Ljubomora


Ljubomora je vrsta straha, ili bolje rečeno složena, afektivna reakcija na zamišljenu  ili realnu  pretnju da će voljeni objekt biti izgubljen,u potpunosti ili nekom stepenu. Ljubomora je složena reakcija gde primarna emocija strah u percepciji događaja s percepcijom sopstvene reakcije na njega  poprima  dimenziju složenog odgovara na povređivanje.

Reč ljubomora je etimološki  blisko povezana sa ljubavlju, u psihološkom smislu ta veza nije tako čvrsta. Psihoanalitičari (Fenihel) otkrivaju da su najljubomorniji oni '' koji ne mogu voleti ali koji moraju osećati da su voljeni.''


Podeljena su mišljenja da li je ljubomora urođena pa predstavlja prirodnu reakciju u nekim uslovima ili je određena kulturom. Neka istraživanja urođeničkih plemena, kod kojih postoji potpuno slobodan promiskuitet, pokazuju da i među članovima plemena postoji ljubomora, mada je skrivena, verovatno pod pritiskom kulturnog modela i društvene uloge.



Struktura ljubomore

Nema ljubomore bez ljubavi. Priroda ljubavi je takva da drugi uvek može, iz nekog razloga, sada ili u budućnosti,  prestati da voli i da uzvraća ljubav. Dakle, prvo ljubav, a zatim i strah od gubitka ljubavi su dve emocionalne pretpostavke na kojima je zasnovano osećanje ljubomore. Sumnja u neverstvo opravdana ili ne,  nosi  emocionalni odnos kako prema voljenoj osobi tako i prema suparniku .


Ljubav je ekskluzivno  i starije osećanje, a ljubomora je strah od gubitka te ekskluzivnosti, strah da bi se neko drugi voleo više. Od rođenja, pa kroz odrastanje spoznajemo ljubav.


Dete prvo mora shvatiti da ga roditelji vole, da bi se moglo potom  uplašiti da  mu je neko može  uzeti. U dečjoj ljubomori su sadržani elementi separacionog straha,zavisti i mržnje.


U  ontogenetskom razvoju najraniji začeci ljubomore nalaze se u odnosu prema braći ili  sestrama, a posebno prema tek rođenom malom ''suparniku'' u borbi za ljubav majke. Ova ljubomora je nesvesna i često dovodi do razvoja osećanja krivice. Ljubomora kod dece  je maskirana i nediferencirana. Najčešće su to agresivni postupci, koji mogu preći u surovu destruktivnost, simboličke aktivnosti, emocionalnu regresiju, zaostajanje u razvoju neke funkcije (govor), ili razvijanje nekog poremećaja (tikovi, mucanje, enureza, enkopreza itd.) Transakciona funkcija detetovog poremećaja ima za cilj da preusmeri roditeljsku pažnju s rivala na ''bolesno'' dete. Na ovaj način se razvija obrazac iznuđivanja potvrda  tuđe ljubavi kroz bolest i poremećaj.


Problem ljubomore se sreće u svim grupama i zajednicama upravo zbog stalne potrebe za osvajanjem pažnje i podrške autoriteta, i korenuje negde iz egzistencijalnih potreba čoveka i opstanka.


Kad postoji nesigurnost u  odnosu na ostvareni odnos, prag za  ljubomoru je jako s nižen, i obrnuto.


Osoba koja oseća ljubomoru je u strahu, a kao reakcija na taj strah u ponašanju se ispoljavaju ljutnja, bes, tuga, mržnja kao metaemocije.


Reakcija na ljubomoru javlja se u četiri osnovna sklopa osećanja i ponašanja:



  • ljutnja-napad,

  • mržnja-uništenje,

  • tuga-povlačenje,
  • strah-ugađanje. 

  • Sklop ljutnja-napad je vid rešavanja situacije u životinjskom svetu, među decom i u tradicionalnim društvima. Cilj je zastrašiti,oterati ili poniziti rivala.
  • Mržnja- uništenje je vid gde se ispoljava destruktivno ponašanje koje ima za cilj uništenje  voljenog bića ili bića rivala. Istraživanja pokazuju da je čak oko jedne trećine svih ubistva motivisano osećanjem ljubomore i češće je ubijanje partnera nego rivala.
  • Sklop tuga-povlačenje je reakcija tuge koja je jasan signal partneru da u datoj situaciji treba da preispita svoje ponašanje. Sklop ljutnja-napad izaziva strah, a tuga-povlačenje  je usmeren na izazivanje krivice. Kod preteranog ispoljavanja ovog načina ljubomore osoba može razraditi čitave strategije samouništenja čija je transakciona funkcija poruke: ''Ako me još voliš ,zaustavi me'', a koje mogu kulminirati pokušanim ili stvarnim samoubistvom.
  • Sklop strah-ugađanje je vid čija je suština da osoba motivisana strahom od gubitka čini sve da bi ugodila i zadovoljila voljenu osobu. Njeno  ugađanje je poruka partneru koja pokazuje kako je osoba dobra i odgovarajuća za partnera i šta bi on sve izgubio.


LjUBAV + strah zbog gubitka = LjUBOMORA

  • adekvatna: - reaktivna (''dobar'' način)
  • neurotska
  • konstruktivna
  • neadekvatna: - reaktivna (''loš'' način)                                                                                                                                                                                           
  • psihopatska
  • psihotična
  • destruktivna

ZAVIST + strah zbog sobstvne ugroženosti = PSEUDOLJUBOMORA

Vrste ljubomore

  • U odnosu na povod i način izvođenja :  Adekvatna,neadekvatna

  • U onosu na realni okvir zbivanja:reaktivna, fantazmatska

  • U odnosu na posledice ishoda:konstruktivna, destruktivna

  • U odnosu na karakterološke i psihopatološke karakteristike ličnosti: karakterna, neurotska, psihopatska, psihotična.


  • Pseudoljubomora, ne uzrokuje je strah zbog gubitka, već zavist i strah zbog sopstvene ugroženosti.

Pseudoljubomora

To je takođe osećanje straha od gubitka ili separacije,ali subjekt nije pokrenut ljubavlju nego zavišću,  posesivnošću ili interesom. Najčešće se radi o zavisnosti i patološkoj simbiozi, te tu strah od ''gubitka voljene osobe'', je u stvari strah za samoga sebe. Ljubomora je  afektivna reakcija, urođena ili ne koja daje  mračni kolorit ljudskom životu, i koja ga negde u tome dodiruje sa animalnim  svetom, jer je  podstrekivač   daljeg usložnjavanja i buđenja emocionalnog spektra, daljih akcija i ponašanja sa posledičnom  problematikom.



Podeli tekst:

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Posvećena je radu sa decom i adolescentima.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. lady b 03.10.2012

    Ljubomora se javlja kod svih ljudi iz razlicitih razloga! Vecina koliko sam citala, potice iz ranog detinjstva! Sebe sam pronasla u toj situaciji. . . Gde su roditelji dete ostavljali na duzi period i to dok je dete bilo u starosti od 3-6 god. Ono sto tvrdim je da su ljudi cesto zarobljeni u toj svojoj ljubomori! I da im nimalo nije lepo! Da pate i strahuju! Ako covek sam prizna i shvati koliki je njegov problem i partneru ce biti lakse! Ali do resenja mogu da dodju samo zajednickim snagama! Zato ako nekog volite ne bezite, kao sto sam hiljadu puta cula da je najbolje!!! Ne nije, ako volite ostanite i trudite se zajedno! Partner ne treba da izaziva takve situacije koje dovode u stanje ljubomore, njegovu voljenu osobu! Ljubomrna strana. . Treba da se bori i konstantno ispituje sebe i trazi resenje da se iz takvog stanje sto pre izvuce! Najvise im prijaju zagrljaj. . . Priznanje ljubavi! Osecaj pripadanja! Treba citati i ici na stucna savetovanja! Ne treba koristiti supstance koje inace nervni sistem cine osetljivijim! Voleti i misliti pozitivno! Raditi na samopouzdanju, jer je ono posebno poljuljano kod ljubornih osoba! Baviti se nekim sportom. . . . Na sve moguce nacine podsticati ljucenje hormona srece!! Ovo je sve u slucaju da se dvoje zaista vole! Ako to nije slucaj onda ne zavaravati i obecavati i raditi nesto sto nije iskreno i od srca!. . . . . . . . I tako je jednostavno sve ovo napisati i teoretski sve drzati u malom prstu!! Trud je ogroman! Ali ako znamo gde je i koliki je problem onda i ima njegovog resenja! Priznati sebi. . Partneru i traziti pomoc! S ljubavlju i sa srecom!


  2. zorka 11.10.2010

    Bežite od ljubomornih ljudi, meni je ljubomoa uništila život. Još kad je dopunjena alkoholom. . . Bežite. . . .


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde