Zelim da vam ispricam nesto o sebi,a vi da mi date vashe misljenje o   tome.   Imam 17 godina.Mislim da nisam klasichan 17-o godisnjak zato sto ne volim   buchna mesta,i mesta sa mnogo ljudi (diskoteke,klubove...)   Volim mirnu atmosferu.   Nemam drugove niti drugarice sa kojima odrzavam kontakte izvan skole.Kada   sam sa njima u skoli sve funkcionishe perfektno,dok izvan skole sve se   rushi   zbog toga sto sam drugaciji.Takvo stanje traje odprilike 4 godine.   To je pocelo od kad su poceli izlasci,proslave rodjendana u kasnim   vecernjim satima...   Tada sam postao drugaciji zato sto moji roditelji umesto da mi svekog   petka ili subote u 22h kazu da idem u provod,oni zakljucavaju tad vrata i   nema izlaska iz kucje...Kazu da mogu da budem izvan kucje svega do 10   sati.Hocju da napomenem da nisam problematican u smislu,ne tucem se,ne   pijem...Miroljubiva sam osoba...   Josh bi nekako mogao da ih razumem da mi zabrane da idem u   diskoteke,klubove,ali ne mogu da razumem zasto mi isto tako zabranjuju da   budem posle 10 sati u gradu u nekom kaficju sa devojcicom sa kojom sam u   ozbiljnoj vezi ili jednostavno setam sa njom.   Kazu da sve isto mogu da radim i preko dana i da nema potrebe da budem   posle 10 sati izvan kucje.Jednostavno ne mogu da im objasnim...   Za kraj josh zelim da kazem da sam se toliko navikao na strogi rezim   mojih   roditelja,da cak recimo sutra da mi dopuste da izadjem,pitanje je da li   bih   izasao negde.Zato sto ne verujem da bih umeo u tome da uzivam.Mislim da   bih   se smorio.Takav smor mi se desio na maturi u osmom razredu.Jedva sam cekao   da odem kucji...   Da li je ok od strane mojih roditelja da me tako ogranicavaju,i da li je   ok da ostanem nepismen po pitanju izlazaka i druzenja???   Sta mi predlazete da cinim po tom pitanju???     Srdacan pozdrav

Poštovani doktore Stanković, majka sam dvanaestogodišnje i sedamnaestogodišnje devojčice. Pitanje je u vezi mladje. Zbog promena u   njenom ponašanju, u školi, u porodici, naprasno je postala lošiji đak,   odvela sam je psihologu uz njenu saglasnost, napominjem da smo porodica   gde   se o svemu priča, i citiraću vam izveštaj psihologa, uz napomenu da je dat   predlog da se obratim psihijatru, ili da uzima Bedoxin."KONTAKT SE   USPOSTAVLJA I ODRŽAVA.EKSTROVERTNA I UVIĐAVNA. NA TESTU ORGANICITETA NEMA   ZNAKOVA ORGANSKOG OŠTEĆENJA. IQ -110. U SFERI LIČNOSTI UOČAVA SE   OSLABLJENA   EGO STRUKTURA. HIPERSENZITIVNA. FRUSTRACIONO NETOLERANTNA I EMOCIONALNO   NEZRELA. CORNEL INDEX DAJE 1OO% POVEĆANJE IMPULSIVNOSTI, ŠTO UKAZUJE DA JE   KOD PACIJENTKINJE DOŠLO DO OSLABLJENE KONTROLE AFEKTA ŠTO SE MANIFESTUJE   AGRESIVNIM REAGOVANJEM. NALAZI SE U ADOLESCENTNOJ KRIZI SA INTRAPSIHIČKIM   KONFLIKTIMA, PA JE POTREBAN KONSULTACIJA PSIHIJATRA"     Meni, kao majci i laiku izgleda strašno, termini su mi poznati, a u   Kruševcu, gde živimo neznam nijednog dečjeg psihijatra.     unapred zahvalna

Postovani dr Stankovic,  Imamo cerkicu od dve godine. Ona je veoma aktivna i zivahna devojcica,   koja lepo raste i napreduje. Problem nam predstavlja njeno (ne)spavanje u   toku dana koje provodi sa nama, roditeljima. Kada je sa zenom koja je cuva   (i suprug i ja radimo), zaspi bez ikakvih problema i spava po 2-2,5 sata.   A   kada je sa nama, cini mi se da koristi poslednji atom snage da se   "odbrani"   od sna. Shvatam da mozda zeli da provode sto vise vremena sa nama i da   zato   ne zeli da spava i znam da u tom uzrastu pojedina deca vec preskacu dnevno   spavanje ali ja vidim da njoj san nedostaje, umorna je, "jedva gleda",   zapinje, pada, nervozna je i skroz se drugacije ponasa nego kada je   spavala   u toku dana. Pokusavali smo na razne nacine da je uspavamo ali ne ide.   Umiri   se na 5 minuta i to je sve. Pokusavali smo i da ni ne pokusavamo da je   uspavamo da vidimo koliko ce izdrzati i uvek dodje do vecernjeg vremena za   spavanje (20h) uz pomenuto nervozno i kenjkavo ponasanje. Molim Vas da nam   kazete u cemu gresimo!   ? Kako da pomognemo cerkici, tesko nam je da gledamo kako se muci kad   znamo da je i sa makar malo dnevnog sna ona vesela i raspolozena   devojcica?   Hvala unapred na odgovoru

Moja ćerka ima 5,5 godina i odnedavno sam primetila da je počela da masturbira tako što leži na jastuku ili nekoj igrački. Kad je pitam šta   radi, kaže "ništa, samo ležim na jastuku".   Razvela sam se kad je imala 1,5 godina, a već dve godine živim sa drugim   čovekom koji se divno slaže sa njom. Mislim da je to počelo ovog leta -   tri   meseca nije išla u vrtić, bila je kod bake (gde je i spavala- pa je i baka   uhvatila jednom - ostavila je samu u sobi da gleda crtaće i onda naišla,   vikendom je bila sa tatom, tako da smo nas dve jako malo vremena provele   zajedno. Sada smo uhvatili neki ritam, krenula je u pretškolsko, ja se   trudim da sedim pored nje dok ne zaspi, i ujutru da ustajem pre nje, dakle   da je ne ostavljam samu, sklonila sam joj i igračkice i jastuke, ali   naročito za igračkicom (plipanom) pati pre spavanja, onda joj dam igračku,   ali sedim pored nje dok ne zaspi pa sklonim. To je moj pokušaj da je   sprečim   da to čini, ali može li se naći uzrok i to zaustaviti. Da li treba   razgovarati sa njom, šta u stvari da radim?
Hvala

Postovani dr Stankovic,
 
kao i vecina mojih teenage vrsnjaka,imam problem sa roditeljima,tacnije sa majkom.Od svoje osme godine sam krenula da se takmicim u violini,i do sada,do 16.godine,osvojila sam 30 prvih nagrada.Mojoj mami nikad nista nije dovoljno.Pred svako takmicenje mi pravi neopisive i stresne scene. Ceo zivot igra igru vruce-hladno.Vredja me i omalovazava a kasnije se pravi da je sve u redu. Najvise me pogadja sto tata nikad nema petlju da me brani.Njih dvoje su se ranije dosta svadjali,cak su i razvod spominjali,ali ta ideja je sama od sebe nestala.Sada se sve redje svadjaju ali je moja mama sve svoje ambicije pretocila u mene. Mislim da sam vrlo odgovorna osoba.Da nisam ne bih upisala muzicku akademiju sa 15 godina i imala sve desetke. Jako mi je tesko da slusam price prijatelja kako se divno provode na Adi,a ja smem da izadjem jednom u dve nedelje u obliznji kafic,na sat vremena. Nervira me sto nema poverenja u mene.Stalno me vozi na akademiju,zivka na telefon... Ponekad zaista pozelim da sam ptica i da mogu da odletim na kratko,osetim malo slobode i pobegnem od batina...zvuci decije,otrcana fraza,ali istinita. Zaista ne mogu da istrpim kad osoba,koja treba da je prepuna ljubavi i razumevanja,u meni budi samo strah i tugu. Svaki dan mi govori da nikad necu postati dobar covek kao sto je ona,da sam bezobrazna,nezahvalna. Svaki dan mi prica o tome koliko se ona zrtvovala za mene,a da joj ja vracam nezahvalnoscu.Imam stariju sestru,prema njoj je skoro sasvim normalna.Zasto je drugacija prema meni?Imam utisak da ona ne voli mene,vec samo cerku koja svira violinu. Uzasno mi je sto skoro svakodnevno trpim strahovito nasilje.Batine,modrice,cupanje,ogrebotine,guranje na radijator...galama...sastavni deo mog zivota. Ali,opet se zapitam,mozda ja preterujem? Iako niko drugi osim nje to ne vidi,mozda sam se ja promenila? Vise puta sam s njom razgovarala o tome,cak sam predlagala da odemo zajedno u neko savetovaliste,ali ona bi napravila scenu:izmlatila bi me,spakovala stvari i cekala da je molim da ostane.Manipulativno i odvratno.Govori da me je mrzela i pre nego sto sam se rodila,a posle me pita-da li me volis?Govori da joj je najveca zivotna greska bila sto je radjala decu i savetuje me da nikada ne ponovim njenu gresku. I sta ja da joj kazem?! Sve vise vidim kako zapadam u krize,ne vezbanja,depresije...nemam volje ni snage da se izborim.Razmisljala sam o psihoterapiji,ali,opet,ovo je sve mozda samo jedna pubertetska kriza.Ali,znam da ne mogu vise.Dokle? Ima toga jos,ali ne mogu da pisem. Bilo kakav savet?