Vec godinu i po dana osecam nesnosiv umor.On se manifestuje u vidu stalnog umora,u popodnevnim casovima mi se zamracuje pogled,nisam u stanju ni da citam ni da pamtim,poremecen mi je san.Jedno vreme sam pio Zoloft i Lorazepam 1mg,ali nikakvog efekta nema.To me veoma zabrinjava jer imam 22 godine,student sam i fakultet mi vec uveliko trpi zbog toga. Ako mozete,odgovorite mi na mail,jer bi tako bilo lakse,ukoliko se javi potreba za povratnom informacijom. Unapred zahvalan
Postovani, iz Vaseg pisma nije jasno da li ste po pitanju svoje zdravstvene situacije konsultovali i lekare drugih specijalnosti, jer Vase stanje moze biti uzrokovano nekim somatskim uzrocima - anemijom, poremecajem tiroidne zlezde, kao i mnogim srugim faktorima koje treba najpre iskljuciti da biste kao uzrok svojih tegoba navodili samo psihicke faktore. Kako prema terapiji koju uzimate pretpostavljam da je vas dominantni problem depresija, bitno je i to da primecujete da za godinu dana nije bilo poboljsanja. To je bitan razlog da se ponovo obratite psihijatru koji ce promeniti i prilagoditi terapiju Vasim smetnjama,jer se ocekuje da se uz primenu adekvatne terapije oseti poboljsanje vec u periodu od prvih nekoliko nedelja. Posto ste student, imate mogucnost da se za pomoc obratite specijalisti u Studentskoj poliklinici, ako vec nemate svog stalnog lekara koji ce kroz redovne kontrole, koje su neophodne kada uzimate antidepresive, preduzeti neophodne korake da resi problem farmakoterapije.Uz to, psihoterapijski rad sa psihologom ili psihijatrom bi Vam mogao pomoci da steknete uvid u svoje probleme i razresavate ih korak po korak. Psihicke tegobe koje na ovaj nacin uticu na Vasu funkcionalnost ne mozete, kako i sami vidite, resiti sami, niti treba insistirati na terapiji koja se pokazala kao neuspesna. Posto psiholozi nisu kompetentni da daju preporuke u smeru farmakoterapije, Vas prvi korak bi bio odlazak kod psihijatra, a tek nakon toga eventualni dodatni rad sa psihologom koji bi u razgovorima sa Vama mogao dodatno ubrzati resavanje smetnji. Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Pozdrav, Imam 24 godine, student sam, i sumnjam da patim od nekog oblika socijalne fobije (citao sam dosta na internetu o sf i mislim da je to to). Zivim u jednom malom gradicu (Gornjem Milanovcu) i interesuje me koji bi bili prvi koraci koji bi me poveli ka izlecenju, posto do sada tako reci nikada ranije nisam bio kod lekara (osim par puta kod zubara). Znaci da mi pojasnite detaljnije kakva je procedura od mog dolaska u "zdravstveni centar" pa do postavljanja dijagnoze i eventualno prepisivanja lekova (koji bi to lekovi bili otprilike i njihova trenutna cena), da li je to problem vise psihijatrije ili psihologije (ne znam sustinu razlike izmedju te dve oblasti) i da li je bolje da krenem kod privatnog psihologa (psihijatra) ako za to imam finansijskih uslova (kolike su cene pregleda i kasnije terapije, orijentacione cene)? Unapred hvala i ocekujem vas odgovor
Postovani, Postavljanje sopstvene dijagnoze na osnovu literature ili interneta nije zahvalno, posebno zato sto se ljudi, cak i kada nemaju neki veci zdravstveni problem, mogu naci u pojedinim simptomima, bilo da je u pitanju telesna ili psihicka bolest, pa se vise nego sto je to potrebno identifikovati sa odredjenom dijagnozom. Zbog toga je veoma mudro obratiti se strucnjaku da potvrdi ili demantuje vase pretpostavke. Ima vise nacina da to tehnicki odradite - ako idete u zvanicnu ustanovu, buduci da ste student, mozda ima mogucnosti da se obratite Studentskoj poliklinici u Vasem ili obliznjem mestu gde usluge ne placate, a sve se zavrsava na jednom mestu. Ako nema takve institucije, morali biste da se javite nadleznoj instituciji opsteg zdravstva (Dom zdravlja, ambulante) zbog neophodnog uputa kojim ce Vas usmeriti na specijalistu u toj ili drugoj ustanovi. Obicno se prvo usmerava ka psihijatru, pa on upucuje psihologu ako proceni da je to potrebno. Sa uputon idete nadleznom specijalisti i on Vas dalje vodi, daje terapiju i odredjuje korake koje smatra potrebnim za Vas tretman. Ukoliko isete privatno, mozete se obratiti bilo psihijatru, bilo psihologu, jer obe profesije tretiraju problem o kome govorite. O ceni usluga ne mogu nista reci, jer se one veoma razlikuju od grada do grada, kao i od jedne do druge privatne klinike, a takodje su cesto razlicite za psihologe i psihijatre u istoj privatnoj klinici. Eventualne lekove, ukoliko Vam budu potrebni, propisuje samo psihijatar, jer psiholog nema te kompetencije. Prof.dr Bojana Dimitrijevic, spec.med.psihologije
Imam jedan veliki problem. Imam 21. godinu. Ranije nisam mogao da zaspim uglavnom noc pred ispit, ili neki vazan dogadjaj. Medjutim pocetkom ovog semestra dosao sam do situacije da par noci pred odlazak na fakultet, nisam mogao da zaspim (zbog uzbudjenja...verovatno...jer je poceo novi semestar) i to stanje se nastavilo vec tri nedelje, jer ja odlazim u krevet sa ubedjenjem da ne mogu da zaspim, i onda stvarno i ne zaspim!!(Sada mislim da je upravo to jedini razlog moje nesanice) Zbog svega toga sam vrlo nervozan i razdrazljiv, stvarno ne znam sta da radim. Da li mi mozete preporuciti neke pilule za spavanje bar nekoliko dana kako bi mi se normalan san povratio?
buduci da sam ja psiholog, ne mogu Vam preporuciti medikamentoznu terapiju koja je u nadleznosti psihijatara i za to biste morali da se javite nekome od nadleznih specijalista. Medjutim, kada je rec o Vasem problemu, cini mi se da je moguce da ste napravili inverziju ritma sna, odnosno da ste sa par noci nespavanja, zbog treme i uzbudjenja, "okrenuli dan za noc" - ako nocu ne spavate, a danju ste toliko umorni da morate malo da nadoknadite nocno nespavanje, moze se desiti da se time stvara "zacarani krug" i onda se danju spava a nocu bdi. Ukoliko je takav slucaj, izbegnite po svaku cenu dnevno spavanje u toku jednog dana, kako biste se dovoljno umorili za vecernji san, i da biste tako vratili prirodni ritam spavanja i budnog stanja. Ukoliko nije takav slucaj, pa ne spavate danju, pokusajte u vecernjim casovima da odaberete sto opustenije aktivnosti, da slusate opustajucu muziku, da sebi priustite duzu toplu kupku ili da radite stvari koje vas relaksiraju, kako biste u vecernjim casovima smanjili tonus i lakse zaspali. Cini mi se da ste po prirodi osetljiva osoba koja burno emotivno reaguje na promene, pa ste mozda i u periodu kada Vam se desavaju i neki drugi snazno emotivno prebojeni dogadjaji. Preispitajte sebe sta Vas sve uznemirava i pokusajte sto vise da iskljucite neprijate i za Vas uznemirujuce faktore, sto bi Vas sve donekle opustilo. Ukoliko i pored ovakvih nastojanja ne uspete da se opustite i povratite normalan ritam sna, nije nikakva sramota obratiti se za pomoc psihijatru za pomoc koja moze biti veoma efikasna i uciniti da se bolje osecate. S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Poštovana dr. Dimitrijević, Molim Vas za malo Vaše pažnje i savet. Imam 42 godine. Moj život se sveo na posao i nekoliko bezuspešnih pokušaja da zasnujem porodicu. U sveri intimnog života imam duge periode emotivne i telesne apstinencije. Kada se, u proteklih nekoliko godina, ukaže prilika za neko novo poznanstvo, i emotivnu i intimnu vezu, uvek se javlja isti problem: impotencija i prerana ejakulacija. S obzirom na godine, odličnog sam zdravstvenog stanja, tako da ni erektilnu disfunkciju ne dovodim u vezu sa fizičkim poremećajima, tim pre što su prisutne i noćne i jutarnje erekcije. U tranutcima razmene nežnosti erekcija je prisutna, ali kada treba ostvariti telesni kontakt, erekcija izostaje. Čak i kad mi se "posreći" da erekcija bude dobra, tu je obavezno nastavak problema u vidu prerane ejakulacije. Pokušavao sam i sa famoznom "vijagrom" (pokušao sam i da je kombinujem sa bensedinom kako bih tom činu zadovoljstva pristupio bez straha i panike), ali nisam osetio nikakvo poboljšanje. Tačnije stanje je isto: erekcija je ! prisutna (kada nije potrebna) u fazi predigre, a kada je potrebno (posle nekih pola sata - manje ili više) kao da me "prođe volja", erekcija izostaje. Molim Vas da mi pomognete savetom. Moja molba je u toliko veča što sam od skora u emotivnoj vezi sa osobom za koju osečam, posle dugo vremena, da mi je izuzetno stalo, a izbegavanje (odnosno odlaganje) fizičkog kontakta sa tom osobom, gubi svaki smisao i pre ili kasnije kod nje će probuditi sumnju u moje "muške" potencijale. Još jednom, molim Vas za savet.
Postovani, iz Vaseg pisma se cini da je Vas jedini problem vezan za seksualno funkcionisanje, sto uslovljava mucne i prazne periode koji se ticu i emotivnog angazovanja. Nisam takodje do kraja shvatila da li su smetnje vezane za period od pre nekoliko godina ili traju duze. Nisam mogla da zakljucim da li postoje jos neke smetnje vezane za napetost ili druge trajnije psihicke smetnje, pa stoga pretpostavljam da nisu znacajne. Takodje niste napisali da li ste se zbog svog problema javljali urologu ili uopste trazili savet lekara. Dakle, uz nedostajuce informacije, nije lako dati pravi odgovor na Vasa pitanja, ali generalno pristupajuci takvom problemu, da pokusamo da zajedno dodjemo do nekih resenja. Ukoliko ste, kako kazete, sada sreli osobu do koje Vam je stalo, i sa kojom imate sansu da ostvarite trajniju vezu, razmislite o mogucnosti da sa njom iskremo porazgovarate o problemu koji Vas muci. Ukoliko je to zaista osoba koja Vas moze prihvatiti onakvog kakvi stvarno jeste, sto bi bilo najznacajnije, iskrenost i otvaranje bi predstavljali osnovu za vase opustenije pristupanje intimnim odnosima i popravljanje vaseg seksualnog funkcionisanja, koje je znacajno naruseno i napetoscu i Vasom potrebom da ne pokazete i ne priznate problem. Ukoliko Vasa partnerka sa razumevanjem prihvati ulogu "saradnika" u resavanju tog problema, imate velike sanse da funkcionisanje bude kako treba. Ukoliko se prema partnerkama uporno ponasate kao macho, pa se, naravno, plasite neuspeha jer se od vas ocekuje da nikada ne "omanete", Vase opterecenje je vece, a problem se samo produbljuje ponavljanjem neuspeha. Ukoliko problemi u seksualnom funkcionisanju nisu jedini, vec imate i znake psihicke napetosti nezavisno od intimnog kontakta, ili neke druge psihicke smetnje, bilo bi korisno da se javite psihologu/psihijatru jer se moze desiti da ovaj problem koji Vas najvise muci moze biti delimicno resen resavanjem povezanih problema. S postovanjem, Prof.drBojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
nisam bas sigurna je li ovaj problem u vasem domenu ali...bila bi jako zahvalna ako bi neko pokusao odgovoriti na moje pitanje... od nedavno sam u vezi i stvarno je sve ok izmedju nas dvoje, komunikacija, razumevanje, bliskost ali..sto se tice sexa tu ne funkcjonise... prvi put, valjda od silne zelje da sve bude kako treba...nije nista funkcjonisalo...prvo moj decko nije mogao zadrzati erekciju pa zatim je jako brzo i svrsio...po njegovim recima nikad mu se to nije desilio ranije..mada mi je pre toga rekao i nesto u stilu da nije siguran da li on moze ispuniti sve ono sto misli da ja zahtevam...krajnje, puna razumevanja sam mu pokusala objasniti da se to desava a narocito nakon duge pauze bez sexa kao sto je to u njegovom slucaju rec..cak mi je i zahvalio sto sam tako odreagovala na taj njegov problem...ali od tada imam utisak da izbegava sex pravdajuci to nekad plodnim danima, nekad bolovima u stomaku i slicno...svaki put, na njegovo svakodnevno insistiranje da se vidimo, jer ima potrebu da me vidi, napomene mi da nema bas puno vremena i da se mozemo videti na kratko, tek da me vidi...pokusali smo jos! jednom u zadnjih mesec dana da vodimo ljubav, kad sam osetila da je spreman i da je u erekciji ali ubrzo nakon toga ponovo se desilo isto...izgubio je erekciju, pravdajuci time da sam previse uska....primetila sam da mu se erekcija javlja u situacijam kad je nemoguce da imamo sex,izazvana obicnim poljupcem..a kad se ja stvarno trudim pa i zadovoljavajuci ga oralno, nema nikakve reakcije, naravno ne uvek... i jos nesto sto sam primetila kod njega...nikad ne svrsi...bilo da je rec o oralnoj ili rucnoj stimulaciji, kad dodjemo do odredjenog momenta, on me prekida i jednostavno smiri se u par sekundi a do tada je imao erekciju 10-15 min. ne znam kako da zapocnem razgovor o tome...ustvari i pocinjali smo, on oseca nelagodu vezano za erekciju i ne bi da ja dolivam jos dodatnog pritiska na to... a o svrsavanju, tj ne svrsavanju ima opravdanje da ne zeli da se isprlja ili mene i slicno kao da je to najnormalnije...jedino je svrsio kad smo imali odnos i to prerano i zbog toga oseca! o nenormalnu stid.ja se zaista nisam nikad susretala sa ovakvi! m slucaj em pa sam blago receno zbunjena...imam razumevanja i stalo mi je do njega, mogu sve da mu kazem i cak me on potice na to a o ovoj temi ne znam kako da imam pristup...jer se on ponasa kao da je najnormalnije sve...vise i ne znam kakav je ovo problem da li je reci o impotenciji ili samo o trenutnom pritisku....citala sam i o terminu odgodjeni orgazam, sto mi najvise lici na njegov problem ali ne mogu nigde detaljnije da nadjem pojasnjenje za to... molim vas bar vi pisite na svom sajtu o tome jer sam otkrila koliko je to velik problem da niko ne prica o tome niti se kome to desilo(????) ako nije problem za klinicku psihologiju, uputite me kome da se obratim...unapred zahvalna, zbunjena
Postovana, po onome sto opisujete tesko je reci da li je problem Vaseg mladica samo psiholoske prirode, ali se cini da svakako ima i elemenata psiholoskih smetnji. Sam njegov odnos prema vasoj intimnosti moze biti posledica prvog neuspesnog pokusaja, posle cega je opterecen mogucnoscu novih neuspeha (kao sto se pokazalo i drugi put) i nije redak slucaj da takav unutrasnji pritisak u duzem periodu stvara smetnju za intimni kontakt. Ima muskaraca kojima se ovakav neuspeh desava u mnogim vezama, ali ih oni svakoj partnerki objasnjavaju kao "prvi put", tako da ne znamo sta je objasnjenju Vaseg mladica puna istina. Ipak, mislim da to da li je ranije, pre Vas, imao ovakve neuspehe ili ne, nije posebno vazno, vec Vasa spremnost i motivisanost da pokazete razumevanje i strpljenje, ukoliko ga procenjujete kao partnera vrednog truda, a rekla bih da je u Vasem slucaju tako. Mozda Vase potenciranje bliskosti samo pojacava otpor i u takvim slucajevima se preporucuje popustanje pritiska ili otvoren razgovor da cete seksualne odnose odloziti do trenutka dok on ne oseti spremnost. To, naravno, pretpostavlja, di Vi treba da odlozite svoje potrebe za intimnoscu sa svojim mladicem, i da cekate trenutak kada je on spreman da prevazidje svoje otpore i strahove. U terapiji seksualnih poremecaja, kada postoji problem sa erekcijom ili duzinom odnosa, cak se preporucuje terapija zabranom, odnosno zabrana intimnih odnosa na krace vreme, cak i kada usled dodirivanja i ljubljenja postoji potreba i spremnost, kako bi se akumulirala seksualna potreba i urodila, posle odredjenog vremena, obostrano uspesnim seksualnim dozivljajem. To se obicno radi uz savetodavni rad sa psihijatrom ili psihologom, ali pretpostavljam da mozete pokusati da upravo suprotnim nacinom ponasanja, dakle, kontrolisuci intimnosti tako da on zna da Vi necete da se kroz odredjeno vreme desavaju, stimulisete njegovu zelju i potrebu. To sto ljudi oko Vas cute o slicnim problemima nije cudno, iako se i drugima desavaju, ljudi izbegavaju da doticu podrucje seksualnih disfunkcija, a posebno nisu spremni da se drugima otvore i kazu da ih i sami imaju. To ne znaci da ste usamljeni u problemu. Uz strpljenje i razumevanje prema osobi do koje Vam je stalo, imate dobre izglede da zajedno resite problem. S postovanjem, dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Vec godinu i po dana osecam nesnosiv umor.On se manifestuje u vidu stalnog umora,u popodnevnim casovima mi se zamracuje pogled,nisam u stanju ni da citam ni da pamtim,poremecen mi je san.Jedno vreme sam pio Zoloft i Lorazepam 1mg,ali nikakvog efekta nema.To me veoma zabrinjava jer imam 22 godine,student sam i fakultet mi vec uveliko trpi zbog toga. Ako mozete,odgovorite mi na mail,jer bi tako bilo lakse,ukoliko se javi potreba za povratnom informacijom. Unapred zahvalan
Odgovoreno: 04. 11. 2007.Postovani, iz Vaseg pisma nije jasno da li ste po pitanju svoje zdravstvene situacije konsultovali i lekare drugih specijalnosti, jer Vase stanje moze biti uzrokovano nekim somatskim uzrocima - anemijom, poremecajem tiroidne zlezde, kao i mnogim srugim faktorima koje treba najpre iskljuciti da biste kao uzrok svojih tegoba navodili samo psihicke faktore. Kako prema terapiji koju uzimate pretpostavljam da je vas dominantni problem depresija, bitno je i to da primecujete da za godinu dana nije bilo poboljsanja. To je bitan razlog da se ponovo obratite psihijatru koji ce promeniti i prilagoditi terapiju Vasim smetnjama,jer se ocekuje da se uz primenu adekvatne terapije oseti poboljsanje vec u periodu od prvih nekoliko nedelja. Posto ste student, imate mogucnost da se za pomoc obratite specijalisti u Studentskoj poliklinici, ako vec nemate svog stalnog lekara koji ce kroz redovne kontrole, koje su neophodne kada uzimate antidepresive, preduzeti neophodne korake da resi problem farmakoterapije.Uz to, psihoterapijski rad sa psihologom ili psihijatrom bi Vam mogao pomoci da steknete uvid u svoje probleme i razresavate ih korak po korak. Psihicke tegobe koje na ovaj nacin uticu na Vasu funkcionalnost ne mozete, kako i sami vidite, resiti sami, niti treba insistirati na terapiji koja se pokazala kao neuspesna. Posto psiholozi nisu kompetentni da daju preporuke u smeru farmakoterapije, Vas prvi korak bi bio odlazak kod psihijatra, a tek nakon toga eventualni dodatni rad sa psihologom koji bi u razgovorima sa Vama mogao dodatno ubrzati resavanje smetnji. Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Pozdrav, Imam 24 godine, student sam, i sumnjam da patim od nekog oblika socijalne fobije (citao sam dosta na internetu o sf i mislim da je to to). Zivim u jednom malom gradicu (Gornjem Milanovcu) i interesuje me koji bi bili prvi koraci koji bi me poveli ka izlecenju, posto do sada tako reci nikada ranije nisam bio kod lekara (osim par puta kod zubara). Znaci da mi pojasnite detaljnije kakva je procedura od mog dolaska u "zdravstveni centar" pa do postavljanja dijagnoze i eventualno prepisivanja lekova (koji bi to lekovi bili otprilike i njihova trenutna cena), da li je to problem vise psihijatrije ili psihologije (ne znam sustinu razlike izmedju te dve oblasti) i da li je bolje da krenem kod privatnog psihologa (psihijatra) ako za to imam finansijskih uslova (kolike su cene pregleda i kasnije terapije, orijentacione cene)? Unapred hvala i ocekujem vas odgovor
Odgovoreno: 29. 10. 2007.Postovani, Postavljanje sopstvene dijagnoze na osnovu literature ili interneta nije zahvalno, posebno zato sto se ljudi, cak i kada nemaju neki veci zdravstveni problem, mogu naci u pojedinim simptomima, bilo da je u pitanju telesna ili psihicka bolest, pa se vise nego sto je to potrebno identifikovati sa odredjenom dijagnozom. Zbog toga je veoma mudro obratiti se strucnjaku da potvrdi ili demantuje vase pretpostavke. Ima vise nacina da to tehnicki odradite - ako idete u zvanicnu ustanovu, buduci da ste student, mozda ima mogucnosti da se obratite Studentskoj poliklinici u Vasem ili obliznjem mestu gde usluge ne placate, a sve se zavrsava na jednom mestu. Ako nema takve institucije, morali biste da se javite nadleznoj instituciji opsteg zdravstva (Dom zdravlja, ambulante) zbog neophodnog uputa kojim ce Vas usmeriti na specijalistu u toj ili drugoj ustanovi. Obicno se prvo usmerava ka psihijatru, pa on upucuje psihologu ako proceni da je to potrebno. Sa uputon idete nadleznom specijalisti i on Vas dalje vodi, daje terapiju i odredjuje korake koje smatra potrebnim za Vas tretman. Ukoliko isete privatno, mozete se obratiti bilo psihijatru, bilo psihologu, jer obe profesije tretiraju problem o kome govorite. O ceni usluga ne mogu nista reci, jer se one veoma razlikuju od grada do grada, kao i od jedne do druge privatne klinike, a takodje su cesto razlicite za psihologe i psihijatre u istoj privatnoj klinici. Eventualne lekove, ukoliko Vam budu potrebni, propisuje samo psihijatar, jer psiholog nema te kompetencije. Prof.dr Bojana Dimitrijevic, spec.med.psihologije
Imam jedan veliki problem. Imam 21. godinu. Ranije nisam mogao da zaspim uglavnom noc pred ispit, ili neki vazan dogadjaj. Medjutim pocetkom ovog semestra dosao sam do situacije da par noci pred odlazak na fakultet, nisam mogao da zaspim (zbog uzbudjenja...verovatno...jer je poceo novi semestar) i to stanje se nastavilo vec tri nedelje, jer ja odlazim u krevet sa ubedjenjem da ne mogu da zaspim, i onda stvarno i ne zaspim!!(Sada mislim da je upravo to jedini razlog moje nesanice) Zbog svega toga sam vrlo nervozan i razdrazljiv, stvarno ne znam sta da radim. Da li mi mozete preporuciti neke pilule za spavanje bar nekoliko dana kako bi mi se normalan san povratio?
Odgovoreno: 29. 10. 2007.buduci da sam ja psiholog, ne mogu Vam preporuciti medikamentoznu terapiju koja je u nadleznosti psihijatara i za to biste morali da se javite nekome od nadleznih specijalista. Medjutim, kada je rec o Vasem problemu, cini mi se da je moguce da ste napravili inverziju ritma sna, odnosno da ste sa par noci nespavanja, zbog treme i uzbudjenja, "okrenuli dan za noc" - ako nocu ne spavate, a danju ste toliko umorni da morate malo da nadoknadite nocno nespavanje, moze se desiti da se time stvara "zacarani krug" i onda se danju spava a nocu bdi. Ukoliko je takav slucaj, izbegnite po svaku cenu dnevno spavanje u toku jednog dana, kako biste se dovoljno umorili za vecernji san, i da biste tako vratili prirodni ritam spavanja i budnog stanja. Ukoliko nije takav slucaj, pa ne spavate danju, pokusajte u vecernjim casovima da odaberete sto opustenije aktivnosti, da slusate opustajucu muziku, da sebi priustite duzu toplu kupku ili da radite stvari koje vas relaksiraju, kako biste u vecernjim casovima smanjili tonus i lakse zaspali. Cini mi se da ste po prirodi osetljiva osoba koja burno emotivno reaguje na promene, pa ste mozda i u periodu kada Vam se desavaju i neki drugi snazno emotivno prebojeni dogadjaji. Preispitajte sebe sta Vas sve uznemirava i pokusajte sto vise da iskljucite neprijate i za Vas uznemirujuce faktore, sto bi Vas sve donekle opustilo. Ukoliko i pored ovakvih nastojanja ne uspete da se opustite i povratite normalan ritam sna, nije nikakva sramota obratiti se za pomoc psihijatru za pomoc koja moze biti veoma efikasna i uciniti da se bolje osecate. S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Poštovana dr. Dimitrijević, Molim Vas za malo Vaše pažnje i savet. Imam 42 godine. Moj život se sveo na posao i nekoliko bezuspešnih pokušaja da zasnujem porodicu. U sveri intimnog života imam duge periode emotivne i telesne apstinencije. Kada se, u proteklih nekoliko godina, ukaže prilika za neko novo poznanstvo, i emotivnu i intimnu vezu, uvek se javlja isti problem: impotencija i prerana ejakulacija. S obzirom na godine, odličnog sam zdravstvenog stanja, tako da ni erektilnu disfunkciju ne dovodim u vezu sa fizičkim poremećajima, tim pre što su prisutne i noćne i jutarnje erekcije. U tranutcima razmene nežnosti erekcija je prisutna, ali kada treba ostvariti telesni kontakt, erekcija izostaje. Čak i kad mi se "posreći" da erekcija bude dobra, tu je obavezno nastavak problema u vidu prerane ejakulacije. Pokušavao sam i sa famoznom "vijagrom" (pokušao sam i da je kombinujem sa bensedinom kako bih tom činu zadovoljstva pristupio bez straha i panike), ali nisam osetio nikakvo poboljšanje. Tačnije stanje je isto: erekcija je ! prisutna (kada nije potrebna) u fazi predigre, a kada je potrebno (posle nekih pola sata - manje ili više) kao da me "prođe volja", erekcija izostaje. Molim Vas da mi pomognete savetom. Moja molba je u toliko veča što sam od skora u emotivnoj vezi sa osobom za koju osečam, posle dugo vremena, da mi je izuzetno stalo, a izbegavanje (odnosno odlaganje) fizičkog kontakta sa tom osobom, gubi svaki smisao i pre ili kasnije kod nje će probuditi sumnju u moje "muške" potencijale. Još jednom, molim Vas za savet.
Odgovoreno: 23. 10. 2007.Postovani, iz Vaseg pisma se cini da je Vas jedini problem vezan za seksualno funkcionisanje, sto uslovljava mucne i prazne periode koji se ticu i emotivnog angazovanja. Nisam takodje do kraja shvatila da li su smetnje vezane za period od pre nekoliko godina ili traju duze. Nisam mogla da zakljucim da li postoje jos neke smetnje vezane za napetost ili druge trajnije psihicke smetnje, pa stoga pretpostavljam da nisu znacajne. Takodje niste napisali da li ste se zbog svog problema javljali urologu ili uopste trazili savet lekara. Dakle, uz nedostajuce informacije, nije lako dati pravi odgovor na Vasa pitanja, ali generalno pristupajuci takvom problemu, da pokusamo da zajedno dodjemo do nekih resenja. Ukoliko ste, kako kazete, sada sreli osobu do koje Vam je stalo, i sa kojom imate sansu da ostvarite trajniju vezu, razmislite o mogucnosti da sa njom iskremo porazgovarate o problemu koji Vas muci. Ukoliko je to zaista osoba koja Vas moze prihvatiti onakvog kakvi stvarno jeste, sto bi bilo najznacajnije, iskrenost i otvaranje bi predstavljali osnovu za vase opustenije pristupanje intimnim odnosima i popravljanje vaseg seksualnog funkcionisanja, koje je znacajno naruseno i napetoscu i Vasom potrebom da ne pokazete i ne priznate problem. Ukoliko Vasa partnerka sa razumevanjem prihvati ulogu "saradnika" u resavanju tog problema, imate velike sanse da funkcionisanje bude kako treba. Ukoliko se prema partnerkama uporno ponasate kao macho, pa se, naravno, plasite neuspeha jer se od vas ocekuje da nikada ne "omanete", Vase opterecenje je vece, a problem se samo produbljuje ponavljanjem neuspeha. Ukoliko problemi u seksualnom funkcionisanju nisu jedini, vec imate i znake psihicke napetosti nezavisno od intimnog kontakta, ili neke druge psihicke smetnje, bilo bi korisno da se javite psihologu/psihijatru jer se moze desiti da ovaj problem koji Vas najvise muci moze biti delimicno resen resavanjem povezanih problema. S postovanjem, Prof.drBojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
nisam bas sigurna je li ovaj problem u vasem domenu ali...bila bi jako zahvalna ako bi neko pokusao odgovoriti na moje pitanje... od nedavno sam u vezi i stvarno je sve ok izmedju nas dvoje, komunikacija, razumevanje, bliskost ali..sto se tice sexa tu ne funkcjonise... prvi put, valjda od silne zelje da sve bude kako treba...nije nista funkcjonisalo...prvo moj decko nije mogao zadrzati erekciju pa zatim je jako brzo i svrsio...po njegovim recima nikad mu se to nije desilio ranije..mada mi je pre toga rekao i nesto u stilu da nije siguran da li on moze ispuniti sve ono sto misli da ja zahtevam...krajnje, puna razumevanja sam mu pokusala objasniti da se to desava a narocito nakon duge pauze bez sexa kao sto je to u njegovom slucaju rec..cak mi je i zahvalio sto sam tako odreagovala na taj njegov problem...ali od tada imam utisak da izbegava sex pravdajuci to nekad plodnim danima, nekad bolovima u stomaku i slicno...svaki put, na njegovo svakodnevno insistiranje da se vidimo, jer ima potrebu da me vidi, napomene mi da nema bas puno vremena i da se mozemo videti na kratko, tek da me vidi...pokusali smo jos! jednom u zadnjih mesec dana da vodimo ljubav, kad sam osetila da je spreman i da je u erekciji ali ubrzo nakon toga ponovo se desilo isto...izgubio je erekciju, pravdajuci time da sam previse uska....primetila sam da mu se erekcija javlja u situacijam kad je nemoguce da imamo sex,izazvana obicnim poljupcem..a kad se ja stvarno trudim pa i zadovoljavajuci ga oralno, nema nikakve reakcije, naravno ne uvek... i jos nesto sto sam primetila kod njega...nikad ne svrsi...bilo da je rec o oralnoj ili rucnoj stimulaciji, kad dodjemo do odredjenog momenta, on me prekida i jednostavno smiri se u par sekundi a do tada je imao erekciju 10-15 min. ne znam kako da zapocnem razgovor o tome...ustvari i pocinjali smo, on oseca nelagodu vezano za erekciju i ne bi da ja dolivam jos dodatnog pritiska na to... a o svrsavanju, tj ne svrsavanju ima opravdanje da ne zeli da se isprlja ili mene i slicno kao da je to najnormalnije...jedino je svrsio kad smo imali odnos i to prerano i zbog toga oseca! o nenormalnu stid.ja se zaista nisam nikad susretala sa ovakvi! m slucaj em pa sam blago receno zbunjena...imam razumevanja i stalo mi je do njega, mogu sve da mu kazem i cak me on potice na to a o ovoj temi ne znam kako da imam pristup...jer se on ponasa kao da je najnormalnije sve...vise i ne znam kakav je ovo problem da li je reci o impotenciji ili samo o trenutnom pritisku....citala sam i o terminu odgodjeni orgazam, sto mi najvise lici na njegov problem ali ne mogu nigde detaljnije da nadjem pojasnjenje za to... molim vas bar vi pisite na svom sajtu o tome jer sam otkrila koliko je to velik problem da niko ne prica o tome niti se kome to desilo(????) ako nije problem za klinicku psihologiju, uputite me kome da se obratim...unapred zahvalna, zbunjena
Odgovoreno: 16. 10. 2007.Postovana, po onome sto opisujete tesko je reci da li je problem Vaseg mladica samo psiholoske prirode, ali se cini da svakako ima i elemenata psiholoskih smetnji. Sam njegov odnos prema vasoj intimnosti moze biti posledica prvog neuspesnog pokusaja, posle cega je opterecen mogucnoscu novih neuspeha (kao sto se pokazalo i drugi put) i nije redak slucaj da takav unutrasnji pritisak u duzem periodu stvara smetnju za intimni kontakt. Ima muskaraca kojima se ovakav neuspeh desava u mnogim vezama, ali ih oni svakoj partnerki objasnjavaju kao "prvi put", tako da ne znamo sta je objasnjenju Vaseg mladica puna istina. Ipak, mislim da to da li je ranije, pre Vas, imao ovakve neuspehe ili ne, nije posebno vazno, vec Vasa spremnost i motivisanost da pokazete razumevanje i strpljenje, ukoliko ga procenjujete kao partnera vrednog truda, a rekla bih da je u Vasem slucaju tako. Mozda Vase potenciranje bliskosti samo pojacava otpor i u takvim slucajevima se preporucuje popustanje pritiska ili otvoren razgovor da cete seksualne odnose odloziti do trenutka dok on ne oseti spremnost. To, naravno, pretpostavlja, di Vi treba da odlozite svoje potrebe za intimnoscu sa svojim mladicem, i da cekate trenutak kada je on spreman da prevazidje svoje otpore i strahove. U terapiji seksualnih poremecaja, kada postoji problem sa erekcijom ili duzinom odnosa, cak se preporucuje terapija zabranom, odnosno zabrana intimnih odnosa na krace vreme, cak i kada usled dodirivanja i ljubljenja postoji potreba i spremnost, kako bi se akumulirala seksualna potreba i urodila, posle odredjenog vremena, obostrano uspesnim seksualnim dozivljajem. To se obicno radi uz savetodavni rad sa psihijatrom ili psihologom, ali pretpostavljam da mozete pokusati da upravo suprotnim nacinom ponasanja, dakle, kontrolisuci intimnosti tako da on zna da Vi necete da se kroz odredjeno vreme desavaju, stimulisete njegovu zelju i potrebu. To sto ljudi oko Vas cute o slicnim problemima nije cudno, iako se i drugima desavaju, ljudi izbegavaju da doticu podrucje seksualnih disfunkcija, a posebno nisu spremni da se drugima otvore i kazu da ih i sami imaju. To ne znaci da ste usamljeni u problemu. Uz strpljenje i razumevanje prema osobi do koje Vam je stalo, imate dobre izglede da zajedno resite problem. S postovanjem, dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Prikazano 201-205 od ukupno 229 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke