Alkoholizam - samoubistvo na određeno vreme


Po broju obolelih i umrlih, alkoholizam se u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. To je oko 10-15% punoletnog svetskog stanovništva (10% muškaraca i 3-5% žena). Stvarni broj alkoholičara je registrovani broj puta min. 5.

U SAD-u ima preko 10 miliona alkoholičara (preko 3% ukupnog stanovništva). Do 20% adolescenata, starosti 13-17 godina, zloupotrebljava alkohol. U osmom razredu osnovne škole 5% učenika svakodnevno konzumira alkohol. U Londonu, 2/3 mlađih od 18 godina napilo se više od jednom u poslednjih šest meseci. U Sloveniji, 7% ove kategorije pije svakodnevno, a 60% povremeno. Oko 40% dece proba alkohol pre svoje 13. godine. 75% mladih prvi put proba alkohol u primarnoj porodici.

Alkoholizam je kod starih prisutan sa 15%. Od komplikacija alkoholne bolesti umire 13% starih alkoholičara u toku hospitalnog lečenja.

"Problem drinkers" ili "excessive drinkers" = problemski, prekomerni potrošači alkohola, ali još uvek nisu alkoholičari (oko 10% punoletne populacije).

U staroj Jugoslaviji sa 20 miliona stanovnika, bio je l milion alkoholičara (5%).

U odnosu na pol, odnos je 1:3, nekada je taj odnos bio 1:8 (više je muškaraca alkoholičara).

Jevreji su najčešći konzumenti, ali sa najmanje problema vezanih za alkohol 'Schuckit'. U Muslimanskim zemljama skoro da i nema alkoholizma (uticaj vere).

Po Ledermanu, broj alkoholičara usko je povezan sa srednjom godišnjom potrošnjom alkohola (preračunato u čist alkohol), po glavi stanovnika. To je statističko-epidemiološka teorija. U SAD-u potrošnja alkohola je 2,3 galona (oko 9 litara) apsolutnog alkohola po stanovniku godišnje! U Evropi je ta cifra oko 10 litara (u Francuskoj oko 17 litara, u Norveškoj oko 4 litra). U Francuskoj prosečna dnevna potrošnja vina po stanovniku je veća od 1/2 litra, a deci od dve godine daje se vino razblaženo vodom ("crvena voda"). U Evropi, Srbija je na četvrtom mestu po potrošnji alkoholnih pića. Po broju stabala šljiva prva je zemlja u svetu.

Na osnovu epidemioloških istraživanja, utvrđena je viša prevalenca alkoholizma u industrijski razvijenijim sredinama (rezultat socio-ekonomskih faktora).

Alkoholičari u proseku prvo piće popiju između 13.-15. godine, a prva alkoholna intoksikacija je između 15.-17. godine. Svaki 10-ti lečeni alkoholičar ima ispod 30 godina (10%).

Oblici individualnog odnosa prema pijenju

  • Apstinenti ("trezvenjaci") = čine manjinu u društvu. Ima ih svega 5% od ukupnog punoletnog stanovništva.
  • Umerenjaci = Ima ih oko 70% ukupnog stanovništva starijeg od 18 godina. Piju u skladu sa društvenim normama, povremeno se opijaju. Iz ove kategorije se regrutuju alkoholičari. I u ovoj grupi se mogu javiti alkoholom izazvani poremećaji (akutno pijanstvo, patološko napito stanje, epileptiformni napadi, akutni pankreatitis, alkoholna koma i dr.). Od umerenjaka 10-15% postaju zavisnici.
  • Problemski potrošači i alkoholičari = Čine 25% ukupnog stanovništva starijeg od 18 godina. Ovde je problem postaviti dijagnozu alkoholizma, pogotovo kada nema alkoholom izazvanih poremećaja. Postavlja se pitanje: da li je tada u pitanju bolest ili životni stil?
U većini psihijatrijskih ustanova bivše Jugoslavije, alkoholičari su činili 20% svih pacijenata, a svaki drugi novoprimljeni pacijent bio je alkoholičar. Danas je svaki četvrti novoprimljeni pacijent alkoholičar. Na hirurškim i internim odeljenjima opštih bolnica min. 25% pacijenata čine alkoholičari. Po drugim autorima, skoro 50% svih hospitalizacija u opštim bolnicama vezano je za komplikacije alkoholne bolesti.

Alkoholičari postaju radno nesposobni u najproduktivnijem životnom dobu (između 30.-50. godine). Alkoholičar izostaje sa posla ( apsentizam) u proseku dva meseca godišnje, a za ceo radni vek oko 10 godina. Izostanci sa posla su češći ponedeljkom nego ostalim danima.

Kod 15% saobraćajnih nesreća uzrok je alkohol ("Alkohol u krvi - krv na asfaltu!"). Uzroci: produžetak "psihičke sekunde" (vreme od nadražaja do reakcije), suženje vidnog polja (umesto 1800 postoji " tunelski vid"), oslabljen sluh (pri alkoholemiji od 1 promila, sluh oslabljen za 40%), noću vide treperavo svetlo. Ove promene funkcija čulnih organa, naročito vida i sluha (poremećaj koordinacije binokularnog gledanja i suženje vidnog polja, duple slike, nistagmus), nastaju već kod alkoholemije od 0,2 pa sve do 1,0 promila, tako da se, teoretski, ne može odgovoriti na pitanje koja je to koncentracija alkohola u krvi pri kojoj je moguće bezbedno upravljanje motornim vozilom.


15% muškaraca na invalidskim komisijama ima dijagnozu alkoholizma. Min. 20% alkoholičara koji izađu na invalidsku komisiju dobije invalidnost I kategorije.

50% alkoholičara ima posla sa policijom, sudom, kazneno-popravnim domovima, i pre dolaska na prvo lečenje, a zbog učešća u kriminalnim delima, nasilju, silovanjima. Alkoholizam je uzrok huliganskih postupaka u 90% slučajeva. Polovinu izvršenih krivičnih dela od strane alkoholičara čine dela krađe, a oko 15% su krivična dela protiv života i tela.

Preko 50% ubica u trenutku dela je pod dejstvom alkohola.
Od svih samoubica, 20% su alkoholičari!
25% požara u zgradama izazivaju alkoholisani ljudi.
1/3 incidenata na javnim mestima čine alkoholičari.

Zavisnost od alkohola se kod alkoholičara javlja između 25 - 40. godine života. Kod alkoholičara koji počnu sa pijenjem još u ranoj mladosti, zavisnost se javlja između 21 - 23. godine, jer umereno pijenje kod ovih osoba traje kratko.

Oko 30% lečenih alkoholičara su samci (neoženjeni, razvedeni, udovci).

Oko 2/3 alkoholičara dolazi iz alkoholičarskih porodica, gde je jedan ili su oba roditelja alkoholičari. Alkoholičari u proseku umiru pre 60-te godine života (oko 55. godine), što znači da im je životni vek kraći za 15 godina.

Više od 50% svih ciroza jetre vezano je za alkoholizam.

Alkoholičari se 3 puta češće povređuju na poslu u odnosu na zdrave (ovo je naročito karakteristično za rudare). 20% alkoholičara više od 5 puta promeni radnu organizaciju u toku radnog veka. Samo 15% alkoholičara nema probleme na poslu. U Italiji 8% invalida prve kategorije čine alkoholičari.

U SAD-u, jedan alkoholičar košta državu oko 4000$ godišnje (lečenje), a ostala populacija 100 puta manje. Za lečenje svih alkoholičara SAD izdvaja godišnje min. 50 milijardi dolara!

U SAD-u, iz porodičnog budžeta izdvaja se 3% za alkoholna pića, a u Srbiji preko 6%.

U Italiji 1% budžeta za zdravstvo ide za lečenje zavisnika. Od toga 90% ide za lečenje narkomana, a svega 10% za lečenje alkoholičara.

90% ljudi pije alkohol bar u jednom periodu svog života. 30% konzumenata alkohola ima životne probleme vezane za alkohol.

Tip II ili Tip B alkoholizam je udružen sa kriminalitetom, zavisnošću od ostalih psihoaktivnih supstanci, antisocijalnim ponašanjem...
 

Sredinom maja 2007. godine, u prodaji se pojavila knjiga:

" ALKOHOLIZAM - epidemija našeg doba". Autor je prim. dr Vojin Popović, psihijatar u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici. Izdavač je Društvo bihejvioralne teorije i prakse iz Niša. Recenzenti su prof. dr Dragan Ravanić, psihijatar iz Kragujevca i prof. dr Jezdimir Zdravković, psihijatar iz Niša.

Predstavlja jednu od retkih knjiga na ovim prostorima koja je obradila problem alkoholizma sa svih aspekata (počev od istorijata, epidemiologije, etiologije, faza u razvoju alkoholne bolesti, preko komplikacija, forenzičkih aspekata, radne sposobnosti alkoholičara, do terapije). Sadrži nove informacije iz ove oblasti.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Mila 06.10.2012

    Ovo je beda od knjige.


  2. Milan 06.10.2012

    Vojo, ovaj tvoj knjižurak ne čita niko. Predji na pecanje kad ti medicina ne ide. Misliš da sve znaš, samo ništa ne znaš.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde