Alkoholizam i depresija


Alkoholizam je neinfektivna epidemija XXI veka. Po oboljevanju i smrtnosti nalazi se na trećem mestu među svim poremećajima zdravlja (iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja). Oko 3-5% celokupne svetske populacije čine alkoholičari.

Ako se posmatra samo punoletna populacija, broj obolelih od alkoholne bolesti je 10-15%. Od tog broja, 10% je muškaraca i 3-5% žena. Konzumiranje alkohola prisutno je i kod maloletnika: 5% učenika osmog razreda svakodnevno konzumira alkohol, a u završnim razredima srednje škole taj broj ide i do 20%. Oko 2/3 srednjoškolaca se napije bar jednom u šest meseci!

Alkoholna bolest ima brojne telesne i psihičke komplikacije

Telesne komplikacije

Od telesnih komplikacija najznačajnija su oštećenja nerava, jetre, pankreasa, srca. U terminalnim stadijuma oboljenja ovih organa dolazi i do smrtnog ishoda (ciroza jetre, pankreatitis, miokardiopatija).

Psihičke komplikacije

Psihičke komplikacije su takođe česte: delirium tremens, alkoholna halucinoza, alkoholna paranoja, alkoholna epilepsija, alkoholna demenca, patološko napito stanje, opšti psihički poremećaji alkoholičara (depresija, neuroze, poremećaji ličnosti).


Ranije se smatralo da se opšti psihički poremećaji (depresija, neuroze, poremećaji ličnosti) relativno retko javljaju kod alkoholičara, odnosno, da se javljaju kao sekundarni u odnosu na alkoholizam u 90% slučajeva. Međutim, poslednjih godina brojna istraživanja, ali i naša iskustva na Odeljenju za alkoholizam Specijalne psihijatrijske bolnice govore da se alkoholizam često javlja kao sekundarni poremećaj. Sekundarni (simptomatski) alkoholizam najčešće se javlja kod poremećaja ličnosti i ciklotimnih osoba. Kod ovih osoba sa dominacijom afektivnih simptoma (ciklotimija - ciklična promena raspoloženja), postoji tzv. pseudoperiodični (pseudodipsomanski) alkoholizam: osobe piju samo u subdepresivnim ili hipomaničnim fazama.

Depresija (primarni ili sekundarni poremećaj)

Čest je komorbiditet (istovremeno prisustvo) depresije i alkoholizma. Depresija je uzrok velikog broja samoubistava kod alkoholičara. Od svih samoubica, 20% čine alkoholičari. Oko 80% alkoholičara bar jednom u životu ima period sa intenzivnim depresivnim simptomima. Od tog broja, 1/3 njih ima simptome major (velike) depresije bar dve nedelje! Nakon jedne nedelje apstinencije 40% alkoholičara ima depresivne simptome.


Dakle, često se postavlja pitanje šta je starije, koka ili jaje (da li se prvo javlja depresija, a potom alkoholizam ili je stvar obrnuta)? Takođe, postavlja se pitanje da li je alkoholizam samo depresivni simptom, odnosno da li su alkoholičari depresivne osobe koje imaju latentno i prolongirano suicidalno ponašanje (kao i ostale bolesti zavisnosti, gde konzumiranje supstance polako, ali sigurno vodi u smrt)? Da li je alkoholizam izraz Frojdovog tanatos nagona (nagon smrti, nagon za destrukcijom, uništenjem)?


Iskustva domaćih i stranih stručnjaka koji se bave problemom alkoholizma, ukazuju na postojanje depresivnih simptoma kod velikog broja alkoholičara. Brojne studije ukazuju na blagotvorno dejstvo antidepresiva u lečenju alkoholnih zavisnika. Antidepresivi, naročito oni novije generacije (Flunirin, Cipralex, Seroxat, Zoloft, Efectin, Trittico, Remeron), vrlo brzo dovode do poboljšanja njihovog psihičkog stanja.


Naime, tokom prve nedelje lečenja antidepresivima dolazi do smanjenja anksioznosti i regulisanja spavanja. Krajem druge nedelje dolazi do značajnog poboljšanja raspoloženja. Takođe, dolazi i do smanjenja žudnje (eng. “craving”) za alkoholom, kao i do porasta motivacije za dužom apstinencijom. Objašnjenje je relativno jednostavno. Alkoholol dovodi do porasta pojedinih supstanci u mozgu (serotonin, dopamin) koji popravljaju raspoloženje.


Prestanak konzumacije alkohola dovodi do smanjenja gore pomenutih supstanci i posledičnog depresivnog raspoloženja. Antidepresivi nadomeštaju antidepresivno dejsvo alkohola i samim tim otklanjaju depresivne simptome (neraspoloženje, nemogućnost doživljavanja radosti, doživljaj bezperspektivnosti, gubitak inicijative, volje, nesanica, smanjenje apetita, seksualnog nagona, socijalnih kontakata). Studije ukazuju i na to da i kada nastane ponovno propijanje, alkoholičari piju manje količine alkohola nego bez antidepresiva.

Umesto zaključka

Na kraju, možemo reći da je depresivnost česta kod alkoholičara. Još uvek ne znamo da li je depresija primarno ili sekundarno oboljenje u odnosu na alkoholizam. Važno je da antidepresivi povoljno utiču na povlačenje depresivnih simptoma, smanjenje želje (žudnje) za alkoholom, kao i na jačanje motivacije za dužom apstinencijom.



Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. richie 16.10.2013

    Muž i ja smo skoro bili kod psihijatra na razgovoru, tj na odjelu za liječenje od alkohola. . . Prva i najteza stvar je priznati da si alkoholičar, jer mnogi se to ne smatraju. Moj muž nije ni znao da je alkoholičar, dok nije obavio razgovor i uradio testove. . . Znao je da ima problem kad počne da pije, tj nije imao limit kad stati. . . Nije pio svaki dan niti često ali kad počne to je znalo da toraje i danima. . . Pa posle po nekoliko mjeseci da ne pije. . . Uz sve to je popracena i depresija sa lijekovima na koje ne smije konzumirati nista. . . Sreca je da smo otisli kod pravog ljekara nakon dugo lutanja i mislim da cemo se ovaj put izboriti da stanemo na put alkoholu. . .


  2. Maza 17.09.2008

    Tekst je odlican. Moj komsija je alkoholicar i mislim da ce ovaj tekst bas pomoci njegovoj zeni. Sve pohvale


  3. Pedja 17.09.2008

    Odlican clanak. Ukazuje na probleme koje nosi alkoholizam.


  4. Misa 17.09.2008

    Članak je dobar, jer skreće pažnju na ogroman problem-alkoholizam i sve probleme koje nosi i za pojedinca i njegovu porodicu.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde