zbog smetnji koje sam imala javila sam se kardiologu i dijagnoza je adhaesiones pleuropericardiales. Pijem 0,5 concor, cardiopirin i po potrebi ksanaks. Test opterećenja je bio negativan, ali ja veoma često osećam nelagodu u grudima, kao da tu postoji neka prepreka, ponekad se to penje ka grlu, ponekad osećam neko probadanje, ali slabijeg intenziteta, dok mirujem to je manjeg intenziteta ili tog osećanja nema, kad krenem naplje i naročito kad ubrzavam korak počinje da me guši, ranije sam osećala i oštre probode ili kao da me srce secne i to je vrlo neprijatno, ali uvek je to samo kratko, jedan oštar udarac i onda ta knedla ili šta već satima stoji u grudima i stvara vrlo, vrlo neprijatan osećaj. Pritisak mi je niži ili normalan. Kad je napolju vrućina skoro i ne izlazim jer mi se odmah uvuče ta knedla i onemogućava me da bilo šta radim.
vaš doktor misli da imete priraslice na srčanoj maramici i da vam to pravi tegobe koje imate. Negativan test opterećenja ide u prilog toj dijagnozi a sama dijagnoza se postavlja ultrazvukom srca.
Prije neki dan sam osjetio lupanje u grudima. Kod dr mi ustanove tahikardiju sinusnu od 140 otkucaja srca. Piše još left atrial abnormality i rightward axis. Mada sam 2004 imao perikarditis i. I od tada su moje nevolje sa srcem. A imam bolove u grudnom košu. I to traje već 5 godina. Ne znam šta da radim. I dje da idem da mi bude bolje. Ovako ne mogu bez da izludim.
bolovi u grudnom košu se trebaju objektivizirati ergo testom da bi se isključilo ili potvrdilo srčano poreklo. Lupanje u grudima može biti i tahikardija i ekstrasistole a to se pokazuje ekg-om. Uradite holter ekga i eho srca.
Molila bih vas da mi kažete nešto više o plućnoj hipertenziji i zašto je ona tako opasna? Do kakvih oštečenja može doći zbog nje? Imam plućnu hipertenziju nastalu zbog vrlo kasnog otkrivanja asd-a od 80mmhg
plućna hipertenzija je porast pritiska u plućnoj arteriji i njenim granama preko normalnih vrednosti, koje su između 25 i 35mmhg. Asd je komunikacija izmedju leve i desne gde se krv zbog većeg pritiska preliva iz leve u desnu pretkomoru i ta krv opterećuje plućnu cirkulaciju i dovodi do povećanja pritiska u plućnoj arteriji. Taj porast pritiska je u poretku reverzibilan a onda postaje kada predje kritičnu vrednost ireverzibilan. To je trenutak kada je operacija kontraproduktivna jer je pritisak u desnom srcu postao veći od pritiska u levom srcu.
Ovo je nalaz pa me zanima da li je u redu i šta ovo ustvari znači "desno prisutno vratno rebro ili hipolazija i rebra. Bez akutnih patoloških promena u plućnom parenhimu. Kf sinusi oštri. Hilusi fibrozno izmenjeni sa kalcifikatima. Srčana senka u skladu sa životnom dobi. Luk aorte kalcifikovan. Eho srca: aod 2.9 als 2.0 lads 4.1 ivsd 1.15 lvpwd 0.95 lvidd 5.2 rvdd 2.5 ef 56% aorta normalnog dijametra, skelrotičnih zidova i kuspisa sa fokalnim kalcifikacijama, očuvane separacije, leva pretkomora nije dilatirana, mitralni aparat degenerativno izmenjen, sasvim blaga mitralna regurgitacija, leva komora nije dilatirana, zidovi su normalne debljine i bez ubedljivih ispada reginalne kinetike, očuvana je globalana sistolna funkcija, izmenjena dijastola-relaksacija, desne šupljine srca nisu dilatirane, perikard je lako zadebljao uz minimalno raslojavanje listova perikarda, do 0.4 cm iza zadnjeg zida" hvala vam unapred inače radi se o baki koja je dugogodišnji dijabetičar!
za prvi deo pitanja konsultujte ortopeda. Eho srca pokazuje degenerativne promene u sklopu starenja ali je sigurno i dijabetes imao svoj udeo u nastanku promena na njemu. Nema zabrinjavajućih detalja. Veoma je važna dobra kontrola dijabetesa.
Moje pitanje je vezano za nizak krvni pritisak. I ja i ćerka imamo od kako znamo za sebe nizak krvni pritisak. Danas pre podne mi je bio 80/60 i bilo mi je jako loše sva sam drhtala i preznojavala se. Uspela sam malo da odspavam i bolje mi je. Šta u takvim slučajevima da radim. Da li može doći do nekih komplikacija kada su tako blizu gornji i donji. Ćerka ima obično 95/65 i oseća se dobro a čim joj pređe 100 loše joj. Inače ona ima 27 god.
nizak pritisak može biti veliki problem jer može biti praćen znacima slabije perfuzije tkiva i mozga. Obično dajemo savet pacijentima da u takvim situacijama uzmu tečnost. Od dijagnostike treba razmisliti o kabinetu za neurokardiologiju, prof dr Milovanović, na Bežanijskoj kosi
Prikazano 1766-1770 od ukupno 2925 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke