Postovani dr Stankovic,
 
kao i vecina mojih teenage vrsnjaka,imam problem sa roditeljima,tacnije sa majkom.Od svoje osme godine sam krenula da se takmicim u violini,i do sada,do 16.godine,osvojila sam 30 prvih nagrada.Mojoj mami nikad nista nije dovoljno.Pred svako takmicenje mi pravi neopisive i stresne scene. Ceo zivot igra igru vruce-hladno.Vredja me i omalovazava a kasnije se pravi da je sve u redu. Najvise me pogadja sto tata nikad nema petlju da me brani.Njih dvoje su se ranije dosta svadjali,cak su i razvod spominjali,ali ta ideja je sama od sebe nestala.Sada se sve redje svadjaju ali je moja mama sve svoje ambicije pretocila u mene. Mislim da sam vrlo odgovorna osoba.Da nisam ne bih upisala muzicku akademiju sa 15 godina i imala sve desetke. Jako mi je tesko da slusam price prijatelja kako se divno provode na Adi,a ja smem da izadjem jednom u dve nedelje u obliznji kafic,na sat vremena. Nervira me sto nema poverenja u mene.Stalno me vozi na akademiju,zivka na telefon... Ponekad zaista pozelim da sam ptica i da mogu da odletim na kratko,osetim malo slobode i pobegnem od batina...zvuci decije,otrcana fraza,ali istinita. Zaista ne mogu da istrpim kad osoba,koja treba da je prepuna ljubavi i razumevanja,u meni budi samo strah i tugu. Svaki dan mi govori da nikad necu postati dobar covek kao sto je ona,da sam bezobrazna,nezahvalna. Svaki dan mi prica o tome koliko se ona zrtvovala za mene,a da joj ja vracam nezahvalnoscu.Imam stariju sestru,prema njoj je skoro sasvim normalna.Zasto je drugacija prema meni?Imam utisak da ona ne voli mene,vec samo cerku koja svira violinu. Uzasno mi je sto skoro svakodnevno trpim strahovito nasilje.Batine,modrice,cupanje,ogrebotine,guranje na radijator...galama...sastavni deo mog zivota. Ali,opet se zapitam,mozda ja preterujem? Iako niko drugi osim nje to ne vidi,mozda sam se ja promenila? Vise puta sam s njom razgovarala o tome,cak sam predlagala da odemo zajedno u neko savetovaliste,ali ona bi napravila scenu:izmlatila bi me,spakovala stvari i cekala da je molim da ostane.Manipulativno i odvratno.Govori da me je mrzela i pre nego sto sam se rodila,a posle me pita-da li me volis?Govori da joj je najveca zivotna greska bila sto je radjala decu i savetuje me da nikada ne ponovim njenu gresku. I sta ja da joj kazem?! Sve vise vidim kako zapadam u krize,ne vezbanja,depresije...nemam volje ni snage da se izborim.Razmisljala sam o psihoterapiji,ali,opet,ovo je sve mozda samo jedna pubertetska kriza.Ali,znam da ne mogu vise.Dokle? Ima toga jos,ali ne mogu da pisem. Bilo kakav savet?

Nisam dobar u pisanju pisma ali bi hteo da postavim nekoliko pitanja.Ne znam da li vasa oblast odgovoriti na moja pitanja ali muce me neke stvari pa bi hteo pitati.Imao sam zbog nedovoljnog pranja neko crvenilo na mojoj glavici pa sma morao koristiti kao terapiju caj od kamilice i kasicicu sode bikarbone i da u to umacem vise puta na dan da bi mi se to crvenilo povuklo.Nazalost dva puta sam primetio da mi ej sperma zuckasta i poceo sam da se plasim zaista da li je to nesto opasno i sta da radim.Ne znam da li je mozda to od caja od kamilice? i da li sam mozda preteranim izlivanjem sperme ostetio nesto.

Dobar dan doktore. Imam sina od 13 godina, koji je od pre 6 meseci poceo  neverovatno puno da se znoji. Najvise se znoji na stopalima i dlanovima. Osim toga je pun energije, i obicno kaze da ne zna sta ce sa sobom, stalno mu je dosadno. Inace se bavi sportom. Molimo vas odgovorite nam da li je to prolazno sa pubertetom ili trebamo da potrazimo pomoc odgovarajuceg lekara. Unapred zahvalna majka.

Moj sin (17 god.) upisao je srednju skolu kao odlican ucenik po prvoj (i rekla bih jedinoj) zelji. Medjutim,u srednjoj skoli je jako popustio,toliko da ove godine polaze 2 predmeta a i ostale ocene su katastrofalne.Napravio je uzasno puno izostanaka,i sto je najgore uporno nas laze-za izostanke saznam tek u skoli i uprkos razgovorima i kaznama on i dalje bezi sa nastave.Ma koliko razgovarali ne "mogu da utvrdim gde provodi to vreme jer neprekidno laze. Po njegovim recima "probao" je travu.Jasno smo mu stavili do znanja da se sa tim eksperimentima ne slazemo.Cak sam nabavila Abugnost i Multignost testove i povremeno ga testiramo.Do sada su rezultati uvek bili negativni na sta on reaguje pomalo podsmesljivo,pa me brine koliko su ti testovi pouzdani.Jednom prilikom sam u njegovoj sobi pronasla papire na kojima je sa svojim drugom nabrajao za njih bitne dogadjaje.Tu sam procitala da je taj drug poceo da "valja travu" u skoli sto nas je prestravilo.Odmah smo razgovarali sa njim ali se on smejao i poricao tvrdeci da se taj decko samo "tripovao" da to radi.Inace,nemam utisak da moj sin shvata ozbilj- nost situacije,nisam mogla da ga nateram da uci sam vec placamo profesora koji radi sa njim. Profesor tvrdi daon lepo razume gradivo,samo je problem to sto nije ucio.Na sve nase kritike sin odgovara da nikog od njegovih drugova roditelji ne "smaraju" kao mi njega iako su i oni slabi djaci.Da li smo mi zaista toliko "zastareli" ? Pokusala sam da razgovaram sa njim ,medjutim to se zavrsava kolutanjem ocima (sto je cak bolja varijanta-jer ako ne prevrce ocima znaci da nije ni slusao o cemu sam pricala).Kada se kao dogovaramo on se uglavnom slaze,medjutim ipak radi po svome.Kaze da ne shvatam da ima vremena do polaganja i da treba da gledam stvari sa lepse strane.Jako je nezreo i neodgovoran za svoje godi- ne a na nas gleda prilicno snishodljivo.Uvek "drugovi" znaju bolje,mi pojma nemamo.Cak nam je jednom doveo jednog druga da nama (neukima) objasni da trava nije uopste stetna.Pokusali smo da im ukazemo da nisu u pravu i da su oni suvise mladi i neiskusni a da ni mi nismo bas pali sa Marsa i da to moze da bude pocetak neceg mnogo goreg.Primecujem da ti decaci vole i da popiju sto nas sin za sada ne radi (ne dopada mu se ukus alkohola).Suprug je prokupiran poslom i vrlo retko sa njim razgovara a i tada se uglavnom posvadjaju.Smatra da sam ja najveci krivac za sinovljevo ponasanje jer sam ga razmazila i nisam njemu dozvoljavala da ga vaspitava.Ja opet smatram da je to samo izgovor jer on nikada nije imao ni vremena ni interesovanja za decu (imamo mladjeg sina od 13.5 godina kojeg pocinje da "drma" pubertet pa se plasim da i tu ne zabrljam).Ocajna sam, ne znam sta dalje.

Postovani doktore, U najkracem o nasem problemu.Zivim sa suprugom u kuci sa osmogodisnjom cerkicom.Imali smo i sina koji je 2005.umro posle tri godine lecenja od  teskog oblika raka.Cerkica je 1999.godiste tako da je u tom trenutku bila  jako mala a i trudili smo se da je zastitimo od tragedije koja nas je zadesila.Uprkos svemu odlucili smo se na jos jedno dete i supruga treba da se porodi u septembru.Zbog skorasnje prinove sredili smo cerkici sobu i  pokusavamo da je privolimo da sama spava u toj sobi nocu.Inace soba ukojoj mi spavamo je na istom spratu i odmah do njene sa sirom otvorenim vratima i na njanoj i na nasoj sobi.Medjutim ona vise ne spava kao ranije.Svake noci se budi, kaze da se strasno plasi, prelazi po vise puta u toku noci kod nas u krevet.Onda je mi odnesemo u njen krevet, uspavamo i nakon nekog vremena sve se ponavlja.Sada je to kako-tako podnosljivo, ali kada dodje beba nacemo moci dugo da izdrzimo to nespavanje. Sta da radimo i kako da je privolimo da bez obzira na budjenje bude u svojoj sobi i svom krevetu. Molimo vas za savet i odgovor.Unapred hvala.