On se manifestuje u vidu stalnog umora,u popodnevnim casovima mi se zamracuje pogled,nisam u stanju ni da citam ni da pamtim,poremecen mi je san.Jedno vreme sam pio Zoloft i Lorazepam 1mg,ali nikakvog efekta nema.To me veoma zabrinjava jer imam 22 godine,student sam i fakultet mi vec uveliko trpi zbog toga. Ako mozete,odgovorite mi na mail,jer bi tako bilo lakse,ukoliko se javi potreba za povratnom informacijom. Unapred zahvalan
Odgovoreno: 04. 11. 2007.Postovani, iz Vaseg pisma nije jasno da li ste po pitanju svoje zdravstvene situacije konsultovali i lekare drugih specijalnosti, jer Vase stanje moze biti uzrokovano nekim somatskim uzrocima - anemijom, poremecajem tiroidne zlezde, kao i mnogim srugim faktorima koje treba najpre iskljuciti da biste kao uzrok svojih tegoba navodili samo psihicke faktore. Kako prema terapiji koju uzimate pretpostavljam da je vas dominantni problem depresija, bitno je i to da primecujete da za godinu dana nije bilo poboljsanja. To je bitan razlog da se ponovo obratite psihijatru koji ce promeniti i prilagoditi terapiju Vasim smetnjama,jer se ocekuje da se uz primenu adekvatne terapije oseti poboljsanje vec u periodu od prvih nekoliko nedelja. Posto ste student, imate mogucnost da se za pomoc obratite specijalisti u Studentskoj poliklinici, ako vec nemate svog stalnog lekara koji ce kroz redovne kontrole, koje su neophodne kada uzimate antidepresive, preduzeti neophodne korake da resi problem farmakoterapije.Uz to, psihoterapijski rad sa psihologom ili psihijatrom bi Vam mogao pomoci da steknete uvid u svoje probleme i razresavate ih korak po korak. Psihicke tegobe koje na ovaj nacin uticu na Vasu funkcionalnost ne mozete, kako i sami vidite, resiti sami, niti treba insistirati na terapiji koja se pokazala kao neuspesna. Posto psiholozi nisu kompetentni da daju preporuke u smeru farmakoterapije, Vas prvi korak bi bio odlazak kod psihijatra, a tek nakon toga eventualni dodatni rad sa psihologom koji bi u razgovorima sa Vama mogao dodatno ubrzati resavanje smetnji. Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Pozdrav, Imam 24 godine, student sam, i sumnjam da patim od nekog oblika socijalne fobije (citao sam dosta na internetu o sf i mislim da je to to). Zivim u jednom malom gradicu (Gornjem Milanovcu) i interesuje me koji bi bili prvi koraci koji bi me poveli ka izlecenju, posto do sada tako reci nikada ranije nisam bio kod lekara (osim par puta kod zubara). Znaci da mi pojasnite detaljnije kakva je procedura od mog dolaska u "zdravstveni centar" pa do postavljanja dijagnoze i eventualno prepisivanja lekova (koji bi to lekovi bili otprilike i njihova trenutna cena), da li je to problem vise psihijatrije ili psihologije (ne znam sustinu razlike izmedju te dve oblasti) i da li je bolje da krenem kod privatnog psihologa (psihijatra) ako za to imam finansijskih uslova (kolike su cene pregleda i kasnije terapije, orijentacione cene)? Unapred hvala i ocekujem vas odgovor
Odgovoreno: 29. 10. 2007.Postovani, Postavljanje sopstvene dijagnoze na osnovu literature ili interneta nije zahvalno, posebno zato sto se ljudi, cak i kada nemaju neki veci zdravstveni problem, mogu naci u pojedinim simptomima, bilo da je u pitanju telesna ili psihicka bolest, pa se vise nego sto je to potrebno identifikovati sa odredjenom dijagnozom. Zbog toga je veoma mudro obratiti se strucnjaku da potvrdi ili demantuje vase pretpostavke. Ima vise nacina da to tehnicki odradite - ako idete u zvanicnu ustanovu, buduci da ste student, mozda ima mogucnosti da se obratite Studentskoj poliklinici u Vasem ili obliznjem mestu gde usluge ne placate, a sve se zavrsava na jednom mestu. Ako nema takve institucije, morali biste da se javite nadleznoj instituciji opsteg zdravstva (Dom zdravlja, ambulante) zbog neophodnog uputa kojim ce Vas usmeriti na specijalistu u toj ili drugoj ustanovi. Obicno se prvo usmerava ka psihijatru, pa on upucuje psihologu ako proceni da je to potrebno. Sa uputon idete nadleznom specijalisti i on Vas dalje vodi, daje terapiju i odredjuje korake koje smatra potrebnim za Vas tretman. Ukoliko isete privatno, mozete se obratiti bilo psihijatru, bilo psihologu, jer obe profesije tretiraju problem o kome govorite. O ceni usluga ne mogu nista reci, jer se one veoma razlikuju od grada do grada, kao i od jedne do druge privatne klinike, a takodje su cesto razlicite za psihologe i psihijatre u istoj privatnoj klinici. Eventualne lekove, ukoliko Vam budu potrebni, propisuje samo psihijatar, jer psiholog nema te kompetencije. Prof.dr Bojana Dimitrijevic, spec.med.psihologije
Imam jedan veliki problem. Imam 21. godinu. Ranije nisam mogao da zaspim uglavnom noc pred ispit, ili neki vazan dogadjaj. Medjutim pocetkom ovog semestra dosao sam do situacije da par noci pred odlazak na fakultet, nisam mogao da zaspim (zbog uzbudjenja...verovatno...jer je poceo novi semestar) i to stanje se nastavilo vec tri nedelje, jer ja odlazim u krevet sa ubedjenjem da ne mogu da zaspim, i onda stvarno i ne zaspim!!(Sada mislim da je upravo to jedini razlog moje nesanice) Zbog svega toga sam vrlo nervozan i razdrazljiv, stvarno ne znam sta da radim. Da li mi mozete preporuciti neke pilule za spavanje bar nekoliko dana kako bi mi se normalan san povratio?
Odgovoreno: 29. 10. 2007.buduci da sam ja psiholog, ne mogu Vam preporuciti medikamentoznu terapiju koja je u nadleznosti psihijatara i za to biste morali da se javite nekome od nadleznih specijalista. Medjutim, kada je rec o Vasem problemu, cini mi se da je moguce da ste napravili inverziju ritma sna, odnosno da ste sa par noci nespavanja, zbog treme i uzbudjenja, "okrenuli dan za noc" - ako nocu ne spavate, a danju ste toliko umorni da morate malo da nadoknadite nocno nespavanje, moze se desiti da se time stvara "zacarani krug" i onda se danju spava a nocu bdi. Ukoliko je takav slucaj, izbegnite po svaku cenu dnevno spavanje u toku jednog dana, kako biste se dovoljno umorili za vecernji san, i da biste tako vratili prirodni ritam spavanja i budnog stanja. Ukoliko nije takav slucaj, pa ne spavate danju, pokusajte u vecernjim casovima da odaberete sto opustenije aktivnosti, da slusate opustajucu muziku, da sebi priustite duzu toplu kupku ili da radite stvari koje vas relaksiraju, kako biste u vecernjim casovima smanjili tonus i lakse zaspali. Cini mi se da ste po prirodi osetljiva osoba koja burno emotivno reaguje na promene, pa ste mozda i u periodu kada Vam se desavaju i neki drugi snazno emotivno prebojeni dogadjaji. Preispitajte sebe sta Vas sve uznemirava i pokusajte sto vise da iskljucite neprijate i za Vas uznemirujuce faktore, sto bi Vas sve donekle opustilo. Ukoliko i pored ovakvih nastojanja ne uspete da se opustite i povratite normalan ritam sna, nije nikakva sramota obratiti se za pomoc psihijatru za pomoc koja moze biti veoma efikasna i uciniti da se bolje osecate. S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Prikazano 196-200 od ukupno 226 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima