Poštovana dr. Dimitrijević, Molim Vas za malo Vaše pažnje i savet. Imam 42 godine. Moj život se sveo na posao i nekoliko bezuspešnih pokušaja da zasnujem porodicu. U sveri intimnog života imam duge periode emotivne i telesne apstinencije. Kada se, u proteklih nekoliko godina, ukaže prilika za neko novo poznanstvo, i emotivnu i intimnu vezu, uvek se javlja isti problem: impotencija i prerana ejakulacija. S obzirom na godine, odličnog sam zdravstvenog stanja, tako da ni erektilnu disfunkciju ne dovodim u vezu sa fizičkim poremećajima, tim pre što su prisutne i noćne i jutarnje erekcije. U tranutcima razmene nežnosti erekcija je prisutna, ali kada treba ostvariti telesni kontakt, erekcija izostaje. Čak i kad mi se "posreći" da erekcija bude dobra, tu je obavezno nastavak problema u vidu prerane ejakulacije. Pokušavao sam i sa famoznom "vijagrom" (pokušao sam i da je kombinujem sa bensedinom kako bih tom činu zadovoljstva pristupio bez straha i panike), ali nisam osetio nikakvo poboljšanje. Tačnije stanje je isto: erekcija je ! prisutna (kada nije potrebna) u fazi predigre, a kada je potrebno (posle nekih pola sata - manje ili više) kao da me "prođe volja", erekcija izostaje. Molim Vas da mi pomognete savetom. Moja molba je u toliko veča što sam od skora u emotivnoj vezi sa osobom za koju osečam, posle dugo vremena, da mi je izuzetno stalo, a izbegavanje (odnosno odlaganje) fizičkog kontakta sa tom osobom, gubi svaki smisao i pre ili kasnije kod nje će probuditi sumnju u moje "muške" potencijale. Još jednom, molim Vas za savet.
Postovani, iz Vaseg pisma se cini da je Vas jedini problem vezan za seksualno funkcionisanje, sto uslovljava mucne i prazne periode koji se ticu i emotivnog angazovanja. Nisam takodje do kraja shvatila da li su smetnje vezane za period od pre nekoliko godina ili traju duze. Nisam mogla da zakljucim da li postoje jos neke smetnje vezane za napetost ili druge trajnije psihicke smetnje, pa stoga pretpostavljam da nisu znacajne. Takodje niste napisali da li ste se zbog svog problema javljali urologu ili uopste trazili savet lekara. Dakle, uz nedostajuce informacije, nije lako dati pravi odgovor na Vasa pitanja, ali generalno pristupajuci takvom problemu, da pokusamo da zajedno dodjemo do nekih resenja. Ukoliko ste, kako kazete, sada sreli osobu do koje Vam je stalo, i sa kojom imate sansu da ostvarite trajniju vezu, razmislite o mogucnosti da sa njom iskremo porazgovarate o problemu koji Vas muci. Ukoliko je to zaista osoba koja Vas moze prihvatiti onakvog kakvi stvarno jeste, sto bi bilo najznacajnije, iskrenost i otvaranje bi predstavljali osnovu za vase opustenije pristupanje intimnim odnosima i popravljanje vaseg seksualnog funkcionisanja, koje je znacajno naruseno i napetoscu i Vasom potrebom da ne pokazete i ne priznate problem. Ukoliko Vasa partnerka sa razumevanjem prihvati ulogu "saradnika" u resavanju tog problema, imate velike sanse da funkcionisanje bude kako treba. Ukoliko se prema partnerkama uporno ponasate kao macho, pa se, naravno, plasite neuspeha jer se od vas ocekuje da nikada ne "omanete", Vase opterecenje je vece, a problem se samo produbljuje ponavljanjem neuspeha. Ukoliko problemi u seksualnom funkcionisanju nisu jedini, vec imate i znake psihicke napetosti nezavisno od intimnog kontakta, ili neke druge psihicke smetnje, bilo bi korisno da se javite psihologu/psihijatru jer se moze desiti da ovaj problem koji Vas najvise muci moze biti delimicno resen resavanjem povezanih problema. S postovanjem, Prof.drBojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
nisam bas sigurna je li ovaj problem u vasem domenu ali...bila bi jako zahvalna ako bi neko pokusao odgovoriti na moje pitanje... od nedavno sam u vezi i stvarno je sve ok izmedju nas dvoje, komunikacija, razumevanje, bliskost ali..sto se tice sexa tu ne funkcjonise... prvi put, valjda od silne zelje da sve bude kako treba...nije nista funkcjonisalo...prvo moj decko nije mogao zadrzati erekciju pa zatim je jako brzo i svrsio...po njegovim recima nikad mu se to nije desilio ranije..mada mi je pre toga rekao i nesto u stilu da nije siguran da li on moze ispuniti sve ono sto misli da ja zahtevam...krajnje, puna razumevanja sam mu pokusala objasniti da se to desava a narocito nakon duge pauze bez sexa kao sto je to u njegovom slucaju rec..cak mi je i zahvalio sto sam tako odreagovala na taj njegov problem...ali od tada imam utisak da izbegava sex pravdajuci to nekad plodnim danima, nekad bolovima u stomaku i slicno...svaki put, na njegovo svakodnevno insistiranje da se vidimo, jer ima potrebu da me vidi, napomene mi da nema bas puno vremena i da se mozemo videti na kratko, tek da me vidi...pokusali smo jos! jednom u zadnjih mesec dana da vodimo ljubav, kad sam osetila da je spreman i da je u erekciji ali ubrzo nakon toga ponovo se desilo isto...izgubio je erekciju, pravdajuci time da sam previse uska....primetila sam da mu se erekcija javlja u situacijam kad je nemoguce da imamo sex,izazvana obicnim poljupcem..a kad se ja stvarno trudim pa i zadovoljavajuci ga oralno, nema nikakve reakcije, naravno ne uvek... i jos nesto sto sam primetila kod njega...nikad ne svrsi...bilo da je rec o oralnoj ili rucnoj stimulaciji, kad dodjemo do odredjenog momenta, on me prekida i jednostavno smiri se u par sekundi a do tada je imao erekciju 10-15 min. ne znam kako da zapocnem razgovor o tome...ustvari i pocinjali smo, on oseca nelagodu vezano za erekciju i ne bi da ja dolivam jos dodatnog pritiska na to... a o svrsavanju, tj ne svrsavanju ima opravdanje da ne zeli da se isprlja ili mene i slicno kao da je to najnormalnije...jedino je svrsio kad smo imali odnos i to prerano i zbog toga oseca! o nenormalnu stid.ja se zaista nisam nikad susretala sa ovakvi! m slucaj em pa sam blago receno zbunjena...imam razumevanja i stalo mi je do njega, mogu sve da mu kazem i cak me on potice na to a o ovoj temi ne znam kako da imam pristup...jer se on ponasa kao da je najnormalnije sve...vise i ne znam kakav je ovo problem da li je reci o impotenciji ili samo o trenutnom pritisku....citala sam i o terminu odgodjeni orgazam, sto mi najvise lici na njegov problem ali ne mogu nigde detaljnije da nadjem pojasnjenje za to... molim vas bar vi pisite na svom sajtu o tome jer sam otkrila koliko je to velik problem da niko ne prica o tome niti se kome to desilo(????) ako nije problem za klinicku psihologiju, uputite me kome da se obratim...unapred zahvalna, zbunjena
Postovana, po onome sto opisujete tesko je reci da li je problem Vaseg mladica samo psiholoske prirode, ali se cini da svakako ima i elemenata psiholoskih smetnji. Sam njegov odnos prema vasoj intimnosti moze biti posledica prvog neuspesnog pokusaja, posle cega je opterecen mogucnoscu novih neuspeha (kao sto se pokazalo i drugi put) i nije redak slucaj da takav unutrasnji pritisak u duzem periodu stvara smetnju za intimni kontakt. Ima muskaraca kojima se ovakav neuspeh desava u mnogim vezama, ali ih oni svakoj partnerki objasnjavaju kao "prvi put", tako da ne znamo sta je objasnjenju Vaseg mladica puna istina. Ipak, mislim da to da li je ranije, pre Vas, imao ovakve neuspehe ili ne, nije posebno vazno, vec Vasa spremnost i motivisanost da pokazete razumevanje i strpljenje, ukoliko ga procenjujete kao partnera vrednog truda, a rekla bih da je u Vasem slucaju tako. Mozda Vase potenciranje bliskosti samo pojacava otpor i u takvim slucajevima se preporucuje popustanje pritiska ili otvoren razgovor da cete seksualne odnose odloziti do trenutka dok on ne oseti spremnost. To, naravno, pretpostavlja, di Vi treba da odlozite svoje potrebe za intimnoscu sa svojim mladicem, i da cekate trenutak kada je on spreman da prevazidje svoje otpore i strahove. U terapiji seksualnih poremecaja, kada postoji problem sa erekcijom ili duzinom odnosa, cak se preporucuje terapija zabranom, odnosno zabrana intimnih odnosa na krace vreme, cak i kada usled dodirivanja i ljubljenja postoji potreba i spremnost, kako bi se akumulirala seksualna potreba i urodila, posle odredjenog vremena, obostrano uspesnim seksualnim dozivljajem. To se obicno radi uz savetodavni rad sa psihijatrom ili psihologom, ali pretpostavljam da mozete pokusati da upravo suprotnim nacinom ponasanja, dakle, kontrolisuci intimnosti tako da on zna da Vi necete da se kroz odredjeno vreme desavaju, stimulisete njegovu zelju i potrebu. To sto ljudi oko Vas cute o slicnim problemima nije cudno, iako se i drugima desavaju, ljudi izbegavaju da doticu podrucje seksualnih disfunkcija, a posebno nisu spremni da se drugima otvore i kazu da ih i sami imaju. To ne znaci da ste usamljeni u problemu. Uz strpljenje i razumevanje prema osobi do koje Vam je stalo, imate dobre izglede da zajedno resite problem. S postovanjem, dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Postovani,
Dosta sam slusala o vasem site-u I onome sto cinite za nas…ali sam tek pre nekoliko dana I sama posetila stranicu…Obracam Vam se sa mozda malo cudnim problemom,to jest ne cudnim vec malo drugacijim od ostalih u ovoj sekciji…Ja imam 28 godina I zabavljam se sa momkom koji je dve gofine stariji od mene malo vise od godinu ipo dana…on zivi sa svojim roditeljima I jedinac je,takodje oni imaju porodicnu firmu u kojoj on radi..Ja zivim sama obzirom da nisam iz Beograda I ovde sam dosla kao student u medjuvremenu pocela da radim I ostala ovde.U zadnjih sest meseci I jace nas dvoje smo konstatno kod njega,ja maltene vreme u svom stanu ni ne provodim ali ga jos uvek placam.Taj zivot zaista pomalo lici na bracni zivot jer oboje radimo I to uglavnom u razlicitom terminu tako da se vidjamo uvece I to vrlo lepo funkcionise s tom razlikom da njemu to ne predstavlja uopste nista ozbiljno za razliku od mene,verovatno zato sto se on nalazi u svojoj kuci gde sve ima spremljeno I nema ! > potrebu da se pomuci ni za sta.I tako to traje…I onda kada ja svojevoljno odem malo do svog stana on dodje kod mene,sve u svemu ne odvajamo se…Meni to zaista ne smeta ja ga volim,zato sam I sa njim,sa druge strane radim I potrebno mi je da imam neki svoj miran zivot mimo sve te ludnice na poslu…Pre mesec dana smo saznali da sam ja u drugom stanju sto nas je vrlo iznenadilo,mene prijatno jer sam imala izvesnih problema sa cistom na desnom jajniku za koju se pretpostavljalo da je endometrioticna cista sto je mene vrlo zabrinulo.Obzirom da nam se pre godinu dana desila ista stvar pa sam prekinula trudnocu jer tada zaista nije bio trenutak I zbog mog zdravlja kao I zelje da budem majka ja sam zelela da rodim bebu.Kazem zelela iako jos uvek to zelim,alit u dolazimo do problema.Moj decko nije spreman,on kaze da tako nesto nije planirao za jos dve tri godine,da zeli da prvo sa svojima obezbedi sebi stan (za sta realno ne postoje mogucnosti jos u naredne 3-4 godine),I to ide ! > do tih krajnosti da na kraju ispada kako sa mnom nije ni planirao da i ma dece itd.Te promene se menjaju enormnom brzinom do toga da je u jednom momentu srecan,kada odemo kod njegovih rodjaka koji su pre par meseci dobili bebu on je odusevljen,samo o bebama prica,svima prica da sam ja u drugom stanju,a vec u drugom momentu postavlja ultimatum da ja odem kod advokata I popisem svoju izjavu da cu ja snositi svu odgovornost za to dete I kad ja to uradim on ce pristati da nas dvoje zivimo zajedno I podizemo to dete.U tim njegovim govorima ima toliko gluposti koje ne vredi da napominjem jer su samo dokaz nezrelosti I ne prihvatanja bilo kakvih obavezq u zivotu bez obzira na godine.Cela uza porodica I moja I njegova je vrlo sretna zbog trudnoce I jako se raduju,ja sam se jako radovala,ali sve ovo me zaista ubija do toga da sam pocela da razmisljam o prekidu trudnoce I o odlasku daleko od njega da ga vise nikad ne vidim(Njemu je kiretaza jedna totalno bezopasna intervencija sa sve varijantom “ma daj devojke abortiraju po 3-4 puta I posle rode dete n! > ormalno.” On cak nije ni svestan kakav je to mac sa dve ostrice…naravno kad ne ide on na operacioni sto).Kada njemu kazem o cemu razmisljam on pocne da place I onda se ponasa kao da sam ja jedina na svetu.Kaze dam u je krivo,kako nista nije uradio za mene nikada…vec posle par momenata ako pocnemo govoriti o bebi to prelazi u razne ruzne price jer on je vrlo sposoban da uvredi coveka,da ga kinji,da kaze gomilu gluposti koju ja ne bi uzimala za ozbiljno da mi trenutno emocije ne vode glavnu rec,a sam nije svestan tezine reci koje izgovara.Takav je u razgovoru sa svojim najblizima,valjda su oni dozvolili takav nacin ophodjena bez imalo obzira sa vrlo ruznim recima,oni godinama prelaze preko toga,ali ja zaista ne mogu.U drustvu je omiljen,svi ga vole,misle za njega da je super(ali u sustini ga niko ne uzima za ozbiljno jer je nezreo I svi su svesni da sa njim moze da se ide u zezanje),on zaista to za sebe I misli…ne vidi ni jednu svoju manu,ja ponekad posmatram sa stran! > e I ovo sto sam navela se vrlo jasno nazire,ali plasim se da o! > n to ili > ne vidi ili ne zeli da vidi.Svaka vrsta obaveze ga smara,odlazak na posao,pitanje roditelja gde ide I kad se vraca,moja pitanja gde je bio..odlazak na posao na vreme,ustajanje ujutru,znaci bukvalno svaka vrsta obaveze sto I sam priznaje.Za razliku od njega ja nisam tako vaspitana I vrlo sam samostalna,od kada sam pocela da radim sama se izdrzavam sto ponekad nije lako sa platom od 20000 (sto je njemu rad za kikiriki),mene zaista niceg nije sramota,rad je najbitniji kao I porodica.Nikad svoje roditelje nisam opsovala,nikad uvredila I dan danas se postuje I majcina I oceva rec I zna se neki red.Mene ova situacija zaista psihicki ubija…ja njega volim I znam da je on u sustini dobar covek koji se posto poto trudi da bude sve kontra od onog cemu su ga roditelji ucili I vaspitavali,ali plasim se da zaista vise ne mogu da izdrzavam kolicinu glupavih izjava,uvreda I povredjivanaj pogotovu ne u ovom stanju.On za sve pa I za trudnocu okrivljuje mene.Po njegovoj prici on je mene dav! > no hteo d ostavi…a ja se pitam zasto nije…zasto se svaki put vracao…kad nekog ne zelis I ne volis nema te sile koja cete zadrzati pored njega…otvoris vrata I odes I nikad se vise ne vratis…kad nekog ne volis onda ne zivis sa njim,ne ukljucujes ga u kompletan familijarni zivor svoje porodice…Ne bih vise da davim..pokusala sam da ga nagovorim da odemo u svaetovaliste,ali uzalud…on zaista nikog ne slusa,ne znam da li bi to imalo efekta ikakvog…Meni vreme prolazi(trenutno sam u osmoj nedelji medinciski sto je realno 6 nedelja od samog zaceca posto su moji ciklusi na 28 dana tacni),treba doneti pravu odluku,ja nisam u situaciji da sama odgajam bebu iako bi to najvise zelela,ali I tako bi bila vezana za njega kome je tek ta varijanta nemoguca “Ko sam ja da rodim njegovo dete I da odem za Paracin kod svojih da ga cuvam,a da je on u Beogradu,to tako ne moze…” Povrh svega postao je strasno posesivan sa nekim pricama o nekakvim prevarama sa moje strane koje nemjau vezu sa vezom,a to je samo jos jedan nacin na koji me psihi! > cki malt > retira,a to uospte ne shvata.Jako puno placem zbog svega I pogotovu sada ne mogu da kontrolisem svoje emocije jer sam I po prirodi osetljiva,sada je to jos vise izrazeno…Ne znam sta da radim…njegovi roditelji se nadaju da ce se on opametiti….moji roditelji su pogodjeni celom situacijom I misled a ja treba da dignem ruke…Ja bi najvise volela da on sedne I razgovara sa nekim ko je strucnjak I da mu neko malo pomogne… I da na kraju dobijemo bebu I pocnemo ispocetka ceo jedan novi zivot…za sebe sam sigurna da cu sve da ucinim da to bude prava porodica,ali nisam dovoljna samo ja….Nadam se da cete mi bar nekim svojim vidjenje malo pomoci,odluku naravno moram da donesem ja sama,ali obzirom na psihicko stanje u kom se nalazim jer malo je reci da sam nesretna volela bih da cujem Vase misljenej.Hvala unapred
situacija koju opisujete jasno, i za Vas sasvim vidljivo, ukazuje da je vas mladic nezreo i nedorastao situaciji u kojoj se nasao, te da nije spreman da lako preuzme odgovornost koju nosi obavezivanje na roditeljstvo. Cini se u ovoj situaciji da je presudno razmisliti o intenzitetu vase zelje da postanete majka, kao i o spremnosti da se o buducem detetu sami starate, a ko stvari ne idu tokom kojim biste zeleli. Naime, kazete da ste samostalni, sto, pretpostavljam, znaci da biste umeli cak i da se sami brinete o detetu, ukoliko to bude potrebno. Mozda ga samo rodjenje deteta i suocavanje sa ranjivim stvorom koji je plod vase veze, prelomi i ucini ga svesnim znacaja formiranja te nove, Vase porodice. Po onome sto kazete o njemu, ima elemenata za takvu reakciju. Nazalost, skoro ni za sta sto radimo u zivotu nema garancije, pa se i najsrecniji pocetni scenario moze pokvariti. Cak i da vam je obecao ljubav i podrsku do kraja zivota, to Vam ne bi mogao zaista garantovati, jer se tokom vremena koje sledi okolnosti mogu promeniti. Ukoliko smatrate da biste mogli izneti teret perioda koji Vam predstoji, sa njim (ili bez njega), da je to dete plod veze sa covekom koga volite o zeleli biste da ga zadrzite, da li je to dovoljno da dete ugleda svetlost dana? Rekla bih da ste borac i osoba koja zna sta hoce, pa tako i da mozete da odgovorite na ovo pitanje. Naravno da su dileme i usloznjavanje problema sasvim moguce, ali, zar to nije slucaj sa svakim ljudskim odnosom? Pojednostavite okolnost kojima raspolazete: dete na putu, partnera koji je (a znate ga vec dugo i takvog ga volite) neozbiljan i nezreo, i mogucnost da dolaskom deteta na svet dobijete konacan odgovor na pitanje da li je on pravi covek za Vas i otac za vase dete, ili nije. Prekidom trudnoce biste stvari opet vratili samo u stanje nesigurne ravnoteze, gde i dalje necete biti sigurni u postojanost njegovih osecanja (on kaze da je decu planirao za 2-3 godine,a li da li je to tako i da li ce kroz to vreme biti zreliji?), ali cete i dalje radije ziveti u toj nesigurnosti nego da se suocite sa cinjenicama. Ovo je zaista prelomni trenutak ne toliko da sada ispitate njegova nego svoja osecanja: da li Vam je vise stalo do veze sa njim u kojoj cete oboje bezati od suocavanja sa stvarnim osecanjima i motivima partnerskog odnosa, ili cete radije rascictiti emotivnu i zovitnu situacijom odlucivanjem za rodjenje deteta. Ako ste u stanju da sebi odgovorite na to pitanje, mislim da cete lako doci i do odgovora na pitanja postavljena meni.
S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Postovana,
Molim Vas da me uputite na koji nacin da resim problem gubitka interesovanja za seks kod svog supruga. Oboje imamo po 31 godinu i imamo bebu od 7 meseci. Prethodno smo imali problema sa zacecem i izgubili smo jednu bebu, i, iako je problem evidentno bio na mojoj strani (sindrom policisticnih jajnika), verujem da je u tom periodu moj suprug izbegavao odnose iskljucivo iz razloga sto nije mogao da se izbori sa neuspehom oko zaceca. Jednostavnije mu je bilo da pripise tome da se nismo preterano ni trudili. Kada smo najzad uspeli, meni su u trudnoci odnosi bili zabranjeni, a od porodjaja do danas on nije pokazao nikakvo interesovanje za seks, a moju inicijativu ignorise. Tako na kraju za poslednjih 16 mesesi imali smo jedan normalan odnos snazno iniciran s moje strane. Na moja pitanja reaguje polu-uvredljivo i zatvara prostor za dalju komunikaciju. Savetovanje sa psihologom sa njegove strane ne bi doslo u obzir, jer bi u tom slucaju morao da prizna da imamo problem. Inace je u s! > vim aspektima drustvenog i profesionalnog zivota ostvarena osoba, i nema nikakvih fizickih smetnji u seksu. Molim Vas za savet kako da pristupim ovom problemu. S postovanjem.
problem u seksualnim komunikacijama izmedju partnera cesto pocinje u situacijama koje su vezane za trudnocu, kada se provociranju nesvesni strahovi sa kojima nisu u stanju da se izbore vec iz prostog razloga sto nisu u stanju da se sa njima suoce. Naravno da je strah od neuspeha ili nemogucnost da se sa njim suoci veoma znacajan i sasvim je moguce da je to bio jedan od razloga sto se povukao iz Vase intime. Ukoliko se u periodu posle Vase trudnoce plasi nove situacije "neuspeha", nove problematicne trudnoce koja bi bila posledica seksualnih odnosa. bilo da je on sam toga svestan ili ne, mozda je njegovo izbegavanje intimnosti motivisano i time. Takodje treba da budete svesni cinjenice da pasivan odnos prema seksualnim odnosima, odnosno proredjivanje odnosa, na hormonskom nivou i kod muskaraca i zena cesto ume da dovede do jos veceg smanjenja polne zelje, tako da se problem zatvara u zacarani krug. Takodje, logicno je da se majka u prvim mesecima zivota deteta dosta posvecuje njegovim potrebama, pa je i to osnova da se izmedju partnera moze stvoriti distanca, Koji god da je razlog, o kome aktuelno mozemo da pravimo samo pretpostavke, a kazete da ne bi prihvatio razgovore sa psihologom jer ne zeli da prizna da problem postoji, svakako je nuzno da Vi sa njim otvoreno razgovarate jer ste i Vi sa njim zajedno u tom istom problemu koji ne priznaje. To nije samo njegov vec i Vas problem za koji imate pravo da trazite resenje. Ukoliko u razgovor krenete sa pocetnim strpljenjem i razumevanjem, bez osude njegovog ponasanja, lakse cete ga motivisati da se otvori. Ukoliko biste ga kritikovali za zanemarivanje Vas i Vasih potreba, postoji opasnost da biste samo produbili jaz koji se stvorio. Predlozite mu da, kao ljudi koji se dobro poznaju i dele zivot, porazgovarate iskreno o temi koja Vas muci i u Vama razvija nesigurnost i osecaj odbacenosti, pa i dileme o kvalitetu vaseg partnerskog odnosa. Znacajnije je da prihvati iskren razgovor sa Vama i da podeli sa Vama svoje sumnje, strahove i otpore, nego da vrsite bilo kakav pritisak na njega da se javi strucnjaku koji ce se baviti Vasim problemom. Ukoliko je vas emotivni odnos jos uvek dobar, nema razloga da ne prihvati ovakvu inicijativu. Ukoliko, naprotiv, ne zeli da se suoci sa posledicama takvog svog ponasanja i na Vas (jer u zajednickom odnosu treba zajedno da odlucujete kako cete regulisati odredjene aspekte svog braka), postavlja se pitanje snage i kvaliteta emocionalnog odnosa i mogucih promena koje su u medjuvremenu nastupile u tom pogledu.
Kako da pomognem svom suprugu koji se navukao na heroin i koji ne može da se odvikne od toga? Stalno pokušava, ali se opet vraća. Deca i ja ne možemo više ni fizički ni psihički da podnesemo njegovo stanje kada krizira. Postaje vrlo agresivan.
Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema.
Poštovana dr. Dimitrijević, Molim Vas za malo Vaše pažnje i savet. Imam 42 godine. Moj život se sveo na posao i nekoliko bezuspešnih pokušaja da zasnujem porodicu. U sveri intimnog života imam duge periode emotivne i telesne apstinencije. Kada se, u proteklih nekoliko godina, ukaže prilika za neko novo poznanstvo, i emotivnu i intimnu vezu, uvek se javlja isti problem: impotencija i prerana ejakulacija. S obzirom na godine, odličnog sam zdravstvenog stanja, tako da ni erektilnu disfunkciju ne dovodim u vezu sa fizičkim poremećajima, tim pre što su prisutne i noćne i jutarnje erekcije. U tranutcima razmene nežnosti erekcija je prisutna, ali kada treba ostvariti telesni kontakt, erekcija izostaje. Čak i kad mi se "posreći" da erekcija bude dobra, tu je obavezno nastavak problema u vidu prerane ejakulacije. Pokušavao sam i sa famoznom "vijagrom" (pokušao sam i da je kombinujem sa bensedinom kako bih tom činu zadovoljstva pristupio bez straha i panike), ali nisam osetio nikakvo poboljšanje. Tačnije stanje je isto: erekcija je ! prisutna (kada nije potrebna) u fazi predigre, a kada je potrebno (posle nekih pola sata - manje ili više) kao da me "prođe volja", erekcija izostaje. Molim Vas da mi pomognete savetom. Moja molba je u toliko veča što sam od skora u emotivnoj vezi sa osobom za koju osečam, posle dugo vremena, da mi je izuzetno stalo, a izbegavanje (odnosno odlaganje) fizičkog kontakta sa tom osobom, gubi svaki smisao i pre ili kasnije kod nje će probuditi sumnju u moje "muške" potencijale. Još jednom, molim Vas za savet.
Odgovoreno: 23. 10. 2007.Postovani, iz Vaseg pisma se cini da je Vas jedini problem vezan za seksualno funkcionisanje, sto uslovljava mucne i prazne periode koji se ticu i emotivnog angazovanja. Nisam takodje do kraja shvatila da li su smetnje vezane za period od pre nekoliko godina ili traju duze. Nisam mogla da zakljucim da li postoje jos neke smetnje vezane za napetost ili druge trajnije psihicke smetnje, pa stoga pretpostavljam da nisu znacajne. Takodje niste napisali da li ste se zbog svog problema javljali urologu ili uopste trazili savet lekara. Dakle, uz nedostajuce informacije, nije lako dati pravi odgovor na Vasa pitanja, ali generalno pristupajuci takvom problemu, da pokusamo da zajedno dodjemo do nekih resenja. Ukoliko ste, kako kazete, sada sreli osobu do koje Vam je stalo, i sa kojom imate sansu da ostvarite trajniju vezu, razmislite o mogucnosti da sa njom iskremo porazgovarate o problemu koji Vas muci. Ukoliko je to zaista osoba koja Vas moze prihvatiti onakvog kakvi stvarno jeste, sto bi bilo najznacajnije, iskrenost i otvaranje bi predstavljali osnovu za vase opustenije pristupanje intimnim odnosima i popravljanje vaseg seksualnog funkcionisanja, koje je znacajno naruseno i napetoscu i Vasom potrebom da ne pokazete i ne priznate problem. Ukoliko Vasa partnerka sa razumevanjem prihvati ulogu "saradnika" u resavanju tog problema, imate velike sanse da funkcionisanje bude kako treba. Ukoliko se prema partnerkama uporno ponasate kao macho, pa se, naravno, plasite neuspeha jer se od vas ocekuje da nikada ne "omanete", Vase opterecenje je vece, a problem se samo produbljuje ponavljanjem neuspeha. Ukoliko problemi u seksualnom funkcionisanju nisu jedini, vec imate i znake psihicke napetosti nezavisno od intimnog kontakta, ili neke druge psihicke smetnje, bilo bi korisno da se javite psihologu/psihijatru jer se moze desiti da ovaj problem koji Vas najvise muci moze biti delimicno resen resavanjem povezanih problema. S postovanjem, Prof.drBojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
nisam bas sigurna je li ovaj problem u vasem domenu ali...bila bi jako zahvalna ako bi neko pokusao odgovoriti na moje pitanje... od nedavno sam u vezi i stvarno je sve ok izmedju nas dvoje, komunikacija, razumevanje, bliskost ali..sto se tice sexa tu ne funkcjonise... prvi put, valjda od silne zelje da sve bude kako treba...nije nista funkcjonisalo...prvo moj decko nije mogao zadrzati erekciju pa zatim je jako brzo i svrsio...po njegovim recima nikad mu se to nije desilio ranije..mada mi je pre toga rekao i nesto u stilu da nije siguran da li on moze ispuniti sve ono sto misli da ja zahtevam...krajnje, puna razumevanja sam mu pokusala objasniti da se to desava a narocito nakon duge pauze bez sexa kao sto je to u njegovom slucaju rec..cak mi je i zahvalio sto sam tako odreagovala na taj njegov problem...ali od tada imam utisak da izbegava sex pravdajuci to nekad plodnim danima, nekad bolovima u stomaku i slicno...svaki put, na njegovo svakodnevno insistiranje da se vidimo, jer ima potrebu da me vidi, napomene mi da nema bas puno vremena i da se mozemo videti na kratko, tek da me vidi...pokusali smo jos! jednom u zadnjih mesec dana da vodimo ljubav, kad sam osetila da je spreman i da je u erekciji ali ubrzo nakon toga ponovo se desilo isto...izgubio je erekciju, pravdajuci time da sam previse uska....primetila sam da mu se erekcija javlja u situacijam kad je nemoguce da imamo sex,izazvana obicnim poljupcem..a kad se ja stvarno trudim pa i zadovoljavajuci ga oralno, nema nikakve reakcije, naravno ne uvek... i jos nesto sto sam primetila kod njega...nikad ne svrsi...bilo da je rec o oralnoj ili rucnoj stimulaciji, kad dodjemo do odredjenog momenta, on me prekida i jednostavno smiri se u par sekundi a do tada je imao erekciju 10-15 min. ne znam kako da zapocnem razgovor o tome...ustvari i pocinjali smo, on oseca nelagodu vezano za erekciju i ne bi da ja dolivam jos dodatnog pritiska na to... a o svrsavanju, tj ne svrsavanju ima opravdanje da ne zeli da se isprlja ili mene i slicno kao da je to najnormalnije...jedino je svrsio kad smo imali odnos i to prerano i zbog toga oseca! o nenormalnu stid.ja se zaista nisam nikad susretala sa ovakvi! m slucaj em pa sam blago receno zbunjena...imam razumevanja i stalo mi je do njega, mogu sve da mu kazem i cak me on potice na to a o ovoj temi ne znam kako da imam pristup...jer se on ponasa kao da je najnormalnije sve...vise i ne znam kakav je ovo problem da li je reci o impotenciji ili samo o trenutnom pritisku....citala sam i o terminu odgodjeni orgazam, sto mi najvise lici na njegov problem ali ne mogu nigde detaljnije da nadjem pojasnjenje za to... molim vas bar vi pisite na svom sajtu o tome jer sam otkrila koliko je to velik problem da niko ne prica o tome niti se kome to desilo(????) ako nije problem za klinicku psihologiju, uputite me kome da se obratim...unapred zahvalna, zbunjena
Odgovoreno: 16. 10. 2007.Postovana, po onome sto opisujete tesko je reci da li je problem Vaseg mladica samo psiholoske prirode, ali se cini da svakako ima i elemenata psiholoskih smetnji. Sam njegov odnos prema vasoj intimnosti moze biti posledica prvog neuspesnog pokusaja, posle cega je opterecen mogucnoscu novih neuspeha (kao sto se pokazalo i drugi put) i nije redak slucaj da takav unutrasnji pritisak u duzem periodu stvara smetnju za intimni kontakt. Ima muskaraca kojima se ovakav neuspeh desava u mnogim vezama, ali ih oni svakoj partnerki objasnjavaju kao "prvi put", tako da ne znamo sta je objasnjenju Vaseg mladica puna istina. Ipak, mislim da to da li je ranije, pre Vas, imao ovakve neuspehe ili ne, nije posebno vazno, vec Vasa spremnost i motivisanost da pokazete razumevanje i strpljenje, ukoliko ga procenjujete kao partnera vrednog truda, a rekla bih da je u Vasem slucaju tako. Mozda Vase potenciranje bliskosti samo pojacava otpor i u takvim slucajevima se preporucuje popustanje pritiska ili otvoren razgovor da cete seksualne odnose odloziti do trenutka dok on ne oseti spremnost. To, naravno, pretpostavlja, di Vi treba da odlozite svoje potrebe za intimnoscu sa svojim mladicem, i da cekate trenutak kada je on spreman da prevazidje svoje otpore i strahove. U terapiji seksualnih poremecaja, kada postoji problem sa erekcijom ili duzinom odnosa, cak se preporucuje terapija zabranom, odnosno zabrana intimnih odnosa na krace vreme, cak i kada usled dodirivanja i ljubljenja postoji potreba i spremnost, kako bi se akumulirala seksualna potreba i urodila, posle odredjenog vremena, obostrano uspesnim seksualnim dozivljajem. To se obicno radi uz savetodavni rad sa psihijatrom ili psihologom, ali pretpostavljam da mozete pokusati da upravo suprotnim nacinom ponasanja, dakle, kontrolisuci intimnosti tako da on zna da Vi necete da se kroz odredjeno vreme desavaju, stimulisete njegovu zelju i potrebu. To sto ljudi oko Vas cute o slicnim problemima nije cudno, iako se i drugima desavaju, ljudi izbegavaju da doticu podrucje seksualnih disfunkcija, a posebno nisu spremni da se drugima otvore i kazu da ih i sami imaju. To ne znaci da ste usamljeni u problemu. Uz strpljenje i razumevanje prema osobi do koje Vam je stalo, imate dobre izglede da zajedno resite problem. S postovanjem, dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Postovani, Dosta sam slusala o vasem site-u I onome sto cinite za nas…ali sam tek pre nekoliko dana I sama posetila stranicu…Obracam Vam se sa mozda malo cudnim problemom,to jest ne cudnim vec malo drugacijim od ostalih u ovoj sekciji…Ja imam 28 godina I zabavljam se sa momkom koji je dve gofine stariji od mene malo vise od godinu ipo dana…on zivi sa svojim roditeljima I jedinac je,takodje oni imaju porodicnu firmu u kojoj on radi..Ja zivim sama obzirom da nisam iz Beograda I ovde sam dosla kao student u medjuvremenu pocela da radim I ostala ovde.U zadnjih sest meseci I jace nas dvoje smo konstatno kod njega,ja maltene vreme u svom stanu ni ne provodim ali ga jos uvek placam.Taj zivot zaista pomalo lici na bracni zivot jer oboje radimo I to uglavnom u razlicitom terminu tako da se vidjamo uvece I to vrlo lepo funkcionise s tom razlikom da njemu to ne predstavlja uopste nista ozbiljno za razliku od mene,verovatno zato sto se on nalazi u svojoj kuci gde sve ima spremljeno I nema ! > potrebu da se pomuci ni za sta.I tako to traje…I onda kada ja svojevoljno odem malo do svog stana on dodje kod mene,sve u svemu ne odvajamo se…Meni to zaista ne smeta ja ga volim,zato sam I sa njim,sa druge strane radim I potrebno mi je da imam neki svoj miran zivot mimo sve te ludnice na poslu…Pre mesec dana smo saznali da sam ja u drugom stanju sto nas je vrlo iznenadilo,mene prijatno jer sam imala izvesnih problema sa cistom na desnom jajniku za koju se pretpostavljalo da je endometrioticna cista sto je mene vrlo zabrinulo.Obzirom da nam se pre godinu dana desila ista stvar pa sam prekinula trudnocu jer tada zaista nije bio trenutak I zbog mog zdravlja kao I zelje da budem majka ja sam zelela da rodim bebu.Kazem zelela iako jos uvek to zelim,alit u dolazimo do problema.Moj decko nije spreman,on kaze da tako nesto nije planirao za jos dve tri godine,da zeli da prvo sa svojima obezbedi sebi stan (za sta realno ne postoje mogucnosti jos u naredne 3-4 godine),I to ide ! > do tih krajnosti da na kraju ispada kako sa mnom nije ni planirao da i ma dece itd.Te promene se menjaju enormnom brzinom do toga da je u jednom momentu srecan,kada odemo kod njegovih rodjaka koji su pre par meseci dobili bebu on je odusevljen,samo o bebama prica,svima prica da sam ja u drugom stanju,a vec u drugom momentu postavlja ultimatum da ja odem kod advokata I popisem svoju izjavu da cu ja snositi svu odgovornost za to dete I kad ja to uradim on ce pristati da nas dvoje zivimo zajedno I podizemo to dete.U tim njegovim govorima ima toliko gluposti koje ne vredi da napominjem jer su samo dokaz nezrelosti I ne prihvatanja bilo kakvih obavezq u zivotu bez obzira na godine.Cela uza porodica I moja I njegova je vrlo sretna zbog trudnoce I jako se raduju,ja sam se jako radovala,ali sve ovo me zaista ubija do toga da sam pocela da razmisljam o prekidu trudnoce I o odlasku daleko od njega da ga vise nikad ne vidim(Njemu je kiretaza jedna totalno bezopasna intervencija sa sve varijantom “ma daj devojke abortiraju po 3-4 puta I posle rode dete n! > ormalno.” On cak nije ni svestan kakav je to mac sa dve ostrice…naravno kad ne ide on na operacioni sto).Kada njemu kazem o cemu razmisljam on pocne da place I onda se ponasa kao da sam ja jedina na svetu.Kaze dam u je krivo,kako nista nije uradio za mene nikada…vec posle par momenata ako pocnemo govoriti o bebi to prelazi u razne ruzne price jer on je vrlo sposoban da uvredi coveka,da ga kinji,da kaze gomilu gluposti koju ja ne bi uzimala za ozbiljno da mi trenutno emocije ne vode glavnu rec,a sam nije svestan tezine reci koje izgovara.Takav je u razgovoru sa svojim najblizima,valjda su oni dozvolili takav nacin ophodjena bez imalo obzira sa vrlo ruznim recima,oni godinama prelaze preko toga,ali ja zaista ne mogu.U drustvu je omiljen,svi ga vole,misle za njega da je super(ali u sustini ga niko ne uzima za ozbiljno jer je nezreo I svi su svesni da sa njim moze da se ide u zezanje),on zaista to za sebe I misli…ne vidi ni jednu svoju manu,ja ponekad posmatram sa stran! > e I ovo sto sam navela se vrlo jasno nazire,ali plasim se da o! > n to ili > ne vidi ili ne zeli da vidi.Svaka vrsta obaveze ga smara,odlazak na posao,pitanje roditelja gde ide I kad se vraca,moja pitanja gde je bio..odlazak na posao na vreme,ustajanje ujutru,znaci bukvalno svaka vrsta obaveze sto I sam priznaje.Za razliku od njega ja nisam tako vaspitana I vrlo sam samostalna,od kada sam pocela da radim sama se izdrzavam sto ponekad nije lako sa platom od 20000 (sto je njemu rad za kikiriki),mene zaista niceg nije sramota,rad je najbitniji kao I porodica.Nikad svoje roditelje nisam opsovala,nikad uvredila I dan danas se postuje I majcina I oceva rec I zna se neki red.Mene ova situacija zaista psihicki ubija…ja njega volim I znam da je on u sustini dobar covek koji se posto poto trudi da bude sve kontra od onog cemu su ga roditelji ucili I vaspitavali,ali plasim se da zaista vise ne mogu da izdrzavam kolicinu glupavih izjava,uvreda I povredjivanaj pogotovu ne u ovom stanju.On za sve pa I za trudnocu okrivljuje mene.Po njegovoj prici on je mene dav! > no hteo d ostavi…a ja se pitam zasto nije…zasto se svaki put vracao…kad nekog ne zelis I ne volis nema te sile koja cete zadrzati pored njega…otvoris vrata I odes I nikad se vise ne vratis…kad nekog ne volis onda ne zivis sa njim,ne ukljucujes ga u kompletan familijarni zivor svoje porodice…Ne bih vise da davim..pokusala sam da ga nagovorim da odemo u svaetovaliste,ali uzalud…on zaista nikog ne slusa,ne znam da li bi to imalo efekta ikakvog…Meni vreme prolazi(trenutno sam u osmoj nedelji medinciski sto je realno 6 nedelja od samog zaceca posto su moji ciklusi na 28 dana tacni),treba doneti pravu odluku,ja nisam u situaciji da sama odgajam bebu iako bi to najvise zelela,ali I tako bi bila vezana za njega kome je tek ta varijanta nemoguca “Ko sam ja da rodim njegovo dete I da odem za Paracin kod svojih da ga cuvam,a da je on u Beogradu,to tako ne moze…” Povrh svega postao je strasno posesivan sa nekim pricama o nekakvim prevarama sa moje strane koje nemjau vezu sa vezom,a to je samo jos jedan nacin na koji me psihi! > cki malt > retira,a to uospte ne shvata.Jako puno placem zbog svega I pogotovu sada ne mogu da kontrolisem svoje emocije jer sam I po prirodi osetljiva,sada je to jos vise izrazeno…Ne znam sta da radim…njegovi roditelji se nadaju da ce se on opametiti….moji roditelji su pogodjeni celom situacijom I misled a ja treba da dignem ruke…Ja bi najvise volela da on sedne I razgovara sa nekim ko je strucnjak I da mu neko malo pomogne… I da na kraju dobijemo bebu I pocnemo ispocetka ceo jedan novi zivot…za sebe sam sigurna da cu sve da ucinim da to bude prava porodica,ali nisam dovoljna samo ja….Nadam se da cete mi bar nekim svojim vidjenje malo pomoci,odluku naravno moram da donesem ja sama,ali obzirom na psihicko stanje u kom se nalazim jer malo je reci da sam nesretna volela bih da cujem Vase misljenej.Hvala unapred
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Draga J,
situacija koju opisujete jasno, i za Vas sasvim vidljivo, ukazuje da je vas mladic nezreo i nedorastao situaciji u kojoj se nasao, te da nije spreman da lako preuzme odgovornost koju nosi obavezivanje na roditeljstvo. Cini se u ovoj situaciji da je presudno razmisliti o intenzitetu vase zelje da postanete majka, kao i o spremnosti da se o buducem detetu sami starate, a ko stvari ne idu tokom kojim biste zeleli. Naime, kazete da ste samostalni, sto, pretpostavljam, znaci da biste umeli cak i da se sami brinete o detetu, ukoliko to bude potrebno. Mozda ga samo rodjenje deteta i suocavanje sa ranjivim stvorom koji je plod vase veze, prelomi i ucini ga svesnim znacaja formiranja te nove, Vase porodice. Po onome sto kazete o njemu, ima elemenata za takvu reakciju. Nazalost, skoro ni za sta sto radimo u zivotu nema garancije, pa se i najsrecniji pocetni scenario moze pokvariti. Cak i da vam je obecao ljubav i podrsku do kraja zivota, to Vam ne bi mogao zaista garantovati, jer se tokom vremena koje sledi okolnosti mogu promeniti. Ukoliko smatrate da biste mogli izneti teret perioda koji Vam predstoji, sa njim (ili bez njega), da je to dete plod veze sa covekom koga volite o zeleli biste da ga zadrzite, da li je to dovoljno da dete ugleda svetlost dana? Rekla bih da ste borac i osoba koja zna sta hoce, pa tako i da mozete da odgovorite na ovo pitanje. Naravno da su dileme i usloznjavanje problema sasvim moguce, ali, zar to nije slucaj sa svakim ljudskim odnosom? Pojednostavite okolnost kojima raspolazete: dete na putu, partnera koji je (a znate ga vec dugo i takvog ga volite) neozbiljan i nezreo, i mogucnost da dolaskom deteta na svet dobijete konacan odgovor na pitanje da li je on pravi covek za Vas i otac za vase dete, ili nije. Prekidom trudnoce biste stvari opet vratili samo u stanje nesigurne ravnoteze, gde i dalje necete biti sigurni u postojanost njegovih osecanja (on kaze da je decu planirao za 2-3 godine,a li da li je to tako i da li ce kroz to vreme biti zreliji?), ali cete i dalje radije ziveti u toj nesigurnosti nego da se suocite sa cinjenicama. Ovo je zaista prelomni trenutak ne toliko da sada ispitate njegova nego svoja osecanja: da li Vam je vise stalo do veze sa njim u kojoj cete oboje bezati od suocavanja sa stvarnim osecanjima i motivima partnerskog odnosa, ili cete radije rascictiti emotivnu i zovitnu situacijom odlucivanjem za rodjenje deteta. Ako ste u stanju da sebi odgovorite na to pitanje, mislim da cete lako doci i do odgovora na pitanja postavljena meni.
S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Postovana, Molim Vas da me uputite na koji nacin da resim problem gubitka interesovanja za seks kod svog supruga. Oboje imamo po 31 godinu i imamo bebu od 7 meseci. Prethodno smo imali problema sa zacecem i izgubili smo jednu bebu, i, iako je problem evidentno bio na mojoj strani (sindrom policisticnih jajnika), verujem da je u tom periodu moj suprug izbegavao odnose iskljucivo iz razloga sto nije mogao da se izbori sa neuspehom oko zaceca. Jednostavnije mu je bilo da pripise tome da se nismo preterano ni trudili. Kada smo najzad uspeli, meni su u trudnoci odnosi bili zabranjeni, a od porodjaja do danas on nije pokazao nikakvo interesovanje za seks, a moju inicijativu ignorise. Tako na kraju za poslednjih 16 mesesi imali smo jedan normalan odnos snazno iniciran s moje strane. Na moja pitanja reaguje polu-uvredljivo i zatvara prostor za dalju komunikaciju. Savetovanje sa psihologom sa njegove strane ne bi doslo u obzir, jer bi u tom slucaju morao da prizna da imamo problem. Inace je u s! > vim aspektima drustvenog i profesionalnog zivota ostvarena osoba, i nema nikakvih fizickih smetnji u seksu. Molim Vas za savet kako da pristupim ovom problemu. S postovanjem.
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Postovana ,
problem u seksualnim komunikacijama izmedju partnera cesto pocinje u situacijama koje su vezane za trudnocu, kada se provociranju nesvesni strahovi sa kojima nisu u stanju da se izbore vec iz prostog razloga sto nisu u stanju da se sa njima suoce. Naravno da je strah od neuspeha ili nemogucnost da se sa njim suoci veoma znacajan i sasvim je moguce da je to bio jedan od razloga sto se povukao iz Vase intime. Ukoliko se u periodu posle Vase trudnoce plasi nove situacije "neuspeha", nove problematicne trudnoce koja bi bila posledica seksualnih odnosa. bilo da je on sam toga svestan ili ne, mozda je njegovo izbegavanje intimnosti motivisano i time. Takodje treba da budete svesni cinjenice da pasivan odnos prema seksualnim odnosima, odnosno proredjivanje odnosa, na hormonskom nivou i kod muskaraca i zena cesto ume da dovede do jos veceg smanjenja polne zelje, tako da se problem zatvara u zacarani krug. Takodje, logicno je da se majka u prvim mesecima zivota deteta dosta posvecuje njegovim potrebama, pa je i to osnova da se izmedju partnera moze stvoriti distanca, Koji god da je razlog, o kome aktuelno mozemo da pravimo samo pretpostavke, a kazete da ne bi prihvatio razgovore sa psihologom jer ne zeli da prizna da problem postoji, svakako je nuzno da Vi sa njim otvoreno razgovarate jer ste i Vi sa njim zajedno u tom istom problemu koji ne priznaje. To nije samo njegov vec i Vas problem za koji imate pravo da trazite resenje. Ukoliko u razgovor krenete sa pocetnim strpljenjem i razumevanjem, bez osude njegovog ponasanja, lakse cete ga motivisati da se otvori. Ukoliko biste ga kritikovali za zanemarivanje Vas i Vasih potreba, postoji opasnost da biste samo produbili jaz koji se stvorio. Predlozite mu da, kao ljudi koji se dobro poznaju i dele zivot, porazgovarate iskreno o temi koja Vas muci i u Vama razvija nesigurnost i osecaj odbacenosti, pa i dileme o kvalitetu vaseg partnerskog odnosa. Znacajnije je da prihvati iskren razgovor sa Vama i da podeli sa Vama svoje sumnje, strahove i otpore, nego da vrsite bilo kakav pritisak na njega da se javi strucnjaku koji ce se baviti Vasim problemom. Ukoliko je vas emotivni odnos jos uvek dobar, nema razloga da ne prihvati ovakvu inicijativu. Ukoliko, naprotiv, ne zeli da se suoci sa posledicama takvog svog ponasanja i na Vas (jer u zajednickom odnosu treba zajedno da odlucujete kako cete regulisati odredjene aspekte svog braka), postavlja se pitanje snage i kvaliteta emocionalnog odnosa i mogucih promena koje su u medjuvremenu nastupile u tom pogledu.
Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med psihologije
Kako da pomognem svom suprugu koji se navukao na heroin i koji ne može da se odvikne od toga? Stalno pokušava, ali se opet vraća. Deca i ja ne možemo više ni fizički ni psihički da podnesemo njegovo stanje kada krizira. Postaje vrlo agresivan.
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema.
Prikazano 201-205 od ukupno 226 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima