Da li moze da se postavi pitanje i dobije odgovor a da se ne objavi na sajtu? Pitanje/problem je is oblasti adolescentne psihologije, u vezi sa seksualnim ponasanjem tinejdzera. Bila bih vrlo zahvalna kada bi mi neko pomogao ali zaista ne mogu detaljno da opisem problem javno.
Poštovana, Pitanja se postavljaju ovim putem preko ovog sajta, a vaš identitet ni meni ni drugim posetiocima sajta nije dostupan, pa tolika dramatizacija i prestavljanje seksualnih problema kao tradicionalnog tabua samo još više doprinosi opštem trendu da tinejdžeri o svojim seksualnim problemima (ako ih imaju, a imaju ih) ne govore javno ili da treba da ih prikrivaju. Pozdrav
Imamo jedan jako veliki problem. Naš sin, koji ima 4 godine, jako je ljubomoran na svoju sestru. Imamo utisak da bi je zadavio kad bi mu se pruzila prilika. Vuče je je za kosu, tuče, otima igračke, a čim nisu skupa samo pita za nju. Prestao je da jede kako bi privukao pažnju, posebno moju. Mi smo isti prema njima dvoma, a ako je u pitanju pažnja, igračke i sve ostalo on dobija puno više nego njegova sestra, za koga bi čovek rekao da je andjeo od djeteta. Šta da radimo,pošto smo i ja i tata smo na ivici nervnog sloma?
Inače, ne radimo,pa provodimo previše vremena kući sa njima.
Poštovana, Biti "previše" kući zajedno ne znači i baviti se decom i vaspitavati ih ispravno, što sugeriše vaš opis u kome je prepušteno da četvorogodišnjak organizuje porodično funkcionisanje i vaspitavanje (u ovom slučaju svoje sestre) . Manje televizije za roditelje, više vremena van kuće sa svakim detetetom posebno, postavljanje pravila i uvođenje konsekvenci za ružno ponašanje, umnogome će promeniti ponašanje deteta, a vi nećete biti na ivici nervnog sloma zbog svoje dece, već ćete moći da razmišljate kako da rešite probleme koji su zaista realni i vaši, a ne dečiji.
Imam problem sa osmogodišnjim detetom. Velike su oscilacije u ponašanju i učenju u školi. Od ocena sve same petice i trojke, a ponašanje mu je učiteljica okarakrerisala da je kao "zapeta puška". Prvi neće nikad da krene, a na provokacije odgovara šamarima i izazivanjem tuče. Suprug i ja smo probali raznim metodama, od mirnih razgovora i ukazivanja na posledice, do kažnjavanja i zabrane njemu, dragih stvari. Dete to tako hladno prihvata bez ikakvog komentara. Deca iz zgrade, u kojoj živimo, svakodnevno dolaze po njega kada krenu u skolu i sa njma se nikad nije pobio niti posvadjao. Kada je kući on je poslušan, uredan i veseo. Brine me ta transformacija i ta dvoličnost kod njega. Kada sam samoinicijativno htela da odem do školskog psihologa, učiteljica je rekla da nije valjda do toga došlo. Htela bih da ovedem dete kod dečijeg psihologa, ali ih u Boru nema.
Poštovana, Ukoliko se opisano ponašanje događa samo u školi, a pri tome učiteljica smatra da nije potrebno konsultovati psihologa ("nije dotle došlo") , smatram da se radi o problemu postavljanja granica od strane učiteljice, koja verovatno toleriše grubosti u ponašanju dece, bez ukazavanja na pravila u ponašanju i konsekvence, uz nepotrebnu samouverenost da će ponašanje dece ona uspeti da kontroliše. Naravno radi se o pretpostavci, jer vi ne ukazujete da se takvo ponašanje dešava van škole. Kažnjavanje deteta (pogotovo nestrategijski) ima samo privremen ili nikakav efekat, a pogotovo ako je dečakovo ponašanje reakcija na doživljaj ugroženosti i nebezbednosti u okolnostima gde se grubost i nered tolerišu. Konsultaciju možete potražiti i u Boru od školskog psihologa, jer vam za to ne treba dozvola učiteljice!
U ulici Paunova br 1.
Pitanja se postavljaju ovim putem preko ovog sajta, a vaš identitet ni meni ni drugim posetiocima sajta nije dostupan, pa tolika dramatizacija i prestavljanje seksualnih problema kao tradicionalnog tabua samo još više doprinosi opštem trendu da tinejdžeri o svojim seksualnim problemima (ako ih imaju, a imaju ih) ne govore javno ili da treba da ih prikrivaju.
Pozdrav
Biti "previše" kući zajedno ne znači i baviti se decom i vaspitavati ih ispravno, što sugeriše vaš opis u kome je prepušteno da četvorogodišnjak organizuje porodično funkcionisanje i vaspitavanje (u ovom slučaju svoje sestre) . Manje televizije za roditelje, više vremena van kuće sa svakim detetetom posebno, postavljanje pravila i uvođenje konsekvenci za ružno ponašanje, umnogome će promeniti ponašanje deteta, a vi nećete biti na ivici nervnog sloma zbog svoje dece, već ćete moći da razmišljate kako da rešite probleme koji su zaista realni i vaši, a ne dečiji.
Ukoliko se opisano ponašanje događa samo u školi, a pri tome učiteljica smatra da nije potrebno konsultovati psihologa ("nije dotle došlo") , smatram da se radi o problemu postavljanja granica od strane učiteljice, koja verovatno toleriše grubosti u ponašanju dece, bez ukazavanja na pravila u ponašanju i konsekvence, uz nepotrebnu samouverenost da će ponašanje dece ona uspeti da kontroliše. Naravno radi se o pretpostavci, jer vi ne ukazujete da se takvo ponašanje dešava van škole. Kažnjavanje deteta (pogotovo nestrategijski) ima samo privremen ili nikakav efekat, a pogotovo ako je dečakovo ponašanje reakcija na doživljaj ugroženosti i nebezbednosti u okolnostima gde se grubost i nered tolerišu. Konsultaciju možete potražiti i u Boru od školskog psihologa, jer vam za to ne treba dozvola učiteljice!
Prikazano 36-40 od ukupno 531 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke