Imam problem sa osmogodišnjim detetom. Velike su oscilacije u ponašanju i učenju u školi. Od ocena sve same petice i trojke, a ponašanje mu je učiteljica okarakrerisala da je kao "zapeta puška". Prvi neće nikad da krene, a na provokacije odgovara šamarima i izazivanjem tuče. Suprug i ja smo probali raznim metodama, od mirnih razgovora i ukazivanja na posledice, do kažnjavanja i zabrane njemu, dragih stvari. Dete to tako hladno prihvata bez ikakvog komentara. Deca iz zgrade, u kojoj živimo, svakodnevno dolaze po njega kada krenu u skolu i sa njma se nikad nije pobio niti posvadjao. Kada je kući on je poslušan, uredan i veseo. Brine me ta transformacija i ta dvoličnost kod njega. Kada sam samoinicijativno htela da odem do školskog psihologa, učiteljica je rekla da nije valjda do toga došlo. Htela bih da ovedem dete kod dečijeg psihologa, ali ih u Boru nema.
Poštovana, Ukoliko se opisano ponašanje događa samo u školi, a pri tome učiteljica smatra da nije potrebno konsultovati psihologa ("nije dotle došlo") , smatram da se radi o problemu postavljanja granica od strane učiteljice, koja verovatno toleriše grubosti u ponašanju dece, bez ukazavanja na pravila u ponašanju i konsekvence, uz nepotrebnu samouverenost da će ponašanje dece ona uspeti da kontroliše. Naravno radi se o pretpostavci, jer vi ne ukazujete da se takvo ponašanje dešava van škole. Kažnjavanje deteta (pogotovo nestrategijski) ima samo privremen ili nikakav efekat, a pogotovo ako je dečakovo ponašanje reakcija na doživljaj ugroženosti i nebezbednosti u okolnostima gde se grubost i nered tolerišu. Konsultaciju možete potražiti i u Boru od školskog psihologa, jer vam za to ne treba dozvola učiteljice!
Agresivnost i promena ponašanja kod dece
Ukoliko se opisano ponašanje događa samo u školi, a pri tome učiteljica smatra da nije potrebno konsultovati psihologa ("nije dotle došlo") , smatram da se radi o problemu postavljanja granica od strane učiteljice, koja verovatno toleriše grubosti u ponašanju dece, bez ukazavanja na pravila u ponašanju i konsekvence, uz nepotrebnu samouverenost da će ponašanje dece ona uspeti da kontroliše. Naravno radi se o pretpostavci, jer vi ne ukazujete da se takvo ponašanje dešava van škole. Kažnjavanje deteta (pogotovo nestrategijski) ima samo privremen ili nikakav efekat, a pogotovo ako je dečakovo ponašanje reakcija na doživljaj ugroženosti i nebezbednosti u okolnostima gde se grubost i nered tolerišu. Konsultaciju možete potražiti i u Boru od školskog psihologa, jer vam za to ne treba dozvola učiteljice!
Pregledajte odgovore po oblastima