Pitanja sa oznakom: ponašanje
-
Naime, imam sina starog devet godina, koji ima problem sa učenjem i ponašanjem. Za školu nije da je nezainteresovan, već slabo pamti a još brže zaboravlja. Dekoncentrisan je tokom celog dana, za svaku lošu ocenu postoji neki izgovor. Vodila sam ga kod psihologa, koji je procenio da njemu ništa ne fali, čak šta više da mu je koeficijent inteligencije veći od proseka. Probala sam sve, od kažnjavanja preko razgovora,ali ništa ne uspeva.Molim Vas pomozite mi da rešim problem ako je ikako moguće.Odgovoreno: 05. 11. 2015.-
Poštovana,
Mislim da bi bilo dobro da dođete kod psihologa sa detetom na razgovor. Pretpostavljam da postoje neki razlozi njegove nezainteresovanosti, moguće u porodici, između roditelja. Dete u tim godinama ne može da u potpunosti shvati posledice ispisivanja iz škole, ali način kako sa njim razgovarate govori o vašem velikom strahu i pribegavnju pretnjama što nikako nije dobro za dete.
-
-
U pitanju je ponašanje moje majke koje ceo svoj život pokušavam da razumem i pokrijem. Sve je gore. Ono se više ne može ni sakriti i pravi mi problem sa ljudima. Naime, nama niko sem jedne komsinice ne ulazi u stan. Ni moji prijatelji, partner, a sutra suprug. Niko. I tako ceo moj život. 35 godina. Njen izgovor je da nam stvari u stanu nisu dovoljno atraktivne. A recu cu Vam da nam je stan i više nego pristojan. Kao i kada bismo želeli da izadje ili ode kod nekoga ili negde, ceo život priča da nema šta da obuče. I ne ode. Uz to je opsednuta stalnim čišćenjem. Pre 4 dana sam operisana i niko ne može da mi dodje, cak ni partner!? ni najbliži prijatelji koji su mi pomogli i izveli iz bolnice. Strašno mi je što ljude ostavljam ispred ulaza i kao zbunili smo se i zaboravili da ih pozovemo. Onda se izvinjavam i obećavam u njeno ime jer to joj je važno da ćemo ispraviti, i naravno do toga nikada ne dodje. Samo smišlja izgovore. Kaže reci da je još rano za posete. Ja joj kazem na bolovanju sam mesec dana, ne mogu tako. Kaže, samo reci, dan za danom, proćice vreme i već ćeš početi da radiš, pa ćete se videti. Ja sam do jednog momenta mogla da amortizujem, onda sam rekla svim dragim ljudima. Oni me razumeju, ali ja osećam sramotu. Da mi najbliži, kazem partner prvi, koji su tu za mene uvek i u svakom mementu, ne mogu da udju!?
Odgovoreno: 23. 09. 2019.-
Razumem Vasu patnju i problem, moraćete da zauzemte malo drugačiji stav, pod pretpostavkom da mama ne može da se promeni Vi ćete morati da prihvaite tu činjenicu. Lepo objasnite zašto se ne dolazi u vaš stan ,da se vi ne slažete. Zašto se vi stidite toga? To je majčin porblme sa kojim se ona nosi ceo život, vi ne morate.
Naravno ako ste u situaciji bilo bi dobro i da se odselite sa partnerom, pa ćete imati vaša pravila i gosti će dolaziti. Problem ne može da se reši bez majke, a ako ona ne želi da učestvuje mora oko nje.
-
Ukoliko se opisano ponašanje događa samo u školi, a pri tome učiteljica smatra da nije potrebno konsultovati psihologa ("nije dotle došlo") , smatram da se radi o problemu postavljanja granica od strane učiteljice, koja verovatno toleriše grubosti u ponašanju dece, bez ukazavanja na pravila u ponašanju i konsekvence, uz nepotrebnu samouverenost da će ponašanje dece ona uspeti da kontroliše. Naravno radi se o pretpostavci, jer vi ne ukazujete da se takvo ponašanje dešava van škole. Kažnjavanje deteta (pogotovo nestrategijski) ima samo privremen ili nikakav efekat, a pogotovo ako je dečakovo ponašanje reakcija na doživljaj ugroženosti i nebezbednosti u okolnostima gde se grubost i nered tolerišu. Konsultaciju možete potražiti i u Boru od školskog psihologa, jer vam za to ne treba dozvola učiteljice!