Postovani,
Dosta sam slusala o vasem site-u I onome sto cinite za nas…ali sam tek pre nekoliko dana I sama posetila stranicu…Obracam Vam se sa mozda malo cudnim problemom,to jest ne cudnim vec malo drugacijim od ostalih u ovoj sekciji…Ja imam 28 godina I zabavljam se sa momkom koji je dve gofine stariji od mene malo vise od godinu ipo dana…on zivi sa svojim roditeljima I jedinac je,takodje oni imaju porodicnu firmu u kojoj on radi..Ja zivim sama obzirom da nisam iz Beograda I ovde sam dosla kao student u medjuvremenu pocela da radim I ostala ovde.U zadnjih sest meseci I jace nas dvoje smo konstatno kod njega,ja maltene vreme u svom stanu ni ne provodim ali ga jos uvek placam.Taj zivot zaista pomalo lici na bracni zivot jer oboje radimo I to uglavnom u razlicitom terminu tako da se vidjamo uvece I to vrlo lepo funkcionise s tom razlikom da njemu to ne predstavlja uopste nista ozbiljno za razliku od mene,verovatno zato sto se on nalazi u svojoj kuci gde sve ima spremljeno I nema ! > potrebu da se pomuci ni za sta.I tako to traje…I onda kada ja svojevoljno odem malo do svog stana on dodje kod mene,sve u svemu ne odvajamo se…Meni to zaista ne smeta ja ga volim,zato sam I sa njim,sa druge strane radim I potrebno mi je da imam neki svoj miran zivot mimo sve te ludnice na poslu…Pre mesec dana smo saznali da sam ja u drugom stanju sto nas je vrlo iznenadilo,mene prijatno jer sam imala izvesnih problema sa cistom na desnom jajniku za koju se pretpostavljalo da je endometrioticna cista sto je mene vrlo zabrinulo.Obzirom da nam se pre godinu dana desila ista stvar pa sam prekinula trudnocu jer tada zaista nije bio trenutak I zbog mog zdravlja kao I zelje da budem majka ja sam zelela da rodim bebu.Kazem zelela iako jos uvek to zelim,alit u dolazimo do problema.Moj decko nije spreman,on kaze da tako nesto nije planirao za jos dve tri godine,da zeli da prvo sa svojima obezbedi sebi stan (za sta realno ne postoje mogucnosti jos u naredne 3-4 godine),I to ide ! > do tih krajnosti da na kraju ispada kako sa mnom nije ni planirao da i ma dece itd.Te promene se menjaju enormnom brzinom do toga da je u jednom momentu srecan,kada odemo kod njegovih rodjaka koji su pre par meseci dobili bebu on je odusevljen,samo o bebama prica,svima prica da sam ja u drugom stanju,a vec u drugom momentu postavlja ultimatum da ja odem kod advokata I popisem svoju izjavu da cu ja snositi svu odgovornost za to dete I kad ja to uradim on ce pristati da nas dvoje zivimo zajedno I podizemo to dete.U tim njegovim govorima ima toliko gluposti koje ne vredi da napominjem jer su samo dokaz nezrelosti I ne prihvatanja bilo kakvih obavezq u zivotu bez obzira na godine.Cela uza porodica I moja I njegova je vrlo sretna zbog trudnoce I jako se raduju,ja sam se jako radovala,ali sve ovo me zaista ubija do toga da sam pocela da razmisljam o prekidu trudnoce I o odlasku daleko od njega da ga vise nikad ne vidim(Njemu je kiretaza jedna totalno bezopasna intervencija sa sve varijantom “ma daj devojke abortiraju po 3-4 puta I posle rode dete n! > ormalno.” On cak nije ni svestan kakav je to mac sa dve ostrice…naravno kad ne ide on na operacioni sto).Kada njemu kazem o cemu razmisljam on pocne da place I onda se ponasa kao da sam ja jedina na svetu.Kaze dam u je krivo,kako nista nije uradio za mene nikada…vec posle par momenata ako pocnemo govoriti o bebi to prelazi u razne ruzne price jer on je vrlo sposoban da uvredi coveka,da ga kinji,da kaze gomilu gluposti koju ja ne bi uzimala za ozbiljno da mi trenutno emocije ne vode glavnu rec,a sam nije svestan tezine reci koje izgovara.Takav je u razgovoru sa svojim najblizima,valjda su oni dozvolili takav nacin ophodjena bez imalo obzira sa vrlo ruznim recima,oni godinama prelaze preko toga,ali ja zaista ne mogu.U drustvu je omiljen,svi ga vole,misle za njega da je super(ali u sustini ga niko ne uzima za ozbiljno jer je nezreo I svi su svesni da sa njim moze da se ide u zezanje),on zaista to za sebe I misli…ne vidi ni jednu svoju manu,ja ponekad posmatram sa stran! > e I ovo sto sam navela se vrlo jasno nazire,ali plasim se da o! > n to ili > ne vidi ili ne zeli da vidi.Svaka vrsta obaveze ga smara,odlazak na posao,pitanje roditelja gde ide I kad se vraca,moja pitanja gde je bio..odlazak na posao na vreme,ustajanje ujutru,znaci bukvalno svaka vrsta obaveze sto I sam priznaje.Za razliku od njega ja nisam tako vaspitana I vrlo sam samostalna,od kada sam pocela da radim sama se izdrzavam sto ponekad nije lako sa platom od 20000 (sto je njemu rad za kikiriki),mene zaista niceg nije sramota,rad je najbitniji kao I porodica.Nikad svoje roditelje nisam opsovala,nikad uvredila I dan danas se postuje I majcina I oceva rec I zna se neki red.Mene ova situacija zaista psihicki ubija…ja njega volim I znam da je on u sustini dobar covek koji se posto poto trudi da bude sve kontra od onog cemu su ga roditelji ucili I vaspitavali,ali plasim se da zaista vise ne mogu da izdrzavam kolicinu glupavih izjava,uvreda I povredjivanaj pogotovu ne u ovom stanju.On za sve pa I za trudnocu okrivljuje mene.Po njegovoj prici on je mene dav! > no hteo d ostavi…a ja se pitam zasto nije…zasto se svaki put vracao…kad nekog ne zelis I ne volis nema te sile koja cete zadrzati pored njega…otvoris vrata I odes I nikad se vise ne vratis…kad nekog ne volis onda ne zivis sa njim,ne ukljucujes ga u kompletan familijarni zivor svoje porodice…Ne bih vise da davim..pokusala sam da ga nagovorim da odemo u svaetovaliste,ali uzalud…on zaista nikog ne slusa,ne znam da li bi to imalo efekta ikakvog…Meni vreme prolazi(trenutno sam u osmoj nedelji medinciski sto je realno 6 nedelja od samog zaceca posto su moji ciklusi na 28 dana tacni),treba doneti pravu odluku,ja nisam u situaciji da sama odgajam bebu iako bi to najvise zelela,ali I tako bi bila vezana za njega kome je tek ta varijanta nemoguca “Ko sam ja da rodim njegovo dete I da odem za Paracin kod svojih da ga cuvam,a da je on u Beogradu,to tako ne moze…” Povrh svega postao je strasno posesivan sa nekim pricama o nekakvim prevarama sa moje strane koje nemjau vezu sa vezom,a to je samo jos jedan nacin na koji me psihi! > cki malt > retira,a to uospte ne shvata.Jako puno placem zbog svega I pogotovu sada ne mogu da kontrolisem svoje emocije jer sam I po prirodi osetljiva,sada je to jos vise izrazeno…Ne znam sta da radim…njegovi roditelji se nadaju da ce se on opametiti….moji roditelji su pogodjeni celom situacijom I misled a ja treba da dignem ruke…Ja bi najvise volela da on sedne I razgovara sa nekim ko je strucnjak I da mu neko malo pomogne… I da na kraju dobijemo bebu I pocnemo ispocetka ceo jedan novi zivot…za sebe sam sigurna da cu sve da ucinim da to bude prava porodica,ali nisam dovoljna samo ja….Nadam se da cete mi bar nekim svojim vidjenje malo pomoci,odluku naravno moram da donesem ja sama,ali obzirom na psihicko stanje u kom se nalazim jer malo je reci da sam nesretna volela bih da cujem Vase misljenej.Hvala unapred
situacija koju opisujete jasno, i za Vas sasvim vidljivo, ukazuje da je vas mladic nezreo i nedorastao situaciji u kojoj se nasao, te da nije spreman da lako preuzme odgovornost koju nosi obavezivanje na roditeljstvo. Cini se u ovoj situaciji da je presudno razmisliti o intenzitetu vase zelje da postanete majka, kao i o spremnosti da se o buducem detetu sami starate, a ko stvari ne idu tokom kojim biste zeleli. Naime, kazete da ste samostalni, sto, pretpostavljam, znaci da biste umeli cak i da se sami brinete o detetu, ukoliko to bude potrebno. Mozda ga samo rodjenje deteta i suocavanje sa ranjivim stvorom koji je plod vase veze, prelomi i ucini ga svesnim znacaja formiranja te nove, Vase porodice. Po onome sto kazete o njemu, ima elemenata za takvu reakciju. Nazalost, skoro ni za sta sto radimo u zivotu nema garancije, pa se i najsrecniji pocetni scenario moze pokvariti. Cak i da vam je obecao ljubav i podrsku do kraja zivota, to Vam ne bi mogao zaista garantovati, jer se tokom vremena koje sledi okolnosti mogu promeniti. Ukoliko smatrate da biste mogli izneti teret perioda koji Vam predstoji, sa njim (ili bez njega), da je to dete plod veze sa covekom koga volite o zeleli biste da ga zadrzite, da li je to dovoljno da dete ugleda svetlost dana? Rekla bih da ste borac i osoba koja zna sta hoce, pa tako i da mozete da odgovorite na ovo pitanje. Naravno da su dileme i usloznjavanje problema sasvim moguce, ali, zar to nije slucaj sa svakim ljudskim odnosom? Pojednostavite okolnost kojima raspolazete: dete na putu, partnera koji je (a znate ga vec dugo i takvog ga volite) neozbiljan i nezreo, i mogucnost da dolaskom deteta na svet dobijete konacan odgovor na pitanje da li je on pravi covek za Vas i otac za vase dete, ili nije. Prekidom trudnoce biste stvari opet vratili samo u stanje nesigurne ravnoteze, gde i dalje necete biti sigurni u postojanost njegovih osecanja (on kaze da je decu planirao za 2-3 godine,a li da li je to tako i da li ce kroz to vreme biti zreliji?), ali cete i dalje radije ziveti u toj nesigurnosti nego da se suocite sa cinjenicama. Ovo je zaista prelomni trenutak ne toliko da sada ispitate njegova nego svoja osecanja: da li Vam je vise stalo do veze sa njim u kojoj cete oboje bezati od suocavanja sa stvarnim osecanjima i motivima partnerskog odnosa, ili cete radije rascictiti emotivnu i zovitnu situacijom odlucivanjem za rodjenje deteta. Ako ste u stanju da sebi odgovorite na to pitanje, mislim da cete lako doci i do odgovora na pitanja postavljena meni.
S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Postovana,
Molim Vas da me uputite na koji nacin da resim problem gubitka interesovanja za seks kod svog supruga. Oboje imamo po 31 godinu i imamo bebu od 7 meseci. Prethodno smo imali problema sa zacecem i izgubili smo jednu bebu, i, iako je problem evidentno bio na mojoj strani (sindrom policisticnih jajnika), verujem da je u tom periodu moj suprug izbegavao odnose iskljucivo iz razloga sto nije mogao da se izbori sa neuspehom oko zaceca. Jednostavnije mu je bilo da pripise tome da se nismo preterano ni trudili. Kada smo najzad uspeli, meni su u trudnoci odnosi bili zabranjeni, a od porodjaja do danas on nije pokazao nikakvo interesovanje za seks, a moju inicijativu ignorise. Tako na kraju za poslednjih 16 mesesi imali smo jedan normalan odnos snazno iniciran s moje strane. Na moja pitanja reaguje polu-uvredljivo i zatvara prostor za dalju komunikaciju. Savetovanje sa psihologom sa njegove strane ne bi doslo u obzir, jer bi u tom slucaju morao da prizna da imamo problem. Inace je u s! > vim aspektima drustvenog i profesionalnog zivota ostvarena osoba, i nema nikakvih fizickih smetnji u seksu. Molim Vas za savet kako da pristupim ovom problemu. S postovanjem.
problem u seksualnim komunikacijama izmedju partnera cesto pocinje u situacijama koje su vezane za trudnocu, kada se provociranju nesvesni strahovi sa kojima nisu u stanju da se izbore vec iz prostog razloga sto nisu u stanju da se sa njima suoce. Naravno da je strah od neuspeha ili nemogucnost da se sa njim suoci veoma znacajan i sasvim je moguce da je to bio jedan od razloga sto se povukao iz Vase intime. Ukoliko se u periodu posle Vase trudnoce plasi nove situacije "neuspeha", nove problematicne trudnoce koja bi bila posledica seksualnih odnosa. bilo da je on sam toga svestan ili ne, mozda je njegovo izbegavanje intimnosti motivisano i time. Takodje treba da budete svesni cinjenice da pasivan odnos prema seksualnim odnosima, odnosno proredjivanje odnosa, na hormonskom nivou i kod muskaraca i zena cesto ume da dovede do jos veceg smanjenja polne zelje, tako da se problem zatvara u zacarani krug. Takodje, logicno je da se majka u prvim mesecima zivota deteta dosta posvecuje njegovim potrebama, pa je i to osnova da se izmedju partnera moze stvoriti distanca, Koji god da je razlog, o kome aktuelno mozemo da pravimo samo pretpostavke, a kazete da ne bi prihvatio razgovore sa psihologom jer ne zeli da prizna da problem postoji, svakako je nuzno da Vi sa njim otvoreno razgovarate jer ste i Vi sa njim zajedno u tom istom problemu koji ne priznaje. To nije samo njegov vec i Vas problem za koji imate pravo da trazite resenje. Ukoliko u razgovor krenete sa pocetnim strpljenjem i razumevanjem, bez osude njegovog ponasanja, lakse cete ga motivisati da se otvori. Ukoliko biste ga kritikovali za zanemarivanje Vas i Vasih potreba, postoji opasnost da biste samo produbili jaz koji se stvorio. Predlozite mu da, kao ljudi koji se dobro poznaju i dele zivot, porazgovarate iskreno o temi koja Vas muci i u Vama razvija nesigurnost i osecaj odbacenosti, pa i dileme o kvalitetu vaseg partnerskog odnosa. Znacajnije je da prihvati iskren razgovor sa Vama i da podeli sa Vama svoje sumnje, strahove i otpore, nego da vrsite bilo kakav pritisak na njega da se javi strucnjaku koji ce se baviti Vasim problemom. Ukoliko je vas emotivni odnos jos uvek dobar, nema razloga da ne prihvati ovakvu inicijativu. Ukoliko, naprotiv, ne zeli da se suoci sa posledicama takvog svog ponasanja i na Vas (jer u zajednickom odnosu treba zajedno da odlucujete kako cete regulisati odredjene aspekte svog braka), postavlja se pitanje snage i kvaliteta emocionalnog odnosa i mogucih promena koje su u medjuvremenu nastupile u tom pogledu.
Kako da pomognem svom suprugu koji se navukao na heroin i koji ne može da se odvikne od toga? Stalno pokušava, ali se opet vraća. Deca i ja ne možemo više ni fizički ni psihički da podnesemo njegovo stanje kada krizira. Postaje vrlo agresivan.
Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema.
Postovana doktorka,
na osnovu naslova moje poruke verujem da Vam je jasno o cemu se radi. Pokusavala sam vise puta da imam sa deckom sexualne odnose, medjutim penetracija je jako otezana i koliko god ja zelela da se opustim i koncentrisem na to, u meni kao da postoji zid i kad krene da prodje kroz njega osetim uzasnu paniku i jak nadolazeci bol. Znam da je to psiholoske prirode, citala sam i na ovom sajtu o tom problemu, pa me zanima vase misljenje kako se izleciti. Procitala sam i da postoje posebne terapije kod psihoterapeuta i slicno i da je potrebno izvesno vreme. Ovo mi stvarno predstavlja problem, u depresiji sam zbog toga..Hvala
Iz Vaseg pisma vidim da ste se dosta interesovali za problem koji Vas muci, kao i da unapred znate da je potreban kontinuiran psiholoski ili psihijatrijski rad kako bi se prevazisli psiholoski otpori koji su u najvecem broju slucajeva u osnovi vaginizma. Iako na svesnom planu zelite da ostvarite dobar seksualni kontakt, potrebno je prevazici "zamke" nesvesnog, koje cesto idu od vaspitnih poruka roditelja, ranih traumatskih iskustava, predstave o seksu koja se u svakome od nas stvara zahvaljujuci mnostvu formativnih faktora. Ne samo problem vaginizma, nego mnogi drugi psiholoski i psihosomatski problemi upravo se zato resavaju uz pomoc strucnog lica koje sa strane, objektivno i strucno, moze da prepozna kljuc, pocetak i nacin razresenja simptoma. Kao prvo, nemojte sebi nabacivati osecanje krivice, a ocajavanje samo po sebi sigurno nece dati nikakve pozitivne rezultate, vec moze delovati samo kontraproduktivno!Zato, glavu gore i napravite prve korake ka onome sto ste vec shvatili da treba da uradite - javite se strucnjaku koji ce vam za odredjeno vreme, uz vase ucesce, makar olaksati taj psiholoski teret koji, iako ga mozda niste svesni, pritiska, usmeravajuci Vas upravo na kljucne tacke koje sacinjavaju jezgro problema. Problemima seksualnih disfunkcija se veoma dugo i uspesno bavi dr.Jezdimir Zdravkovic. Znacajno je da je Vas problem resiv!
Moja sestra (doktor prava i ekonomije) gotovo trideset godina zavisi od alkohola. Briljantnog uma, mnogo godina je to vrlo uspešno krila, ali posledice su dolazile polako i neminovno: razoren brak, dete ostalo uz oca, drugi brak, krah na poslu. U poslednje vreme, mada mi neka saznanja govore da se to dešavalo i puno ranije, počinju da se ispoljavaju neki simptomi koji daleko prevazilaze ponašanje običnog zavisnika: sve ono što se dešava njoj radi neko drugi: pije njen muž, dete, sesta, zet, prijatelji, nikako ne ona. Otkaz je dobio svako sem nje - ostala je bez posla pre dve godine; znači svoje ponašanje pripisuje drugima, najčešće najbližima. Posledice takvog ponašanja su za najbliže neizdržive. Nažalost, moje mogućnosti da joj pomognem su minimalne obzirom da živi u Americi, ali sam u toku sa njenim ponašanjem jer na relaciji USA-Srbija telefonski provodi šest do deset sati - zove sve koga stigne, priča istu priču, ali svakom deo priče koji je za njega opredeljen. Molila bi Vas da mi, ako iz ovih nekoliko reči imate predstavu o njenoj bolesti naznačite kako se bolest zove i da me uputite na neku literaturu kako bih stekla neka šira znanja o tom i sličnim problemima.
Problem koji ste opisali uklapa se u poptunosti u posledice dugogodišnjeg alkoholizma, tako da ne morate tražiti drugo ime za njenu bolest da biste je bolje razumeli. Nepriznavanje alkoholizma i pripisivanje krivice svim drugima osim sebi, karakteristično je za one koji alkohol koriste često kao anksiolitik ili sredstvo koje za njih nekada početno ima funkciju olakšavanja funkcionisanja ili opuštanje, a posle postaje potreba za sebe i krug se zatvara. Nekritičnost, kao odbrana od ružne slike o sebi, ide po pravilu uz ovakvo ponašanje. Naravno, posledice dugogodišnjeg akloholizma mogu biti i ozbiljne psihotične manifestacije, koje spadaju u kategoriju najozbiljnijih psihijatrijskih poremećaja, tako da je medicinska pomoć neophodna. Čak i ako Vaša sestra želi da prekine uzimanje aklohola, to se mora obavljati pod medicinskim nadzorom jer je moguće i čak verovatno da su njene telesne funkcije značajno korumpirane pomenutim načinom života, pa bi apstinencija mogla privremeno izazvati i burne telesne promene, a ne samo psihički problem. Dakle, medicinska, a možda i hospitalna nega su neophodne za rešavanje njenog problema. Nažalost, da bi se uopšte započelo sa tim, potreban je uticaj bliske osobe koja bi joj pružala podršku iz blizine. Rešavanje problema zavisnosti realizuje se uz porodičnu podršku jer ona tokom rada sa zavisnikom predstavlja veoma bitnu, čak ključnu kariku. Pošto ste Vi već hiljadama kilometara daleko od nje, možda postoji neka osoba u njenom neposrednom okruženju koja može predstavljati takav oslonac i pre svega, neko ko će je motivisati na lečenje, što nije lak zadatak. Na daljinu ćete, uprkos svojoj ljubavi i zabrinutosti, teško uspeti da na nju delujete u tom pravcu. Bilo bi dobro da razmotrite moguće alternative, ukoliko je moguće da odete kod nje i provedete neko vreme za koje ćete uspeti da učinite da Vas sasluša i shvati dubinu problema i sve komplikacije koje iz njega proizilaze. Imajte na umu da je ovo ozbiljan zadatak koji zahteva dosta truda i požrtvovanja od strane porodice, da bi zavisnik započeo, a još više od svega, istrajao na putu lečenja.
Postovani, Dosta sam slusala o vasem site-u I onome sto cinite za nas…ali sam tek pre nekoliko dana I sama posetila stranicu…Obracam Vam se sa mozda malo cudnim problemom,to jest ne cudnim vec malo drugacijim od ostalih u ovoj sekciji…Ja imam 28 godina I zabavljam se sa momkom koji je dve gofine stariji od mene malo vise od godinu ipo dana…on zivi sa svojim roditeljima I jedinac je,takodje oni imaju porodicnu firmu u kojoj on radi..Ja zivim sama obzirom da nisam iz Beograda I ovde sam dosla kao student u medjuvremenu pocela da radim I ostala ovde.U zadnjih sest meseci I jace nas dvoje smo konstatno kod njega,ja maltene vreme u svom stanu ni ne provodim ali ga jos uvek placam.Taj zivot zaista pomalo lici na bracni zivot jer oboje radimo I to uglavnom u razlicitom terminu tako da se vidjamo uvece I to vrlo lepo funkcionise s tom razlikom da njemu to ne predstavlja uopste nista ozbiljno za razliku od mene,verovatno zato sto se on nalazi u svojoj kuci gde sve ima spremljeno I nema ! > potrebu da se pomuci ni za sta.I tako to traje…I onda kada ja svojevoljno odem malo do svog stana on dodje kod mene,sve u svemu ne odvajamo se…Meni to zaista ne smeta ja ga volim,zato sam I sa njim,sa druge strane radim I potrebno mi je da imam neki svoj miran zivot mimo sve te ludnice na poslu…Pre mesec dana smo saznali da sam ja u drugom stanju sto nas je vrlo iznenadilo,mene prijatno jer sam imala izvesnih problema sa cistom na desnom jajniku za koju se pretpostavljalo da je endometrioticna cista sto je mene vrlo zabrinulo.Obzirom da nam se pre godinu dana desila ista stvar pa sam prekinula trudnocu jer tada zaista nije bio trenutak I zbog mog zdravlja kao I zelje da budem majka ja sam zelela da rodim bebu.Kazem zelela iako jos uvek to zelim,alit u dolazimo do problema.Moj decko nije spreman,on kaze da tako nesto nije planirao za jos dve tri godine,da zeli da prvo sa svojima obezbedi sebi stan (za sta realno ne postoje mogucnosti jos u naredne 3-4 godine),I to ide ! > do tih krajnosti da na kraju ispada kako sa mnom nije ni planirao da i ma dece itd.Te promene se menjaju enormnom brzinom do toga da je u jednom momentu srecan,kada odemo kod njegovih rodjaka koji su pre par meseci dobili bebu on je odusevljen,samo o bebama prica,svima prica da sam ja u drugom stanju,a vec u drugom momentu postavlja ultimatum da ja odem kod advokata I popisem svoju izjavu da cu ja snositi svu odgovornost za to dete I kad ja to uradim on ce pristati da nas dvoje zivimo zajedno I podizemo to dete.U tim njegovim govorima ima toliko gluposti koje ne vredi da napominjem jer su samo dokaz nezrelosti I ne prihvatanja bilo kakvih obavezq u zivotu bez obzira na godine.Cela uza porodica I moja I njegova je vrlo sretna zbog trudnoce I jako se raduju,ja sam se jako radovala,ali sve ovo me zaista ubija do toga da sam pocela da razmisljam o prekidu trudnoce I o odlasku daleko od njega da ga vise nikad ne vidim(Njemu je kiretaza jedna totalno bezopasna intervencija sa sve varijantom “ma daj devojke abortiraju po 3-4 puta I posle rode dete n! > ormalno.” On cak nije ni svestan kakav je to mac sa dve ostrice…naravno kad ne ide on na operacioni sto).Kada njemu kazem o cemu razmisljam on pocne da place I onda se ponasa kao da sam ja jedina na svetu.Kaze dam u je krivo,kako nista nije uradio za mene nikada…vec posle par momenata ako pocnemo govoriti o bebi to prelazi u razne ruzne price jer on je vrlo sposoban da uvredi coveka,da ga kinji,da kaze gomilu gluposti koju ja ne bi uzimala za ozbiljno da mi trenutno emocije ne vode glavnu rec,a sam nije svestan tezine reci koje izgovara.Takav je u razgovoru sa svojim najblizima,valjda su oni dozvolili takav nacin ophodjena bez imalo obzira sa vrlo ruznim recima,oni godinama prelaze preko toga,ali ja zaista ne mogu.U drustvu je omiljen,svi ga vole,misle za njega da je super(ali u sustini ga niko ne uzima za ozbiljno jer je nezreo I svi su svesni da sa njim moze da se ide u zezanje),on zaista to za sebe I misli…ne vidi ni jednu svoju manu,ja ponekad posmatram sa stran! > e I ovo sto sam navela se vrlo jasno nazire,ali plasim se da o! > n to ili > ne vidi ili ne zeli da vidi.Svaka vrsta obaveze ga smara,odlazak na posao,pitanje roditelja gde ide I kad se vraca,moja pitanja gde je bio..odlazak na posao na vreme,ustajanje ujutru,znaci bukvalno svaka vrsta obaveze sto I sam priznaje.Za razliku od njega ja nisam tako vaspitana I vrlo sam samostalna,od kada sam pocela da radim sama se izdrzavam sto ponekad nije lako sa platom od 20000 (sto je njemu rad za kikiriki),mene zaista niceg nije sramota,rad je najbitniji kao I porodica.Nikad svoje roditelje nisam opsovala,nikad uvredila I dan danas se postuje I majcina I oceva rec I zna se neki red.Mene ova situacija zaista psihicki ubija…ja njega volim I znam da je on u sustini dobar covek koji se posto poto trudi da bude sve kontra od onog cemu su ga roditelji ucili I vaspitavali,ali plasim se da zaista vise ne mogu da izdrzavam kolicinu glupavih izjava,uvreda I povredjivanaj pogotovu ne u ovom stanju.On za sve pa I za trudnocu okrivljuje mene.Po njegovoj prici on je mene dav! > no hteo d ostavi…a ja se pitam zasto nije…zasto se svaki put vracao…kad nekog ne zelis I ne volis nema te sile koja cete zadrzati pored njega…otvoris vrata I odes I nikad se vise ne vratis…kad nekog ne volis onda ne zivis sa njim,ne ukljucujes ga u kompletan familijarni zivor svoje porodice…Ne bih vise da davim..pokusala sam da ga nagovorim da odemo u svaetovaliste,ali uzalud…on zaista nikog ne slusa,ne znam da li bi to imalo efekta ikakvog…Meni vreme prolazi(trenutno sam u osmoj nedelji medinciski sto je realno 6 nedelja od samog zaceca posto su moji ciklusi na 28 dana tacni),treba doneti pravu odluku,ja nisam u situaciji da sama odgajam bebu iako bi to najvise zelela,ali I tako bi bila vezana za njega kome je tek ta varijanta nemoguca “Ko sam ja da rodim njegovo dete I da odem za Paracin kod svojih da ga cuvam,a da je on u Beogradu,to tako ne moze…” Povrh svega postao je strasno posesivan sa nekim pricama o nekakvim prevarama sa moje strane koje nemjau vezu sa vezom,a to je samo jos jedan nacin na koji me psihi! > cki malt > retira,a to uospte ne shvata.Jako puno placem zbog svega I pogotovu sada ne mogu da kontrolisem svoje emocije jer sam I po prirodi osetljiva,sada je to jos vise izrazeno…Ne znam sta da radim…njegovi roditelji se nadaju da ce se on opametiti….moji roditelji su pogodjeni celom situacijom I misled a ja treba da dignem ruke…Ja bi najvise volela da on sedne I razgovara sa nekim ko je strucnjak I da mu neko malo pomogne… I da na kraju dobijemo bebu I pocnemo ispocetka ceo jedan novi zivot…za sebe sam sigurna da cu sve da ucinim da to bude prava porodica,ali nisam dovoljna samo ja….Nadam se da cete mi bar nekim svojim vidjenje malo pomoci,odluku naravno moram da donesem ja sama,ali obzirom na psihicko stanje u kom se nalazim jer malo je reci da sam nesretna volela bih da cujem Vase misljenej.Hvala unapred
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Draga J,
situacija koju opisujete jasno, i za Vas sasvim vidljivo, ukazuje da je vas mladic nezreo i nedorastao situaciji u kojoj se nasao, te da nije spreman da lako preuzme odgovornost koju nosi obavezivanje na roditeljstvo. Cini se u ovoj situaciji da je presudno razmisliti o intenzitetu vase zelje da postanete majka, kao i o spremnosti da se o buducem detetu sami starate, a ko stvari ne idu tokom kojim biste zeleli. Naime, kazete da ste samostalni, sto, pretpostavljam, znaci da biste umeli cak i da se sami brinete o detetu, ukoliko to bude potrebno. Mozda ga samo rodjenje deteta i suocavanje sa ranjivim stvorom koji je plod vase veze, prelomi i ucini ga svesnim znacaja formiranja te nove, Vase porodice. Po onome sto kazete o njemu, ima elemenata za takvu reakciju. Nazalost, skoro ni za sta sto radimo u zivotu nema garancije, pa se i najsrecniji pocetni scenario moze pokvariti. Cak i da vam je obecao ljubav i podrsku do kraja zivota, to Vam ne bi mogao zaista garantovati, jer se tokom vremena koje sledi okolnosti mogu promeniti. Ukoliko smatrate da biste mogli izneti teret perioda koji Vam predstoji, sa njim (ili bez njega), da je to dete plod veze sa covekom koga volite o zeleli biste da ga zadrzite, da li je to dovoljno da dete ugleda svetlost dana? Rekla bih da ste borac i osoba koja zna sta hoce, pa tako i da mozete da odgovorite na ovo pitanje. Naravno da su dileme i usloznjavanje problema sasvim moguce, ali, zar to nije slucaj sa svakim ljudskim odnosom? Pojednostavite okolnost kojima raspolazete: dete na putu, partnera koji je (a znate ga vec dugo i takvog ga volite) neozbiljan i nezreo, i mogucnost da dolaskom deteta na svet dobijete konacan odgovor na pitanje da li je on pravi covek za Vas i otac za vase dete, ili nije. Prekidom trudnoce biste stvari opet vratili samo u stanje nesigurne ravnoteze, gde i dalje necete biti sigurni u postojanost njegovih osecanja (on kaze da je decu planirao za 2-3 godine,a li da li je to tako i da li ce kroz to vreme biti zreliji?), ali cete i dalje radije ziveti u toj nesigurnosti nego da se suocite sa cinjenicama. Ovo je zaista prelomni trenutak ne toliko da sada ispitate njegova nego svoja osecanja: da li Vam je vise stalo do veze sa njim u kojoj cete oboje bezati od suocavanja sa stvarnim osecanjima i motivima partnerskog odnosa, ili cete radije rascictiti emotivnu i zovitnu situacijom odlucivanjem za rodjenje deteta. Ako ste u stanju da sebi odgovorite na to pitanje, mislim da cete lako doci i do odgovora na pitanja postavljena meni.
S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Postovana, Molim Vas da me uputite na koji nacin da resim problem gubitka interesovanja za seks kod svog supruga. Oboje imamo po 31 godinu i imamo bebu od 7 meseci. Prethodno smo imali problema sa zacecem i izgubili smo jednu bebu, i, iako je problem evidentno bio na mojoj strani (sindrom policisticnih jajnika), verujem da je u tom periodu moj suprug izbegavao odnose iskljucivo iz razloga sto nije mogao da se izbori sa neuspehom oko zaceca. Jednostavnije mu je bilo da pripise tome da se nismo preterano ni trudili. Kada smo najzad uspeli, meni su u trudnoci odnosi bili zabranjeni, a od porodjaja do danas on nije pokazao nikakvo interesovanje za seks, a moju inicijativu ignorise. Tako na kraju za poslednjih 16 mesesi imali smo jedan normalan odnos snazno iniciran s moje strane. Na moja pitanja reaguje polu-uvredljivo i zatvara prostor za dalju komunikaciju. Savetovanje sa psihologom sa njegove strane ne bi doslo u obzir, jer bi u tom slucaju morao da prizna da imamo problem. Inace je u s! > vim aspektima drustvenog i profesionalnog zivota ostvarena osoba, i nema nikakvih fizickih smetnji u seksu. Molim Vas za savet kako da pristupim ovom problemu. S postovanjem.
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Postovana ,
problem u seksualnim komunikacijama izmedju partnera cesto pocinje u situacijama koje su vezane za trudnocu, kada se provociranju nesvesni strahovi sa kojima nisu u stanju da se izbore vec iz prostog razloga sto nisu u stanju da se sa njima suoce. Naravno da je strah od neuspeha ili nemogucnost da se sa njim suoci veoma znacajan i sasvim je moguce da je to bio jedan od razloga sto se povukao iz Vase intime. Ukoliko se u periodu posle Vase trudnoce plasi nove situacije "neuspeha", nove problematicne trudnoce koja bi bila posledica seksualnih odnosa. bilo da je on sam toga svestan ili ne, mozda je njegovo izbegavanje intimnosti motivisano i time. Takodje treba da budete svesni cinjenice da pasivan odnos prema seksualnim odnosima, odnosno proredjivanje odnosa, na hormonskom nivou i kod muskaraca i zena cesto ume da dovede do jos veceg smanjenja polne zelje, tako da se problem zatvara u zacarani krug. Takodje, logicno je da se majka u prvim mesecima zivota deteta dosta posvecuje njegovim potrebama, pa je i to osnova da se izmedju partnera moze stvoriti distanca, Koji god da je razlog, o kome aktuelno mozemo da pravimo samo pretpostavke, a kazete da ne bi prihvatio razgovore sa psihologom jer ne zeli da prizna da problem postoji, svakako je nuzno da Vi sa njim otvoreno razgovarate jer ste i Vi sa njim zajedno u tom istom problemu koji ne priznaje. To nije samo njegov vec i Vas problem za koji imate pravo da trazite resenje. Ukoliko u razgovor krenete sa pocetnim strpljenjem i razumevanjem, bez osude njegovog ponasanja, lakse cete ga motivisati da se otvori. Ukoliko biste ga kritikovali za zanemarivanje Vas i Vasih potreba, postoji opasnost da biste samo produbili jaz koji se stvorio. Predlozite mu da, kao ljudi koji se dobro poznaju i dele zivot, porazgovarate iskreno o temi koja Vas muci i u Vama razvija nesigurnost i osecaj odbacenosti, pa i dileme o kvalitetu vaseg partnerskog odnosa. Znacajnije je da prihvati iskren razgovor sa Vama i da podeli sa Vama svoje sumnje, strahove i otpore, nego da vrsite bilo kakav pritisak na njega da se javi strucnjaku koji ce se baviti Vasim problemom. Ukoliko je vas emotivni odnos jos uvek dobar, nema razloga da ne prihvati ovakvu inicijativu. Ukoliko, naprotiv, ne zeli da se suoci sa posledicama takvog svog ponasanja i na Vas (jer u zajednickom odnosu treba zajedno da odlucujete kako cete regulisati odredjene aspekte svog braka), postavlja se pitanje snage i kvaliteta emocionalnog odnosa i mogucih promena koje su u medjuvremenu nastupile u tom pogledu.
Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med psihologije
Kako da pomognem svom suprugu koji se navukao na heroin i koji ne može da se odvikne od toga? Stalno pokušava, ali se opet vraća. Deca i ja ne možemo više ni fizički ni psihički da podnesemo njegovo stanje kada krizira. Postaje vrlo agresivan.
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema.
Postovana doktorka, na osnovu naslova moje poruke verujem da Vam je jasno o cemu se radi. Pokusavala sam vise puta da imam sa deckom sexualne odnose, medjutim penetracija je jako otezana i koliko god ja zelela da se opustim i koncentrisem na to, u meni kao da postoji zid i kad krene da prodje kroz njega osetim uzasnu paniku i jak nadolazeci bol. Znam da je to psiholoske prirode, citala sam i na ovom sajtu o tom problemu, pa me zanima vase misljenje kako se izleciti. Procitala sam i da postoje posebne terapije kod psihoterapeuta i slicno i da je potrebno izvesno vreme. Ovo mi stvarno predstavlja problem, u depresiji sam zbog toga..Hvala
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Postovana,
Iz Vaseg pisma vidim da ste se dosta interesovali za problem koji Vas muci, kao i da unapred znate da je potreban kontinuiran psiholoski ili psihijatrijski rad kako bi se prevazisli psiholoski otpori koji su u najvecem broju slucajeva u osnovi vaginizma. Iako na svesnom planu zelite da ostvarite dobar seksualni kontakt, potrebno je prevazici "zamke" nesvesnog, koje cesto idu od vaspitnih poruka roditelja, ranih traumatskih iskustava, predstave o seksu koja se u svakome od nas stvara zahvaljujuci mnostvu formativnih faktora. Ne samo problem vaginizma, nego mnogi drugi psiholoski i psihosomatski problemi upravo se zato resavaju uz pomoc strucnog lica koje sa strane, objektivno i strucno, moze da prepozna kljuc, pocetak i nacin razresenja simptoma. Kao prvo, nemojte sebi nabacivati osecanje krivice, a ocajavanje samo po sebi sigurno nece dati nikakve pozitivne rezultate, vec moze delovati samo kontraproduktivno!Zato, glavu gore i napravite prve korake ka onome sto ste vec shvatili da treba da uradite - javite se strucnjaku koji ce vam za odredjeno vreme, uz vase ucesce, makar olaksati taj psiholoski teret koji, iako ga mozda niste svesni, pritiska, usmeravajuci Vas upravo na kljucne tacke koje sacinjavaju jezgro problema. Problemima seksualnih disfunkcija se veoma dugo i uspesno bavi dr.Jezdimir Zdravkovic. Znacajno je da je Vas problem resiv!
Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Moja sestra (doktor prava i ekonomije) gotovo trideset godina zavisi od alkohola. Briljantnog uma, mnogo godina je to vrlo uspešno krila, ali posledice su dolazile polako i neminovno: razoren brak, dete ostalo uz oca, drugi brak, krah na poslu. U poslednje vreme, mada mi neka saznanja govore da se to dešavalo i puno ranije, počinju da se ispoljavaju neki simptomi koji daleko prevazilaze ponašanje običnog zavisnika: sve ono što se dešava njoj radi neko drugi: pije njen muž, dete, sesta, zet, prijatelji, nikako ne ona. Otkaz je dobio svako sem nje - ostala je bez posla pre dve godine; znači svoje ponašanje pripisuje drugima, najčešće najbližima. Posledice takvog ponašanja su za najbliže neizdržive. Nažalost, moje mogućnosti da joj pomognem su minimalne obzirom da živi u Americi, ali sam u toku sa njenim ponašanjem jer na relaciji USA-Srbija telefonski provodi šest do deset sati - zove sve koga stigne, priča istu priču, ali svakom deo priče koji je za njega opredeljen. Molila bi Vas da mi, ako iz ovih nekoliko reči imate predstavu o njenoj bolesti naznačite kako se bolest zove i da me uputite na neku literaturu kako bih stekla neka šira znanja o tom i sličnim problemima.
Odgovoreno: 02. 09. 2007.Prikazano 206-210 od ukupno 229 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke